Edukacija

06.11.2018.

Šta je digitalni marketing?

Društvene promene nalažu promene u digitalnom marketingu, umesto masovnog, takozvanog tradicionalnog pristupa potrošaču, sve veću važnost ima prilagođeni odnosno individualni marketing. Novi marketing usmeren je pojedinačnom pristupu masi individualaca, potrebno je pratiti trendove masa i prilagođavati im pristup. Google kao najveći pretraživač na svetu sve više prilagođava algoritme kako bi svakom korisniku pružio jedinstven pristup. U 2014. godini Google je izbacio 15 ažuriranja algoritama od kojih su najzapaženiji i najuticajniji na rezultate pretraživanja (SERP engl. Search engine result page) Google Panda i Penguin. Kako bi se držao korak s promenama u digitalnom marketingu, potrebno je prilagođavati marketing strategiju Googleovim algoritmima, pratiti  trendove marketinga i razvijati marketing plan.

Ako se web stranica ne nalazi na prvoj strani rezultata pretraživača vrlo je malo verovatno da će ta stranica prodavati svoje proizvode ili usluge. Ne važi uvek, ali nepisano pravilo je da prva tri mesta na prvoj stranici rezultata pretrage ostvaruju najveću prodaju, dok ostali konkurenti zaostaju za njima.

Preteće i podsticajne promene

Sve promene koje nam donosi online marketing mogu biti preteće ili podsticajne, ukoliko proaktivno delujemo na promenu podstaknućemo razvoj našeg proizvoda, ako ne reagujemo javlja se opasnost od gubitka kupaca. Potrebno je razvijati dugoročne odnose s kupcima, širiti svoje znanje o njima, unapređivati tehnologiju, pozvati ih na učestvovanje u dizajnu proizvoda, nastojati da razumemo njihovo ekonomsko stanje. Uz prisustvo moderne tehnologije danas je moguće kupcima pružiti jedinstveni pristup s bilo kog mesta u bilo koje vreme. Kupci jednostavnije dolaze do informacija o proizvodima pa time pronalaze veliki broj konkurentskih proizvoda i/ili usluga, dok poslovni subjekti lakše dolaze do novih kupaca i istovremeno mogu opsluživati postojeće kupce koristeći se bazama podataka. Vrlo je važno biti dostupan kupcu 24 sata dnevno, 365 dana u godini putem telefona, video veze ili e-maila.

Marketing

Ljušić R. i Meler M. kažu:

“Reč marketing je anglosaksonskog porekla – engl. market znači tržište; plasirati na tržište, prodavati, dok je nastavak -ing glagolski nastavak na osnovu čega se dobije glagolska imenica marketing.”

Dr. Philip Kotler kaže:

“Marketing je neophodan svakoj organizaciji, firmi ili web stranici. Bez marketinga gotovo je nemoguće pristupiti tržištu i pozicionirati se na istom. Kako bi se pratio razvoj marketinga, potrebno je izjednačavanje marketinga s prodajom, odvojeno planiranje i prodaja proizvoda umesto razumevanja i zadovoljavanja stvarnim potrebama kupaca, naglasiti pridobivanje kupaca, a ne brigu o njima, nastojati zaraditi na svakoj transakciji i odrediti cene zasnovane na povećanju troškova.”

Postoji više definicija samog marketinga, a evo neke od njih.

Prema dr. Philipu Kotleru:

“Marketing je nauka i umetnost istraživanja, stvaranja i dostavljanja vrednosti kako bi se zadovoljile potrebe ciljanog tržišta i postigao profit. Marketing prepoznaje neispunjene potrebe i želje. Definiše, meri i kvantifikuje veličinu nezavisnog tržišta i potencijala profita.“

Prema Peteru Drucker-u:

“Marketing je nezaobilazna, jedinstvena poslovna funkcija.”

H.I.M. Convers ga definiše kao:

“… uključivanje svih tokova poslovnih aktivnosti koje obuhvataju tok roba i usluga između proizvođača i potrošača.”

Šta je digitalni marketing?

Poslednji i najbrže rastući oblik marketinga uključuje online kanale i elektronsko poslovanje. Online marketing se sprovodi kroz interaktivne online računarske sisteme uz koje su prodavci s potrošačima elektronski povezani. Online marketing je forma direktnog marketinga sprovedenog kroz interaktivne online računarske servise. Online marketingom prodavci i korisnici povezani su dvosmerno.

Internetom korisnici mogu slati e-mailove i na taj način komunicirati s bilo kim bilo gde, kupovati proizvode, pristupiti vestima, receptima za razna jela, kao i informacijama o poslovnim subjektima. Broj internet stranica svakim danom je u porastu, a pomoću interneta jednostavno je dostaviti usluge korisnicima van granica naše zemlje. Online marketing sastoji se od:

  • SEO optimizacija
  • content marketing
  • vođenje društvenih mreža
  • e-mail marketing
  • oglašavanje na društvenim mrežama (Facebook oglašavanje)
  • oglašavanje na pretraživačima (Google Ads oglašavanje)
  • native marketing
  • influencer marketing
  • online PR
  • inbound marketing.

U knjizi “Principles of Marketing” autor Philip Kotler navodi:

“Kako je popularizacija televizije naštetila medijskoj sceni pre 60 godina, tako je ekspanzija interneta potisnula sve ostale medije. Elektronska tržišta su „tržišni prostori“ na kojima prodavci nude svoje proizvode i servise u elektronskom obliku, a kupci traže informacije, identifikuju šta žele i naručuju uz pomoć kreditnih kartica ili ostalih oblika elektronskog plaćanja.”

Izrada web sajta je jedan od osnovnih uslova za digitalni marketing. Nije važno biti uključen na svim kanalima komunikacije, već dobro raditi na onima koje smo odabrali.

Ciljevi digitalnog marketinga su:

  • povećati vrednost
  • povećati prodaju
  • povećati broj poseta web sajtu
  • povećati angažman klijenata
  • povećati lojalnost klijenata
  • pravovremeno informisati potencijalne i sadašnje klijente
  • komunicirati i približiti se klijentima
  • optimizovati oglašavanje.

Digitalni marketing može dobro da funkcioniše za gotovo sve delatnosti, bez obzira šta prodajete. Vrlo je važno napomenuti kako je potrebno prilagoditi strategiju digitalnog marketinga poslovanju. Pri odabiru kanala izaberite one koji najbolje odgovaraju vašim potrebama.

30.10.2018.

Održana je još jedna mts Biznis radionica u novosadskom mts Biznis centru

U novosadskom mts Biznis centru, zajedno sa agencijom Homepage, 16. oktobra održana je još jedna mts Biznis radionica. Učesnici radionice su mogli da čuju mnogo zanimljivih informacija vezano za strategije digitalnog marketinga.

Da li ste znali da u Srbiji 72% stanovništva koristi internet, a čak 93% stanovništva ima mobilni telefon (ovo su zvanični statistički podaci). Takođe, 87% srpskog stanovništva pristupa internetu sa mobilnog telefona i njih 30 % poručuje proizvode upravo online . Društvene mreže, forumi i online komunikacije učinili su da potrošač i korisnik u realnom vremenu budu veliki izvor uticaja. Jasno je da potrošač današnjice ceni i posmatra Vaš biznis i biznise drugih upravo na osnovu onoga kako se na internetu predstavite. Današnji kupac pre kupovine provodi 70% vremena na internetu gde uveliko formira odluku koji proizvod /uslugu će kupiti. Baš zbog toga je jako važno napraviti dobre korake u strategiji digitalnog nastupa kao i potruditi se da se sagledaju kanali komunikacije koji najviše odgovaraju vašoj ciljnoj publici.

Zaključak je da je postao standard biti online, da se biznis promenio i da je tržište neograničeno, kupac se takođe promenio i moramo ga pratiti.

Marketing se menja u smeru većeg korišćenja tehnologije i nužnog praćenja trendova. Kada ste offline? Radionicu ponavljamo 25.10. u mts Biznis centru u Beogradu.

Nastavljamo sa radionicama o digitalnom marketingu i u novembru i posvetićemo ih temi Targetiranja ciljane publike Vašeg Biznisa na društvenim mrežama. Novembarske radionice organizujemo zajedno sa agencijom Ludus digital, 8.11. u Novom Sadu i 22.11. u Beogradu u mts Biznis centrima. Prijave se vrše putem mail-a mtsbiznishub@telekom.rs. Prisustvo je besplatno.

27.10.2018.

Najbolji svetski MBA programi

Prve MBA studije osnovane su na Univerzitetu Harvard 1908. godine. Nakon više od jednog veka, američke institucije su i dalje dominantne kada je reč o poslovnim školama. Ove godine zauzele su 16 od prvih 20 mesta u rangiranju MBA programa od strane The Economista, odnosno 53 mesta od prvih 100.

Booth School of Business Univerziteta u Čikagu je preuzela prvo mesto od komšijske Northwestern’s Kellogg School of Management. Ovo je šesti put za sedam godina da je Booth došao na vrh. Ocene su kombinacija čvrstih brojeva i subjektivnih ocena studenata i alumni zajednice u četiri kategorije: mogućnosti nove karijere (35%), lični razvoj i iskustvo u obrazovanju (35%), bolja plata (20%) i potencijal umrežavanja (10%).

Studenti su ocenili da Booth ima najbolje studije od 100 ispitanih programa. Takođe pohvaljuju njihovu infrastrukturu i fakultete svetske klase, koji uključuju nekoliko dobitnika Nobelove nagrade. Mogućnosti za zapošljavanje su među najboljim, zahvaljujući visokokvalitetnom centru za razvoj karijere i alumni mreži od 52.500 ljudi, jednoj od najvećih na svetu. Rezultati zapošljavanja su neverovatni: 97% studenata pronađe posao u roku od tri meseca nakon diplomiranja. Diplomirani studenti imaju prosečnu platu od 129.400 dolara, što je više za 67% u odnosu na one bez MBA diplome. Veza sa alumnima traje i nakon diplomiranja. Škola obavlja kurseve za bivše studente sa temama kao što je preduzetništvo.

Sve ovo dolazi na naplatu. Cena studiranja na MBA programima na prestižnim američkim školama u top 20 sada iznosi 123.000 dolara i brzo raste poslednjih godina. Za razliku od toga, evropske škole su jeftinije jer su kursevi obično kraći, pa je povraćaj investicije brži. Na IESE, Univerzitetu u Navari, koji je u vrhu rangiranje van Amerike, studenti plaćaju 96.000 dolara za svoj kurs od 19 meseci. Španska škola je napredovala za 11 mesta, na šesto mesto, uglavnom zbog velikog povećanja prosečne plate za svoje diplomce na 123.000 dolara i stope zaposlenosti od oko 99%.

Za one koji traže povoljniju cenu tu je Warwick Business School u Britaniji. Jednogodišnji kurs košta 49.400 dolara, delimično zahvaljujući depresijaciji funte.

Pogledajte kompletno rangriranje i metodologiju.

17.10.2018.

Prva faza transformacije (Startup način - 8. deo)

„Startup način podučava preduzeća svih veličina kako da, kroz sopstveni rast, efikasno razviju i održe kulturu preduzetništva i tako omoguće svojim zaposlenima da pronađu preduzetnika u sebi. Obavezno štivo za čitanje, naročito za sve one koji vode preduzeće opterećeno nasleđenim teretima organizacije.” — Aron Levi (Aaron Levie), suosnivač i direktor preduzeća Box

UOBIČAJENI OBRASCI

Početak transformacije po Startup načinu odvija se na osnovnom nivou. Napredak se ostvaruje projekat po projekat, kako bi se sveobuhvatna teza dokazala i menadžmentu (od vrha do dna) i timovima koji obavljaju testove (od dna do vrha). To se razlikuje od organizacije do organizacije, ali uočio sam određene uobičajene obrasce koji se ponavljaju u mnogim različitim vrstama organizacija:

• Počnite sa ograničenim brojem projekata i nadograđujte se na to da biste stvorili sveobuhvatnu zbirku slučajeva, priča i rezultata koji pokazuju kako nova metoda funkcioniše u toj konkretnoj organizaciji.
• Oformite posvećene, unakrsno-funkcionalne timove za pilot projekte da biste od početka ugradili funkcionalni diverzitet.
• Napravite sistem rasta sa upravnim odborom koji omogućava izvršnim direktorima da donose brze i jasne odluke o projektima koji im se prezentuju.
• Učite početne timove kako da dizajniraju eksperimente tipa Lean Startup koji će im pomoći da osmisle pravac po neizvesnom terenu.
• Iskoristite odgovarajuću metriku u stilu startup-a za merenje rezultata tih eksperimenata.
• Izgradite mrežu lidera u organizaciji koji mogu da pomognu u rešavanju problema koji iskrsavaju kada se novi način rada nađe u sukobu sa ukorenjenim metodama. Radite od početka pod izuzećem (od norme) da biste brzo napredovali i da biste odgodili dublje promene u organizacionim strukturama do naknadnih faza.
• Transformišite nove koncepte u jezik i alate specifične za to preduzeće.

ENERGIJA ZA TRANSFORMACIJU

Gorenavedeni koraci očigledno zahtevaju ne tako malu količinu posla. Odakle organizacije crpe motivaciju da se upuste u transformaciju tipa Startup način? Video sam tri različita pokretačka faktora iza takve vrste promene:

1. KRIZA: Ponekad kriza primorava na promenu. Ranije sam podsetio na priču o tome kako je izrazito javni neuspeh HealthCare.gov – kriza najvišeg stepena – bio katalizator za stvarnu promenu u brojnim agencijama širom federalne uprave, počevši sa epskom lekcijom o tome šta može da se desi ako se oslanjate na tradicionalne „bezbedne” metode upravljanja.

2. STRATEGIJA: U drugim slučajevima, nova organizaciona strategija jasno zahteva novi način rada. U GE i Intuitu, promenu je od samog vrha podsticalo shvatanje da je za nove strategijske imperative neophodno drastično preuređenje. To može da uspe samo kada lideri najvišeg nivoa u preduzeću usvoje novi pristup i kada su odlučni da se on sprovede. Takođe, to nije vrsta odluke koja se donosi olako, zbog čega ona postaje ključna, posle prvih faza, da bi se pokazalo kako funkcionišu nove metode i da bi se postavila osnova za punu mobilizaciju kroz čitavu organizaciju.

3. HIPERRAST: Uspeh može da bude svojevrstan oblik krize. Kada startup postigne proizvodno/tržišno uklapanje, može biti primoran da raste ekstremno brzo. Legendarni investitor iz Silicijumske doline Mark Andrisen (Marc Andreessen), koji je takođe osnivač Netscape-a i generalni partner Andreessen Horowitz (Venture Capital preduzeća), objasnio je to ovako (u jednom od najpoznatijih tekstova startup pokreta):

„Na velikom tržištu – tržištu sa mnogo stvarnih potencijalnih kupaca – tržište izvlači proizvod iz startupa... I uvek možete da osetite proizvodno/tržišno uklapanje kada se ono dešava. Kupci kupuju proizvod jednako brzo koliko vi možete brzo da ga napravite – ili je brzina rasta upotrebe jednaka brzini kojom vi možete da dodajete još servera. Novac od kupaca se gomila na računu vašeg preduzeća. Zapošljavate osoblje za prodaju i podršku kupcima koliko god brzo to možete. Novinari vas zovu jer su čuli za tu novu „hit” stvar i žele da razgovaraju sa vama o tome. Počinjete da dobijate nagrade za preduzetnika godine od fakulteta Harvard. Investicioni bankari opsedaju vaš dom.”

Ono što je zajedničko za sva tri scenarija jeste to da oni oslobađaju ogromnu količinu energije. Poput raskidanja nuklearnih veza u atomu, pražnjenje se mora pažljivo regulisati. Ta vrsta energije koja se oslobađa različita je u svakom scenariju, ali kada se jednom otključa, ono što sledi prati isti obrazac. Ukoliko se veze raskidaju nasumično, bez aparature za regulisanje energije, proces može da bude veoma destruktivan. Oni koji imaju način da pretvore tu energiju u produktivnu promenu imaju presudnu prednost.

EKSPERIMENTI SA POSLOVNIM MODELIMA

Kada eksperimentišete sa poslovnim modelima, evo nekoliko stvari koje treba da imate na umu:

• Na čiji račun treba da ide proizvod? Da li ima smisla da se mala preduzeća ili kupci primoravaju da unapred plate gotovinom?
• Zašto praviti razliku između proizvoda i usluge? Ako su proizvodi dizajnirani tako da im je periodično potrebno održavanje, zašto ne preuzeti odgovornost za tu uslugu?
• Da li preduzeće treba da ima zaradu od proizvoda koji možda neće zadovoljiti potrebe kupca? Naplaćivanjem tek onda kada se proizvod dokaže – plaćanjem po upotrebi ili kompenzacijom zasnovanom na učinku – kompanija ostaje potpuno usklađena sa potrebama kupca.
• Vreme ciklusa je brže kada kompanija kontroliše svaki aspekt servisiranja. Da li možemo da preuzmemo odgovornost za međukorake kako bi inovacije brže stigle na tržište?
• Kada preduzeće stavi sebe na stranu kupca u transakciji (ostvarujemo zaradu samo kada oni ostvaruju zaradu), u stanju smo da otkrijemo više načina da povećamo vrednost.
• Da li su dostupne nove konkurentske dinamike da bi se steklo tržišno učešće? Na primer, u odeljenju GE za komercijalnu rasvetu imaju ugovore za održavanje u zgradama prema kojima se naplata vrši po grlu, a ne po sijalici. GE je odgovoran za to da grla budu popunjena i operativna. Svako grlo pokriveno dugoročnim ugovorom ove vrste praktično smanjuje ukupno dostupno tržište na kojem može da deluje staromodna konkurencija.

Članak je deo knjige „Startup način“ autora Erika Risa

12.09.2018.

Inovacija i Lean Startup

"Većina fenomenalnih startup timova stvaraju firme koje na kraju propadaju. Zašto? Napravili su nešto što niko nije hteo."
- ERIK RIS, autor knjige Lean Startup

Većina startupova ne uspe. Ali mnogi od tih neuspeha mogu da se spreče. Lean Startup je novi pristup koji se usvaja u celom svetu, menjajući način na koji su preduzeća izgrađena i način na koji se lansiraju novi proizvodi.

Lean Startup metodu je definisao Erik Ris koji je 2011. godine napisao istoimenu knjigu gde objašnjava ovaj koncept, razjašnjava tajne preduzetništva i otkriva naučni proces koji može da se savlada i ponavlja u cilju poboljšanja poslovanja.

Šta je zapravo Lean Startup?

Erik Ris definiše startup kao organizaciju posvećenu kreiranju nečeg novog u uslovima ekstremne nesigurnosti. To je podjednako tačno i kada se radi o jednoj osobi u garaži i o grupi iskusnih profesionalaca u sobi za sastanke Fortune 500. Ono što im je zajedničko je misija ulaženja u maglu nesigurnosti, da bi se otkrio uspešan put prema održivom poslu.

Lean Startup se zasniva na naučnom pristupu razvoju poslovanja i proizvoda preko različitih eksperimenata, odnosno pretpostavki o korisniku, problemu i rešenju problema, zatim o lansiranju proizvoda i učenju od strane korisnika. Kako bi izbegli situaciju da lansiramo proizvod koji kupac ne želi, bitno je da obratimo pažnju na sve aktivnosti koje ne dodaju vrednost proizvodu, koje su gubitak vremena i energije i da ih izbacimo iz procesa.

Erik definiše izradu proizvoda, koji kupac ne želi, kao najveći gubitak i iz tog razloga insistira na eksperimentima u realnim situacijama koji će omogućiti stalno učenje iz povratnih informacija dobijenih od korisnika. 

Inovacija

Uvreženo je mišljenje da preduzeća, kada izrastu, izgube sposob­nost inovacije, kreativnosti. Mislim da je to pogrešno. Kako startupovi rastu, preduzetnici mogu da izgrade organizacije koje uče kako balansirati između potreba postojećih i izazova prona­laženja novih korisnika, upravljanja postojećim delovima posla i istraživanja novih poslovnih modela – sve u isto vreme. Pa, ako su spremna da promene svoju upravljačku filozofiju, verujem da čak i velika, uhodana preduzeća mogu da naprave ovu promenu u ono što ja zovem razmišljanje u okvirima portfelja.

Kako negovati ometajuću inovaciju?

Uspešni inovativni timovi moraju da budu tačno strukturisani da bi uspeli. Startupovi koji imaju kapitalnu podlogu i koji se sami održavaju prirodno imaju neke od tih strukturnih atributa kao posledicu toga što su mala, nezavisna preduzeća. Unutrašnji startup timovi zahtevaju podršku višeg menadžmenta za kreiran­je tih struktura.

Bilo da su unutrašnji ili spoljašnji, po mom iskustvu, star­tup timovima su potrebna tri strukturna atributa: oskudna, ali sigurna sredstva, nezavisan autoritet za razvoj njihovog posla i lični ulog u ishod. Svaki od ta tri zahteva razlikuje se od onih u odeljenjima uhodanih preduzeća. Imajte na umu da je struktura samo preduslov – ne garantuje uspeh. Ali, pogrešno shvatanje strukture može dovesti do gotovo sigurnog neuspeha.

Oskudna, ali sigurna sredstva

Šefovi odeljenja u velikim, uhodanim organizacijama stručni su u korišćenju politike za povećanje svojih budžeta, ali znaju da su ti budžeti pomalo širok pojam. Često dobiju najveći mogući budžet i pripreme se za borbu protiv navala drugih odeljenja. Politika znači da nekad pobeđuju, a nekad gube: ako se poja­vi kriza negde drugde u organizaciji, njihov bi budžet mogao odjednom da bude smanjen za 10 odsto. To nije katastrofa: ti­movi će morati napornije da rade i naprave više toga s manje resursa. Najverovatnije, budžet ima neku podlogu u očekivanju takve mogućnosti.

Startupovi su različiti: preveliki budžet je štetan koliko i pre­mali, kao što mogu da potvrde nebrojeni dot-kom neuspesi, a startupovi su jako osetljivi na promene u budžetu usred rada. Jako je retko da samostalno startup preduzeće izgubi 10 odsto svoje gotovine odjednom.

U velikom broju slučajeva to bi bilo fatalno, jer vođenje ne­zavisnog startupa ostavlja malo prostora za greške. Zato je star­tupove i lakše i teže voditi od tradicionalnih odeljenja: zahtevaju mnogo manje ukupnog kapitala, ali se u taj kapital nikako ne sme dirati.

Nezavisan autoritet za razvoj

Startup timovima je potrebna potpuna autonomija za razvijanje i prodaju novih proizvoda unutar svog ograničenog mandata. Moraju biti sposobni da smisle i izvrše eksperimente bez prete­ranog broja odobrenja.

Toplo preporučujem potpunu međufunkcionalnost timova startupa, to jest, imati stalnu reprezentaciju svakog funkcijskog odeljenja u preduzeću koje će biti uključeno u kreiranje ili lan­siranje njihovih prvih proizvoda. Moraju biti sposobni da izgra­de i lansiraju prave funkcionišuće proizvode i usluge, ne samo prototipove. Predaje kontrole i odobravanja usporavaju prsten povratnih informacija napravi-proceni-uči i sprečavaju učenje i odgovornost. Startupovi zahtevaju da se oni drže na potpunom minimumu.

Naravno, taj nivo razvojne autonomije podložan je izaziva­nju straha u matičnoj organizaciji. Uklanjanje tih strahova je glavni cilj dole preporučene metode.

Lični ulog u ishod

Treće, preduzetnicima je potreban lični ulog u ishod svojih kre­acija. U samostalnim novim poduhvatima to se obično postiže deoničarskim opcijama ili drugim vrstama deoničkog vlasništva. Kad se umesto toga mora koristiti sistem nagrađivanja, najbolja stimulacija je vezana za dugoročno delovanje nove inovacije.

Ipak, ne verujem da lični ulog mora da bude finansijski. To je posebno važno u organizacijama, neprofitnim i vladinim, u kojima inovacija nije vezana za finansijske ciljeve. U tim sluča­jevima, još uvek je moguće da timovi imaju lični ulog. Matična organizacija mora da razjasni ko je inovator i uveri se da inova­tor dobija zasluge za pokretanje novog proizvoda, ako je uspe­šan. Kao što mi je rekla jedna preduzetnica koja je upravljala sopstvenim odeljenjem u velikom medijskom preduzeću: „Na stranu finansijska motivacija, uvek sam osećala da mogu više da izgubim i da moram više da dokazujem od nekog drugog, jer je moje ime na vratima. Takvo osećanje vlasništva nije beznačaj­no.”

Ta formula je efikasna i u profitnim preduzećima. U Toyoti, menadžer zadužen za razvoj novog vozila od početka do kraja zove se shusa ili glavni inženjer:

Shuse se u američkoj literaturi često nazivaju glavnim pro­jektnim menadžerima, ali taj naziv nedovoljno iskazuje njihovu pravu ulogu šefa za dizajn. Toyotini zaposleni prevode termin kao glavni inženjer i nazivaju vozilo u ra­zvoju shusinim automobilom. Uverili su nas da shusa ima konačan, apsolutan autoritet u svakom aspektu razvoja vozila.

S druge strane, poznajem jako istaknuto tehnološko predu­zeće koje je poznato po tome što ima inovativnu kulturu, ali je izveštaj o proizvodnji novih proizvoda jako razočaravajući. Pre­duzeće se hvali unutrašnjim nagradnim sistemom koji se zasniva na velikom finansijskom statusu i statusnim nagradama timovi­ma koji urade nešto neverovatno, ali te nagrade daje viši menad­žment na osnovu – niko ne zna čega. Nema objektivnih krite­rijuma po kojima tim može da proceni hoće li dobiti tu željenu lutriju. Timovi baš ne veruju da će dobiti bilo kakvo dugoročno vlasništvo nad svojim inovacijama. Zato su oni retko motivisani za prave rizike. Umesto toga, fokusiraju svoju energiju na pro­jekte koji će verovatno dobiti odobrenje višeg menadžmenta.

Članak je deo knjige „Lean Startup”.

Prikazano 5 vesti od 23 — Strana 2