IT

IT
12.01.2019.

Pet stvari koje su obeležile srpsku IT industriju u 2018.

Ova godina je bila vrlo dinamična za domaći IT i puna kako pozitivnih tako i negativnih događaja. 

Kada smo na kraju prošle godine radili sličnu ovakvu rekapitulaciju, dosta jasno se izdvajalo nekoliko trendova koji su obeležili celu godinu. Kada smo razgovarali o najbitnijim stvarima iz ove godine shvatili smo da je situacija malo drugačija: nije bilo jasnih trendova koji su se protezali kroz veći deo godine, ali je bilo velikih pojedinačnih događaja koji su svakako ostavili značajan trag, kako pozitivan, tako i negativan.

Izdvojili smo pet koji su po mišljenju Starit redakcije bili najvažniji.

Akvizicija Frame-a

Ovo je svakako najznačajniji pozitivan događaj za startap zajednicu ove godine. Američki Nutanix je otkupio Frame u akviziciji vrednoj skoro 200 miliona dolara, najvećoj za jedan domaći startap do sada. Kompanija koju je Nišlija, Nikola Božinović, osnovao i gradio od 2012. postala je deo Nutanixa koji će u Srbiji otvoriti svoj veliki razvojni centar.

Nikola je u više navrata ove godine dolazio u Srbiju, a neposredno nakon prodaje Frame-a sa njim smo uradili i intervju u kom smo razgovarali o njegovim studentskim danima u Srbiji i u Americi, pokretanju prve kompanije, izgradnji Frame-a i novom milestone-u koji su ovom akvizicijom postavili za lokalnu IT industriju. Nikolina priča je vrlo impresivna i inspirativna i preporučujemo vam da je istražite.

Subvencija Continentalu

U godini u kojoj smo imali najveću akviziciju, nažalost smo imali i najveću subvenciju u IT industriji do sada. U martu je Ministarstvo privrede dodelilo čak 9.500.000 evra nemačkoj kompaniji Continental za otvaranje centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu. Uprkos tome što smo 2016. već imali situaciju da se cela IT industrija digne na noge zbog subvencije koja je bila višestruko manja od ove koja je dodeljena Continentalu, štetna politika subvencija se nastavila u 2018-oj.

Kao i u prethodnom slučaju i kao što smo pisali u martu, odluka o dodeli subvencije je izuzetno štetna za razvoj IT sektora u Srbiji koji se već godinama bori sa nedovoljnim brojem softverskih inženjera.

U situaciji u kojoj država da prednost jednoj kompaniji na tržištu rada i nagradi je za zapošljavanje kadra kog ionako nema dovoljno da zadovolji sve potrebe industrije, domaćem IT-u nanosi se velika šteta jer su ostale kompanije onemogućene da ravnopravno učestvuju u borbi za talenat, koja je (i bez nefer konkurencije) trenutno najizazovniji deo njihovog poslovanja.

Dobra vest je da smo krajem godine imali priliku da posvedočimo nekim boljim praksama za podsticanje IT industrije koje su došle od strane Vlade. Donet je niz poreskih olakšica koje, iako ne idealne, svakako predstavljanju korak u dobrom pravcu i nadamo se ilustruju promenu u načinu razmišljanja o ispravnom podsticanju privrede.

Google razvija srpsku startap scenu

Ove godine smo imali tu sreću da Google prepozna potencijal naše startap scene i pomogne nam u njenom daljem razvoju. Uz pomoć organizacije Serbian Entrepreneurs, Startitova Startap akademija je postala prvi startap akcelerator u Evropi koji je podržan od strane Google-ovog Launchpad programa koji pomaže rast programerskih zajedica i startapa širom sveta.

Od tada su se u Beogradu i Novom Sadu održala dva petodnevna mentorska programa za lokalne startape koji su imali priliku da zajedno sa mentorima iz Google-ove i Startitove mreže intenzivno rade na razvoju svojih proizvoda.

U novembru je Srbiju posetio i Kevin O’Tul, koji vodi Google-ov Developers Launchpad program, a preporučujemo vam da pročitate i intervju s njim u kom je objasnio zašto su se odlučili da razvijaju srpsku startap scenu i kakva je korist u svemu tome za sam Google.

CarGo, taksisti i novi Zakon o prevozu putnika

Sigurno da ni za koga u Beogradu blokade grada od strane taksista nisu prošle neprimećeno. Kao kada je Uber dolazio u velike svetske gradove, sličan scenario se ponovio i u Beogradu sa srpskim CarGom. Sukob između CarGo-a i taksista krenuo je u aprilu, prvim od višebrojnih protesta i blokada od strane taksista.

Epilog je dobio u oktobru kada je Skupština po hitnom postupku i bez javne rasprave usvojila Izmene zakona o prevozu putnika i ispunila sve zahteve taksi udruženja, jasno stavivši do znanja da se inovativni poslovni modeli neće tolerisati. Kao što smo napisali i u naslovu tadašnjeg teksta o usvajanju zakona, “jedan korak napred, dva unazad”, tako je otprilike izgledala cela ova godina. Uprkos brojnim pozitivnim inicijativama, donošenje anti-inovacionih zakona i subvencije od 9,5 miliona evra su stvari koje nas ozbiljno vuku nazad.

Pitanje paušalaca

Pitanje paušalaca je naprasno stiglo na dnevni red tokom leta kada je iz NALED-a “procureo” set novih predloga za regulisanje ove oblasti. Budući da je paušalni sistem od ogromnog značaja za funkcionisanje velikog dela domaće IT industrije, logično je da je zavladala panika oko toga na koji će način država izmeniti regulacije u ovoj oblasti, posebno zbog toga što je ceo proces delovao vrlo netransparentno.

U septembru je NALED organizovao Mesec paušalaca u okviru kog su se održavale tribine i prikupljali predlozi građana o tome kako unaprediti paušalni sistem. Fokus se prebacio na automatizaciju određivanja visine poreza i efikasnije izdavanje poreskih rešenja, dok je suštinsko pitanje toga ko može biti preduzetnik paušalac ostalo skrajnuto, iako je to ono što je najviše brinulo i zanimalo većinu ljudi koji su dolazili na ove tribine, jer je upravo to aspekt koji unosi najveću neizvesnost u njihovo poslovanje. Nakon toga je oformljena i Radna grupa za unapređenje paušalnog sistema, ali je i njen rad ograničen na povećanje efikasnosti sistema paušalnog oporezivanja i automatizaciju određivanja visine poreza.

Još uvek postoji neizvesnost u vezi sa tim da li će i koliko dugo paušalni sistem ostati ovakav kakav jeste, tako da sa ovim pitanjem prelazimo u narednu godinu i pažljivo posmatramo sve što se dešava u ovoj oblasti.

I još…

Nije zgoreg ovaj tekst završiti na pozitivnoj noti. Iako je to već postalo standard, izvoz softverskih usluga je i ove godine zabeležio rast, sa solidnom verovatnoćom da će do kraja godine premašiti jednu milijardu evra. To su uvek lepe vesti i lepo je videti da cela industrija već 12 godina napreduje. Nadamo se da će nam sledeća godina biti još uspešnija i da će rekordi koje smo ove godine postavili biti ubedljivo premašeni (osim ovog za subvencije).

IT
13.12.2018.

Najpretraživaniji pojmovi na Google pretraživaču u 2018. godini

Kompanija Google je objavila rezultate godišnjeg izveštaja najpretraživanijih termina u 2018. godini, nudeći jedinstvenu perspektivu o najznačajnijim momentima i trendovima u Srbiji.

Građani Srbije su, u 2018. godini, na Google pretraživaču najčešće pretraživali rijaliti i serijske programe, kao i sportske događaje. Događaji kao što su Svetsko prvenstvo u fudbalu i fudbalska utakmica Zvezda – Liverpul najviše su zanimali građane u proteklih 12 meseci. Veoma su popularne bile i pretrage aktuelnih televizijskih sadržaja, pre svega domaćih i stranih igranih serija, kao i rijaliti programa koji su zabavljali građane u ovoj godini.

U produžetku možete pogledati liste najpretraživanijih pojmova, TV serija i događaja u Srbiji tokom 2018. godine.

Najpretraživaniji pojmovi u Srbiji:

1. Zadruga
2. Nebojša Glogovac
3. Svetsko prvenstvo
4. Zvezda – Liverpul
5. Ubice mog oca
6. Istine i laži
7. Južni vetar
8. Beer Fest
9. Evrovizija
10. Zvezda – Napoli

Najpretraživaniji događaji:

1. Svetsko prvenstvo
2. Zvezda – Liverpul
3. Beer Fest
4. Evrovizija
5. Zvezda – Napoli
6. Vimbldon
7. Uskrs
8. Srbija – Švajcarska
9. Srbija – Brazil
10. Australian Open

Najpretraživanije serije:

1. Ubice mog oca
2. Istine i laži
3. Jutro će promeniti sve
4. Ćerke
5. Pogrešan čovek
6. Žigosani u reketu
7. Povratak Lukasa
8. Za mog sina
9. Istanbulska nevesta
10. Nemanjići  – rađanje kraljevine

Najpretraživaniji sportisti:

1. Milan Pavkov
2. Novak Đoković
3. Luka Modrić
4. Aleksandar Kolarov
5. Kevin Anderson

Najpretraživaniji filmovi:

1. Južni vetar
2. Pedeset nijansi – oslobođeni
3. Venom
4. Deadpool 2
5. Bohemian Rhapsody

Najpretraživaniji muzički festivali:

1. Beer Fest
2. Evrovizija
3. Beovizija
4. Exit
5. Enter Festival

Više informacija o rezultatima godišnjeg istraživanja kompanije Google širom sveta možete pronaći na: Najpretraživaniji pojmovi 2018

IT
05.12.2018.

Koliko su tačna predviđanja Billa Gatesa iz 1999?

Bill Gates je 1999. godine napisao knjigu „Business@the Speed of Thought“. U knjizi je izneo 15 hrabrih pretpostavki koje su u to vreme možda zvučale nečuveno. Danas možemo videti koliko su ove pretpostavke blizu istini.

1. Stranice za poređenje cena

Gates: „Razviće se automatizovane usluge za upoređivanje cena koje će korisnicima omogućiti da provere cene na više web stranica, čime će biti lako pronaći najjeftiniji proizvod za sve industrije.“

Danas: Danas možete lako pretražiti proizvode na Googleu ili Amazonu i saznati različite cene. Stranice kao što su NexTag, PriceGrabber i Microsoftov Bing Shopping su stvorene sa ciljem da porede cene.

2. Mobilni uređaji

Gates: „Ljudi će nositi male uređaje koji će im omogućiti da stalno budu u kontaktu i obavljaju elektronske zadatke bez obzira gde se nalaze. Moći će da provere vesti, letove koje su rezervisali, dobiti informacije sa finansijskih tržišta i još mnogo toga.“

Danas: Uređaji poput pametnih telefona, pametnih satova, pametnih zvučnika kao što je Amazon Echo ili virtuelne stvarnosti kao što je HoloLens omogućuju korisnicima da imaju sve potrebne informacije pri ruci.

3. Trenutno plaćanje i finansiranje putem interneta, i bolja zdravstvena zaštita putem weba

Gates: „Ljudi će plaćati račune, brinuti o svojim finansijama i komunicirati sa svojim lekarima preko interneta.“

Danas: Premda tehnologija nije uspela da promeni zdravstveni sistem na način na koji je Uber promenio svet prevoza, stranice poput ZocDoc-a ipak olakšavaju pronalazak lekara i zakazivanje pregleda. Startupovi kao One Medical i Forward pokušavaju da unesu promene nudeći online članovima zdravstvenu zaštitu usmerenu na podacima. Osim toga, velike zdravstvene ustanove poput Kaiser Permanente nude medicinske konsultacije preko video chata.

Takođe je moguće pozajmiti novac online preko stranica kao što su Lending Club i jednostavno obaviti plaćanje preko stranica i aplikacija kao PayPal i Venmo.

4. Linčni asistenti

Gates: „Razviće se tzv. lični asistenti koji će povezivati i sinhronizovati sve vaše podatke na pametan način, bilo da su kod kuće ili u kancelariji i omogućiće im razmenu podataka. Uređaj će da proveri vaše e-mailove ili vesti, i obavestiće vas o informacijama koje su vam potrebne. Kada krenete u prodavnicu, možete reći koje recepte želite da pripremite i napraviće vam spisak sastojaka koje bi trebalo da kupite. Obavestiće sve uređaje koje koristite o vašim kupovinama i rasporedu, dopuštajući im da se automatski prilagode onome što radite.“

Danas: Virtuelni asistenti kao što Google Assistant i Amazon Alexa idu u tom smeru nudeći personalizovani način za dobijanje informacija izgovarajući jednostavne glasovne naredbe. U međuvremenu pametni uređaji poput Nest-a prikupljaju podatke o vašoj dnevnoj rutini i automatski prilagođavaju temperaturu vašeg doma.

5. Online nadzor kuće

Gates: „Stalni video nadzor vaše kuće će postati uobičajen, obaveštavaće vas o nečijoj poseti kada niste kući.“

Danas: To je sve učestalije – firme kao što su Canary, Ring, Netgear i Nest proizvode kamere koje vam omogućuju nadzor kuće s vašeg telefona i šalju obaveštenja kada je neko u blizini.

6. Društvene mreže

Gates: „Privatne web stranice za vaše prijatelje i porodicu će postati uobičajene, omogućujući vam da razgovarate i planirate događaje.“

Danas: „Privatni webovi“ se baš nisu desili, ali Facebook, WhatsApp, Instagram, Snapchat, Line, Slack, i mnoge druge aplikacije vam omogućuju da na brz i jednostavan način komunicirate s grupama.

7. Automatizovane promotivne ponude

Gates: „Softver koji zna kada ste rezervisali putovanje i koristi te informacije kako bi vam predložio aktivnosti na odabranim lokacijama. Softver bi vam takođe predložio aktivnosti, popuste, ponude i povoljnije cene za sve aktivnosti u kojima želite da učestvujete.“

Danas: Putničke web stranice kao što su Expedia i Kayak nude ponude na osnovu prošlih podataka o korisnikovim kupovinama. Google i Facebook mogu ponuditi promotivne oglase na osnovu korisnikove lokacije i interesa. Airbnb, koji omogućava ljudima da odsednu u domovima, a ne u hotelima, nudi specijalizovana putovanja na destinacije kako biste mogli da živite kao „lokalac“.

8. Web stranice za uživo komentarisanje sportskih događaja

Gates: „Dok gledate sportsko takmičenje na televiziji, usluga će vam omogućiti da raspravljate o tome šta se događa uživo, i time uđete u nagradnu igru gde glasate za svog favorita“.

Danas: Mnoge društvene mreže to danas omogućuju, a Twitter je predvodnik – čak je eksperimentisao sa streamingom nekih utakmica. Danas je takođe moguće da ostavite komentare u realnom vremenu na sportskim stranicama poput ESPN.

9. Pametno oglašavanje

Gates: „Uređaji će imati pametno oglašavanje. Znaće vaše trendove o kupovini i prikazivaće oglase koji su u skladu s vašim preferencijama.“

Danas: Obratite pažnju na reklame koje vidite na Facebooku ili Google-u. Većina online reklamnih usluga ima ovu opciju, gde oglašivači mogu da targetiraju potrošače na osnovu njihove istorije pregleda sadržaja, interesa i obrazaca kupovine.

10. Linkovi na stranice u toku gledanja TV programa

Gates: „Televizijski programi će uključivati linkove na relevantne web stranice i sadržaj koji upotpunjuje ono što gledate.“

Danas: Skoro svaka reklama vas danas poziva da posetite web stranicu, pratite kompaniju na Twitteru, ili skenirate QR kod kako biste ih dodali na Snapchat.

11. Online mesta za diskusiju

Gates: „Stanovnici gradova i zemalja moći će da diskutuju na internetu o pitanjima koja ih se tiču, poput lokalne politike, gradskog planiranja, ili bezbednosti.“

Danas: Većina novinskih web stranica ima sekciju za komentare gde ljudi mogu da vode rasprave, a mnoge stranice imaju i forume gde ljudi mogu da postavljaju i odgovaraju na pitanja. Primera radi, Twitter i Facebook su imali ulogu u političkim revolucijama u Libiji, Egiptu i Tunisu, kao i u pokretu Black Lives Matter u SAD-u. Postoji i aplikacija Nextdoor, društvena mreža za ljude koji žive u istim četvrtima.

12. Online stranice na bazi interesa

Gates: „Online zajednice neće određivati vaša lokacija, već vaš interes.“

Danas: Razne novinske stranice i online zajednice fokusirane su na jednu temu. Brojne novinske stranice su vertikalno proširile svoj sadržaj kako bi bolje pokrile određenu temu. Reddit je odličan primer web stranice koja je podeljena u podgrupe koje se fokusiraju na interese, a ne na koga znate ili gde se nalazite.

13. Softveri za upravljanje projektima

Gates: „Projektni menadžeri koji sastavljaju tim moći će da odu online, opišu projekat i dobiju preporuke za dostupne ljude koji odgovaraju njihovim zahtevima.“

Danas: U biznisu postoji puno softvera kojima je cilj da olakšaju posao, kao što su Slack, Asana i Trello. Oni ujedno uvode revoluciju u način na koji regrutujete, formirate timove, i dodeljujete radne zadatke drugima. U međuvremenu, kompanije kao što su Fiverr i Gigster pomažu u spajanju kompanija sa talentima koji su potrebni da projekat ostvari uspeh.

14. Online zapošljavanje

Gates: „Slično tome, ljudi koji traže posao moćiće da ga nađu online tako što će objaviti svoje interese, potrebe i specifične veštine“.

Danas: Stranice poput LinkedIn-a omogućuju korisnicima da objave svoj CV i pronađu posao u skladu sa svojim interesima i potrebama, a poslodavci ih mogu potražiti na osnovu specifičnih veština.

16. Softver za biznis zajednicu

Gates: „Kompanije će moći da se takmiče za posao, bilo da traže građevinski projekat, produkciju filmova, ili marketinšku kampanju. To će biti korisno velikim kompanijama koje žele da „outsourcuju“ posao koji inače ne obavljaju, kompanijama koje traže nove klijente, i korporacijama koje nemaju izvođača potrebnih radova.“

Danas: Još nema posebnog mesta za kompanije koje kao celina traže posao. Međutim, mnogo pružaoca usluga kao što Upwork i Fiverr, omogućuju freelancerima i malim biznisima da nađu klijente. U međuvremenu, CraigsList je omiljeno mesto za male biznise da se povežu jedni s drugima i nađu poslove.

IT
04.12.2018.

Top lista programskih jezika za 2018. godinu

Da li ste se ikada zapitali koji je programski jezik najpopularniji? Tim pitanjem bavi se Tiobe, The software quality company, koja već godinama prati popularnost i upotrebu programskih jezika. Prema ovoj listi, već duži vremenski period najpopularniji su programski jezici Java i C, za njima slede Python i C++, a najveće iznenađenje nalazi se na petom mestu – Visual Basic .NET.

Iako mnogi misle da je Visual Basic praktično mrtav jezik, podaci to demantuju. Šta više, njegova popularnost raste iz godine u godinu, što se može videti i po tome što je prošlu godinu završio na sedmom mestu. Iako analitičari već duže vreme predviđaju da će ovaj programski jezik nestati sa scene, praksa pokazuje drugačije. Njegova popularnost se najviše zasniva na izradi office aplikacija u malim i srednjim preduzećima, a mnogi developeri ga koriste i zbog njegove jednostavnosti i brzog učenja.

Dec 2018 Dec 2017 Change Programming Language Ratings Change
1 1   Java 15.932% +2.66%
2 2   C 14.282% +4.12%
3 4 change Python 8.376% +4.60%
4 3 change C++ 7.562% +2.84%
5 7 change Visual Basic .NET 7.127% +4.66%
6 5 change C# 3.455% +0.63%
7 6 change JavaScript 3.063% +0.59%
8 9 change PHP 2.442% +0.85%
9 - change SQL 2.184% +2.18%
10 12 change Objective-C 1.477% -0.02%
11 16 change Delphi/Object Pascal 1.396% +0.00%
12 13 change Assembly language 1.371% -0.10%
13 10 change MATLAB 1.283% -0.29%
14 11 change Swift 1.220% -0.35%
15 17 change Go 1.189% -0.20%
16 8 change R 1.111% -0.80%
17 15 change Ruby 1.109% -0.32%
18 14 change Perl 1.013% -0.42%
19 20 change Visual Basic 0.979% -0.37%
20 19 change PL/SQL 0.844% -0.52%

Možemo da kažemo da se na ovoj listi nalazi još nekoliko iznenađenja. Prvo je SQL koji se našao na devetom mestu (a prošle godine nije ni bio na listi). Pored njega, veliki skok, sa 16. na 11. mesto napravio je i Delphi), dok su pad na listi doživeli C# i JavaScript, koje je sa petog, odnosno šestog mesta „izgurao“ upravo Visual Basic .NET.

IT
01.12.2018.

Gmail Smart Compose - AI opcijom protiv predrasuda

Čini se da Google smatra da će Gmail u budućnosti biti funkcionalan samo ako se budu isključile sve nevolje koje uključuju ručno unošenje teksta. Tako je u cilju rešavanja svih problema koje korisnici imaju dok kucaju poruke pre nekog vremena objavio i novu opciju za Gmail – Smart Compose.

Opcija koristi veštačku inteligenciju kako bi omogućila brže kucanje mejlova, tako što predlaže već sastavljene rečenice, pa korisnici mogu da sastavljaju mejlove u rekordnom roku, a uz pomoć Tab tastera na tastaturi. Nova opcija, naravno, ima i potencijal za sastavljanje pogrešnih i neprikladnih poruka, a u slučaju da stvari u budućnosti ne funkcionišu onako kako je planirano. Smart Compose funkcioniše u pozadini, a dovoljno je da korisnik započne sa pisanjem mejla, da bi odmah dobio sugestije.

Odmah zatim bi trebalo da dobije sledeću sugestiju, i sve tako do kraja mejla. Budući da opcija „razume“ kontekst, ukoliko se mejl sastavlja petkom popodne, program bi mogao da ponudi i rečenicu “Želim vam prijatan vikend”, a kao završetak poruke. U okviru ove opcije pretpostavljen je i sam početak mejla, a na osnovu kontakta kojem se piše, te naslova poruke. Tako Smart Compose štedi puno vremena, te korisnike čuva od ponavljanja istih rečenica, i, što je najvažnije, smanjuje broj gramatičkih i pravopisnih grešaka.

Nakon nekoliko meseci Gmail Smart Compose evoluira još dalje, te su u okviru najnovijih promena izbačene rodne odrednice, budući da se došlo do zaključka da AI sistem ima određene „predrasude“, i da neka zanimanja povezuje sa određenim rodom, što može da postane problem kada korisnici to protumače kao uvredu i ozbiljan propust.

Prikazano 5 vesti od 95 — Strana 4