Saveti

08.08.2018.

3 lekcije Stiva Džobsa šefici Pepsija: Ne budi tako fina

Kada je Indra Nuje postala izvršna direktorka Pepsika 2006, otišla je kod Stiva Džobsa po savete i pomoć.  Želela je da vidi kako je uspeo da transformiše Epl. "Ljubazno se saglasio da provede neko vreme sa mnom“, rekla je jednom prilikom Noje i dodala da su razgovarali skoro tri sata. Lekcije koje je podelio sa mnom bile su fenomenalne, rekla je, mnoge je i sama primenjivala tokom svog mandata kao glavni izvršni direktor kompanije Pepsiko. 

Nuje, jedna od najmoćnijih žena na svetu, odlazi 3. oktobra posle 12 godina sa čela giganta za proizvodnju hrane i pića. 

Evo tri lekcije koje je naučila od osnivača Epla Stiva Džobsa. 

1. Držite se svog oružja 

Jedna od najkritičnijih lekcija koje je Nuje naučila iz posla bila je važnost toga da ostanete verni vašoj viziji. 

Naučio ju je kako da "uzmete nešto za šta zaista verujete i držite se toga", objašnjava Nuje, jer, često „spoljni svet želi da se promenite." 

To je promenilo način njenog razmišljanja i počela je na Pepsi da gleda kao na svoju kompaniju i kao njen lider, smatrala je da je imala pravo da sprovede promene. 

To joj je i omogućilo da ostane na toj poziciji toliko godina, jer je donosila nekada možda radikalne odluke. 

2. Ostavite svoj pečat 

Prvo pitanje koje je Stiv postavio Nuje bilo je kako je nameravala da ostavi svoj pečat u Pepsiju.  

Za Nuje, dizajn je bio prioritet, i shvatila je važnost povezivanja sa svakodnevnim životom kupaca. Gledala je kako promene na pakovanju utiču na mušterije i brinula se o tome kako su postavljeni proizvodi na police. 

Nikada nije zaboravila ovaj njegov savet – tokom prvih nekoliko godina na mestu direktorke, obilazila je prodavnice svake nedelje, fotografisala proizvode Pepsika i slala kritike svojim timovima za dizajn i marketnig. 

Takođe, naredila je svom timu da fotografiše bilo šta za šta su smatrali da je dobar dizajn i posle tri meseca, rezultati su je uplašili: 

Neki uopšte nisu napravili album, neki su angažovali svoje bližnje za fotografije, a neki angažovali profesionalnog dizajnera. Tada je videla gde se kompanija može popraviti i kako da promeni način na koji radnici gledaju na dizajn proizvoda. 

3. Budi malo zla 

Nuje je bila načisto s jednom stvari u vezi s poslom: "Ne budi previše fin“.  

Stiv joj je rekao: „Ako nekada ne dobiješ to što želiš, a veruješ da je to prava stvar za kompanuju, u redu je da bacaš stvari okolo“.  

Za posao, takvi „ispadi“ su nekada način da se skrene pažnja na stvari koje su zaista važne. 

„Ljudi će pričati o tome i znaće da je to važno za vas." 

Nuje je kasnije razgovarala s partnerima Epla i uverila se da je Stiv bio takav – ako bi mu neko doneo dizajn proizvoda koji mu se nije dopao, razbacao bi papire po kancelariji i naterao tim da radi celu noć. 

Nuje je, kaže, prvo bacala novine, a kasnije naučila da baca i stolice, i da podigne glas više nego što je umela ikada radnije. 

„To pokazuje strast koju imam prema onome što radim", rekla je.

01.08.2018.

Stres na poslu - možda se previše trudite da budete savršeni

Neki ljudi potroše celu mladost u težnji da dobiju posao iz snova, a kad ga dobiju pritisak postane intenzivan. Žele da budu najbolji što mogu, da donesu najbolje odluke, ugrabe svaku priliku.

"Posmatrala sam neko vreme kako se mnogi ljudi izlažu neverovatnom naporu, posebno mlađi ljudi", rekla je psihološkinja i savetnica Madlen Litner.

"To počinje donošenjem izbora u karijeri i nastavlja se stalnim upoređivanjem", rekla je.

Jedan razlog tog fenomena je širok raspon mogućnosti dostupan sadašnjim radnicima.

"Ljudi žele iskoristiti sve prednosti tih mogućnosti", kazala je.

Problem leži u tome što često nisu svesni kolikom pritisku se izlažu, dodaje Litner.

"Počinju to shvatati tek kad se pojave nesanica, zujanje u ušima, strah od neuspeha ili neki drugi tipični simptomi stresa", objašnjava psihološkinja.

Ona veruje da bi umesto stalnog truda da budu najbolji, ljudi trebalo da nauče da "puste stvari".

Pokušajte sebi da postavite pitanje: Šta bi se dogodilo ako ovaj zadatak ne izvedem savršeno? Koliko bi to bilo loše? Mogu li poništiti odluke koje sam doneo?

"Prvi je korak svesno preispitati vlastite misli i uverenja", rekla je Litner.

Samo tako možete razviti realni stav prema datoj situaciji - i postati opušteniji.

A tada, zauzvrat, povećaće se vaš uspeh.

"Mnogi su ljudi pod pritiskom manje učinkoviti. Mnogo su više blokirani od opuštenih ljudi", objasnila je Litner.

01.08.2018.

Tajna produktivnosti - Evo kako: Nemojte raditi ništa

Vašem mozgu je potrebno da ne radi ništa. Da li na pitanje: „Šta radiš, kako si?“ često odgovarate sa: „Vrlo dobro, vrlo zauzeto.“? Tu se suptilno provlači činjenica da smo dobro kada smo zauzeti. Da li je to tačno? Neka istraživanja govore drugačije.

Svi mi imamo nalete i padove energije i produktivnosti, u zavisnosti od ritma života, spoljašnjih dešavanja i raspoloženja. Treba obratiti pažnju kada smo puni energije i kada treba da napravimo pauzu i ne radimo ništa.

Kada nam je potreban odmor, naše telo nam šalje signale u vidu gladi, gubitka fokusa, malaksalosti… I mi najčešće zanemarimo te signale, što je greška. Produktivni i kreativni ciklus obično traje od 90 do 120 minuta, tako da je preporučljivo da na svakih sat i po vremena pravimo regularne pauze da bismo „resetovali“ našu energiju i pažnju.

Ovo je zasnovano na dobro poznatom konceptu vežbanja muzičara. Virtuozi ne vežbaju sviranje violine više od 90 minuta, i ne više od tri sesije dnevno. Nauka nam očigledno preporučuje da rasporedimo svoje obaveze i balansiramo pametno uz pauze.

Da bismo uspeli u biznisu i životu, potrebne su nam aktivnosti i regularni periodi odmora. U sdanašnjem svetu napredne tehnologije, lako se desi da se zanesemo i „zagrizemo“ više nego što možemo da progutamo – i tako smo prezauzeti.

Moženo promeniti sopstveni ritam i rutine tako što ćemo vrednovati ne samo aktivnost nego i neaktivnost – umeće da ne radimo ništa!

Morate biti svesni svog ritma i svojih mogućnosti. Znajte svoje sposobnosti – koliko možete aktivno da radite i koliko vam vremena treba za odmor. Takođe, bilo i poželjno i da isplanirate vreme za odmor. Kada popunjavate raspored ili „to-do“ listu, ostavite nešto i prazno. Nemojte prenatrpati kalendar stavkama i obavezama bez slobodnog minuta vremena.

Nemojte raditi ništa!

31.07.2018.

Navike koje ʺubijajuʺ vašu produktivnost

Mnoge sitnice na koje često i ne obraćate pažnju mogu imati veliki uticaj na vaš život i rad. Nekada vas određene stvari mogu podstaći da radite bolje, dok sa druge strane neke mogu uticati suprotno i usporiti vas i obeshrabriti.

Ovo su neke navike koje loše utiču na vašu produktivnost:

Dozvoljavate da vas tehnologija ometa

Tehnologija je na mnogo načina odlična i sigurno je da može da ubrza stvari, ali sa druge strane može biti potpuno suprotno. Može vam odvlačiti pažnju sa mnogo bitnijih stvari, jer se jedan minut na društvenim mrežama može pretvoriti u jedan sat.

Šta da uradite: Postavite sebi granice, kao na primer da isključite obaveštenja.

Pokušavate da uradite previše stvari

Dobro je imati spisak dnevnih obaveza, ali se može desiti da imate previše zadataka, pa zbog vremena ne uspete da ih odradite, što može veoma loše uticati na vas i na vašu motivaciju.

Šta da uradite: Ograničite listu obaveza tako što ćete da ubacite na nju i vreme za pauzu i odmor.

Radni prostor vam je neuredan

Možda vam ne deluje da vam škodi produktivnosti, ali zaista škodi. Nered oko vas vam neće dozvoliti da se fokusirate.

Šta da uradite: Prvo se zapitajte šta je neophodno da stoji pored vas dok radite a sve ostalo sklonite.

Ne planirate unapred

Ukoliko ne planirate unapred, to će vam oduzimati vreme koje možete veoma korisno da upotrebite ako već imate plan.

Šta da uradite: Danas napišite konkretnu listu za sutra

Ignorišete velike zadatke

Kada radite na listi obaveza, može vas oduševiti da rešavate hitne i jednostavne zadatke, ali vas može odvlačiti od velikih zadataka koje morate da rešite. Nemojte dopustiti da vas redovno ometaju manji zadaci.

Šta da uradite: Rešavajte zadatke po važnosti.

Radite previše stvari istovremeno

“Multitasking” jednostavno ne vodi produktivnosti, jer ne možete da usmerite pažnju na to što treba. Delite fokus između više stvari.

Šta da uradite: Ako već morate da radite više stvari odjednom, uparite dve koje vam manje stvari zahtevaju.

Ne pravite pauze

Iako vam se čini da ćete postići više ako ne pravite pauzu, to može da znači upravo suprotno. Ne možete konstantno biti koncentrisani, bez obzira šta radite.

Šta da uradite: Ubacite pauze u svoj planer dnevnog rasporeda.

30.07.2018.

Put od ideje do realizacije - Kako napraviti biznis plan?

Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa su sve popularnija tema među mladima, a priče o uspesima startapa u različitim oblastima poslovanja inspiracija su mnogima da razmisle o započinjanju sopstvenog poslovnog projekta ili realizaciji ideje o kojoj dugo pričaju prijateljima, ali nikako da skupe hrabrost i upuste se u preduzetničke vode. Pre svega, ono što je svima koji imaju ideje za pokretanje biznisa potrebno je plan, kako bi svoju zamisao testirali i ujedno definisali ciljeve i način njihovog ostvarenja.

Ukratko, biznis plan je metod i alat koji nam pomaže da isprobamo svoju ideju za posao. Prema iskustvu, tek nekih 30% onog što smo na početku planirali se ostvari baš onako kako smo zamislili. Sve ostalo se prilagođava stvarnom stanju oko nas i situaciji u kojoj se nađemo kad započnemo sopstveni biznis.

Međutim, biznis plan je značajan jer nam omogućava da ideju isprobamo dok je to još jeftino. Ujedno, preko njega je moguće pratiti razvoj projekta, ali i pravovremeno reagovati na potencijalne probleme, u slučajevima kad predviđeni tok aktivnosti krene u neplaniranom smeru.

Na samom početku je naša ideja, koja treba da bude takva da rešava nečiji problem ili ispunjava potrebu. Važno je oslušnuti ljude – šanse da određeni posao uspe su veće ukoliko smo prethodno upoznati sa određenim sektorom proizvodnje ili vrstom usluga koje želimo da pružimo.

Nakon formulacije ideje, bitno je postaviti ciljeve: gde želimo da budemo za pet godina, koliko proizvoda ili usluga ćemo plasirati, kakav kvalitet ponuditi, kako ćemo proveriti svoje ishode i rezultate. Zatim moramo da proverimo šta je to što nas preporučuje da radimo taj posao, po čemu možemo biti posebni. Bitno je sagledati svoje kompetencije i mogućnosti angažovanja spoljnih saradnika koji bi mogli da pomognu.

Nakon sopstvene procene oslušnite tržište

Posle postavljanja ciljeva, treba detaljno sagledati proizvod ili uslugu koju nudimo, definisati šta je to što je razlikuje od konkurencije, koje sve varijante proizvoda moramo da poznajemo.

Sledeći korak je sagledavanje konkurencije i odgovor na pitanje da li je konkurencija jaka ili slaba. Ukoliko je jaka, da li uopšte možemo da se izborimo za svoje mesto na tržištu? Takođe, ako je slaba, treba imati na umu da za to verovatno postoji neki dobar razlog. Svakako ne treba ulaziti u poslovne poduhvate gde se mora uložiti mnogo sa malom verovatnoćom da će to biti vraćeno u nekom razumnom roku.

Nakon ovoga, treba da procenimo vrednost investicije potrebne da bi se započeo posao i da napravimo finansijske proračune troškova i administrativne zahteve. Tek kad to imamo utvrđeno, na prvoj smo tački u procesu biznis planiranja u kojoj možemo eventualno da dođemo do zaključka da nešto možda nije u redu sa našom biznis idejom. Ako je zaključak takav, možemo da se vratimo na početak i stvari postavimo na drugačije osnove.

Pored svega ovoga, neophodno je i utvrditi koji su to rizici koji mogu dovesti naš posao u neprilike.

Svaki mladi preduzetnik treba da zna da je jako bitno povući jasnu granicu između sopstvenih i firminih para. Bez obzira na činjenicu da je sopstveni biznis uglavnom pokrenut sa ciljem stvaranja prosperiteta vlasnika, sredstva koja potiču iz prihoda poslovanja se moraju racionalno trošiti, posebno u ranoj fazi životnog doba biznisa. Pokretanje privatnog biznisa podrazumeva različita odricanja. Dok firma "ne stane na noge", vlasnik bi trebalo da se uzdrži od povlačenja sredstava, osim u formi ličnog dohotka koji je srazmeran mogućnostima firme.

Dakle, za svako biznis planiranje bitne su sledeće stvari: ideja, lične kvalifikacije, motiv i cilj, mreža saradnika, potrebe kupaca, kalkulacije cena i fiksni i varijabilni troškovi, investicije i rizici poslovanja. Priprema poslovnog projekta podrazumeva planiranje, realizaciju planova, provere, izmene i prilagođavanje planova stvarnosti.

Svi oni koji misle da njihova poslovna ideja ima tržišni potencijal, ili već imaju startap firmu koja posluje kraće od dve godine, ili socijalno preduzeće, mogu se prijaviti za program edukativne, finansijske i mentorske podrške "Korak po korak", Erste Banke.

Program nudi pomoć u izradi biznis plana, kombinaciju onlajn i oflajn edukacije, finansiranje poslovne ideje i projekta, mentorsku podršku i umrežavanje sa drugim firmama, kako bi doprineo razvoju lokalne zajednice, društvenoj i ekonomskoj ravnopravnosti i finansijskoj inkluziji.

Zbog čega neki startapi brzo propadnu i kako preduprediti neuspeh

Početnici u biznisu mogu se suočiti sa neočekivanom propašću posla ako njihov proizvod ili usluga ne ispunjavaju potrebe tržišta, ako ignorišu potrebe kupaca ili ne formiraju pravi tim za realizaciju posla. To su tri najčešća razloga za neuspeh startapa, prema nekoliko svetskih istraživanja.

Za ovim faktorima slede loš marketing, nedostatak poslovnog modela, motivacije, loš proizvod i problemi sa definisanom cenom. Ukratko – treba obratiti pažnju na potrošnju kako ne bismo iznenada izgubili novac, a proizvod ili usluga se neće sami reklamirati, koliko god da su dobri. Često se dešava i da se ne pripremi dobar marketinški plan, te o onome što nudite ne sazna odgovarajuća ciljna grupa. 

Neki od dodatnih razloga zbog kojih vaš posao može poći loše su nekorišćenje umrežavanja, neslaganje među kolegama ili loš tim (nedostatak motivacije, stručnosti i zajedničke vizije), gubitak fokusa u poslovanju, prevelika opterećenost zaposlenih - "sagorevanje" na poslu, loša lokacija ili loše vreme za pokretanje vašeg biznisa.

Međutim, ukoliko blagovremeno obratite pažnju na ove detalje i primenite gore navedene savete, uz pažljivo planiranje i praćenje razvoja biznisa vaša ideja za posao može biti više nego uspešno realizovana. Bićete zadovoljni jer ono o čemu ste dugo razmišljali i pričali prijateljima konačno više nije samo ideja, već uspešna priča i započet posao.

Vladimir Jovanović, odeljenje socijalnog bankarstva u Erste Banci

27.07.2018.

Četiri razloga zbog kojih niste dobili posao iako ste stigli do poslednjeg ʺkrugaʺ

Traženje posla je naporno, naročito ukoliko prolazite krugove intervuja i testova, a onda vas redovno u poslednjem odbiju. Morate da shvatite da na to utiču različite okolnosti. Nekada nije problem “do vas”, ali trudite se da uvek nešto naučite i poboljšate za sledeći razgovor za posao.

Ovo su četiri razloga zbog kojih vam nisu dali ponudu za posao:

1. Bili ste odlični, ali neko drugi je bio bolji

Opet ste stigli do poslednjeg kruga, ali vas odbiju. Možda ste zaista bili odlični u svim testovima, možda ste bili odlični i na razgovoru, ali treba da shvatite da je u poslednjem krugu intervjua konkurencija najveća i da detalji odlučuju između kandidata. Čestitajte sebi jer ste stigli do poslednjeg kruga.

2. Niste se pravilno pozicionirali

Razmišljajte o poslovnom intervjuu kao o tržištu. Morate da ubedite kompaniju zašto baš vas da “kupi”. Intervju nije vreme da budete skromni, već da se ponosno promovišete.

3. Niste bili kvalifikovani

Možda nije u pitanju da ste potpuno nekvalifikovani za taj posao, već da niste imali odgovarajući skup znanja i veština za tu poziciju. Obavezno razmišljate za koje poslove i koje pozicije se prijavljujete.

4. Rezime vam nije dovoljno dobar

Rezime je prva “slika” koju poslodavac dobija o vama. U rezimeu moraju da stoje sve vaše prednosti i on treba da vas istakne. Treba da “radi” za vas.

24.07.2018.

Emotivna inteligencija je bitan sastojak vašeg poslovnog uspeha

Ako žellite uspešnu karijeru neće vam biti dovoljno samo to što ste veoma pametni. Emocionalna inteligencija može biti čak i važnija za vaš posao. Ali kako da prepoznate i reagujete u skladu sa svojim emocijama? Business Insider navodi nekoliko znakova da imate jaku emocionalnu inteligenciju, čak iako vam se ne čini tako:

Govorite “Izvini”

Svi znamo opasnost reči “izvini”, jer posle nekog vremena može izgubiti značenje. Međutim, ako ste osoba koja može iskreno da se izvini kada pogreši, to je siguran znak emocionalne inteligencije.

Preispitujete se

Verovatno vam to što ispitujete sami sebe ne zvuči kao sjajna osobina, ali ta pitanja bi trebalo da podstiču vašu samosvet. A ako ste samosvesni i to je odlika emocionalne inteligencije.

Nikada ne “ublažavate istinu”

Pomislili biste da je emocionalna inteligencija staranje da se drugi osećaju dobro, ali nije, nije u potpunosti. Emocionalna inteligencija podrazumeva prepoznavanje emocija u drugima, ali i svest o tome da se ne mogu uvek koristiti trikovi za ublažavanje nekih stvari već i da se nekada teške poruke moraju čuti.

Išli ste na psihoterapije

Prisustvovanje sesijama sa dobrim terapeutom će vam omogućiti da živite u skladu sa svojim emocijama, ali vas i opremiti da prepoznate emocije kod drugih.

Niste samo srećna osoba

Emocionalna inteligencija nije “samo” optimizam, nije sreća i mir, nije motivacija. To je sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama.

Prikazano 8 vesti od 58 — Strana 7