IT

IT
27.10.2018.

Facebook kažnjen zbog Cambridge Analytica skandala

Koliko vredi privatnost korisnika? Facebook je kažnjen u Velikoj Britaniji zbog bezbednosnih propusta koji su doveli do Cambridge Analytica skandala. I dok se svi slažu da je bilo potrebno kazniti krivce, ne slažu se svi oko strogoće kazne.

Službe Velike Britanije zatvorile su Cambridge Analytica slučaj. Pri donošenju odluke Britanci su zaključili da je Facebook kriv i da treba da bude kažnjen sa 500.000 funti. S obzirom na značaj skandala po bezbednost korisnika, čini se da je kazna prilično simbolična. Ipak, u tom slučaju su britanskim vlastima ruke bile vezane.

Britanska služba The Information Commissioner’s Office (ICO), izjavila je da je Facebook praktično dozvolio da se prekrši zakon. Što se tiče kazne, kompanija je imala sreće jer je reč o maksimalnom iznosu koji se može izreći po starim zakonima. Da je suđeno po GDPR-u, Facebook bi prošao kao bos po trnju.

Facebook praktično saučesnik u Cambridge Analytica skandalu

Britanske vlasti su istakle da je Facebook praktično dao developerima pristup privatnim podacima korisnikabez njihovog jasnog pristanka. Zbog toga je još u julu ICO najavio da će tražiti maksimalnu kaznu za američku kompaniju.

Potvrđujući kaznu u izjavi je rečeno:

“Između 2007. i 2014. godine Facebook je procesuirao lične informacije korisnika dozvoljavajući developerima aplikacija pristup njihovim informacijama. Oni pri tom nisu dobili jasan pristanak korisnika, dozvoljavajući pristup čak i korisnicima koji nisu skinuli aplikaciju već su imali prijatelje koji je koriste.”

Po njihovom mišljenju, Facebook je kriv jer nije obezbedio privatne podatke korisnika, niti je proveravao aplikacije i developere koji koriste ovu platformu. S druge strane, javio se Facebook koji je prokomentarisao odluku:

“I dok se s poštivanjem ne slažemo sa njihovim nalazima, već smo rekli ranije da smo trebali više kako bi istražili tvrdnje u vezi Cambridge Analytica i uradili nešto 2015. godine.”

Ovo je samo jedna od presuda s kojim se suočava Facebook ne samo zbog Cambridge Analytica skandala, već i zbog kršenja mnogih drugih odredbi koje se tiču privatnosti korisnika. Tu se pre svega misli na GDPR, gde se kompanija suočava sa ogromnim kaznama.

IT
15.10.2018.

Koji operativni sistem je sigurniji za korisnike?

Rivali iz Silicijumske doline, Apple i Google, podelili su svet u dva tabora - obožavatelje iOS-a i ljubitelje Androida. Nakon brojnih istraživanja na osnovu kojih se predviđalo kakvi su vaši lični interesi i navike, pa čak i sa kim ćete biti u vezi, istraživanje portala MarketWatch ispitalo je koliko su zaštićeni lični podaci korisnika pametnih telefona sa ta dva operativna sistema.

Google je ove sedmice predstavio Pixel 3, svoj najnoviji model pametnog telefona. Iako je većinu momentalno privukao odličnom kamerom, stručnjaci za kibernetsku bezbednost primetili su njegove inovativne bezbedonosne postavke, zahvaljujući kojima je proglašen najsigurnijim Googleovim uređajem do sada. MarketWattch zato postavlja pitanje: koji operativni sistem je na kraju sigurniji za korisnike?

Mere za privatnost

Američka analitičarka kibernetske bezbednosti Jessica Ortega ističe pritom da se privatnost i bezbednost uveliko razlikuju. Privatnost, navodi Ortega, podrazumeva brigu za podatke i njihovo čuvanje, a to je nešto u čemu je Apple, znatno bolji.

"Operativni sistem Android snima sve privatne podatke svojih korisnika, poput adrese kupovnih navika i političkih stavova, na spoljni server, a Google ih potom prodaje različitim agencijama u marketinške svrhe. Upravo zato smatram da Google kao vlasnik Androida puno manje drži do zaštite privatnosti korisnika", obrazlaže Ortega.

Osim toga, uprava Applea je uvek puno više naglašavala potrebu za zaštitom privatnosti korisnika, a u skladu sa time razvila je i inovativnu praksu čuvanja većine tih podataka na lokalnim serverima umesto na jednom centralnom.

"Većina proizvođača uložiće velike napore kako bi kupce uverila da preduzima vanserijske mere zaštite korisničkih podataka. Nemojte im verovati jer je to naprosto gomila gluposti", izjavio je Tim Cook, izvršni direktor Applea.

Sigurnost uređaja

Glavno pitanje je koji je od ta dva sistema otporniji na rizik od hakovanja.

Ortega ističe da Apple ima znatno više sigurnosne standarde koje aplikacije moraju zadovoljiti da bi bile dostupne na App Storeu.

"Android je koncipiran tako da bude otvoreniji tržištu, pa je njegova Play prodavnica u većoj meri izložena malicioznom softveru koji može sadržati viruse jer ne postoji sigurnosni standard koji aplikacije moraju da ispune pre distribucije", navodi Ortega, koja pritom napominje da je App Store puno restriktivniji jer sve što prodaje na svojoj platformi mora proći detaljnu sigurnosnu analizu.

Zagušen obaveštenjima o malicioznom softveru koji je krao podatke s telefona njegovih korisnika, Google je pre samo dva meseca iz svoje prodavnice uklonio čak 145 aplikacija.

Nadogradnja softvera

I bezbednost iOS-a je jedan od razloga zbog kojih se zagovornici Applea radije odlučuju za iPhone umesto Androida, pa kao najčešći protivargument navode neredovnu nadogradnju Androida. Istraživanje sprovedeno 2015. godine pokazalo je da je više od 950 miliona uređaja s Androidom bilo izloženo hakerskim napadima zato što ih Google nije pravovremeno zaštitio novim i naprednijim softverom.

"Google još uvek nema dovoljnu kontrolu nad nadogradnjom softvera, pa su korisnici Androida najčešće prepušteni na milosti i nemilost teleoperatera po pitanju zaštite", rekao je Lorenzo Francesci-Bicchierai, novinar američkog portala VICE Motherboard koji prati IT.

U svom prigovoru Komisiji za federalni porez zbog toga što telefonski operateri poput T-Mobilea, AT&T-a i Verizona nisu prijavili da Google posluje bez softverske nadogradnje Androida, čime je ugrozio bezbednost mobilnih uređaja svih korisnika, Američko udruženje za građansku slobodu (ACLU) upozorilo je još pre pet godina da "Androidovi pametni telefoni nisu dobijali regularna obaveštenja o nadogradnji bezbedonosnih sistema, što je veoma opasno i neodgovorno".

Ostali napori za zaštitu bezbednosti

Iako bi se, iz svega navedenog, moglo zaključiti da su iPhone uređaji puno sigurniji izbor, David Ginsburg, potpredsednik marketinga jedne kalifornijske kompanije koja se bavi kibernetičkom bezbednošću, smatra da korisnici ne biraju telefone isključivo po tom kriterijumu.

"Velika odgovornost je i na samim korisnicima, koji odabirom aplikacije utiču na privatnost podataka i bezbednost svojih telefona", objašnjava Ginsburg.

Iako rasprava još traje, većina stručnjaka se slaže da je iOS i dalje osetno bezbedniji kada je reč o podacima. U međuvremenu, Google se potrudio da učini više za svoje korisnike. Prošle godine je predstavio novi operativni sistem Android O, čime je pokazao da je spreman da značajno unapredi bezbednost.

IT
09.10.2018.

Kraj za ʺgrad duhovaʺ koji je trebalo da sruši Facebook

Nakon otkrivanja bezbedonosnog propusta, iz Googlea su odlučili da kažu "dosta" svom neuspešnom pokušaju dominacije društvenim mrežama – za 10 meseci gase Google+.

Veliki broj ljudi verovatno nije ni svestan, međutim i Google ima sopstvenu društvenu mrežu koju su pokrenuli sa ciljem rušenja Facebooka i dominacije na ovom tržištu. Ali, kako je već svima jasno, njihovi planovi se nisu ostvarili pa su Google+ ubrzo nakon predstavljanja novinari nazvali "gradom duhova" jer, usprkos velikom broju registrovanih korisnika, niko nije koristio ovu mrežu.

Google+ nije ponudio ništa novo, interfejs je bio zbunjujući i neatraktivan, a svi naknadni pokušaji njegove popularizacije bili su neuspešni pa je mreža, čini se, godinama životarila i većina je ljudi zaboravila da postoji.

Manje od 5 sekundi!

Nedavno istraživanje Googlea potvrdilo je ono što se odavno zna – Google+ tokom godina, usprkos velikom trudu i posvećenosti inženjera ove kompanije uspehu i razvoju što boljeg proizvoda, nije uspeo da privuče pažnju korisnika i developera – verzija ove mreže za obične korisnike ima mali broj korisnika, a prosečno vreme koje 90 posto korisnika Google+ provede na ovoj mreži iznosi manje od 5 sekundi.

Ovi podaci jasno ukazuju kako za Google nema nikakvog smisla da održava ovu mrežu u životu (odnosno na aparatima), a kap koja je prelila čašu bila je otkrivanje propusta u softveru početkom ove godine – od 2015. pa do marta 2018. kada je propust popravljen, bili su ugroženi podaci oko pola miliona korisnika. Ti podaci uključuju informacije o imenima, zanimanju, godinama, polu i email adresama korisnika, a iz Google smiruju situaciju i kažu kako nisu pronašli nikakve dokaze iskorišćavanja ovih propusta i pristupanju tim podacima.

S obzirom na to da je reč o propustu koji je bio dostupan oko 3 godine jasno je da su Google i korisnici ove mreže imali puno sreće.

Što se Google+ tiče, retke osobe koje su zaista koristile ovu mrežu i žele da preuzmu i sačuvaju podatke, odnosno da ih prebace na drugu društvenu mrežu imaju dovoljno vremena jer će Google zvanično završiti ovu neuspešnu priču za deset meseci, odnosno tokom avgusta naredne godine.

Poslovni korisnici će i dalje imati pristup platformi jer se pokazalo da je Google+ puno bolji kao poslovni proizvod nego kao društvena mreža namenjena običnim korisnicima.

IT
08.10.2018.

Na video sadržaj ode 58% svetskog internet prometa

Kada je u pitanju propusni opseg na internetu, nijedna kompanija ne može da priđe blizu Netflix-u. Video striming gigant troši 15% ukupnog svetskog prometa podataka u download-u, prema najnovijem Global Internet Phenomena izveštaju kompanije Sandvine, koja se inače bavi proizvodnjom mrežne opreme i povezanih rešenja. Podaci se odnose na ceo svet, ali bez Indije i Kine, za čija su tržišta dostupni tek ograničeni podaci.

U ostatku sveta (bez Indije i Kine) internet promet sastoji se većinom od pregledanja video sadržaja, na koji odlazi 58% ukupnog prometa u downloadu. Iza njega nalazi se veb promet, dok je na treće mesto stigla kategorija online igranja, pretekavši društvene mreže, trgovinu, deljenje datoteka i razmenu poruka po potrošnji prometa. Potražnja za serijom Stranger Things i drugim Netflix-ovim serijama pokazuje još i veće brojke noću. Odmah iza Netflixa smestio se YouTube sa 11,4%, međutim, situacija u našoj regiji EMEA, koja obuhvata Evropu, Bliski istok i Afriku, malo je drugačija od globalne. Ovde je glavni generator video prometa u downloadu YouTube, a Netflix se plasirao na drugo mesto.

Kad je reč o društvenim mrežama, Instagram je pretekao Facebook kao mreža s najvećim prometom. Skype je i dalje najveći potrošač prometa od svih aplikacija za dopisivanje i video razgovore, dok Spotify drži primat u muzičkom segmentu striminga. Ostale stavke iz izveštaja uključuju istaknutost piraterije, uprkos naporima studija i kompanija da se bore protiv nje te je više od 50% celokupnog internet prometa u svetu je zaštićeno enkripcijom. Prema podacima kompanije Sandvine, BitTorrent predstavlja 22% ukupnog prometa u upload-u na Internetu. Što se tiče video igara, Fortnite jeste u centru pažnje ovih dana, ali League of Legends je na ovom spisku prvi sa više od 51% među prvih 100 naslova.

IT
05.10.2018.

Sedam godina bez Stevea Jobsa - Životni put najvećeg tehno revolucionara našeg doba

Neki ga zovu vizionarom, neki biznismenom oštrog jezika i bez skrupula, ali se svi slažu da svet računara bez njega ne bi bio isti - 5. oktobra obeležavamo sedmu godišnjicu smrti Stevea Jobsa, osnivača Applea i dizajnera iPhonea.

Mladi Steve Jobs

Steven Paul Jobs je rođen 24. februara 1955. u San Franciscu. Njegovi nevenčani biološki roditelji Joanne Schieble i Abdulfattah Jandali dali su ga na usvajanje, a usvojili su ga Paul i Clara Jobs, mladi par niže srednje klase koji se u predgrađe Mountain View doselio svega nekoliko godina ranije.

Steve je detinjstvo proveo inspirisan mašinama i elektronikom. Mountain View se, naime, nalazi u blizini Silicijumske doline - što znači da je komšiluk činilo puno inženjera koji su vikendima u garažama eksperimentisali sa elektronikom.

Jobs je jednog od najbitnijih kolega u svom životu, Stevea Wozniaka, upoznao u srednjoj školi.

Nakon što su ga roditelji upisali na ceoma skup univerzitet Reed, prvu godinu je elegantno pao pa se nakon toga pridružio hipijevskoj komuni u Oregonu, u kojoj se, između ostalog, bavio branjem jabuka. Nakon kasnijeg putovanja u Indiju, Steve se vratio u SAD i pokazao povećan interes za aktivnosti kolege Wozniaka.

Jobs i Wozniak su 1. aprila 1976. osnovali kompaniju koja se bavila izradom elektronskih ploča za personalne računare.

Njeno ime bilo je Apple Computer.

Prvi milioni i prvi problemi

Nakon uspeha Applea I, Wozniak je napravio drugi računar koji se može nadograđivati i koji podržava prikaz u boji. Zahvaljujući finansiranju i nepokolebljivoj viziji, Apple II je postao velik hit, a milioni ljudi širom sveta koristili su novi računar opremljen izuzetnim programom za tabele pod imenom VisiCalc.

Apple je uskoro postao javna kompanija – u decembru 1980., svega četiri godine nakon osnivanja, Jobs i Wozniak postali su milioneri.

Rad u Appleu pokazao se kao veliki izazov za čoveka koji nije sklon tuđim predlozima. Jobs je zbog inženjerskog neiskustva izbačen iz razvoja računara koje je dobilo ime po njegovoj prvoj ćerki Lisi, pa je iz čistog prkosa okupio svoj tim i odlučio da napravi računar koji radi isto što i Lisa, samo za puno nižu cenu. Taj računar će imati miš, grafički interfejs i tastaturu – revolucionarne alate za koje je Jobs prvi put čuo tokom posete Xerox PARC-u.

Lisa se pokazala preskupom i neefikasnom, što je Apple prisililo da Jobsa i njegov Macintosh prihvate kao jedini spas.

Odlazak iz Applea i uspeh s Pixarom

Uprkos prilično dobroj TV reklami i inicijalno dobroj prodaji, Macintosh je bio neuspešan i doveo je do velikih sukoba unutar firme. Jobs je bio uveren da je svojim računarom spasio kompaniju, što ga je dovelo u sukob s odborom direktora koji su izglasali ukidanje ovlašćenja Jobsu i, iako je ostao u upravnom odboru, nije imao pravo glasa.


Jobsu je to bio veoma bolan udarac. Napustio je kompaniju, prodao akcije Applea, osnovao drugu firmu pod imenom NeXT, napravio računar za 10.000 dolara koji podržava programiranje objektima, slabo ga prodavao, proizveo drugo koje košta 3000 dolara i nakon toga zaključio da prodaja hardvera nije stvar kojom se firma treba baviti. Godine 1993. NeXT je bio prošlost, ali Jobs je imao drugi fokus – suprugu Lauren i sina Reeda.

I onda je u prvi plan stigao Pixar.

Jobs je još u eri Apple Computersa flertovao sa kupovinom studija za digitalnu animaciju koji je u osamdesetim godinama bio u vlasništvu Lucasfilma, međutim kako je u to vreme George Lucas prolazio kroz prilično skup razvod, trebalo mu je novca, a Jobs je sedeo na milionima.

Motivacija probuđena Oscarom za kratki animirani film 'Tin Toy' Jobsu je dala ideju da će se pomoću Pixara prodavati i njegova nova platforma za računarsku grafiku i animaciju. Nažalost, ni Pixar ni uređaji nisu pronašli svoju publiku, što je Jobsa, koji je bio veoma tvrdoglav, podstaklo da pokuša da na bolji način unovči potencijal kompanije. Pixar je preživljavao na animiranim reklamama sve dok nije došao presudni dan koji je celu stvar okrenuo naglavačke.

Toy Story

Rezultat vrlo unosnog ugovora je dugometražni animirani film 'Toy Story', koji je nakon dolaska u bioskope u novembru 1995. godine Jobsu, jer je imao osamdeset posto učešća u Pixaru, zaradio puno novca. Jobs je nakon neviđenog uspeha filma vredeo 1,5 milijardi dolara - pet puta više nego što je imao kad je osamdesetih bio na čelu Applea.

Stiže doba iMaca

Apple je u međuvremenu manje-više propadao. Tokom vladavine Windowsa 95, Microsoftove kopije Mac OS-a koja je, za razliku od spomenutog, radila kako treba, situacija nije bila sjajna. Novi izvršni direktor Gill Amello je želeo novi operativni sistem, Jobs ga je ponudio... ali samo u paketu s celom NeXT kompanijom, koju je prodao za 400 miliona dolara.

Steve Jobs se vratio, ali to nije bilo dovoljno da spase kompaniju koja je beležila velike gubitke. Jobs je, uhvativši priliku, u godinu i po dana svrgnuo celi upravni odbor.

Ono što je sledilo bile su velike promene za Apple.

Godine 1996., uvođenjem novog računara iMac, Jobs je uspešno usmerio reflektor javnosti prema kompaniji koju je davno osnovao. Šareno kućište računara i Jobs na čelu kompanije privukli su brojne programere, pa su do 1999. proizveli nekoliko vrhunskih proizvoda – iMac u vedrim bojama i MacBook, njihov prvi laptop.

Koliko god sve ovo dobro zvučalo, pitanje je bilo kako prodavati Mac u svetu u kome postoji hrpa konkurenata? Rešenje koje je izabrao Jobs u to vreme nije bilo popularno, ali ga je svejedno sproveo – kompanija je otvorila sopstvene prodavnice.

A onda je nastupila iPod revolucija

Tek u 2001. Jobs je shvatio da se zarobio u softverskoj industriji i da obrada videa nije jedini način na koji se može zaraditi. Tržište prenosnih mp3 playera bilo je ograničeno, a svi prisutni uređaji bili su ružni. Kako bi doskočio tome, Jobs je napravio mali eksperiment i odlučio da stvori prenosni player iz Applea pod imenom iPod.

Uređaj su, iako je bio ograničen na Appleov softverski sistem, vlasnici PC-ja kupovali i hakovali kako bi radio i na njihovom operativnom sistemu. Da, ovaj proizvod je imao visoki potencijal da postane bestseler.

Sve što je Jobsu trebalo je usluga koja će Appleu doneti još novca. U dogovoru s izdavačkim kućama, 2003. je pokrenuo iTunes Store – prodavnicu za legalno skidanje muzike koja je u prvih nedelju dana prodala milion pesama, pa je svega šest meseci nakon dolaska na Mac stigao i na PC, otvorivši vrata usluzi za daleko veći broj ljudi.

Do 2006. iPod revolucija podstakla je izlazak još četiri iPod uređaja, a to su bili iPod Nano, iPod Mini, iPod Shuffle i iPod Video. Za razliku od Maca, koji je držao pet posto tržišta personalnih računara, iPod je držao 80 posto tržišta mobilnih muzičkih plejera i direktno je uticao na popularizaciju platforme Mac.

Apple i Jobs su znali šta im je činiti.

Nakon dolaska novog šefa Disneyja (odlazak starog, s kojim je Jobs imao problema, delom je sam podstakao) Pixar je prodat Disneyju za 7,4 milijarde dolara u akcijama.

iPhone preokreće svet naglavačke

Podstaknut uspehom iPoda i iTunesa, Jobs je 2003. pokrenuo tajni projekt izrade prvog tablet računara, ali rešenja koja je njegov tim razvio podstakla su ga da ode korak dalje i napravi mobilni uređaj s ekranom osetljivim na dodir. Premijera iPhonea održana je tokom Macworlda 9. januara 2007. i smatra se jednom od najboljih prezentacija koje je Jobs održao.


iPhone je svet mobilne telefonije okrenuo naglavačke. Ne samo da je Jobsov dogovor s pružaocima usluge tražio da plaćaju Appleu procenat mesečnih pretplata u zamenu za ekskluzivnost, već im je bilo zabranjeno da instaliraju sopstveni softver i da lepe svoje brendove na uređaj. Apple iPhone je zaista bio priča za sebe.


Godine 2007. iPhone i iPod bili su toliko popularni da je Jobs promenio ime kompanije iz Apple Computer inc. u Apple inc. isključivo zato što su odnosu prodaja Appleovih prenosnih plejera i telefona uveliko nadmašili prodaju njihovih računara.

Prodaja uređaja postigla je novi novu 2008., kada je Apple doneo jeftiniji iPhone 3G i uveo revolucionarnu prodavnicu Apple App Store. Kao što je pre nekoliko godina to napravio s iPodom, Jobs je pokušao da ograniči ekosistem aplikacija isključivo na one koje dolaze iz samog Applea, ali popularnost i pritisak bili su toliko veliki da je u jednom trenutku popustio i u martu 2008. omogućio spoljnim programerima da razvijaju softver za iPhone, čime je zauvek promenio istoriju mobilnih aplikacija.

Apple je ovu odluku nosio kao orden časti – reklamirajući svoju prodavnicu sa aplikacijama u kampanji koja je trajala skoro dve godine.


Uspeh kompanije koju je vodio podudarao se sa zdravstvenim problemima. Jobsu je 2003. dijagnostifikovan redak tumor gušterače, koji je bilo moguće lečiti hirurškim zahvatom, ali je odbijao da napravi bilo šta još devet meseci, nakon čega se priklonio alternativnoj medicini.

Početkom 2004. ipak je odlučio da se podvrgne operativnom zahvatu pa je tokom čuvenog govora na Stanfordu rekao da više nema rak. Nažalost, četiri godine kasnije bilo je više nego očito da mu se zdravlje ne poboljšava.

Jobs se krajem leta 2009. vratio u Apple nakon uspešne transplantacije jetre. Na osnovu službene biografije, imao je još jedan projekat kojim je hteo da osigura budućnost kompanije i koji mu je bio vrlo važan.

Iako se radilo o uređaju koji je nudio skoro sve što i iPhone, mnogi su ga optuživali da je 'još jedan iPod, samo s većim ekranom'. Radilo se o računaru koji bi, ako slušate Apple, jednog dana trebalo da postane zamena za PC svakog prosečnog korisnika.

Ovo su čak i govorile reklame koje su najavljivale 'veliku revoluciju koja je tek započela'.

Godine 2011. Jobs je najavio svoj drugi odlazak iz Applea zbog zdravstvenih poteškoća, ali ni to ga nije sprečilo da predstavi iPad 2, kao i uslugu stvorenu da korisnike računara Mac dodatno zatvori u Appleov softverski ekosistem – revolucionarni iCloud.

Nasleđe i poslednji trenuci

Jobs je, znajući da ovog puta možda neće moći da pobedi rak, odlučio da osigura budućnost Applea osnivanjem Apple Universityja (Univerzitet Apple) pa je angažovao dekana Univerziteta za menadžment u Yaleu.

Izabrao je svog naslednika, kolegu i zamenika Tima Cooka, i postavio temelje onoga što će kasnije predstavljati Apple – pravila i principe koje kompanija mora da sledi. Takođe je započeo planove za izgradnju ogromnog kampusa u Cupertinu koji je završen prošle godine, a nosi ime Apple Park.

Konačno, dizajnirao je veliku jahtu na kojoj će porodica Jobs moći da putuje svetom.

Prezentaciju novog iPhonea 4S 5. oktobra 2011. pratio je iz bolničkog kreveta, a preminuo je istog dana okružen članovima uže porodice.

Što god mislili o Jobsovoj poslovnoj politici i nasleđu, činjenica je da bez njega svet telefona i računara jednostavno ne bi bili isti. Reč je o tehno vizionaru zbog koga danas imamo mobilne uređaje velikog ekrana, tehnologiju clouda i tablet računare.

Steve Jobs s punim pravom spada među vizionare koji su zauvek promijenili svet potrošačke elektronike.

Prikazano 5 vesti od 95 — Strana 6