Startup

22.03.2019.

Media Jam – ka održivim podkast rešenjima

Podkast je forma javnog nastupa sličan radijskom obraćanju s tim da govornik obično koristi ovaj medij da bi privukao pažnju potencijalnih kupaca ili pak da bi podelio znanje sa zainteresovanom publikom. Podkast se emituje na internetu, skida kao format na mobilni telefon i uvek je dostupan ciljnoj grupi.  Zato je podškast namenjen biznis liderima, trenerima, coach-evima ali i marketing menadžerima koji žele da snime govornu poruku i plasiraju je, najčešće preko svojih profila na društvenim mrežama ili na internet stranici zainteresovanim korisnicima.

Podkast u preduzetništvu ima dragoceni potencijal kao:

• Novi kanal za oglašavanje

• Direktan kanal komunikacije sa korisnicima, publikom i potencijalnim klijentima

• Alatka za razvoj ličnog brenda u digitalnoj sferi

• Način proširenja digitalne zajednice kompanije

Ukoliko ste preduzetnik/ca kroz Media Jam meet up događaje svakog četvrtka od 18h do 20h možete:

• Upoznavati najveća imena podkasta u Srbiji i učiti na osnovu njihovih iskustava

• Sretati podkastere, druge preduzetnike, IT stručnjake, biznis developere koji će u partnerstvu sa vama, a koristeći podkast, proširiti polje uticaja vašeg proizvoda, usluge i brenda

• Praviti timove za završni događaj – hakaton 12. i 13.aprila – na kome ćete razvijati svoj podkast model i takmičiti se za vredne nagrade u vidu dugoročne podrške za razvoj

Više o događajima: https://belgrade.impacthub.net/poseti-dogadjaj/

Prijavite se na sledeći meet up ovde

O inicijativi

Projekat jačanja okruženja za održivost medija finansira USAID, a sprovodi IREX u Srbiji partner je Impact Hub Beograd na ovoj inicijativi.

Media Jam inicijativa u okviru ovog projekta, predstavlja osnivački poduhvat na polju digitalnih medija, konkretno podkast zajednice u Srbiji. Cilj ove inicijative je kreiranje okruženja za inovacije u oblasti digitalnih medija, sa fokusom na podcaste i njihova održiva biznis rešenja. Tokom marta i aprila biće organizovano više radionica i prepoznatljivih Impact Hubovih meet up-a: susreta čiji cilj je sticanje novih veština za postojeće i potencijalne kreatore podkasta, kao i dobijanje informacija o iskustvima drugih autora i umrežavanje sa potencijalnim partnerima. 

Glavni događaj Media Jam incijative je hakaton, koji će se održati 12. i 13. aprila 2019. godine. Tokom ovog dvodnevnog događaja, timovi koje čine autori podkasta, novinari, stručnjaci za IT i marketing, razvijaće svoju inicijativu/ideju, a najbolja rešenja će biti nagrađena podrškama za dalji razvoj.

10.02.2019.

Domaći startapi digli ukupno 143M evra investicija, većinom su fokusirani na američko tržište i registrovani u Srbiji

Svaka zemlja koja ulazi u godišnji izveštaj Startup Genome-a dužna je da uradi prelimirano istraživanje koje će poslužiti kao baza za analizu domaćeg startap ekosistema i poređenje sa startapima iz raznih krajeva sveta. Kako je Srbija na inicijatvu Digitalne Srbije postala deo ovog poduhvata i kod nas je urađeno preliminarno istraživanje čiji su rezultati premijerno objavljeni na događaju Znam da možemo 26. januara.

U suštini, istraživanje je pokrenuto s ciljem da se definišu trendovi i problemi, i razviju strategije za razvoj ekosistema. Ispitani su isključivo oni tehnološki biznisi koji postoje manje od 10 godina i imaju skalabilan poslovni model (svoj proizvod). U nekih mesec dana ono je obuhvatilo 106 startapa koji su odgovorili na 17 pitanja.

Šta statistika kaže o srpskoj startap sceni?

Procenjeno je da u Srbiji ima oko 200 startapa, kao i da su često vrlo mladi. Drugim rečima, čak 22 odsto od ispitanih startapa je nastalo u proteklih godinu dana, dok je 50 odsto starije od dve godine.

Zanimljivo je da je čitavih 77 odsto registrovano u Srbiji, s tim da je 21 odsto registrovano u više zemalja. Osim Srbije domaći startapi su registrovani redom u SAD (osam odsto), Ujedinjenom Kraljevstvu (tri odsto), Irskoj, Kanadi i Kipru (po dva odsto), Austriji i Kajmanskim ostrvima (po jedan odsto). Preostalih četiri odsto nije registrovano.

Gradovi u kojima žive pokretači srpskih startapa su Beograd (71 odsto), Novi Sad, Niš, Užice, Vršac, Zrenjanin itd. — što navodi na zaključak da ima prostora za razvoj preduzetničkog duha mimo najvećih urbanih centara. Na primer, Novi Sad je grad u kom radi čak 30 odsto somaćih programera, a ima tek 15 odsto startapa.

Boravišta pokretača startapa u inostranstvu su London, Kalgari, Ljubljana, Tampa, a neki se izjašnjavaju i kao digitalni nomadi.

Što se zaposlenih tiče, startapi ih broje ukupno 1.700. Tri odsto od ukupnog broja startapa zapošljava 30 odsto od tih 1.700. Ipak, istraživanje kaže i da 72 odsto startapa zapošljava do deset ljudi.

Kada se baci pogled na to čime se startapi najviše bave, vidljivo je da su najviše usmereni ka enterprise rešenjima, gejmingu, AI-u, Big Data i analitici, i pametnim gradovima.

Kada su u pitanju pokazatelji uspešnosti i stupnja razvoja, tj. zrelost startapa rezultati ispitivanja pokazuju da je više od tri četvrtine njih već lansiralo svoj proizvod, a da 63 odsto generiše prihod. Kao svoje mušterije u 57 odsto slučajeva vide biznise (B2B), a tek zatim dolaze krajnji korisnici (41 odsto) i vladine i nevladine organizacije (dva odsto).

Tržišta koja ciljaju su bogata, pa u tom smislu na mapi domaćih startapa dominiraju SAD (37 odsto), Evropa (26), a onda i bivša Jugoslavija (11) i Srbija (11).

Kolike su investicije?

Kada se pominje finansiranje dominantna cifra je 143 miliona evra, koliko iznose ukupne investicije u domaće startape. Međutim, podaci kažu da je tek 3,45 odsto startapa uzelo 85 odsto te sume.

S druge strane, više od polovine startapa je u toku svog poslovanja uzelo investiciju.

Ako se pak ugao posmatranja uzetih investicija suzi na one startape koji su osnovani u poslednje dve godine, prosečan iznos investicije iznosi 358.263 evra.

Kompletno istraživanje za Startup Genome je završeno 31. januara, pa nas krajem proleća ili početkom leta očekuju i ti rezultati.

30.01.2019.

Ministarstvo privrede uputilo javne pozive za programe podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima

Osamnaestog januara Vlada Repbulike Srbije usvojila je nekoliko uredbi od kojih se tri direktno tiču preduzetništva i malih i srednjih preduzeća. Radi se o Uredbi o utvrđivanju programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte, Uredbi o utvrđivanju podrške malim preduzećima za nabavku nove opreme i Uredbi o utvrđivanju programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju.

Javni pozivi za ove programe podrške otvoreni su juče, a ukupna vrednost sredstva koja će ovim povodom biti stavljena na raspolaganje malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima iznosi 1,7 milijardi dinara, odnosno oko 14,3 miliona evra.

U okviru programa za razvojne projekte koji ima za cilj podsticanje mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika na širenje proizvodnje, razvoj konkurentnosti i otvaranje novih radnih mesta država će podeliti 500 miliona dinara. Pri tome se radi o grantu koji do 20 odsto čini investicija, a 80 odsto je kredit Fonda za razvoj. Izuzetak će biti preduzeća iz nerazvijenijih delova zemlje koji će moći da ostvare pravo i na 30 odsto investicije.

Milijardu dinara će otići na podršku malim preduzećima za nabavku opreme (grant će se sastojati od 25 odsto vrednosti opreme, 70 odsto troškova će pokriti kredit ili lizing partnera Ministarstva privrede u sufinansiranju, a pet odsto je učešće samog preduzeća).

Na ime finansijske podrške za preduzetnike koji su se registrovali najkasnije u prethodnoj godini (s posebnim fokusom na žene, mlade i socijalno preduzetništvo) biće podeljeno 200 miliona dinara — takođe 30 odsto investicije i 70 odsto kredit Fonda. Veće učešće investicije (do 40 odsto) biće omogućeno za nerazvijene lokalne samouprave.

Javni pozivi će biti otvoreni dok se sredstva ne utroše ili do kraja tekuće godine, a koji su uslovi za dodelu pomoći i u koju namenu se ona može koristiti pogledajte na sledećim linkovima.

12.01.2019.

Kineski div preuzeo nemački startup za 90 miliona evra

Kineski div internet trgovine Alibaba kupio je nemački tehnološki startup Data Artisans, a najnovija akvizicija navodno ih je koštala 90 miliona evra, objavio je Reuters.

Reč je o kompaniji osnovanoj 2014. godine sa sedištem u Berlinu i specijalizovanoj u razvoju tehnologije za obradu velikih količina podataka.

Tu nemačku platformu klijenti, među kojima su, osim Alibabe, i Netflix i Uber, uglavnom koriste za otkrivanje internet prevara, direktnu komunikaciju s internet korisnicima kao i za finansijske transakcije u realnom vremenu, objasnio je Kostas Tzoumas, izvršni direktor Data Artisansa.

Alibaba s njima sarađuje od 2016., a prema pisanju portala TechCrunch, navodno su ranije već investirali u nemački startup.

Prema Tzoumasovim rečima, Kinezi planiraju i dodatno ulaganje u razvoj njihovog programa za obradu podataka, kao i širenje na nove poslovne oblasti. Tačan iznos investicije i konkretne planove za poslovna širenja ipak još nisu otkrili, baš kao što nisu potvrdili ni tačan iznos akvizicije. Ovo je prvi put da je kineska kompanija preuzela neki nemački startup. Prema navodima Reutersa, poslednju značajnu investiciju ostvario je Alibabin konkurent Tencent Holdings koji je prošlog marta uložio oko 140 miliona evra u online banku N26.

28.12.2018.

5 stvari koje svaki preduzetnik treba da obavi pre kraja godine

Teško je poverovati da se i ova 2018. godina polako završava. Mnogi preduzetnici izlaze na kraj sa svim obavezama, ali je vrlo moguće da su zaboravili nešto kada su pravili svoju „to-do“ listu.

Evo nekoliko stavki koje morate da zapišete i uradite pre kraja godine:

1. Podnesite zahteve i potrebnu papirologiju

Predajte svu dokumentaciju, zahteve i molbe pre kraja godine. Potrebno je vreme da se određene stvari odobre i prođu predviđenu proceduru. Na ovaj način ćete spremni ući u sledeću godinu, jer ćete već u januaru imati sve odobreno.

2. Organizujte sastanak sa knjigovođom

Niste stručnjak za finansije i ne možete znati sve iz svake oblasti. Organizujte sastanak sa nekim ko je ekspert za finansije i slušajte pažljivo šta ima da kaže. Ovo je najbolje vreme za ovakve sastanke, jer nakon toga imate vremena da sumirate zaključke i promislite o svemu što ste čuli. Svakako će vas bolje pripremiti za sledeću nedelju.

3. Ponovo pregledajte svoj inventar

Šta ste prodali najviše u 2018. godini, a šta niste? Ako ne prodajete materijalne stvari, već nudite usluge, proverite statistiku koje su usluge najtraženije, a koje nisu uopšte.

4. Spremite se da zaposlite nove ljude

Ako je vaša novogodišnja odluka da zaposlite nove ljude i to puno radno vreme, sada je pravo vreme za prvi krug razgovora sa kandidatima. Zapamtite, trebaju vam zaposleni koji imaju jedinstvene veštine i znanja i koji mogu da pomognu da vaš biznis „procveta“.

5. „Apdejtujte“ svoje društvene mreže

Da li je vaša „cover“ fotografija na fejsbuku stara nekoliko meseci? Da li vaš linkdin profil zahteva „apdejt“ sa novim aktivnostima i projektima? Poslednje dane u ovoj godini možete iskoristiti za „sređivanje“ društvenih mreža. Zatim, napravite strategiju za 2019. godinu u planiranju, kreiranju, šerovanju kontenta koji je važan za vaš biznis.

Prikazano 5 vesti od 36 — Strana 2