IT

IT
17.08.2018.

Radnici Googlea protestvuju zbog plana o ʺkineskomʺ pretraživaču

Više od 1.000 zaposlenih u američkoj kompaniji Google potpisalo je protestno pismo zbog tajanstvenog plana rukovodstva firme o izradi pretraživača koji bi bio u skladu sa kineskim pravilima o cenzuri. Zaposleni su u pismu pozvali direktore Googlea da razmotre pitanja etike i transparentnosti u kompaniji. 

U pismu se navodi da zaposleni ne dobijaju informacije koje su im potrebne za donošenje etičkih odluka u vezi s poslom, i izražava negodovanje što je većina radnika iz medija saznala za taj projekat, čiji je nadimak Dragonfly

Sadržaj pisma je potvrdio neimenovani radnik Googlea koji je organizovao potpisivanje. 

Slično pismo nedavno su potpisale hiljade zaposlenih u Googleu, protestujući zbog projekta Maven, ugovora s američkom vojskom koji je kompanija u junu odlučila da ne obnovi.

IT
16.08.2018.

Podrška domaćim open data projektima u okviru Konkursa u oblasti otvorenih podataka

Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), raspisala je poziv za zainteresovane organizacije civilnog društva, medije i državne visokoškolske ustanove da se prijave na Konkurs u oblasti otvorenih podataka.

Cilj konkursa je doprinos izgradnji ekosistema otvorenih podataka u Srbiji, kroz podsticanje korišćenja otvorenih podataka javnih institucija, promociju različitih primena i koristi otvorenih podataka, kao i izgradnju kapaciteta različitih ciljnih grupa za obradu i kreativnu upotrebu otvorenih podataka.

Konkurs predviđa podršku projektima koji bi doprineli jednoj od tri oblasti:

  • ponovna upotreba otvorenih podataka,
  • izgradnja zajednice i promocija,
  • izgradnja kapaciteta za upotrebu otvorenih podataka (obuke).

Ovaj konkurs se sprovodi u okviru projekta „Otvoreni podaci — otvorene mogućnosti“.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu u okviru projekta „Otvoreni podaci — otvorene mogućnosti“ je pokrenula prvi nacionalni Portal otvorenih podataka data.gov.rs, koji predstavlja centralno mesto na kojem su objedinjeni otvoreni podaci javnih institucija i stavljeni na raspolaganje građanima, privatnom i nevladinom sektoru.

Krajnji rok za dostavu prijava je 30. septembar do ponoći, a prijave se podnose elektronski na adresu grants.rs@undp.org. Sva dokumenta vezana za konkurs u oblasti otvorenih podataka zainteresovani mogu preuzeti ovde.

IT
16.08.2018.

IT sektor - lokomotiva budućeg rasta Srbije

Agencija Rojters piše danas o ubrzanom razvoju srpskog IT sektora i njegovom doprinosu ubrzanju rasta bruto proizvoda zemlje, navodeći da Srbija, iako mali igrač u svetskim pa i zapadnoevropskim okvirima, sada generiše 10 odsto BDP-a od informacionih tehnologija.

Srbija, zemlja koja smatra pronalazača Nikolu Teslu jednim od svojih najpoznatijih sinova, gleda na tehnologiju kao sredstvo koje će joj pomoći da izađe iz višedecenijske ekonomske stagnacije u koju je upala nakon ratova na Balkanu 90-ih godina, počinje priču britanska agencija.

Ministar finansija Siniša Mali kaže da je uvoz tehnologije doneo zemlji u dosadašnjem toku godine milijardu evra (1,2 milijarde dolara) u poređenju sa oko 900 miliona evra u 2017. godini, čime se IT svrstava u prva tri izvozna sektora, pored automobilske industrije i poljoprivrede, navodi se u tekstu.
Srpske kompanije, dodaje se dalje, proizvode softvere za širok spektar industrija - od poljoprivrede do medicine, kao i aplikacije za prevoznike tipa "Uber", za klaud tehnologije, onlajn igrice... Bave se takođe pružanjem usluga kol-centara (call) i pomoći klijentima.

U tekstu se napominje da pod premijerkom Anom Brnabić (42), čiji prethodni radni angažman karakteriše promovisanje preduzetništva, Srbija pojačava podršku startap sceni i animira multinacionalne kompanije da započnu poslovanje u Srbiji, privlačeći strane investitore niskim platama i subvencije do 10.000 evra po zaposlenom.

"Informatika i visoke tehnologije, kao i digitalna agenda su budućnost naše ekonomije", izjavio je za Rojters predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"IT sektor u Srbiji je proizvod naše inteligencije... moramo da nastavimo da obučavamo što više ljudi za rad u ovom sektoru", dodao je on.

U tekstu se takođe navodi da su vodeće svetske tehnološke firme, uključujući Majkrosoft, IBM i Intel, ili već osnovale razvojne centre u Srbiji ili su dale licence za autsorsing usluge lokalnim firmama, nudeći tri puta veća primanja od prosečne mesečne plate od 420 evra, ali su i te visoke plate i dalje niže od onih koje bi plaćale u zemljama Evropske unije.

Navodeći da i kompanija Gugl podržava rastuću startap scenu u Srbiji udruživši snage sa organizacijom beogradske tehnološke zajednice Startit, Rojters je predstavio pojedine najuspešnije srpske IT firme koje su se probile na međunarodno tržište kao što su Nordeus, koji je razvio igricu "Top Eleven Football Manager", koja je na vrhu liste najprodavanijih u prodavnicama aplikacija, i firma Stoberi Enerdži, koja razvija proizvode na bazi solarne energije poput punjača za mobilne telefone, i sl.

U tekstu se ističe da je prošle godine, prema analizi koju je objavila Komisija za zaštitu konkurencije, u Srbiji bilo više od 2.000 firmi u tehnološkom sektoru u odnosu na 700 kompanija 2006. godine, te da su prihodi udvostručeni na 1,5 milijardi evra.

"Neto izvoz svih usluga ove zemlje kandidata za ulazak u EU porastao je po godišnjoj stopi od 23,2 odsto u prvoj polovini 2018. godine, vođen informacionim i komunikacionim tehnologijama i sektorom usluga", piše Rojters uz napomenu da se prema proceni centralne banke očekuje da će privreda Srbije ove godine porasti za četiri odsto sa prošlogodišnjeg nivoa od 2,0 procenta.

IT
16.08.2018.

Šta je to 5G i zašto bi trebalo da vam bude važan?

Superbrza peta generacija mobilnih mreža - 10 do 20 puta brža od današnjih - u nekim državama bi se mogla pojaviti već tokom naredne godine. Šta će nam sve doneti, šta možemo očekivati? Pogledajmo!

Šta je tačno 5G?

5G je skraćeni naziv za petu generaciju mobilnih mreža koja bi trebalo da donese značajno brži download i upload podataka putem mobilnog interneta, bolju pokrivenost i stabilniju povezanost. Zasniva se na efikasnijem korišćenju radijskog spektra, što bi trebalo da omogući povezivanje daleko većeg broja uređaja na internet nego što je sada slučaj.

Šta će nam 5G omogućiti?

Pa, sve što sad možemo raditi s pametnim telefonima na mrežama 5G moći ćemo raditi brže i bolje. Omogućiće, primera radi, glatko korišćenje virtualne stvarnosti na mobilnim uređajima, gedžeta poput pametnih naočara, prenos video sadržaja većeg kvaliteta, povezivanje ogromnog broja uređaja (Internet of Things).

Tehnologija će takođe podržati ogroman broj bespilotnih letelica u akcijama potrage i spašavanja, procene požara i praćenje saobraćaja. Ova tehnologija će biti ključna za uspostavljanje i održavanje komunikacije autonomnih vozila međusobno, praćenje mapa i podataka o saobraćaju u stvarnom vremenu.

Gejmeri na mobilnom telefonu doći će na svoje jer će latencija (vreme proteklo između pritiska na taster i reakcije na ekranu) biti puno manja.

A i ko zna šta ćemo sve još smisliti kad nam nove mogućnosti postanu dostupne.

Razlikuje li se 5G značajno od 4G mreža?

Da. 5G je naredna generacija komunikacionih mreža. Verovatno na početku nećemo primetiti razliku u brzini jer će mobilni operateri na startu 5G koristiti za povećanje kapaciteta postojećih mreža 4G LTE kako bi osigurali dostupnost usluga korisnicima. Transformisaće živote ljudi i poslovanja, tako da će se akcenat isključivo na povezivanju ljudi, proširiti i na povezivanje miliona uređaja.

Koliko će biti brz 5G?

Trenutno najbrže 4G mreže nude u proseku prenos podataka brzinom od 45 megabita po sekundi. Još uvek se nastoji da se postigne prenos od jednog gigabita po sekundi (jedan gigabit je ekvivalent 1024 megabita).

Proizvođač čipova Qualcomm - koji je nedavno predstavio opremu ključnu za mobilne uređaje koji će podržavati mreže 5G - procenjuju kako bi mreže pete generacije mogle ponuditi 10 do 20 puta brže preuzimanje i upload podataka u stvarnim uslovima. Tako bismo, na primer, mogli da preuzmemo film u visokoj rezoluciji za samo nekoliko minuta.

To važi za 5G mreže koje će funkcionisati uz postojeće mreže 4G LTE. Samostalne 5G mreže mogle bi lako da ostvare prenose podataka brže od gigabita po sekundi. Ali, na njih ćemo morati da pričekamo još koju godinu.

Zašto nam treba 5G?

Pametni telefoni su postali standard, a mi svake godine trošimo sve više podataka. Ta potrošnja će rasti ne samo zbog sve veće popularnosti streaminga videa i muzike već i zbog povezivanja velikog broja raznih uređaja na internet, bespilotnih letelica i autonomnih vozila.

Radijski spektar koji trenutno koristimo postaje zagušen, zbog čega pati kvalitet usluge. 5G je efikasnija tehnologija koja se daleko bolje nosi sa hiljadama uređaja aktivnih istovremeno, od smartfona do senzora, video kamera i pametne ulične rasvete.

Kada možemo očekivati 5G?

Većina država verovatno neće ponuditi usluge zasnovane na 5G mrežama pre 2020. godine. Ali, u katarskom Ooredoou tvrde kako već nude komercijalnu uslugu te vrste, dok se u Južnoj Koreji tri najveća telekom operatora spremaju da to učine u isto vreme tokom naredne godine. U Kini takođe žure kako bi pokrenuli 5G tokom 2019.

U međuvremenu regulatorne agencije širom sveta na aukcijama prodaju delove radijskog spektra telekomima, koji s proizvođačima mobilnih uređaja testiraju nove usluge.

IT
15.08.2018.

Pet mitova o punjenju i trajnosti baterije mobilnog telefona

Pravila punjenja baterija u našim mobilnim telefonima prilično su se promenila poslednjih godina. Mnogo je tvrdnji o tome šta je dobro ili loše za životni vek baterije mobilnog telefona, ali jesu li sve istinite?

Ovo je pet najčešćih zabluda kada je u pitanju trajnost baterije. 

1. Baterija treba da bude prazna ili skoro prazna pre punjenja 

Ovo važi jedino ako se koriste nikl-kadmijumske baterije čiji kapacitet opada ako se mobilni telefon premalo ili prečesto pune. Litijumske baterije, kakve se koriste u modernim pametnim mobilnim telefonima, sa time nemaju problema. 

2. Korišćenje punjača koji niste dobili uz uređaj šteti bateriji 

Nema pogrešnog punjača kada su u pitanju moderni pametni telefoni koji se pune uz pomoć USB priključaka. Razlika je isključivo u brzini punjenja jer nemaju svi mobilni uređaji mogućnost brzog punjenja. 

3. Novi mobilni telefon je potrebno prvi put maksimalno napuniti 

Danas ne, to je bila praksa pre litijumskih baterija. Danas svaki korisnik samostalno odlučuje hoće li do kraja napuniti uređaj i pritom ne treba da brine hoće li odluka uticati na kapacitet baterije. 

4. Često priključivanje i isključivanje mobilnog telefona smanjuje životni vek baterije 

Još jedna zabluda. Tačno je da životni vek baterije sadrži određen broj ciklusa punjenja, ali se i jedan ciklus može sastojati od nekoliko pojedinačnih punjenja. 

5. Uvek napunite mobilni uređaj do maksimuma 

Netačno, optimalan nivo napunjenosti kreće se između 30 i 70 odsto. Za očuvanje baterije bolje je da se telefon puni u nekoliko kraćih vremenskih intervala nego uvek do maksimalnih 100 odsto.

Prikazano 5 vesti od 89 — Strana 13