Domaći startapi digli ukupno 143M evra investicija, većinom su fokusirani na američko tržište i registrovani u Srbiji

  • Izvor: StartIt
  • 10.02.2019.
  • 11:50
  • Startup

Svaka zemlja koja ulazi u godišnji izveštaj Startup Genome-a dužna je da uradi prelimirano istraživanje koje će poslužiti kao baza za analizu domaćeg startap ekosistema i poređenje sa startapima iz raznih krajeva sveta. Kako je Srbija na inicijatvu Digitalne Srbije postala deo ovog poduhvata i kod nas je urađeno preliminarno istraživanje čiji su rezultati premijerno objavljeni na događaju Znam da možemo 26. januara.

U suštini, istraživanje je pokrenuto s ciljem da se definišu trendovi i problemi, i razviju strategije za razvoj ekosistema. Ispitani su isključivo oni tehnološki biznisi koji postoje manje od 10 godina i imaju skalabilan poslovni model (svoj proizvod). U nekih mesec dana ono je obuhvatilo 106 startapa koji su odgovorili na 17 pitanja.

Šta statistika kaže o srpskoj startap sceni?

Procenjeno je da u Srbiji ima oko 200 startapa, kao i da su često vrlo mladi. Drugim rečima, čak 22 odsto od ispitanih startapa je nastalo u proteklih godinu dana, dok je 50 odsto starije od dve godine.

Zanimljivo je da je čitavih 77 odsto registrovano u Srbiji, s tim da je 21 odsto registrovano u više zemalja. Osim Srbije domaći startapi su registrovani redom u SAD (osam odsto), Ujedinjenom Kraljevstvu (tri odsto), Irskoj, Kanadi i Kipru (po dva odsto), Austriji i Kajmanskim ostrvima (po jedan odsto). Preostalih četiri odsto nije registrovano.

Gradovi u kojima žive pokretači srpskih startapa su Beograd (71 odsto), Novi Sad, Niš, Užice, Vršac, Zrenjanin itd. — što navodi na zaključak da ima prostora za razvoj preduzetničkog duha mimo najvećih urbanih centara. Na primer, Novi Sad je grad u kom radi čak 30 odsto somaćih programera, a ima tek 15 odsto startapa.

Boravišta pokretača startapa u inostranstvu su London, Kalgari, Ljubljana, Tampa, a neki se izjašnjavaju i kao digitalni nomadi.

Što se zaposlenih tiče, startapi ih broje ukupno 1.700. Tri odsto od ukupnog broja startapa zapošljava 30 odsto od tih 1.700. Ipak, istraživanje kaže i da 72 odsto startapa zapošljava do deset ljudi.

Kada se baci pogled na to čime se startapi najviše bave, vidljivo je da su najviše usmereni ka enterprise rešenjima, gejmingu, AI-u, Big Data i analitici, i pametnim gradovima.

Kada su u pitanju pokazatelji uspešnosti i stupnja razvoja, tj. zrelost startapa rezultati ispitivanja pokazuju da je više od tri četvrtine njih već lansiralo svoj proizvod, a da 63 odsto generiše prihod. Kao svoje mušterije u 57 odsto slučajeva vide biznise (B2B), a tek zatim dolaze krajnji korisnici (41 odsto) i vladine i nevladine organizacije (dva odsto).

Tržišta koja ciljaju su bogata, pa u tom smislu na mapi domaćih startapa dominiraju SAD (37 odsto), Evropa (26), a onda i bivša Jugoslavija (11) i Srbija (11).

Kolike su investicije?

Kada se pominje finansiranje dominantna cifra je 143 miliona evra, koliko iznose ukupne investicije u domaće startape. Međutim, podaci kažu da je tek 3,45 odsto startapa uzelo 85 odsto te sume.

S druge strane, više od polovine startapa je u toku svog poslovanja uzelo investiciju.

Ako se pak ugao posmatranja uzetih investicija suzi na one startape koji su osnovani u poslednje dve godine, prosečan iznos investicije iznosi 358.263 evra.

Kompletno istraživanje za Startup Genome je završeno 31. januara, pa nas krajem proleća ili početkom leta očekuju i ti rezultati.

Preporučujemo