IT

IT
28.11.2018.

Mobilni internet brži od WiFi-a u 33 države

Primamljivo je pretpostaviti da će dobar WiFi hotspot prevazići savremeni mobilni internet, ali to nije nužno tačno – u nekim zemljama, WiFi bi mogao da bude u većem problemu. OpenSignal je sprovela studiju koja pokazuje da su mobilni podaci u proseku brži od WiFi pristupnih tačaka u 33 zemlje, uključujući više afričkih, evropskih (među koje spada i Srbija), latinoameričkih i bliskoistočnih zemalja, a razlike su u nekim slučajevima gigantske. Obično ćete imati pogodnost od 10 Mbps ili više na mestima kao što su Australija, Oman i Češka, dok je multi-megabitna prednost uobičajena u mestima poput Austrije, Irana i Južne Afrike.

Postoji mnogo zemalja u kojima su mobilni internet i WiFi veze grubo konkurentne. Ne iznenađuje što WiFi ima jasne prednosti u kojima je kućni broadband relativno brz, u mestima kao što su Hong Kong, Singapur, Južna Koreja i SAD. Međutim, LTE pruža doslednu granicu brzina prenosa u nekim oblastima, na primer u Libanu, gde downstream brzine imaju tendenciju da budu brže 25 Mbps nego na WiFi-u.

Rezultati su doveli OpenSignal da sugeriše da bi podjednako i korisnici i proizvođači uređaja trebalo da ponovo razmisle o pretpostavci da je WiFi obično najbolji. Iako je to možda bilo istinito kada su pametni telefoni bili u povoju, sada to više nije slučaj u LTE eri gde i WiFi ima svoje probleme, kao što je recimo prenatrpana mreža. Ova informacija stiže neposredno pre nego što 5G obećava veliku promenu gigabitne brzine za neke korisnike. Iako WiFi ima svoju svrhu (kako za lokalno umrežavanje, tako i za mesta sa ograničenim internetom), možda ćete se u budućnosti često opredeljivati za mobilni internet.

IT
26.11.2018.

LinkedIn testira poslovnu verziju Instagram priča

Priče (stories), kratak video format, su preuzele društvene mreže. Prvo ih je popularizovao Snapchat, a zatim ih je Instagram kopirao 2016. godine, doveo na Facebook u 2017. godini, a sada bi mogle da dođu i na profesionalnu mrežu u vlasništvu Microsoft-a, LinkedIn.

Verzija popularnih priča će se na LinkedIn-u zvati „student voices“, i stvorena je da pomogne studentima da podele svoja iskustva u vezi sa praksom, sajmovima zapošljavanja i predavanjima. Nova opcija se trenutno testira na studentima širom SAD-a, i pokreće nova pitanja o tome u kojoj meri će ljudi biti spremni da dele svoje živote sa potencijalnim poslodavcima.

Svi video snimci koje studenti postavljaju na lične profile se sakupljaju u plejlisti fakulteta. Video se takođe pojavljuje u odeljku „nedavne aktivnosti“ na profilu korisnika. Međutim, postoji jedna velika razlika između plejlista fakulteta i sličnih proizvoda iz Instagrama i Snapchata – video zapisi LinkedIn-a nisu napravljeni da automatski nestanu sa stranice profila i dostupni su za gledanje nedelju dana (a ne 24 sata kao kod ostalih mreža).

Početna ideja priča je bila da se korisnici dele nesavršeni sadržaj, bez straha od toga da će živeti večno na internetu. Ali postoji tanka linija između autentičnog sadržaja i sadržaja koji bi mogao da šteti vašoj profesionalnoj reputaciji. Kao što TechCrunch napominje, „Autentičnost možda ne mora nužno da prikaže korisnike u najboljem svetlu regruterima, tako da je verovatnije da će studenti postavljati sređene klipove kojim će promovisati svoja dostignuća … ako ih uopšte budu koristili.“

Međutim ovo zanemaruje mogućnost da možda prisustvujemo promeni standarda profesionalnih mreža. Nesređeni video zapisi su sve manje i manje strani, čak i regruterima, koji zahvaljujući sličnosti sa Snapchat i Instagram verzijama možda imaju malo drugačiji senzibilitet sada o tome šta jeste, a šta nije profesionalno.

IT
17.11.2018.

Do 2020. razvoj 5G mreža u većim evropskim gradovima

Zastupnici Evropskog parlamenta, polovinom nedelje, su velikom većinom podržali Uredbu kojom će se sniziti cene međunarodnih poziva unutar Evropske unije, povećati ulaganja u razvoj mreža visokih kapaciteta i osigurati veća zaštita potrošača. Cene međunarodnih poziva biće jeftinije od 15. maja 2019. Pozivi s fiksnih i mobilnih telefona unutar Evropske unije ograniči će se na 19 centi, a cena jednog SMS-a na šest centi.

Novim paketom mera postaći će se ulaganje u razvoj 5G mreže u svim većim evropskim gradovima do 2020. godine.

“Mreža je oduvek bila preduslov za napredak. Novi zakonodavni okvir osnažuje i postavlja mrežu kao kamen temeljac razvoju novih tehnologija“, istakla je izvestilac Pilar del Castillo Vera (EPP) iz Odbora za industriju, istraživanje i energetiku u raspravi o Paketu o telekomunikacijama na plenarnoj sednici u Evropskom parlamentu.

Zastupnici Evropskog parlamenta su se u raspravi složili da je pristup savremenim internet i digitalnim uslugama potrebno osigurati i u ruralnim područjima, a ne samo u urbanim sredinama. „Internet više nije luksuz, već pravo čoveka“, istakla je potpredsednik Odbora za industriju, istraživanje i energetiku Dita Charanzová (ALDE).

Izmenama će se osigurati i veća zaštita prava potrošača. Biće jednostavnije promeniti operatera, a korisnici će imati pravo da traže odštetu ako im operater pokuša otežati odlazak. Države članice treba da osiguraju jednak pristup, kao i izbor elektronskih komunikacionih usluga osobama s invaliditetom, a uspostaviće se i obrnuti sistem za uzbunu 112. Njime će se građani obaveštavati SMS porukom o neposrednim prirodnim katastrofama, nadolazećim požarima, poplavama, kao i terorističkim napadima i slično.

Nakon što odluku potvrdi Veće EU-a, zemlje članice Evropske unije imaće dve godine da paket mera implementiraju u nacionalna zakonodavstva.

IT
15.11.2018.

Facebook uvodi opciju unsent za poslate poruke

Facebookov dodatak za poništavanje slanja poruka, koji je prethodno bio rezervisan samo za beta korisnike, uskoro će postati dostupan svima. Korisnici će imati 10 minuta da "ansenduju" poslatu poruku. 

Brojni portali su došli do informacije da će se ovaj dodatak uskoro pojaviti u "release notes"-ima za verziju 191.0 Messengera za iOS. 

U aprilu ove godine takođe je bilo informacija da je Facebook potajno brisao poruke poslate od Marka Zakerberga iz inboksa korisnika. 

Društvena mreža je tada navela da je preduzela mere korporativne bezbednosti u jeku Sony Pictures hakerskog napada 2014. godine. 

Pored skandala sa preuzimanjem podataka korinika od strane kompanije Cambridge Analytica, otkrivanje ovog skandala je dodatno uzdrmalo kompaniju Facebook. 

Kao rezultat toga, čelnici su obećali da će ovu učiniti dostupnom svim korisnicima. 

Uprkos tome što su tvrdili da su koraci koji su preduzeti u okviru svojih zakonskih mera kompanije, Facebook je ipak obećao da će prestati da čišćenjem Zuckerbegovih poruka, kao i poruka njegovih saradnika iz inboksa dok se ova funkcija zvanično ne pojavi.

 

IT
12.11.2018.

YouTube je isplatio 3 milijarde USD vlasnicima kopirajta

Prethodnih godina Google je predstavio nekoliko anti-piratskih mera i rešenja koja su se pokazala kao veoma efektna. U izveštaju za 2018. godinu pod nazivom „Kako se Google bori protiv piraterije“, objavljeno je da je YouTube kroz Content ID platformu do sada isplatio vlasnicima kopirajta 3 milijarde USD.

Content ID je platforma koja u svojoj bazi skenira svaki YouTube upload u potrazi za pravim vlasnicima i kreatorima sadržaja. Kada se detektuje upotreba intelektualnog vlasništva druge osobe, Content ID omogućava da vlasnik prava ostvari zaradu od tog video snimka.

Ova platforma, naravno, nije bezgrešna. Postoji šansa da vlasnik kopirajta (najčešće pozadinske muzike) ne bude identifikovan, ali su se (doduše mnogo ređe) dešavale i obrnute situacije – da se nekom prizna vlasništvo nad sadržajem koji nije njegov, samo zato što zvuči ili izgleda slično. Na sreću, u takvim slučajevima postoji i mogućnost žalbe korisnika koji su pogođeni ovim akcijama. Uprkos tome, Google je pored pomenute 3 milijarde USD isplaćenih vlasnicima kopirajta za video snimke, samo u poslednjih godinu dana isplatio dodatnih 1.8 milijarde USD muzičkoj industriji, kao zaradu od reklama.

Google je do sada investirao više od 100 miliona USD u razvoj Content ID tehnologije. Pored svega ovoga, Google je u prethodnom periodu uložio veliki napor da onemogući pirate da zarađuju novac. Do sada on je iz pretrage uklonio 3 milijarde URL-ova i, samo u prošloj godini, nije odobrio 10 miliona reklama koje su vodile na piratske sajtove.

Prikazano 5 vesti od 95 — Strana 5