Startup

04.09.2018.

Nova investicija ICT Hub Venturesa odlazi u ShootSet, najavljen i novi investicioni ciklus

Nakon šest ulaganja i više od godinu dana postojanja, investicioni fond ICT Hub Venture obogatio je svoj portfolio još jednim startapom — ShootSetom.

ShootSet je platforma koja povezuje fotografe koji organizuju shooting sa modelima. Iza ove baze od nekoliko hiljada fotografa i modela još od 2016. godine stoje Mihajlo Petrov, direktor, Miloš Radovanović, dugogodišnji model i poznavalac modeling industrije, i Alen Ankajcan i Ivan Maloparac kao razvojni tim.

Ulaganjem u startap ovog četverca ICT Hub Venture namerava da im pomogne u daljem razvoju i širenju na međunarodno tržište. Konkretno, nakon proboja na balkansko tržište ShootSet će svoj fokus da usmeri na Los Anđeles, u čemu će im, osim novca, investitor pružiti i savetodavnu i mentorsku podršku, kao i vezu sa kontaktima koji otvaraju prilike za dalji rast.

Nova runda investicija

Ulaganjem u ShootSet ICT Hub Venture nije završio sa inevesticijama koje je planirao. Njihov fond vredan milion evra osnovan je sa namerom da u naredne dve godine ulože u 20 startapa u ranoj fazi razvoja. Prethodna dva ciklusa ostala su u znaku investicija u GiftsUwish, Publitio, Good Game Arena-u, Karate Do, BlockTalents i Analytica One.

Drugim rečima, fond je i dalje u potrazi za tehnološkim startapima u koje bi investirao, pa je otvorena nova runda investicija za koju će prijave trajati do 30. novembra.

03.09.2018.

Kako da sami vodite marketing u svom startapu?

Marketing nije isto što i reklamiranje, a marketinški procesi u startapu kreću od same ideacije i igraju ključnu ulogu u razvoju proizvoda ili usluge.  Živimo u jedinstvenom vremenu, skoro pa idealnoj atmosferi za rađanje startapa i drugih oblika malih preduzeća. Istina je da ekonomski i politički postoji mnogo prepreka, ali po svim drugim aspektima, živimo u vremenu maksimalne konekcije, uvek i svuda.

Ako imate ideju, sada je vreme da je ostvarite

Vera u velike brendove, iako naočita i jaka u određenim krugovima, definitivno slabi. Stanovništvo postaje šarenoliko, mnogo raznovrsnijih očekivanja, potreba i želja. Definišu se niše i za svaku nišu grupa specijalizovanih usluga krojenih prema njihovim očekivanjima. Nasuprot popularnom mišljenju, to se ne odnosi samo na hipstere.

Istovremeno, javnost je postala vrlo skeptična, što je duboko uticalo na način na koji se marketing gradi u poslednjoj deceniji. Možemo reći da je glavni vidljivi deo marketinga zapravo priča o našem proizvodu, ispričana tačno tako kako potencijalni kupac želi da je čuje, preko kanala koji kupac prati, jezikom koji kupac razume.

Marketing je postao jedan od najpristupačnijih elemenata poslovanja svakom ko ima pristup internetu. Ipak, i pored svoje pristupačnosti, većina kompanija zaboravlja ili zapostavlja marketing do samog momenta izlaska na tržište, a tad je već možda kasno. Na pitanje kada je prikladno krenuti s ulaganjima u marketing, moj odgovor je uvek isti.

„Imate ideju? Pokrenite marketinške procese. Imate firmu a nemate marketing? Već kasnite“.

Marketing i reklamiranje (advertising)

Najčešća greška na našim prostorima, pa i šire, je pogrešno shvatanje termina „marketing“, tačnije, mešanje pojmova: marketing i reklamiranje. Reklamiranje je onaj vidljivi deo marketinga, krajnji rezultat dugog procesa sa svrhom da premosti komunikaciju između vašeg brenda i vaše publike.

Reklama je deo marketinga, ali marketing je mnogo širi i dugotrajniji proces.

Marketing, kako samo ime nagoveštava je velikim delom razumevanje tržišta (market), gde se tržište posmatra kao celina, deli na stubove i analizira: jačina i platna moć, interesovanje, potreba, konkurencija su samo primeri stvari koje se istražuju i utvrđuju za jedan zdrav marketinški proces. Sam izlazak na tržište je jedan od kasnijih koraka celog procesa a reklama je njegov sastavni deo.

Glavni krivac za ovu zabunu je popularizacija marketinga kroz medije, ponajviše kroz TV serijale kao Momci sa Medisona (Mad Men), gde se fokus baca na sam kreativni proces oblikovanja komunikacije. Realnost je mnogo manje uzvudljiva nego ispijanje viskija u dva popodne. (Mada, ne osuđujemo.) Proces počinje sa sakupljanjem i analizom informacija, a viski stiže mnogo kasnije u priči. U zavisnosti od industrije, marketinški procesi mogu trajati i po godinu dana, pa i duže, dok test-proizvod ne izađe na tržište.

Kada počinje marketing?

Od momenta same ideacije, marketing igra ključnu ulogu u razvoju samog proizvoda ili usluge. U nekim slučajevima, marketing dolazi čak i pre same ideacije, gde firme prvo istražuju javno mnjenje, kako bi odredili potrebe tržišta i ostale varijable.

U većim firmama, ovaj posao spada pod dnevni red regularnog marketing osoblja, a u mikro-startapima i startapima, često spada u opseg posla osobe koja nema veze s marketingom. U tom slučaju, često se gubi iz vida koliko istraživanje tržišta može pomoći u ranom formiranju produkta ili usluge, i obezbediti opstanak na tržištu.

Kako ne bi prodavali zimske jakne ljudima u Sahari, potrebno je prilagoditi ideju tržištu, a to ponekad podrazumeva drastične promene.

Da li možete raditi sami svoj marketing?

Ukratko: da.

U idealnom svetu bih rekla da marketing ostavite profesionalcima, ali mi smo daleko od idealnog sveta. Većina mikro-startapa, startapa i malih preduzeća nema prostora u budžetu za finansiranje stručnjaka, bar ne u početnim fazama poslovanja. Čak i kad je budžet prisutan, investiranje u marketing u ranim fazama često predstavlja rizik, jer se lako može destiti da originalni koncept bude odbačen upravo zbog onoga što nam tržište kaže, što znači da neće biti povratka investicije.

Zato podržavam i ohrabrujem sve pojedince koji se upuštaju u preduzetničke vode da uzmu marketing u svoje ruke, makar na neko vreme i utvrde mogućnost i potrebu tržišta za šta god žele da ponude.

Da li postoji besplatan marketing?

Ukratko: ne baš.

Iako možete dosta toga uraditi bez ulaganja fizičkog novca, preduzetnku vreme je novac a jednačina je jednostavna. U marketing ili morate uložiti kapital, ili dosta svog vremena. Idealna kombinacija bi bila – oba, ali za početak možete proći s ulaganjem vremena i kasnije odlučiti gde će biti pametnije zameniti vaše vreme za valutu.

Ako odgovorite na većinu ovih pitanja, spremni ste za tržište:

• Šta nudite, kome, kako i zašto?
• Kakvo je stanje tržišta, ko vam je konkurencija i šta vam to govori?
• Zašto će, kako će i gde će kupac kupiti vaš proizvod ili uslugu?
• Kako će vaš proizvod ili usluga doći do vašeg ciljanog kupca?
• Koliko će to da košta i zašto?
• Koliko vredi uložiti u promociju?
• Kako promovisati, kome i kroz koje kanale?
• Koji su vam ključni indikatori performansi (KPI – key performance indicators)?
• Koji su vam ključni faktori uspeha (success factors)?

Neka dodatna pitanja se odnose na posebne industrije a mogu biti:

• Koji je očekivani životni vek vašeg proizvoda ili usluge?
• Da li će se kupci / korisnici vraćati kod vas i zašto?
• Da li imate spreman lanac nabavke sirovina?
• Da li imate spreman lanac distribucije?

Kao što vidimo, odgovori na neka marketiška pitanja zapravo imaju koren u samoj organizaciji i strukturi posla. Jedna od najvećih uloga marketinga je da omogući funkciju prodaje vašeg proizvoda. Prodaja može biti ekstenzija marketinga (kao npr. u e-trgovini) ili potpuno drugo odeljenje firme, tj. posvećena osoba samom prodajnom procesu.

Slobodno možemo da kažemo da poslovanje, marketing i prodaja idu zajedno. Prodaja bez marketinga je jednaka preglasnoj pijaci, a marketing bez prodaje je jednak malo poznatoj umetničkoj galeriji. Poslovanje bez marketinga i prodaje je jednako umetničkom delu, na planini, u pećini, ispod mahovine, u mrklom mraku.

Kako to izgleda u praksi?

Cilj marketinških istraživanja je da od mutne vode napravi bistri potok koji će vas lako odvesti do vaših kupaca. Krenite od vašeg proizvoda ili usluge – razgratite ga na elemente i uporedite sa tržištem, potrebom, željom, itd. Ne zaboravite da proverite platnu moć, navike kupaca, kao i prognoze tržišta, jer sve to može biti indikator da li razvijate vašu ideju u dobrom pravcu.

Primer: Ljudi kupuju dve čokolade u 80% slučajeva, jer jedna čokolada ne zadovoljava potrebe njihovih porodica. Proizvođač razume taj trend i izbacuje test produkt duplo većeg pakovanja na tržište, i sad imamo Milku od 300g. (Hvala im. <3 )

Sledeći korak je razumeti konkurenciju: manje popularno, ali vrlo bitno u marketingu. Konkurencija nam govori da li postoji potreba na tržištu, ali i zasićenost tržišta, vaš potencijalni udeo u istom, i koliko je teško probiti se.

Primer: Odsustvo konkurencije odlično zvuči, ali je isto tako mogući indikator da, za sad, možda potrebe na tržištu nema, ili da će biti izazov stvoriti naviku ili privući stabilnu i održivu klijentelu.

Uz sve ovo počinje da se formira i slika vaše ciljne grupe (target audience). Temeljno istraživanje ciljne grupe će vam otkriti profile koji predstavljaju vaše idealne kupce, kao i one koje želite da izbegnete (negative target audience). Bitno je bazirati ove profile na stvarnim podacima, brojkama i razgovorima, a ne na željama ili spekulacijama. (Sa 10 godina iskustva u marketingu možete da krenete da pravite edukovane procene, ali čak i tad želite sve potvrditi sirovim podacima.) Konkurencija, u ovom slučaju, čini zgodnu prečicu ka određivanju vaše ciljne grupe u širokim potezima.

I ne stajete tu.

Sve ovo će uticati na način na koji vaš proizvod ili uslugu nudite klijenteli: paket, kanali distribucije, brend, komunikacija i sve ostale elemente marketinga ćete graditi na stečenom znanju. Ali marketing se ne zaustavlja ni nakon izlaska na tržište. Možete ga smatrati hiperaktivnim blizancem vaše poslovne ideje: dok god postoji vaša ideja, postojaće i marketing koji će da je validira ili diskredituje, unapredi ili transformiše svaki element vašeg poslovanja.

Eksperiment je ključni deo svakog marketinga

Nešto što vam neće reći vaš finansijski savetnik: igrajte se!

Ne postoji jedno rešenje za marketing, jedan način ili nepobitan plan. Vođeni podacima, kroz proceduru, morate isprobati šta funkcioniše za vas. Rezultati ovakvih testiranja mogu drastično uticati na vaš brend, proizvod ili uslugu. (Sad je opet vreme za taj viski.) Oni ponekad potvrde vaše sumnje, a često i iznenade: otkriju novu ciljnu grupu, pokažu da jedna boja funkcioniše bolje od druge, ili da ton kojim pišete postove na društvenim mrežama diktira različite reakcije od vaše publike.

Svakim otkrićem ste korak bliže zdravom, održivom poslovanju.

30.08.2018.

Otvorene prijave za lokalno Slush takmičenje namenjeno startapima koji se bave održivim inovacijama

Fond za inovacionu delatnost i Ambasada Finske u Srbiji organizuju četvrto po redu lokalno Slush takmičenje namenjeno inovativnim kompanijama. Domaći startapi će imati priliku da predstave svoje ideje i proizvode na lokalnom Slush takmičenju, koje će biti održano u Beogradu, 26. septembra u Naučno-tehnološkom parku ‚‚Beograd”.

Nagrada za najbolje startape je učešće u programu ‚‚Impact Accelareator” i odlazak na Slush konferenciju, koja će biti održana u Helsinkiju od 27. novembra do 6. decembra.

Na lokalnom takmičenju startapi će predstaviti svoje ideje u oblasti održivih inovacija, a samo takmičenje je namenjeno kompanijama koje razvijaju originalna i održiva rešenja za goruća pitanja i: koje nemaju sektorska i geografska ograničenja, imaju iskustvo i potencijal za rast, imaju veštine i želju da postignu uspeh, i poslovnu ideju koja je privukla interesovanje.

Jedan od uslova za učešće na takmičenju je i da su rešenja na kojima stapi rade i dalje u ranoj fazi razvoja, kao i da je prototip u radnoj fazi.

Svi zainteresovani startapi i kompanije mogu se za učešće na lokalnom Slush takmičenju prijaviti ovde, a rok za prijavu je 24. septembar.

29.08.2018.

CEE Fintech Challenge — regionalno takmičenje fintech startapa koji traže investitore ili korporativne partnere

Prvo online fintech takmičenje u regionu ‚‚CEE Fintech Challenge” pokrenuo je ovog leta Vestbee, online platforma koja povezuje globalne poslovne anđele, VC fondove i korporacije sa startapima i scaleupima iz Centralne i Istočne Evrope, u saradnji sa CEE Business Angels Network.

CEE Fintech Challenge predstavlja takmičenje u prezentovanju ideja i svog poslovanja za regionalne startape sa ciljem da poboljšaju svoje mogućnosti finansiranja i stupe u kontakt sa globalnim VC fondovima, poslovnim anđelima i kompanijama.

Ovo takmičenje je namenjeno svim startapima iz Centralne i Istočne Evrope koji traže investitore, korporativne partnere ili planiraju prikupljanje sredstava u bliskoj budućnosti u sledećim oblastima: FinTech, InsurTech, RegTech, Blockchain, Bezbednost i rizici, Big Data & Analytics, Business i ICT, Products i Services.

Pobednici će dobiti priliku da svoje ideje predstave širokom krugu globalnih investitora, kompanija i medijskih partnera, zatim podršku za razvoj poslovanja od mentora (između ostalih iz Silicijumske doline) i besplatnih ulaznica za mnoge regionalne događaje.

Više informacija o CEE Fintech Challenge takmičenju dostupno je na sajtu nadmetanja.

Prijava

Prijava za ovo takmičenje otvorena je do 31. avgusta, a svi zainteresovani startapi i scaleupi za učešće se mogu prijaviti ovde.

28.08.2018.

NTP Beograd pokreće tromesečnu obuku za startapove

Naučno-tehnološki park Beograd pokrenuo je pilot akcelerator program - Let’s accelerate! - tromesečni intenzivni program podrške razvoju startap timova.

Kako navode iz NTP Beograd, program obuke namenjen je timovima sa inovativnom tehnološkom idejom, radi sticanja znanja i veština vezanih za razvoj poslovnog modela baziranim na lean metodologiji. Nakon završene obuke timovi će imati kreirane poslovne modele, kao i testirane hipoteze problema/rešenja.

Cilj programa je da pomogne startap timovima da razviju i validiraju svoje biznis modele u ranoj fazi razvoja i pripreme se za investicione fondove. Na završetku programa se očekuje da startapi imaju svoje prve prototipove, kao i da su dobili feeback od potencijalnih korisnika/kupaca.

Na program se mogu prijaviti startap timovi i novoosnovane startap kompanije u ranoj fazi razvoja high-tech inovativne ideje, kojima je potrebna podrška u daljem razvoju svojih poslovnih modela.

Iz NTP Beograd navode da se na konkurs mogu prijaviti timovi sa najmanje dva osnivača, a kao ostale uslove navode spremnost na saradnju, posvećenost i ozbiljan pristup programu i ideju za razvoj novog tehnološkog proizvoda/usluge sa potencijalom brzog rasta.

Prijavni obrazac možete preuzeti OVDE, a rok za prijave je 15. septembar.

Učešće u programu je besplatno.

Prikazano 5 vesti od 36 — Strana 5