Finansije

29.08.2018.

Novo istraživanje FED-a: Tržišta možda signalizuju pojačan rizik recesije u SAD-u

Smanjivanje razlike u troškovima kratkoročnog i dugoročnog zaduživanja možda signalizuje pojačani rizik recesije u Sjedinjenim Državama, upozorili su istraživači američke centralne banke u San Francisku.

Istraživanje se zasniva na analizi razlike u prinosima na tromesečne trezorske zapise i onih na 10-godišnje obveznice, koja se smanjila u proteklim mesecima, kao i ostali pokazatelji odnosa između prinosa na kratkoročne i dugoročne dužničke papire. Nekoliko funkcionera Feda istaklo je smanjivanje te razlike kao valjani razlog za prekid ciklusa podizanja ključnih kamatnih stopa u SAD-u, podsećajući da je rast prinosa na kratkoročne dužničke papire iznad nivoa onih na dugoročne obveznice u prošlosti po pravilu uvek bio vesnik recesije.

Istraživanje objavljeno u najnovijem ekonomskom biltenu Feda u San Francisku nadovezuje se na takva mišljenja.

"S obzirom na njenu dokazanu vrednost kada je u pitanju predviđanje recesije, putanja krive prinosa u poslednje vreme upućuje na zaključak o mogućem jačanju rizika recesije", napisali su analitičari Fed-a Majkl Bauer i Tomas Mertens.

Oni ipak dodaju da "ravnoteža krive ne predstavlja znak skorašnje recesije" budući da je razlika u prinosima na dugoročne dužničke papire u odnosu na one kratkoročne možda smanjena, ali su oni na dugoročne papire još uvek viši.

Razlog pada prinosa

U ponedeljak je prinos na 10-godišnje američke državne obveznice bio oko tri četvrtine procentnog boda viši od prinosa na trezorske zapise s rokom dospeća od tri meseca. To je solidno iznad negativne vrednosti koja bi bila stvarni signal recesije, napisali su Fedovi analitičari.

Očekuje se da će američka centralna banka nastaviti da podiže ključne kamatne stope narednih nekoliko kvartala iako tržišta očekuju da će ih iduće godine podići samo jednom. Fedovi funkcioneri predviđaju da će ih podizati u tri navrata.

Ostali analitičari, kako Fedovi tako i oni ostali, upozoravaju pak da je gomilanje obveznica u bilansu američke centralne banke ali i centralnih banaka ostalih zemalja sveta nakon globalne finansijske krize razlog koji bi mogao dovesti u pitanje valjanost krive prinosa u funkciji pouzdanog signala recesije.

Postoji mogućnost da su razlog pada prinosa na dugoročne dužničke papire veliki portfelji obveznica. Mogući razlog pada je i sklonost ulagača američkim dužničkim papirima, koje smatraju sigurnom imovinom. To možda smanjuje pouzdanost krive prinosa kada je u pitanju predviđanje recesije.

28.08.2018.

Svetska banka podržala prvu javnu blockchain obveznicu

Svetska banka je ovoga meseca pokrenula izdavanje prve blockchain obveznice, namenjene široj javnosti. Takozvani bond-i od „blockchain operated new debt instrument“, je dvogodišnja obveznica koja je u saradnji sa australijskom bankom Commonwealth Bank of Australia (CBA) sakupila 110 miliona australijskih dolara (80 miliona američkih dolara). Investitori su uključivali nekoliko australijskih banaka i državnih trezora.

Tehnologiju bond-i razvila je banka CBA, a spomenuti iznos od investitora je prikupljen u samo dve nedelje od objavljivanja. Svetska banka ovim potvrđuje kako želi da prihvati nove tehnologije u finansijskom sektoru, a izdavanje obveznica kroz blockchain pokazalo se jednostavnijim i bržim nego na tradicionalan način. Posebno ih ohrabruje veliki interes institucionalnih investitora za ovaj oblik ulaganja. Australijska berza hartija od vrednosti planira prelazak na blokchain tehnologiju između 2020. i 2021. 

Bitno je spomenuti kako ovde nije reč o prvoj obveznici izdatoj uz pomoć blockchain tehnologije. Određena mala preduzeća već su izdala obveznice koristeći kriptovalute i javni Ethereum blockchain kao eksperiment u Ujedinjenom Kraljevstvu, a ruska telekomunikaciona kompanija MTS i banka Sberbank, su u maju ove godine plasirali sličnu obveznicu. Međutim, oni su prikupili tek oko 11 miliona dolara, a obveznicu su nudili tek malom krugu investitora. Obveznica CBA i Svetske banke prvi je ovakav blockchain finansijski instrument ponuđen na javnoj berzi. Uz to sa sobom nosi i vrhunski investicioni rejting Svetske banke oznake AAA, što govori kako je reč o najsigurnijem mogućem ulaganju u obveznice.

Iz Svetske banke poručuju kako osnovna namena ovog izdanja nije bila da prikupi značajan iznos kapitala već da ispita mogućnosti korišćenja blockchain tehnologije u ove svrhe. „Pozdravljamo ogromnu zainteresovanost koju je ova transakcija stvorila kod različitih investitora i nastavićemo da tražimo načine da iskoristimo nove tehnologije kako bi učinili tržište kapitala sigurnijim i efikasnijim“. Međutim ne bi trebalo očekivati da će Svetska banka u skorije vreme oberučke prihvatiti kriptovalute. Njen predsednik, Jim Yong Kim, dok istražuje korišćenje kriptovaluta, izjavio je ranije ove godine „Kažu mi da je većina kriptovaluta u osnovi Poncijeva prevara“.

26.08.2018.

Američke federalne rezerve odbacile pozive Trumpa na promenu monetarne politike

Šef američkih Federalnih rezervi Jerome Powell odbacio je na savetovanju guvernera centralnih banaka, ekonomista i biznismena u Jackson Holeu u saveznoj državi Wyoming zahteve za značajnijom promenom monetarne politike SAD-a. Powell je, između ostalih, najavio nastavak postupnog rasta kamata i otklonio viđenja kako je američka ekonomija "pregrejana" što, prema zastupnicima te tvrdnje, iziskuje smanjenje ponude novca.

- Ekonomija je jaka, inflacija je blizu našem cilju od dva posto godišnje, a većina ljudi koji traže posao uspeva da ga  pronađe. Ako se nastavi snažan rast prihoda i ponude slobodnih radnih mesta, projektovani postepeni rast kamatnih stopa verovatno će biti odgovarajući da podrži kontinuirani ekonomski rast – poručio je predsednik FED-a na početku trodnevnog skupa u Jackson Holeu, na kome su predviđena izlaganja glavnog ekonomiste britanske centralne banke Andyja Haldanea, potpredsednice nemačke centralne banke Claudije M. Buch i guvernera centralne banke Kanade Stephena S.Poloza.

Federalne rezerve su u junu mesecu za 0,25 posto podigle svoju kamatnu stopu plasmana novca poslovnim bankama i ta se stopa sada kreće između 1,75 i 2 posto. Iščitivajući Powellove poruke u Jackson Holeu, američki mediji procenjuju da će do kraja godine FED u još dva navrata oprezno podignuti svoju kamatnu stopu, a u narednih godinu dana još tri puta.

U oceni trenutnih kretanja u američkoj ekonomiji Federalne rezerve su, prema rečima Powella, utvrdile rizik pregrejanosti ekonomije zbog niskih kamatnih stopa, ali i moguće slabljenje ekonomskog rasta zbog nepotrebnog smanjivanja ponude novca.

- Iako se inflacija nedavno približila stopi od 2 posto koliko smo označili kao naš cilj, polazimo od toga da inflacija više ne deluje tako snažno na odluke o korišćenju ekonomskih resursa kao što je to bilo ranije. Sve u svemu, procenjujemo da ne postoje jasni pokazatelji povišenog rizika od pregrevanja ekonomije, što je dobra vest – zaključio je Jerome Powell.

Neslaganje sa aktuelnom monetarnom politikom FED-a ovih dana izrazio je i američki predsednik Donald Trump, izrazivši potrebu da FED više pomogne u jačanju američke ekonomije. Trumpova administracija smatra da politika FED-a nije usklađena sa poreskom politikom State Departmenta koja stimuliše investicije i otvaranje novih radnih mesta, dok za poteze FED-a u Beloj kući misle da su restriktivni.

Powell se, sudeći prema transkriptu njegovog govora na skupu u Jackson Holeu koji je objavio organizator skupa centralna banka Kansas Cityja, nije direktno pozvao na Trumpove prigovore.

23.08.2018.

Bugarska vlada odobrila akcioni plan za uvođenje evra

Bugarska vlada je odobrila danas akcioni plan za pridruživanje zemlje Evropskom mehanizmu deviznih kurseva (EMR-2) i za pristupanje bankarskoj uniji do juna iduće godine.

Bugarska je u julu aplicirala za ulazak u ERM-2, tzv. "čekaonicu" i obavezni dvogodišnji prelazni period za uvođenje evra, nakon što su ministri finansija evrozone i Evropska centralna banka (ECB) dali Sofiji "zeleno svetlo".

Bugarska, čija je valuta lev vezana za evro putem valutnog odbora (currency board - aranžman s fiksnim deviznim kursom prema valuti koja se smatra rezervnom), prva je zemlja koja nije članica evrozone, a koja traži da pristupi bankarskoj uniji, što će omogućiti ECB-u da nadzire vodeće bugarske zajmodavce, izveštava Rojters.

Kako bi poboljšala svoje šanse, Sofija prvo mora unapredi svoj makrofinansijski okvir, da ojača nadzor nebankarskog finansijskog sektora, kao što su penzioni fondovi i osiguravajuća društva, i da uloži veće napore u borbu protiv pranja novca.

Takođe treba da poboljša zakonski okvir koji se odnosi na stečajni postupak nakon što razmotri zakonsku regulativu i pripremi odgovarajuće izmene.

"Sprovođenje navedenih mera će obezbediti usklađivanje sa prethodno preuzetim obavezama u oblastima politke koje su od velikog značaja za nesmetanu tranziciju u ERM-2 i bankarsku uniju do jula 2019., a što će rezultirati uvođenjem evra", navodi se u saopštenju bugarske vlade desnog centra.

Očekuje se da ECB sprovede proveru kvaliteta aktive i stres testove u bugarskim bankama pre nego što odobri početak procesa pristupanja koji bi mogao da potraje godinu dana, ali i duže, u zavisnosti od napretka te crnomorske zemlje.

S niskom inflacijom, budžetskim suficitom i malim javnim dugom, Bugarska već ispunjava nominalne kriterijume za uvođenje jedinstvene evropske valute.

Međutim, njen bruto domaći proizvod po stanovniku iznosi tek polovinu od proseka EU, a sveprisutna korupcija i problemi u nekim od njenih banaka bacaju senku na bugarsku kandidaturu za evro.

Četvrta po veličini bugarska banka je bankrotirala 2014. godine, a baš ove nedelje likvidacija jedne osiguravajuće kompanije, čija je centrala na Kipru, ostavila je oko 200.000 Bugara bez automobilskog osiguranja, što je dovelo do ostavke šefa tela za nadzor nad osiguravajućim društavima, prenosi Rojters.

22.08.2018.

Kredi Svis zamrzla 5 milijardi franaka koje povezuje sa Rusijom

Jedna od najvećih švajcarskih banaka, Kredi Svis, zamrzla je oko 5,0 milijardi švajcarskih franaka sredstava na računima koji se povezuju s Rusijom, kako bi izbegla eventualno kažnjavanje od SAD-a, prema izveštajima banke.

„Kredi Svis sarađuje s međunarodnim regulatorima gde god da posluje kako bi obezbedila poštovanje sankcija, uključujući i poštovanje sankcija koje uključuju Rusiju“, rekla je portparolka banke, koja nije navela ko su vlasnici zamrznutog novca, prenosi Rojters.

Prikazano 5 vesti od 87 — Strana 9