IT

IT
18.02.2019.

Kraj jedne ere - Samsung prestaje s proizvodnjom Blu-ray plejera

Korejski proizvođač Samsung nedavno je rekao Forbesu da prekida proizvodnju novih 4K Ultra HD Blu-ray plejera, dok Cnet potvrđuje da kompanija takođe obustavlja proizvodnju 1080p Blu-ray playera.

"Samsung više neće uvoziti nove Blu-ray ili 4K Blu-ray plejere u SAD" rekli su iz PR-a kompanije CNET-u.

Naravno, ovo ne znači da ćemo odjednom ostati bez Blu-ray plejera. Kompanija, naime, prodaje velik broj uređaja van SAD-a, što znači da tržište neće ostati bez uređaja na kojima reprodukujemo Blu-ray medije.

Kompanija za istraživanje tržišta Nielsen nedavno je u sklopu izveštaja o tehnološkim trendovima naglasila da se Blu-ray i DVD uređaji nalaze među primerima tehnologije koju proizvođači lagano ali sigurno napuštaju.

"Neki uređaji poput DVD/Blu-ray plejera trenutno su u silaznoj fazi svog tehnološkog životnog ciklusa, za šta su odgovorne brojne streaming usluge" piše u izveštaju za drugi kvartal 2018.

Prema Nielsenu tek 66 posto američkih gazdinstava koja imaju TV koriste Blu-ray playere, dok je 2017. taj procenat bio viši - 72 posto. Nielsen takođe tvrdi da prosečan odrasli Amerikanac u proseku provede samo pet minuta dnevno gledajući Blu-ray ili DVD.

Velik doprinos padu popularnosti Blu-raya čine i streaming usluge koje 4K sadržaje nude po puno nižoj ceni. Apple i Google, primera radi, nude 4K filmove po istoj ceni kao i one u 1080p HD-u.

Istina, Blu-ray možda ima najbolju sliku, ali streaming je jeftiniji i pruža više za manje truda - sve što treba da uradite je da pronađete sadržaj u beskonačnom online katalogu i pritisnuti dugme play.

IT
04.02.2019.

Google najavio velike promene za URL

URL (jedinstveni lokator resursa) predstavlja ono što se unosi kako bi se došlo do nekog web-sajta, te se do sadržaja na taj način dolazi od samih početaka interneta. Google sada planira da to promeni, budući da se smatra da su URL-ovi često problematični.

Naime, iz kompanije su objasnili da mnogi korisnici imaju poteškoće da razumeju prirodu URL-a, budući da ih nije lako pročitati, te da ne prenose jasnu poruku o prirodi nekog web-sajta. Istina je da često zbunjuju korisnike, posebno kada se koriste skraćenice. Često se upotrebljavaju i u phishing prevarama, u okviru kojih napadači lako mogu da usmere korisnike na neki URL koji liči na onaj koji koriste njihove banke, pa oni koji se ne razumeju najbolje u prirodu ovakvih prevara lako mogu da postanu njihove žrtve.

Pretraživači poput Chrome-a već neko vreme pokušavaju da zaštite korisnike tako što prikazuju stranice sa upozorenjem koje ih sprečavaju da posete neki sumnjivi sadržaj.

Tako je Google Chrome sigurnosni tim nedavno u javnost izašao sa radikalnim predlogom: da se ubrza „ubijanje“ URL-ova kakve danas poznajemo. Tim ipak ne predlaže potpunu transformaciju infrastrukture mreže, već najpre način na koji pretraživači prenose adrese web-sajtova, a kako korisnici ne bi imali posla sa beskonačnim i nerazumljivim URL-ovima.

Google već preduzima prve korake u ovom smeru, te se ističe na da ne planira da izazove haos ukidanjem URL-ova, već da hakerima oteža posao, te im onemogući da zloupotrebljavaju to što su neki korisnici zbunjeni u vezi sa prirodom adrese nekog web-sajta. Upravo komplikovani URL-ovi omogućavaju najveći broj cyber napada, budući da korisnici teško razlikuju prave web adrese od malicioznih kopija.

IT
30.01.2019.

Aplikacija Gmail dobila novi dizajn

Google je u utorak najavio redizajn mobilne aplikacije Gmail. Novi dizajn tematski će pratiti onaj koji je Google uveo u 'stoni' Gmail prošlog aprila. Redizajn aplikacije na smartfon uređaje sa Androidom stiže danas, dok će vlasnici iPhonea i iPada morati da pričekaju 'nekoliko nedelja'.

Ovo znači da će svi zabavni noviteti na koje smo navikli kod stone verzije konačno raditi i na smartfonima: uključujući i prečice do attachmenta koji je moguće otvoriti bez otvaranja same poruke. Aplikacija će takođe omogućiti lakše prebacivanje između ličnih i radnih profila. Novi Gmail će vam dati veliki podsetnik ako je poruka sumnjiva, kao što to već radi na stonim računarima.

Nova verzija aplikacije ima puno čišći dizajn od stare, s dominantnom belom bojom i zaobljenim elementima interfejsa.

Redizajn Gmaila samo je deo velikog nastojanja Googlea da svim svojim aplikacijama da isti izgled. Gmail koji koristi više od milijardu ljudi poslednja je u nizu aplikacija koje prolaze 'minimalistički' tretman koga Google naziva 'Material'.

IT
16.01.2019.

Prodaja pametnih telefona će padati i ove godine, glavni uzrok je nedostatak inovacija

Svetsko tržište pametnih telefona verovatno će zabeležiti pad i u 2019., nakon što je ranije prodaja pala po prvi put od kada to tržište postoji, što je posledica slabije potražnje i drugih negativnih činioca, pokazuje analiza tajvanske kompanije TrendForce.

Prema toj analizi, ove godine će biti proizvedeno 1,41 milijarda pametnih telefona, 3,3 posto manje nego prethodne godine. Potražnja za tim uređajima verovatno će pasti zbog nedostatka novih uređaja sa značajno novim funkcijama, smatraju analitičari TrendForcea.

Ističu da bi proizvodnja mogla pasti i za 5 posto na godišnjem nivou zbog nesigurnosti u vezi trgovinskih napetosti između SAD-a i Kine, ali i usporavanja rasta najvećih svetskih ekonomija, što znači da slabi i potražnja.

TrendForce procenjuje da će ove godine najveći udeo na tržištu imati južnokorejski Samsung, 20 posto, a pratiće ga kineski Huawei s udelom od 16, a potom Apple s 13 posto.

Od tri vodeća igrača u toj industriji, jedino bi Huawei, koji se poslednjih meseci našao na meti SAD i drugih zapadnih država zbog tehnologije koja navodno omogućuje špijuniranje kineskim tajnim službama, mogao zabeležiti rast proizvodnje, smatraju analitičari TrendForcea.

S druge strane, proizvodnja Samsunga bi mogla pasti za 8 posto, na 293 miliona uređaja, dok bi Apple mogao da zabeleži pad proizvodnje od 15 posto, na 189 miliona uređaja.

Ranije je još jedan analitička kompanija, Strategy Analytics, procenila da će ove godine prodaja pametnih telefona pasti, za 0,6 posto.

I ta kompanija očekuje da će Samsung zadržati najveći tržišni udeo, od 20,3 posto, a pratiće ga Huawei, s udelom od 16,1 posto, i Apple, sa 14,4 posto.

I dok te dve analitičke kuće očekuju pad prodaje pametnih telefona, IDC procenjuje da će ove godine prodaja porasti za više od 2 posto, nakon što je, prema procenama, prethodne godine pala za 3 posto, na 1,42 milijarde uređaja.

IT
12.01.2019.

Pet stvari koje su obeležile srpsku IT industriju u 2018.

Ova godina je bila vrlo dinamična za domaći IT i puna kako pozitivnih tako i negativnih događaja. 

Kada smo na kraju prošle godine radili sličnu ovakvu rekapitulaciju, dosta jasno se izdvajalo nekoliko trendova koji su obeležili celu godinu. Kada smo razgovarali o najbitnijim stvarima iz ove godine shvatili smo da je situacija malo drugačija: nije bilo jasnih trendova koji su se protezali kroz veći deo godine, ali je bilo velikih pojedinačnih događaja koji su svakako ostavili značajan trag, kako pozitivan, tako i negativan.

Izdvojili smo pet koji su po mišljenju Starit redakcije bili najvažniji.

Akvizicija Frame-a

Ovo je svakako najznačajniji pozitivan događaj za startap zajednicu ove godine. Američki Nutanix je otkupio Frame u akviziciji vrednoj skoro 200 miliona dolara, najvećoj za jedan domaći startap do sada. Kompanija koju je Nišlija, Nikola Božinović, osnovao i gradio od 2012. postala je deo Nutanixa koji će u Srbiji otvoriti svoj veliki razvojni centar.

Nikola je u više navrata ove godine dolazio u Srbiju, a neposredno nakon prodaje Frame-a sa njim smo uradili i intervju u kom smo razgovarali o njegovim studentskim danima u Srbiji i u Americi, pokretanju prve kompanije, izgradnji Frame-a i novom milestone-u koji su ovom akvizicijom postavili za lokalnu IT industriju. Nikolina priča je vrlo impresivna i inspirativna i preporučujemo vam da je istražite.

Subvencija Continentalu

U godini u kojoj smo imali najveću akviziciju, nažalost smo imali i najveću subvenciju u IT industriji do sada. U martu je Ministarstvo privrede dodelilo čak 9.500.000 evra nemačkoj kompaniji Continental za otvaranje centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu. Uprkos tome što smo 2016. već imali situaciju da se cela IT industrija digne na noge zbog subvencije koja je bila višestruko manja od ove koja je dodeljena Continentalu, štetna politika subvencija se nastavila u 2018-oj.

Kao i u prethodnom slučaju i kao što smo pisali u martu, odluka o dodeli subvencije je izuzetno štetna za razvoj IT sektora u Srbiji koji se već godinama bori sa nedovoljnim brojem softverskih inženjera.

U situaciji u kojoj država da prednost jednoj kompaniji na tržištu rada i nagradi je za zapošljavanje kadra kog ionako nema dovoljno da zadovolji sve potrebe industrije, domaćem IT-u nanosi se velika šteta jer su ostale kompanije onemogućene da ravnopravno učestvuju u borbi za talenat, koja je (i bez nefer konkurencije) trenutno najizazovniji deo njihovog poslovanja.

Dobra vest je da smo krajem godine imali priliku da posvedočimo nekim boljim praksama za podsticanje IT industrije koje su došle od strane Vlade. Donet je niz poreskih olakšica koje, iako ne idealne, svakako predstavljanju korak u dobrom pravcu i nadamo se ilustruju promenu u načinu razmišljanja o ispravnom podsticanju privrede.

Google razvija srpsku startap scenu

Ove godine smo imali tu sreću da Google prepozna potencijal naše startap scene i pomogne nam u njenom daljem razvoju. Uz pomoć organizacije Serbian Entrepreneurs, Startitova Startap akademija je postala prvi startap akcelerator u Evropi koji je podržan od strane Google-ovog Launchpad programa koji pomaže rast programerskih zajedica i startapa širom sveta.

Od tada su se u Beogradu i Novom Sadu održala dva petodnevna mentorska programa za lokalne startape koji su imali priliku da zajedno sa mentorima iz Google-ove i Startitove mreže intenzivno rade na razvoju svojih proizvoda.

U novembru je Srbiju posetio i Kevin O’Tul, koji vodi Google-ov Developers Launchpad program, a preporučujemo vam da pročitate i intervju s njim u kom je objasnio zašto su se odlučili da razvijaju srpsku startap scenu i kakva je korist u svemu tome za sam Google.

CarGo, taksisti i novi Zakon o prevozu putnika

Sigurno da ni za koga u Beogradu blokade grada od strane taksista nisu prošle neprimećeno. Kao kada je Uber dolazio u velike svetske gradove, sličan scenario se ponovio i u Beogradu sa srpskim CarGom. Sukob između CarGo-a i taksista krenuo je u aprilu, prvim od višebrojnih protesta i blokada od strane taksista.

Epilog je dobio u oktobru kada je Skupština po hitnom postupku i bez javne rasprave usvojila Izmene zakona o prevozu putnika i ispunila sve zahteve taksi udruženja, jasno stavivši do znanja da se inovativni poslovni modeli neće tolerisati. Kao što smo napisali i u naslovu tadašnjeg teksta o usvajanju zakona, “jedan korak napred, dva unazad”, tako je otprilike izgledala cela ova godina. Uprkos brojnim pozitivnim inicijativama, donošenje anti-inovacionih zakona i subvencije od 9,5 miliona evra su stvari koje nas ozbiljno vuku nazad.

Pitanje paušalaca

Pitanje paušalaca je naprasno stiglo na dnevni red tokom leta kada je iz NALED-a “procureo” set novih predloga za regulisanje ove oblasti. Budući da je paušalni sistem od ogromnog značaja za funkcionisanje velikog dela domaće IT industrije, logično je da je zavladala panika oko toga na koji će način država izmeniti regulacije u ovoj oblasti, posebno zbog toga što je ceo proces delovao vrlo netransparentno.

U septembru je NALED organizovao Mesec paušalaca u okviru kog su se održavale tribine i prikupljali predlozi građana o tome kako unaprediti paušalni sistem. Fokus se prebacio na automatizaciju određivanja visine poreza i efikasnije izdavanje poreskih rešenja, dok je suštinsko pitanje toga ko može biti preduzetnik paušalac ostalo skrajnuto, iako je to ono što je najviše brinulo i zanimalo većinu ljudi koji su dolazili na ove tribine, jer je upravo to aspekt koji unosi najveću neizvesnost u njihovo poslovanje. Nakon toga je oformljena i Radna grupa za unapređenje paušalnog sistema, ali je i njen rad ograničen na povećanje efikasnosti sistema paušalnog oporezivanja i automatizaciju određivanja visine poreza.

Još uvek postoji neizvesnost u vezi sa tim da li će i koliko dugo paušalni sistem ostati ovakav kakav jeste, tako da sa ovim pitanjem prelazimo u narednu godinu i pažljivo posmatramo sve što se dešava u ovoj oblasti.

I još…

Nije zgoreg ovaj tekst završiti na pozitivnoj noti. Iako je to već postalo standard, izvoz softverskih usluga je i ove godine zabeležio rast, sa solidnom verovatnoćom da će do kraja godine premašiti jednu milijardu evra. To su uvek lepe vesti i lepo je videti da cela industrija već 12 godina napreduje. Nadamo se da će nam sledeća godina biti još uspešnija i da će rekordi koje smo ove godine postavili biti ubedljivo premašeni (osim ovog za subvencije).

Prikazano 5 vesti od 89 — Strana 2