Saveti

08.08.2018.

Šta lideri mogu da nauče od odlazeće direktorke Pepsika

Lideri na bilo kom nivou mogu mnogo naučiti od odlazeće izvršne direktorke kompanije “Pepsiko” (PepsiCo) Indre Nuji.

Ona je prva žena koja je bila na toj poziciji u kompaniji, a zadržala se na tom mestu 12 godina.

Nuji je istakla ono što bi liderima trebalo da bude važno:

Mirnoća treba da bude zarazna. “Lider treba da bude samoouzdan, a ako nije, neka uradi šta treba da postane. Dobri lideri znaju da moraju stalno da testiraju svoje ideje kako bi se zaštitili od viška samopouzdanja. Mirno poverenje zapravo doziva sve što treba”.

Kompanijama treba raznoliko razmišljanje. “Kompanije obično traže raznolikost u grupama, ali ona zapravo treba da počne u umu lidera. Divergentno razmišljanje i pragmatizam su pobednička formula”.

Ljudski um i memorija privlače početke i krajeve. “Novi lider mora da ima prednost i iskoristi novinu kako bi pokazao budući pravac.Odlazeći lider treba da pomogne ljudima da se ponose onim što je postignuto i podseća na njihove kapacitete koji će se nastaviti u budućnosti.”

08.08.2018.

Mobing - kako ga prepoznati i kome se obratiti

Radni sporovi traju dve ili tri godine, i preporuka je da osobe koje trpe mobing idu na medijaciju, u Agenciji za mirno rešavanje sporova, kao korak koji je brži i efikasniji, kažu gosti Novog dana. Zaposleni nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, pa trpe mobing, a ključni problem je nedostatak primarne prevencije - na nivou same organizacije.

Mediji periodično ukazuju na probleme zaposlenih, nehumane uslove u kojima rade, pa se upravo na osnovu tih primera postavlja pitanje u kojoj meri se štite zagarantovana prava radnika koja su definisana Zakonom o radu, a naročito ona koja se tiču mobinga.

Mile Radivojević, direktor Agencije za mirno rešavanje sporova pri Ministarstvu rada, kaže da i dalje postoje mnoge nedoumice kod zaposlenih, pa je važno da se građani bolje upoznaju sa svojim pravima i da se u javnosti više o tome govori. Navodi da je Agencija uvela besplatnu telefonsku liniju koja se zove "SOS mobing" 0800 300 601, putem koje građani mogu da se informišu. "Najčešće ljudi nemaju informacije da te radnje koje se vrše nad njima predstavljaju radnje zlostavljanja", navodi Radivojević. Pored poziva, građani mogu i od pravnika u Agenciji da dobiju pravno valjan savet, dodao je.

Govoreći o radnim sporovima, ocenjuje da je sudska praksa slaba. Što se tiče same Agencije, oni su rešavani u postupku arbitraže, kaže gost Novog dana. Ocenjuje da je spor pred Agencijom veoma efikasan, i kaže da arbitri u roku od 30 dana mogu da donesu arbitražnu odluku. Ističe da je to bilo teško - u roku od 30 dana doneti odluku da li je neko mober ili nije. Od pre mesec dana, izmene i dopune zakona su na neki način drugačije regulisale način rešavanja ove vrste sporava, pa smo se vratili na neku vrstu medijacije, i arbitri se trude da dođu do neke vrste sporazuma koji je dobar i za zlostavljano lice i za poslodavca, prenosi.

U jednom periodu su zaposleni mnogo češće donosili odluku da se obrate Agenciji nego da idu na sud, naveo je Radivojević, dodajući da svaki sudski postupak koji se pokrene ima epilog tek posle nekoliko godina, i da su tu problem i troškovi. Ističe da se arbitri trude da svoje odluke zasnivaju na sporazumu.

Psihološkinja Sarita Bradaš kaže da se pod mobingom podrazumevaju akcije prema pojedincu ili grupi od jednog ili više lica koja za cilj imaju da naruše njegov/njihov integritet, dostojanstvo, ličnost sa krajnjom posledicom eliminacije sa radnog mesta.

Kaže da je ključna stvar ovog problema izostanak primarne prevencije - onog što bi trebalo da se dešava na nivou organizacije.

Postoji čitav niz akcija koje preduzima zlostavljač da se izoluje osoba, uskraćuju joj se informacije, izvrgava se podsmehu, ne poziva se na sastanak, navodi. Imali smo situaciju da žena koja je bila knjigovođa, bude prebačena u kamenolom da prebacuje kamen s jedne gomile na drugu, jer joj je muž bio sindikalac, prenosi gošća N1.

Ona ističe da mobing na zaposlenog deluje razarajuće - da dolazi do gubitka samopouzdanja, samopoštovaja, do anksioznosti, depresije, ali i do fizičkih manifestacija kao što su tahikardije, glavobolje, nesanica, agresivnost (usmerena prema drugima ili prema sebi - kao samopovređivanje) povlačenje od drugih, alkoholizam, pušenje...

Psihološkinja ističe i jednu novu pojavu - "strateški mobing" koji vrše upravljačke strukture, najčešće kad dođe do promena u njima, i koje označe neželjene radnike nad kojima se sprovodi mobing. Jedan od načina je uručivanje aneksa ugovora o radu iz meseca u mesec.

Bradaš kaže da su i muškarci i žene jednako zlostavljani, a da svakom mobingu prethodi konflikt od koga sve počinje.

Nataša Nikolić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da je preporuka da lice koje trpi zlostavoljanje na radu piše dnevnik svakodnevnog postupanja prema njemu - kako mu se neko obratio, šta je od njega tražio, da li ga je neko uvredio...

I mi preporučujemo dnevnik, jer često se dešava da u takvim situacijama zaposleni zaborave šta im se sve događalo, dodaje Radivojević.

Dnevnik jeste relevantan dokaz na sudu, kao i iskazi svedoka, drugih zaposlenih, ali kod nas se dešava da oni, često ne žele da se zamere u strahu od gubitka posla, kaže Nikolićeva. Ona ističe da treba otići i u medicinu rada i tražiti izveštaj lekara o psihičkom stanju.

Ukoliko nema svedoka, izjave oštećenog su takođe dokazi, tu su i materijalni dokazi - dokumentacija, lekarska dokumentacija, mejl prepiska, svaki drugi materijalni akt koji može da bude pravno valjan dokaz kojim može da se donese sudska odluka, dodaje Radivojević.

Nikolićeva ističe da zakon daje mogućnost svakom licu da ima pravo da podnese zahtev za zaštitu na radu, i postupak po tom zahtevu je hitan, a poslodavac je dužan da da spisak posrednika koji bi mogli da posreduju u tom slučaju.

Zaposleni odlaze u medicinu rada, uzimaju izveštaj o svom psihičkom stanju, i imaju pravo na odbijanje da rade, kaže Nikolićeva. O tome treba da obaveste poslodavca, da odbijaju da rade, i od tada su zaštićeni od otkaza dok postupak posredovanja traje, dodaje.

"Radni sporovi traju dve ili tri godine, uvek je preporuka da se ide na medijaciju, kao korak koji je brži i efikasniji, a i samo rešavanje problema je efikasnije nego sačekati sudsku odluku", navodi Nikolićeva.

Govoreći o seksualnom uznemiravanju, kaže da ono spada i u mobing, ali može da ima i opis krivičnog dela.

Polno uznemiravanje može da bude i neslana šala koja ima polnu konotaciju, zahtevi za ličnim podacima koji zaposleni nije dužan da da, davanje zadataka mimo radnog vremena, ucena da će ostati bez posla, poziv na seksualni čin, poziv na ručak ili kafu van radnog vremena, nabraja gošća Novog dana.

Pod polno uznemiravanje se podvodi i pričanje "masnog" vica, a ukoliko se osobi koja ga govori stavi do znanja da povoj drugoj to smeta, ističe Nikolićeva.

Opšti je utisak u našem društvu da treba da ćutimo i trpimo, zbog posla, a nereakcija je podstrek zlostavljačima da nastave dalje, saglasni su gosti Novog dana.

08.08.2018.

3 lekcije Stiva Džobsa šefici Pepsija: Ne budi tako fina

Kada je Indra Nuje postala izvršna direktorka Pepsika 2006, otišla je kod Stiva Džobsa po savete i pomoć.  Želela je da vidi kako je uspeo da transformiše Epl. "Ljubazno se saglasio da provede neko vreme sa mnom“, rekla je jednom prilikom Noje i dodala da su razgovarali skoro tri sata. Lekcije koje je podelio sa mnom bile su fenomenalne, rekla je, mnoge je i sama primenjivala tokom svog mandata kao glavni izvršni direktor kompanije Pepsiko. 

Nuje, jedna od najmoćnijih žena na svetu, odlazi 3. oktobra posle 12 godina sa čela giganta za proizvodnju hrane i pića. 

Evo tri lekcije koje je naučila od osnivača Epla Stiva Džobsa. 

1. Držite se svog oružja 

Jedna od najkritičnijih lekcija koje je Nuje naučila iz posla bila je važnost toga da ostanete verni vašoj viziji. 

Naučio ju je kako da "uzmete nešto za šta zaista verujete i držite se toga", objašnjava Nuje, jer, često „spoljni svet želi da se promenite." 

To je promenilo način njenog razmišljanja i počela je na Pepsi da gleda kao na svoju kompaniju i kao njen lider, smatrala je da je imala pravo da sprovede promene. 

To joj je i omogućilo da ostane na toj poziciji toliko godina, jer je donosila nekada možda radikalne odluke. 

2. Ostavite svoj pečat 

Prvo pitanje koje je Stiv postavio Nuje bilo je kako je nameravala da ostavi svoj pečat u Pepsiju.  

Za Nuje, dizajn je bio prioritet, i shvatila je važnost povezivanja sa svakodnevnim životom kupaca. Gledala je kako promene na pakovanju utiču na mušterije i brinula se o tome kako su postavljeni proizvodi na police. 

Nikada nije zaboravila ovaj njegov savet – tokom prvih nekoliko godina na mestu direktorke, obilazila je prodavnice svake nedelje, fotografisala proizvode Pepsika i slala kritike svojim timovima za dizajn i marketnig. 

Takođe, naredila je svom timu da fotografiše bilo šta za šta su smatrali da je dobar dizajn i posle tri meseca, rezultati su je uplašili: 

Neki uopšte nisu napravili album, neki su angažovali svoje bližnje za fotografije, a neki angažovali profesionalnog dizajnera. Tada je videla gde se kompanija može popraviti i kako da promeni način na koji radnici gledaju na dizajn proizvoda. 

3. Budi malo zla 

Nuje je bila načisto s jednom stvari u vezi s poslom: "Ne budi previše fin“.  

Stiv joj je rekao: „Ako nekada ne dobiješ to što želiš, a veruješ da je to prava stvar za kompanuju, u redu je da bacaš stvari okolo“.  

Za posao, takvi „ispadi“ su nekada način da se skrene pažnja na stvari koje su zaista važne. 

„Ljudi će pričati o tome i znaće da je to važno za vas." 

Nuje je kasnije razgovarala s partnerima Epla i uverila se da je Stiv bio takav – ako bi mu neko doneo dizajn proizvoda koji mu se nije dopao, razbacao bi papire po kancelariji i naterao tim da radi celu noć. 

Nuje je, kaže, prvo bacala novine, a kasnije naučila da baca i stolice, i da podigne glas više nego što je umela ikada radnije. 

„To pokazuje strast koju imam prema onome što radim", rekla je.

01.08.2018.

Stres na poslu - možda se previše trudite da budete savršeni

Neki ljudi potroše celu mladost u težnji da dobiju posao iz snova, a kad ga dobiju pritisak postane intenzivan. Žele da budu najbolji što mogu, da donesu najbolje odluke, ugrabe svaku priliku.

"Posmatrala sam neko vreme kako se mnogi ljudi izlažu neverovatnom naporu, posebno mlađi ljudi", rekla je psihološkinja i savetnica Madlen Litner.

"To počinje donošenjem izbora u karijeri i nastavlja se stalnim upoređivanjem", rekla je.

Jedan razlog tog fenomena je širok raspon mogućnosti dostupan sadašnjim radnicima.

"Ljudi žele iskoristiti sve prednosti tih mogućnosti", kazala je.

Problem leži u tome što često nisu svesni kolikom pritisku se izlažu, dodaje Litner.

"Počinju to shvatati tek kad se pojave nesanica, zujanje u ušima, strah od neuspeha ili neki drugi tipični simptomi stresa", objašnjava psihološkinja.

Ona veruje da bi umesto stalnog truda da budu najbolji, ljudi trebalo da nauče da "puste stvari".

Pokušajte sebi da postavite pitanje: Šta bi se dogodilo ako ovaj zadatak ne izvedem savršeno? Koliko bi to bilo loše? Mogu li poništiti odluke koje sam doneo?

"Prvi je korak svesno preispitati vlastite misli i uverenja", rekla je Litner.

Samo tako možete razviti realni stav prema datoj situaciji - i postati opušteniji.

A tada, zauzvrat, povećaće se vaš uspeh.

"Mnogi su ljudi pod pritiskom manje učinkoviti. Mnogo su više blokirani od opuštenih ljudi", objasnila je Litner.

01.08.2018.

Tajna produktivnosti - Evo kako: Nemojte raditi ništa

Vašem mozgu je potrebno da ne radi ništa. Da li na pitanje: „Šta radiš, kako si?“ često odgovarate sa: „Vrlo dobro, vrlo zauzeto.“? Tu se suptilno provlači činjenica da smo dobro kada smo zauzeti. Da li je to tačno? Neka istraživanja govore drugačije.

Svi mi imamo nalete i padove energije i produktivnosti, u zavisnosti od ritma života, spoljašnjih dešavanja i raspoloženja. Treba obratiti pažnju kada smo puni energije i kada treba da napravimo pauzu i ne radimo ništa.

Kada nam je potreban odmor, naše telo nam šalje signale u vidu gladi, gubitka fokusa, malaksalosti… I mi najčešće zanemarimo te signale, što je greška. Produktivni i kreativni ciklus obično traje od 90 do 120 minuta, tako da je preporučljivo da na svakih sat i po vremena pravimo regularne pauze da bismo „resetovali“ našu energiju i pažnju.

Ovo je zasnovano na dobro poznatom konceptu vežbanja muzičara. Virtuozi ne vežbaju sviranje violine više od 90 minuta, i ne više od tri sesije dnevno. Nauka nam očigledno preporučuje da rasporedimo svoje obaveze i balansiramo pametno uz pauze.

Da bismo uspeli u biznisu i životu, potrebne su nam aktivnosti i regularni periodi odmora. U sdanašnjem svetu napredne tehnologije, lako se desi da se zanesemo i „zagrizemo“ više nego što možemo da progutamo – i tako smo prezauzeti.

Moženo promeniti sopstveni ritam i rutine tako što ćemo vrednovati ne samo aktivnost nego i neaktivnost – umeće da ne radimo ništa!

Morate biti svesni svog ritma i svojih mogućnosti. Znajte svoje sposobnosti – koliko možete aktivno da radite i koliko vam vremena treba za odmor. Takođe, bilo i poželjno i da isplanirate vreme za odmor. Kada popunjavate raspored ili „to-do“ listu, ostavite nešto i prazno. Nemojte prenatrpati kalendar stavkama i obavezama bez slobodnog minuta vremena.

Nemojte raditi ništa!

Prikazano 5 vesti od 47 — Strana 8