Saveti

16.08.2018.

Principi liderstva koje koristi Amazon

Prema prošlogodišnjem izveštaju mreže "LinkedIn", kompanija "Amazon" bila je na drugom mestu liste svetskih kompanija koje su najpoželjnija mesta za rad. Kompanija “Amazon”, najveća svetska internet trgovina, ima 341.400 zaposlenih širom sveta. Osnovao ju je Džef Bezos čija se iskustva u svetu  biznisa često prepričavaju.

Oni su predstavili 14 principa liderstva koji su smernice za inovativno razmišljanje i brzo delanje. Izdvojili smo ih nekoliko koji se mogu stalno primenjivati:

1. Budite "opsednuti" klijentima
2. Učite i budite radoznali
3. Ronite duboko
4. Unajmite i razvijajate najbolje ljude
5. Gledajte širu sliku
6. Zaradite poverenje
7. Imajte jak karakter
8. Insistirajte na najvišim standardima

Kako navode, u toj kompaniji svakodnevno koriste ove principe liderstva, bez obzira da li razgovaraju o idejama za nove projekte ili odlučuju o najboljem pristupu rešavanju problema.

14.08.2018.

7 navika kojima možete unaprediti svoju radnu produktivnost

Produktivnost u poslovnom, ali i svakodnevnom životu igra veliku ulogu u uspehu svakoga od nas. Da bismo bili uspešni trebalo bi uložiti puno truda i rada, ali i kvalitetna organizacija vremena je vrlo važna. O unapređenju produktivnosti i organizaciji vremena napravljena je cela filozofija, a mi vam donosimo 7 jednostavnih navika uz pomoć kojih možete unaprediti svoju radnu etiku koju je objavio Forbes.

1. Jutro započnite pozitivnim mislima

Konstantno prisećanje na dobre stvari, na one na kojima ste zahvalni u životu, mogu vas učiniti zadovoljnijima i ulepšati vaš pogled na nadolazeći dan. Ako svoj dan započnete s pozitivnim mislima koje vam služe kao psihološka varka podizanja dobrog raspoloženja, velike su šanse da će vas pozitivna energija pratiti celog dana, a svoju pozitivu prenećete i na ostale.

2. Prethodno veče pripremite raspored za novi radni dan

Pre nego što odete u krevet pregledajte raspored za naredni dan. Uvođenje svakodnevnog planera aktivnosti je pozitivna navika koju je dobro usvojiti što pre. Svoje obveze možete unositi u brojne digitalne kalendare koje možete pronaći na internetu ili, ako ste više "stara škola", nabavite papirnu verziju. Organizovanjem svojih dnevnih aktivnosti možete se bolje pripremiti na sve nadolazeće aktivnosti.

3. Zapisujte bitne stvari iz razgovora

"Budala pamti, a pametan piše." Beležite sve i u svakom trenutku pa makar to bilo i na salveti. Zapisivanje važnih stavki iz svakog razgovora pomoćiće vam da brže upamtite važne informacije, a ranije kreirane beleške vam itekako mogu pomoći u budućem radu.

4. Iz svog života isključite "negativne osobe"

Svi mi u životu imamo ljude koji oko sebe šire tzv. "negativnu energiju". Bilo da je reč o prijateljima, kolegama ili ljudima u našem neposrednom okruženju. Takve osobe je dobro izbegavati i okružiti se "pozitivnim ljudima". Ako se okružite s pozitivnim i dobrim ljudima, sva ta pozitivna energija će dobro uticati na vas i vašu radnu produktivnost.

5. Uvek tražite povratne informacije o vašem radu

Ako možete, uvek tražite povratnu informaciju o vašem radu. Svaka povratna reakcija na odrađeni zadatak, bila ona pozitivna ili negativna, može poboljšati vašu produktivnost.

6. Vodite zdrav život

Izbor ishrane i navika koje steknemo tokom života reflektuju se i na naš rad. Ako se ne hranimo kvalitetno i redovno, ne vodimo brigu o našem telu, manjak energije i sna se vrlo brzo projektuje i naš rad.

7. Pokušajte se zbližiti s ljudima oko sebe

Nemojte ljude tretirati samo kao prolaznu stavku u vašem životu. Upoznajte ljude koji vas okružuju, saznajte šta ih veseli, koji su im interesi i problemi. Iskazivanjem interesa za živote ljudi koji vas okružuju, pogotovo onih s kojima radite može vas učiniti boljim i efikasnijim članom tima.

11.08.2018.

Šta treba da uradite u nedelju kako bi ponedeljak bio ʺpodnošljivʺ

Teško je podneti ponedeljak. Taj dan znači kraj zabave i slobode koju pruža vikend. Čak i kada volite svoj posao, uznemirava vas činjenica da morate da ustanete rano u ponedeljak i vratite se rutini, a da ne spominjemo neorganizovanost koja ide posle kratkog odmora.

Usvojite nekoliko obrazaca koje ćete ponavljati nedeljom, kako bi vam ponedeljak tekao lagano i kako biste zadržali produktivnost:

“Ukradite” jedan sat za organizaciju

Jedan sat posvetite tome da napravite listu zadataka, da organizujete svoje vreme i proverite kalendar događaja, jer kako stručnjaci ističu, time ćete smanjiti nivo stresa i zabrinutosti narednih dana.

Ispunite tanjir zdravom hranom

Stručnjaci predlažu da ako u petak i subotu sebi “dozvolite” da se hranite nezdravo, da to ipak izbegnete u nedelju, jer će to voditi tromosti i stresu u ponedeljak. U nedelju unesite u organizam voće i povrće, a takođe se potrudite da alkohol zamenite vodom.

Dajte “značenje” nedelji

Većina nas voli taj dan da provede izležavajući se na kauču uz televiziju, ali pokušajte da unesete neke promene, tako što ćete na primer izaći u šetnju ili se videti sa prijateljima.

Zabavljajte se na starinski način

Pozovite prijatelje i odigrajte partiju monopola ili neke društvene igre. Te igre stimulišu kreativno razmišljanje, podstiču jednokratne zadatke i poboljšavaju samopouzdanje, kažu stručnjaci. Poenta je da nedeljom ne radite, ali iskoristite je da angažujete različite delove mozga i to kroz zabavu.

Obezbedite sebi kvalitetan san

Dobar noćni odmor u nedelju je najbolji način da izbegnete ludilo u ponedeljak. Legnite ranije i zaista se odmorite.

11.08.2018.

Kojih navika treba da se odreknete da biste bili uspešniji u poslu

Mnoge sitnice na koje često i ne obraćate pažnju mogu imati veliki uticaj na vaš život i rad. Nekada vas određene stvari mogu podstaći da radite bolje, dok sa druge strane neke mogu uticati suprotno i usporiti vas i obeshrabriti.

Ovo su neke navike koje loše utiču na vašu produktivnost:

Dozvoljavate da vas tehnologija ometa

Tehnologija je na mnogo načina odlična i sigurno je da može da ubrza stvari, ali sa druge strane može biti potpuno suprotno. Može vam odvlačiti pažnju sa mnogo bitnijih stvari, jer se jedan minut na društvenim mrežama može pretvoriti u jedan sat.

Šta da uradite: Postavite sebi granice, kao na primer da isključite obaveštenja.

Pokušavate da uradite previše stvari

Dobro je imati spisak dnevnih obaveza, ali se može desiti da imate previše zadataka, pa zbog vremena ne uspete da ih odradite, što može veoma loše uticati na vas i na vašu motivaciju.

Šta da uradite: Ograničite listu obaveza tako što ćete da ubacite na nju i vreme za pauzu i odmor.

Radni prostor vam je neuredan

Možda vam ne deluje da vam škodi produktivnosti, ali zaista škodi. Nered oko vas vam neće dozvoliti da se fokusirate.

Šta da uradite: Prvo se zapitajte šta je neophodno da stoji pored vas dok radite a sve ostalo sklonite.

Ne planirate unapred

Ukoliko ne planirate unapred, to će vam oduzimati vreme koje možete veoma korisno da upotrebite ako već imate plan.

Šta da uradite: Danas napišite konkretnu listu za sutra

Ignorišete velike zadatke

Kada radite na listi obaveza, može vas oduševiti da rešavate hitne i jednostavne zadatke, ali vas može odvlačiti od velikih zadataka koje morate da rešite. Nemojte dopustiti da vas redovno ometaju manji zadaci.

Šta da uradite: Rešavajte zadatke po važnosti.

Radite previše stvari istovremeno

Multitasking jednostavno ne vodi produktivnosti, jer ne možete da usmerite pažnju na to što treba. Delite fokus između više stvari.

Šta da uradite: Ako već morate da radite više stvari odjednom, uparite dve koje vam manje stvari zahtevaju.

Ne pravite pauze

Iako vam se čini da ćete postići više ako ne pravite pauzu, to može da znači upravo suprotno. Ne možete konstantno biti koncentrisani, bez obzira šta radite.

Šta da uradite: Ubacite pauze u svoj planer dnevnog rasporeda.

08.08.2018.

Šta lideri mogu da nauče od odlazeće direktorke Pepsika

Lideri na bilo kom nivou mogu mnogo naučiti od odlazeće izvršne direktorke kompanije “Pepsiko” (PepsiCo) Indre Nuji.

Ona je prva žena koja je bila na toj poziciji u kompaniji, a zadržala se na tom mestu 12 godina.

Nuji je istakla ono što bi liderima trebalo da bude važno:

Mirnoća treba da bude zarazna. “Lider treba da bude samoouzdan, a ako nije, neka uradi šta treba da postane. Dobri lideri znaju da moraju stalno da testiraju svoje ideje kako bi se zaštitili od viška samopouzdanja. Mirno poverenje zapravo doziva sve što treba”.

Kompanijama treba raznoliko razmišljanje. “Kompanije obično traže raznolikost u grupama, ali ona zapravo treba da počne u umu lidera. Divergentno razmišljanje i pragmatizam su pobednička formula”.

Ljudski um i memorija privlače početke i krajeve. “Novi lider mora da ima prednost i iskoristi novinu kako bi pokazao budući pravac.Odlazeći lider treba da pomogne ljudima da se ponose onim što je postignuto i podseća na njihove kapacitete koji će se nastaviti u budućnosti.”

08.08.2018.

Mobing - kako ga prepoznati i kome se obratiti

Radni sporovi traju dve ili tri godine, i preporuka je da osobe koje trpe mobing idu na medijaciju, u Agenciji za mirno rešavanje sporova, kao korak koji je brži i efikasniji, kažu gosti Novog dana. Zaposleni nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, pa trpe mobing, a ključni problem je nedostatak primarne prevencije - na nivou same organizacije.

Mediji periodično ukazuju na probleme zaposlenih, nehumane uslove u kojima rade, pa se upravo na osnovu tih primera postavlja pitanje u kojoj meri se štite zagarantovana prava radnika koja su definisana Zakonom o radu, a naročito ona koja se tiču mobinga.

Mile Radivojević, direktor Agencije za mirno rešavanje sporova pri Ministarstvu rada, kaže da i dalje postoje mnoge nedoumice kod zaposlenih, pa je važno da se građani bolje upoznaju sa svojim pravima i da se u javnosti više o tome govori. Navodi da je Agencija uvela besplatnu telefonsku liniju koja se zove "SOS mobing" 0800 300 601, putem koje građani mogu da se informišu. "Najčešće ljudi nemaju informacije da te radnje koje se vrše nad njima predstavljaju radnje zlostavljanja", navodi Radivojević. Pored poziva, građani mogu i od pravnika u Agenciji da dobiju pravno valjan savet, dodao je.

Govoreći o radnim sporovima, ocenjuje da je sudska praksa slaba. Što se tiče same Agencije, oni su rešavani u postupku arbitraže, kaže gost Novog dana. Ocenjuje da je spor pred Agencijom veoma efikasan, i kaže da arbitri u roku od 30 dana mogu da donesu arbitražnu odluku. Ističe da je to bilo teško - u roku od 30 dana doneti odluku da li je neko mober ili nije. Od pre mesec dana, izmene i dopune zakona su na neki način drugačije regulisale način rešavanja ove vrste sporava, pa smo se vratili na neku vrstu medijacije, i arbitri se trude da dođu do neke vrste sporazuma koji je dobar i za zlostavljano lice i za poslodavca, prenosi.

U jednom periodu su zaposleni mnogo češće donosili odluku da se obrate Agenciji nego da idu na sud, naveo je Radivojević, dodajući da svaki sudski postupak koji se pokrene ima epilog tek posle nekoliko godina, i da su tu problem i troškovi. Ističe da se arbitri trude da svoje odluke zasnivaju na sporazumu.

Psihološkinja Sarita Bradaš kaže da se pod mobingom podrazumevaju akcije prema pojedincu ili grupi od jednog ili više lica koja za cilj imaju da naruše njegov/njihov integritet, dostojanstvo, ličnost sa krajnjom posledicom eliminacije sa radnog mesta.

Kaže da je ključna stvar ovog problema izostanak primarne prevencije - onog što bi trebalo da se dešava na nivou organizacije.

Postoji čitav niz akcija koje preduzima zlostavljač da se izoluje osoba, uskraćuju joj se informacije, izvrgava se podsmehu, ne poziva se na sastanak, navodi. Imali smo situaciju da žena koja je bila knjigovođa, bude prebačena u kamenolom da prebacuje kamen s jedne gomile na drugu, jer joj je muž bio sindikalac, prenosi gošća N1.

Ona ističe da mobing na zaposlenog deluje razarajuće - da dolazi do gubitka samopouzdanja, samopoštovaja, do anksioznosti, depresije, ali i do fizičkih manifestacija kao što su tahikardije, glavobolje, nesanica, agresivnost (usmerena prema drugima ili prema sebi - kao samopovređivanje) povlačenje od drugih, alkoholizam, pušenje...

Psihološkinja ističe i jednu novu pojavu - "strateški mobing" koji vrše upravljačke strukture, najčešće kad dođe do promena u njima, i koje označe neželjene radnike nad kojima se sprovodi mobing. Jedan od načina je uručivanje aneksa ugovora o radu iz meseca u mesec.

Bradaš kaže da su i muškarci i žene jednako zlostavljani, a da svakom mobingu prethodi konflikt od koga sve počinje.

Nataša Nikolić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da je preporuka da lice koje trpi zlostavoljanje na radu piše dnevnik svakodnevnog postupanja prema njemu - kako mu se neko obratio, šta je od njega tražio, da li ga je neko uvredio...

I mi preporučujemo dnevnik, jer često se dešava da u takvim situacijama zaposleni zaborave šta im se sve događalo, dodaje Radivojević.

Dnevnik jeste relevantan dokaz na sudu, kao i iskazi svedoka, drugih zaposlenih, ali kod nas se dešava da oni, često ne žele da se zamere u strahu od gubitka posla, kaže Nikolićeva. Ona ističe da treba otići i u medicinu rada i tražiti izveštaj lekara o psihičkom stanju.

Ukoliko nema svedoka, izjave oštećenog su takođe dokazi, tu su i materijalni dokazi - dokumentacija, lekarska dokumentacija, mejl prepiska, svaki drugi materijalni akt koji može da bude pravno valjan dokaz kojim može da se donese sudska odluka, dodaje Radivojević.

Nikolićeva ističe da zakon daje mogućnost svakom licu da ima pravo da podnese zahtev za zaštitu na radu, i postupak po tom zahtevu je hitan, a poslodavac je dužan da da spisak posrednika koji bi mogli da posreduju u tom slučaju.

Zaposleni odlaze u medicinu rada, uzimaju izveštaj o svom psihičkom stanju, i imaju pravo na odbijanje da rade, kaže Nikolićeva. O tome treba da obaveste poslodavca, da odbijaju da rade, i od tada su zaštićeni od otkaza dok postupak posredovanja traje, dodaje.

"Radni sporovi traju dve ili tri godine, uvek je preporuka da se ide na medijaciju, kao korak koji je brži i efikasniji, a i samo rešavanje problema je efikasnije nego sačekati sudsku odluku", navodi Nikolićeva.

Govoreći o seksualnom uznemiravanju, kaže da ono spada i u mobing, ali može da ima i opis krivičnog dela.

Polno uznemiravanje može da bude i neslana šala koja ima polnu konotaciju, zahtevi za ličnim podacima koji zaposleni nije dužan da da, davanje zadataka mimo radnog vremena, ucena da će ostati bez posla, poziv na seksualni čin, poziv na ručak ili kafu van radnog vremena, nabraja gošća Novog dana.

Pod polno uznemiravanje se podvodi i pričanje "masnog" vica, a ukoliko se osobi koja ga govori stavi do znanja da povoj drugoj to smeta, ističe Nikolićeva.

Opšti je utisak u našem društvu da treba da ćutimo i trpimo, zbog posla, a nereakcija je podstrek zlostavljačima da nastave dalje, saglasni su gosti Novog dana.

08.08.2018.

3 lekcije Stiva Džobsa šefici Pepsija: Ne budi tako fina

Kada je Indra Nuje postala izvršna direktorka Pepsika 2006, otišla je kod Stiva Džobsa po savete i pomoć.  Želela je da vidi kako je uspeo da transformiše Epl. "Ljubazno se saglasio da provede neko vreme sa mnom“, rekla je jednom prilikom Noje i dodala da su razgovarali skoro tri sata. Lekcije koje je podelio sa mnom bile su fenomenalne, rekla je, mnoge je i sama primenjivala tokom svog mandata kao glavni izvršni direktor kompanije Pepsiko. 

Nuje, jedna od najmoćnijih žena na svetu, odlazi 3. oktobra posle 12 godina sa čela giganta za proizvodnju hrane i pića. 

Evo tri lekcije koje je naučila od osnivača Epla Stiva Džobsa. 

1. Držite se svog oružja 

Jedna od najkritičnijih lekcija koje je Nuje naučila iz posla bila je važnost toga da ostanete verni vašoj viziji. 

Naučio ju je kako da "uzmete nešto za šta zaista verujete i držite se toga", objašnjava Nuje, jer, često „spoljni svet želi da se promenite." 

To je promenilo način njenog razmišljanja i počela je na Pepsi da gleda kao na svoju kompaniju i kao njen lider, smatrala je da je imala pravo da sprovede promene. 

To joj je i omogućilo da ostane na toj poziciji toliko godina, jer je donosila nekada možda radikalne odluke. 

2. Ostavite svoj pečat 

Prvo pitanje koje je Stiv postavio Nuje bilo je kako je nameravala da ostavi svoj pečat u Pepsiju.  

Za Nuje, dizajn je bio prioritet, i shvatila je važnost povezivanja sa svakodnevnim životom kupaca. Gledala je kako promene na pakovanju utiču na mušterije i brinula se o tome kako su postavljeni proizvodi na police. 

Nikada nije zaboravila ovaj njegov savet – tokom prvih nekoliko godina na mestu direktorke, obilazila je prodavnice svake nedelje, fotografisala proizvode Pepsika i slala kritike svojim timovima za dizajn i marketnig. 

Takođe, naredila je svom timu da fotografiše bilo šta za šta su smatrali da je dobar dizajn i posle tri meseca, rezultati su je uplašili: 

Neki uopšte nisu napravili album, neki su angažovali svoje bližnje za fotografije, a neki angažovali profesionalnog dizajnera. Tada je videla gde se kompanija može popraviti i kako da promeni način na koji radnici gledaju na dizajn proizvoda. 

3. Budi malo zla 

Nuje je bila načisto s jednom stvari u vezi s poslom: "Ne budi previše fin“.  

Stiv joj je rekao: „Ako nekada ne dobiješ to što želiš, a veruješ da je to prava stvar za kompanuju, u redu je da bacaš stvari okolo“.  

Za posao, takvi „ispadi“ su nekada način da se skrene pažnja na stvari koje su zaista važne. 

„Ljudi će pričati o tome i znaće da je to važno za vas." 

Nuje je kasnije razgovarala s partnerima Epla i uverila se da je Stiv bio takav – ako bi mu neko doneo dizajn proizvoda koji mu se nije dopao, razbacao bi papire po kancelariji i naterao tim da radi celu noć. 

Nuje je, kaže, prvo bacala novine, a kasnije naučila da baca i stolice, i da podigne glas više nego što je umela ikada radnije. 

„To pokazuje strast koju imam prema onome što radim", rekla je.

01.08.2018.

Stres na poslu - možda se previše trudite da budete savršeni

Neki ljudi potroše celu mladost u težnji da dobiju posao iz snova, a kad ga dobiju pritisak postane intenzivan. Žele da budu najbolji što mogu, da donesu najbolje odluke, ugrabe svaku priliku.

"Posmatrala sam neko vreme kako se mnogi ljudi izlažu neverovatnom naporu, posebno mlađi ljudi", rekla je psihološkinja i savetnica Madlen Litner.

"To počinje donošenjem izbora u karijeri i nastavlja se stalnim upoređivanjem", rekla je.

Jedan razlog tog fenomena je širok raspon mogućnosti dostupan sadašnjim radnicima.

"Ljudi žele iskoristiti sve prednosti tih mogućnosti", kazala je.

Problem leži u tome što često nisu svesni kolikom pritisku se izlažu, dodaje Litner.

"Počinju to shvatati tek kad se pojave nesanica, zujanje u ušima, strah od neuspeha ili neki drugi tipični simptomi stresa", objašnjava psihološkinja.

Ona veruje da bi umesto stalnog truda da budu najbolji, ljudi trebalo da nauče da "puste stvari".

Pokušajte sebi da postavite pitanje: Šta bi se dogodilo ako ovaj zadatak ne izvedem savršeno? Koliko bi to bilo loše? Mogu li poništiti odluke koje sam doneo?

"Prvi je korak svesno preispitati vlastite misli i uverenja", rekla je Litner.

Samo tako možete razviti realni stav prema datoj situaciji - i postati opušteniji.

A tada, zauzvrat, povećaće se vaš uspeh.

"Mnogi su ljudi pod pritiskom manje učinkoviti. Mnogo su više blokirani od opuštenih ljudi", objasnila je Litner.

Prikazano 8 vesti od 64 — Strana 7