Saveti

30.07.2018.

Put od ideje do realizacije - Kako napraviti biznis plan?

Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa su sve popularnija tema među mladima, a priče o uspesima startapa u različitim oblastima poslovanja inspiracija su mnogima da razmisle o započinjanju sopstvenog poslovnog projekta ili realizaciji ideje o kojoj dugo pričaju prijateljima, ali nikako da skupe hrabrost i upuste se u preduzetničke vode. Pre svega, ono što je svima koji imaju ideje za pokretanje biznisa potrebno je plan, kako bi svoju zamisao testirali i ujedno definisali ciljeve i način njihovog ostvarenja.

Ukratko, biznis plan je metod i alat koji nam pomaže da isprobamo svoju ideju za posao. Prema iskustvu, tek nekih 30% onog što smo na početku planirali se ostvari baš onako kako smo zamislili. Sve ostalo se prilagođava stvarnom stanju oko nas i situaciji u kojoj se nađemo kad započnemo sopstveni biznis.

Međutim, biznis plan je značajan jer nam omogućava da ideju isprobamo dok je to još jeftino. Ujedno, preko njega je moguće pratiti razvoj projekta, ali i pravovremeno reagovati na potencijalne probleme, u slučajevima kad predviđeni tok aktivnosti krene u neplaniranom smeru.

Na samom početku je naša ideja, koja treba da bude takva da rešava nečiji problem ili ispunjava potrebu. Važno je oslušnuti ljude – šanse da određeni posao uspe su veće ukoliko smo prethodno upoznati sa određenim sektorom proizvodnje ili vrstom usluga koje želimo da pružimo.

Nakon formulacije ideje, bitno je postaviti ciljeve: gde želimo da budemo za pet godina, koliko proizvoda ili usluga ćemo plasirati, kakav kvalitet ponuditi, kako ćemo proveriti svoje ishode i rezultate. Zatim moramo da proverimo šta je to što nas preporučuje da radimo taj posao, po čemu možemo biti posebni. Bitno je sagledati svoje kompetencije i mogućnosti angažovanja spoljnih saradnika koji bi mogli da pomognu.

Nakon sopstvene procene oslušnite tržište

Posle postavljanja ciljeva, treba detaljno sagledati proizvod ili uslugu koju nudimo, definisati šta je to što je razlikuje od konkurencije, koje sve varijante proizvoda moramo da poznajemo.

Sledeći korak je sagledavanje konkurencije i odgovor na pitanje da li je konkurencija jaka ili slaba. Ukoliko je jaka, da li uopšte možemo da se izborimo za svoje mesto na tržištu? Takođe, ako je slaba, treba imati na umu da za to verovatno postoji neki dobar razlog. Svakako ne treba ulaziti u poslovne poduhvate gde se mora uložiti mnogo sa malom verovatnoćom da će to biti vraćeno u nekom razumnom roku.

Nakon ovoga, treba da procenimo vrednost investicije potrebne da bi se započeo posao i da napravimo finansijske proračune troškova i administrativne zahteve. Tek kad to imamo utvrđeno, na prvoj smo tački u procesu biznis planiranja u kojoj možemo eventualno da dođemo do zaključka da nešto možda nije u redu sa našom biznis idejom. Ako je zaključak takav, možemo da se vratimo na početak i stvari postavimo na drugačije osnove.

Pored svega ovoga, neophodno je i utvrditi koji su to rizici koji mogu dovesti naš posao u neprilike.

Svaki mladi preduzetnik treba da zna da je jako bitno povući jasnu granicu između sopstvenih i firminih para. Bez obzira na činjenicu da je sopstveni biznis uglavnom pokrenut sa ciljem stvaranja prosperiteta vlasnika, sredstva koja potiču iz prihoda poslovanja se moraju racionalno trošiti, posebno u ranoj fazi životnog doba biznisa. Pokretanje privatnog biznisa podrazumeva različita odricanja. Dok firma "ne stane na noge", vlasnik bi trebalo da se uzdrži od povlačenja sredstava, osim u formi ličnog dohotka koji je srazmeran mogućnostima firme.

Dakle, za svako biznis planiranje bitne su sledeće stvari: ideja, lične kvalifikacije, motiv i cilj, mreža saradnika, potrebe kupaca, kalkulacije cena i fiksni i varijabilni troškovi, investicije i rizici poslovanja. Priprema poslovnog projekta podrazumeva planiranje, realizaciju planova, provere, izmene i prilagođavanje planova stvarnosti.

Svi oni koji misle da njihova poslovna ideja ima tržišni potencijal, ili već imaju startap firmu koja posluje kraće od dve godine, ili socijalno preduzeće, mogu se prijaviti za program edukativne, finansijske i mentorske podrške "Korak po korak", Erste Banke.

Program nudi pomoć u izradi biznis plana, kombinaciju onlajn i oflajn edukacije, finansiranje poslovne ideje i projekta, mentorsku podršku i umrežavanje sa drugim firmama, kako bi doprineo razvoju lokalne zajednice, društvenoj i ekonomskoj ravnopravnosti i finansijskoj inkluziji.

Zbog čega neki startapi brzo propadnu i kako preduprediti neuspeh

Početnici u biznisu mogu se suočiti sa neočekivanom propašću posla ako njihov proizvod ili usluga ne ispunjavaju potrebe tržišta, ako ignorišu potrebe kupaca ili ne formiraju pravi tim za realizaciju posla. To su tri najčešća razloga za neuspeh startapa, prema nekoliko svetskih istraživanja.

Za ovim faktorima slede loš marketing, nedostatak poslovnog modela, motivacije, loš proizvod i problemi sa definisanom cenom. Ukratko – treba obratiti pažnju na potrošnju kako ne bismo iznenada izgubili novac, a proizvod ili usluga se neće sami reklamirati, koliko god da su dobri. Često se dešava i da se ne pripremi dobar marketinški plan, te o onome što nudite ne sazna odgovarajuća ciljna grupa. 

Neki od dodatnih razloga zbog kojih vaš posao može poći loše su nekorišćenje umrežavanja, neslaganje među kolegama ili loš tim (nedostatak motivacije, stručnosti i zajedničke vizije), gubitak fokusa u poslovanju, prevelika opterećenost zaposlenih - "sagorevanje" na poslu, loša lokacija ili loše vreme za pokretanje vašeg biznisa.

Međutim, ukoliko blagovremeno obratite pažnju na ove detalje i primenite gore navedene savete, uz pažljivo planiranje i praćenje razvoja biznisa vaša ideja za posao može biti više nego uspešno realizovana. Bićete zadovoljni jer ono o čemu ste dugo razmišljali i pričali prijateljima konačno više nije samo ideja, već uspešna priča i započet posao.

Vladimir Jovanović, odeljenje socijalnog bankarstva u Erste Banci

27.07.2018.

Četiri razloga zbog kojih niste dobili posao iako ste stigli do poslednjeg ʺkrugaʺ

Traženje posla je naporno, naročito ukoliko prolazite krugove intervuja i testova, a onda vas redovno u poslednjem odbiju. Morate da shvatite da na to utiču različite okolnosti. Nekada nije problem “do vas”, ali trudite se da uvek nešto naučite i poboljšate za sledeći razgovor za posao.

Ovo su četiri razloga zbog kojih vam nisu dali ponudu za posao:

1. Bili ste odlični, ali neko drugi je bio bolji

Opet ste stigli do poslednjeg kruga, ali vas odbiju. Možda ste zaista bili odlični u svim testovima, možda ste bili odlični i na razgovoru, ali treba da shvatite da je u poslednjem krugu intervjua konkurencija najveća i da detalji odlučuju između kandidata. Čestitajte sebi jer ste stigli do poslednjeg kruga.

2. Niste se pravilno pozicionirali

Razmišljajte o poslovnom intervjuu kao o tržištu. Morate da ubedite kompaniju zašto baš vas da “kupi”. Intervju nije vreme da budete skromni, već da se ponosno promovišete.

3. Niste bili kvalifikovani

Možda nije u pitanju da ste potpuno nekvalifikovani za taj posao, već da niste imali odgovarajući skup znanja i veština za tu poziciju. Obavezno razmišljate za koje poslove i koje pozicije se prijavljujete.

4. Rezime vam nije dovoljno dobar

Rezime je prva “slika” koju poslodavac dobija o vama. U rezimeu moraju da stoje sve vaše prednosti i on treba da vas istakne. Treba da “radi” za vas.

24.07.2018.

Emotivna inteligencija je bitan sastojak vašeg poslovnog uspeha

Ako žellite uspešnu karijeru neće vam biti dovoljno samo to što ste veoma pametni. Emocionalna inteligencija može biti čak i važnija za vaš posao. Ali kako da prepoznate i reagujete u skladu sa svojim emocijama? Business Insider navodi nekoliko znakova da imate jaku emocionalnu inteligenciju, čak iako vam se ne čini tako:

Govorite “Izvini”

Svi znamo opasnost reči “izvini”, jer posle nekog vremena može izgubiti značenje. Međutim, ako ste osoba koja može iskreno da se izvini kada pogreši, to je siguran znak emocionalne inteligencije.

Preispitujete se

Verovatno vam to što ispitujete sami sebe ne zvuči kao sjajna osobina, ali ta pitanja bi trebalo da podstiču vašu samosvet. A ako ste samosvesni i to je odlika emocionalne inteligencije.

Nikada ne “ublažavate istinu”

Pomislili biste da je emocionalna inteligencija staranje da se drugi osećaju dobro, ali nije, nije u potpunosti. Emocionalna inteligencija podrazumeva prepoznavanje emocija u drugima, ali i svest o tome da se ne mogu uvek koristiti trikovi za ublažavanje nekih stvari već i da se nekada teške poruke moraju čuti.

Išli ste na psihoterapije

Prisustvovanje sesijama sa dobrim terapeutom će vam omogućiti da živite u skladu sa svojim emocijama, ali vas i opremiti da prepoznate emocije kod drugih.

Niste samo srećna osoba

Emocionalna inteligencija nije “samo” optimizam, nije sreća i mir, nije motivacija. To je sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama.

23.07.2018.

Kako da zatvorite račun u banci i ne dospete na ʺcrnu listuʺ

Na kritike da građani dospevaju na "crnu listu" neplatiša Kreditnog biroa zbog dugova od nekoliko dinara, iz Udruženja banaka odgovaraju - liste docnji prave kompjuterski sistemi. Mi smo istraživali - kako da budete sigurni da ste ugasili račun i izmirili sve obaveze?

Na mnogobrojne pritužbe građana da su dospeli na crne liste neplatiša Kreditnog biroa, zbog nekoliko dinara dugovanja na zatvorenim kreditnim ili tekućim računima, za koje nisu ni znali, reagovala je guverner Jorgovaka Tabaković. Ona je apelovala da banke učine sve da to spreče, jer svaki građanin koji ima docnju dužu od 60 dana, ne može da dobije odobrenje kreditnog biroa, za podizanje kredita. Kako da budete sigurni da ste račun ugasili i izmirili sve dugove istraživala je Marija Komazec.

Račun je ugašen onog trenutka kada od bankara dobijete potvrdu da je ugašen, tvrde u Erste banci. Međutim, u praksi se često dešava da građani misle da je račun ugašen, a na njemu i dalje postoje neka dugovanja.

"U praksi se često dešava da klijenti imaju neke druge prizvode, poput kreditnih kartica, kredita i dozvoljenih minisa. Onda dođu da zatvore te obaveze i nekako uvek podrazumevaju da se zatvaranjem tih obaveza zatvara i tekući račun, što naknadno u nekom momentu može napraviti problem, jer obaveze po osnovu održavanja tog računa mogu da narastu i onda kada podnesu zahtev za kredit u nekoj drugoj banci dolaze u tu problematičnu situaciju", kaže Milan Todorović, direktor filijale Erste banke.

Ta problematična situacija može se rešiti tako što banka izađe u susret klijentu i otpiše ta dugovanja, jer se utvrdi da klijenti nisu sa namerom prestali da plaćaju. A u drugom slučaju, klijenti sami namire ta dugovanja.

Kada građani mogu biti sigurni da je njihov račun ugašen?

"Obavezno podnesite zahtev za gašenje. Pitajte svog bankara u kom roku možete doći po potvrdu da je taj račun ugašen. Nekada se to može dogoditi istog momenta, nekada kroz dva tri dana, zavisi ako postoje neka rezervisana sredsta, ako ste nešto karticama plaćali, pa nije proknjiženo. Obavezno tražite potvrdu da ste taj račun zatvorili", izjavio je Todorović.

U slučaju da se posle toga pojavi upisana docnja u izveštaju Kreditnog biroa, klijent može da dokaže da duga nema. Iz udruženja banaka objašnjavaju da crne liste neplatiša ne pravi Kreditni biro, već kompjuterski sistemi banaka.

Kreditni biro, funkcioniše po automatizmu - svakodnevno "usisava" podatke o dugovima građana iz bankarskih sistema i ne pravi razliku da li je reč o jednom dinaru ili hiljadama i milionima dinara duga.

19.07.2018.

Dozvolite svom timu da koristi talenat i znanje

Neki zaposleni idu na posao da rade šta im se kaže. Neki znaju viziju svoje kompanije i pokušavaju da je prate. Ali tu je i treća opcija – kada radnik shvati kako kompanija može da postigne svoju viziju i pronađe način da tome lično doprinese, bez obzira kakav mu je opis posla.

Lideri postaju lideri tako što izaberu treću opciju, piše Forbes.

Njihov izazov, kao onih koji upravljaju, je da pomognu onima koje vode da urade to isto.

Kako navesti druge da daju sve od sebe na taj način? Počinje od toga šta lider ne treba da radi.

Ne treba da uplaši zaposlene. Ako samo jedna osoba počne da utiče na druge tako što “proširi glas”da je preduzimanje rizika kažnjivo, da je šef nestrpljiv, ili da se stare procedure moraju bespogovorno pratiti, onda je krucijalna saradnja među liderima i onima koje vode počela da se raspada.

Kako Forbs ističe, najbolji lideri zamenjuju strah sa radoznalošću, uvek se trude da otkriju nove teritorije i nagrade inovativnost radnika.

Oni znaju da je njihova glavna uloga da budu mentori i da pružaju podršku.

“Ako već odaberete tim zbog njihovih veština i znanja, dozvolite im da ih koriste. Nemojte im diktirati šta da rade”, navode u tekstu.

Najdragoceniji osećaj na svetu je kada vidite da drugi ljudi ideju razvijaju sve više i više i dalje nego što biste vi ikada mogli.

Ali liderstvo ne znači samo da čekate da tim izvrši svoj zadatak. Lider je neko ko treba da postavi visoke standarde rada dok istovremeno podržava njihov pristup obavljanju zadatka.

Dobar lider je i “težak saradnik” i “negovatelj” istovremeno, nema tu izbora.

Prikazano 5 vesti od 61 — Strana 8