Finansije

10.08.2018.

Tmuran kraj nedelje na berzama zbog valutne krize u Turskoj

Svetske berze završavaju nedelju u negativnom raspoloženju, jer su investitori zabrinuti za finansijsku stabilnost Turske. Nemački indeks DAX je u popodnevnim časovima pao za 1,8 odsto, francuski CAC 40 za 1,5 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,7 odsto, prenosi agencija AP.

U SAD, širi indeks S&P 500 je pao za 0,6 odsto na 2.836 poena, industrijski Dau Džons za 0,8 odsto na 25.307 poena, a tehnološki Nasdak za 0,5 odsto na 7.853 poena.

Turska lira je popodne ponovo pala, što, kako navodi AP, podiže cenu proizvoda za građane Turske i podriva poverenje međunarodnih investitora u zemlju.

Pojedine evropske banke bi, kako je upozorila Evropska centralna banka, mogle biti izložene gubicima u Turskoj, ali analitičari, ipak, veruju da problemi u toj zemlji neće imati većeg globalnog uticaja.

Akcije nemačke Dojče banke su pale za 6,1 odsto na 11,54 dolara, španske Banko Santander za 4,1 odsto na 5,15 dolara, a britanskog Barkliza za 3,2 odsto na 9,65 dolara.

Dolar je ojačao na 110,90 jena sa jučerašnjih 111,04 jena, dok je evro pao na 1,1444 dolara sa 1,1542 dolara.

U Aziji, japanski indeks Nikei je pao za 1,3 odsto, honkoški Hang Seng za 0,8 odsto, a južnokorejski Kospi za 0,9 procenata.

10.08.2018.

NBS: Najveće devizne rezerve od 2000. godine

Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju jula iznosile su 11,4 milijarde evra, što je za 299 miliona više nego na kraju juna, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 200 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda.

Kako se navodi u saopštenju NBS, neto devizne rezerve na kraju jula iznosile su 9,54 milijarde evra i u odnosu na prethodni mesec uvećane su za 224 miliona. To je najviši nivo neto deviznih rezervi od 2000. godine.

Povećanje bruto deviznih rezervi u julu je gotovo u celini rezultat aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu, odnosno priliva od 300 miliona po osnovu kupovine deviza.

Neto prilivi po osnovu donacija, upravljanja deviznim rezervama i ostalim osnovima od 81,7 miliona evra, kao i po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka od 49,8 miliona, u potpunosti su nadomestili odlive po osnovu neto razduženja države po deviznim kreditima i hartijama od vrednosti u iznosu od 84,4 miliona evra i amortizovali negativan uticaj tržišnih faktora od 48,1 miliona evra.

U julu je vrednost dinara bila gotovo nepromenjena u odnosu na evro, a NBS je u tom mesecu intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 220 miliona evra u cilju ublažavanja preteranih dnevnih oscilacija kursa, navodi se u saopštenju.

08.08.2018.

Snep najveći gubitnik na Volstritu

Akcije na Volstritu danas beleže nešto niže vrednosti, a na evropskim berzama mešovite rezultate. Nemački indeks DAX je u popodnevnim časovima oslabio za 0,3 odsto, francuski CAC 40 je pao za 0,4 odsto, dok je britanski FTSE 100 porastao za 0,5 odsto, prenosi agencija AP.

U SAD, akcije energetskih kompanija su krenule silaznom putanjom zbog pada cena nafte, budući da je američka "laka" nafta (WTI) pojeftinila za 1,9 odsto na 67,88 dolara za barel u Njujorku, a severnomorska "brent" za 1,5 odsto na 73,50 dolara u Londonu. 

Širi indeks S&P 500 je pao za 0,1 odsto na 2.854 poena, industrijski Dau DŽons za 0,2 odsto na 25.582 poena, a tehnološki Nasdak za 0,1 odsto na 7.874 poena. 

Akcije Snepa, vlasnika aplikacije za slanje poruka Snepčet, pale su za 5,6 odsto na 12,38 dolara, zbog manjeg broja dnevnih korisnika tokom drugog kvartala. 

Dolar je oslabio na 110,96 jena sa jučerašnjih 111,43 dolara, dok se evro zadržao na 1,1594 dolara. 

U Aziji, japanski indeks Nikei je pao za 0,1 odsto, južnokorejski Kospi je porastao za 0,1 odsto, a honkoški Hang Seng za 0,4 odsto.

08.08.2018.

Nedozvoljeni minus najbolniji trošak

Dok su kamatne stope na kredite u padu od 2013. godine, neki oblici zaduživanja, poput minusa na tekućem računu ili kreditnih kartica su i dalje izuzetno nepovoljni.

Najskuplji način da se dođe do dodatnog novca, odnosno zaduživanja, je dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ili popularni minus. Godišnje kamatne stope na ovaj oblik kreditiranja idu u ekstremnim slučajevima i na preko 40 odsto.

Naravno još skuplje nedozvoljeno prekoračenje, odnosno kada se ode “u crveno” gde su kamatne stope i do neverovatnih 80 odsto.

Bankari ističu da je to i jedan od najrizičnijih vrsta kreditiranja s obzirom na to da nema nekog posebnog obezbeđenja da će klijent ta sredstva i vratiti.

Na kraju jula, prema podacima Udruženja banaka Srbije, u bankama je otvoreno 7.538.938 tekućih računa sa 46,6 milijardi dinara dozvoljenih za prekoračenje, od čega je u docnji sa otplatom 10,9 odsto.

Drugi oblik zaduživanja po skupoći su kreditne kartice sa kamatama i od preko 30 odsto godišnje. I u ovom slučaju slična je logika. Čim provučete karticu dobijate sredstva banke do određenog limita, a ta raspoloživost sredstava, kažu bankari, košta.

U svakom slučaju provlačenje kreditne kartice prilikom kupovina vuče i dvostruko veću kamatu nego recimo podizanje keš kredita, inače ubedljivo najpopularnijeg vida zaduživanja u poslednje dve godine.

08.08.2018.

Maskova ideja o privatizaciji „Tesleʺ pred Upravnim odborom

Kompanija „Tesla“ je saopštila danas da njen Upravni odbor ocenjuje ideju generalnog direktora Ilona Maska o privatizaciji firme, koju je prošle sedmice dao na razmatranje, što znači da akcije ove kompanije više ne bi bile u javnoj ponudi na trgovanju na Volstritu.

Mask je sinoć iznenadio akcionare „Tesle“ i berzanske aktere najavom na Tviteru da razmišlja da ovu gubitašku firmu, koja proizvodi električne automobile, privatizuje putem otkupa akcija koje su u posedu investitora, po ceni od 420 dolara po akciji.

On je u svom prvom tvitu naveo da je finansiranje te ideje obezbeđeno, ali nije izneo nikakve detalje, podseća agencija Rojters.

To bi predstavljalo najveću transakciju takve vrste u istoriji, vrednu više od 70 milijardi dolara.

U saopštenju objavljenom danas na „Teslinoj“ veb stranici, šest od devet direktora kompanije je navelo da se odbor sastajao prošle sedmice nekoliko puta kako bi se razgovaralo o toj ideji i „preduzeli odgovarajući naredni koraci za njenu evaluaciju“.

Oni su dodali da je na odboru takođe razgovarano o načinu na koji bi se taj posao finansirao, ali nisu dali bilo kakve pojedinosti o tome.

Akcije „Tesle“ su se jutros trgovale u blagom padu na 377,38 dolara, nakon što su u utorak zaključene u plusu od 11 posto, na 379,57 dolara.

U pismu akcionarima nakon njegovog sinoćnog tvita, Mask je podrobnije izložio svoju ideju, poručivši im da će imati opciju da prodaju svoje akcije po ceni od 420 dolara ili da ostanu investitori u privatnoj kompaniji „Tesla“, koja više neće biti izložena „skeniranju“ na Volstritu niti će morati da podnosi kvartalne izveštaje o poslovanju.

Dodao je da će to „Tesli“ omogućiti da „posluje, u najboljem slučaju, bez tolikog stresa i kratkoročnog procenjivanja koliko je moguće“.

Neki analitičari na Volstritu su skeptični u pogledu mogućnosti da Mask prikupi finansijsku podršku za realizaciju te ideje.

„Ko daje 30 do 50 milijardi dolara za otkup akcija?“, upitao je analitičar kompanije NordLB, Frank Švop, dodajući da „ako ostanete kao akcionar, dobijate manje informacija nego ranije i sve više i više zavisite od Ilona Maska“.

Analitičar investicione banke „JPMorgan“, Rajan Brinkman, izjavio je da daje samo 50 posto šansi da će „Tesla“ biti privatizovan.

08.08.2018.

NBS: Nema zahteva za vlasništvo nad Telenor bankom

Narodna banka Srbije(NBS) saopštila je danas, povodom vesti da je Komisija za zaštitu konkurencije Srbije PPF grupi odobrila preuzimanje Telenor banke, da od januara nije primljen nijedan zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva u pomenutoj banci, pa ni zahtev PPF grupe.

U NBS su istakli da je poslednji zahtev podnet 2017.godine u ime i za račun fizičkog lica (RSC Investments B.V.Holandija u ime i za račun Elvin Vehip Guri-a), bio odbijen.

Tek posle prijema urednog zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva u banci, počinje postupak ocene podnetog zahteva, ukazala je NBS i podsetila da je jedina nadležna da o tom zahtevu konačno odlučuje.

08.08.2018.

Pad USA dolara prema glavnim valutama

Dolar je potonuo za četvrtinu procenta prema korpi glavnih valuta u utorak, što je njegov najveći pad za nedelju dana, budući da su porasla očekivanja da bi nedavno jačanje američke valute "na krilima" eskalacije američko-kineskih trgovinskih tenzija moglo da se završi.

Od sredine aprila, dolar je ojačao za više od 6,0 procenata u odnosu na korpu glavnih valuta i prema indeksu valuta tržišta u usponu, pošto je centralna banka SAD-a podigla kamatne stope i jer su trgovinske tenzije podsticale investitore da kupuju dolar.

Australijski dolar je ojačao za više od pola procenta na jednonedeljni maksimum od 0,7441 dolara za jedan američki dolar, nakon što je centralna banka Australije zadržala nepromenjenom monetarnu politiku, a kineska berza naglo ojačala pred kraj trgovanja, što je podstaklo apetit investitora za rizičnijom imovinom.

Evro je porastao za četvrtinu procenta na 1,1583 dolara u utorak sa nivoa od 1,1530 dolara za evro dan ranije, najnižeg koji je zabeležen od 28. juna, nakon što mesečni podaci o porudžbinama koje su stigle nemačkoj industriji nisu ispunili očekivanja.

Domaće međubankarsko devizno tržište otvorilo se u utorak na nivou od 117,85/118,15. Tokom prepodnevnog dela trgovanja dinar je bio stabilan.

Obim zabeležen na međubankarskom tržištu do 12.30 časova iznosio je pet miliona evra po prosečnom kursu od 118,0261. Tokom popodnevnog dela trgovanja dinar je ostao stabilan. Tržište se zatvorilo na nivou od 117,85/118,15.

Obim na međubankarskim prekonoćnim pozajmicama (BEONIA) iznosio je 2.000 miliona dinara na nivou od 2,10 do 2,15.

07.08.2018.

Svaki građanin duguje bankama 1.161 evro

Krediti stanovništvu su poslednjeg dana jula iznosili 7,84 milijarde evra (926 biliona dinara) pokazuju juče objavljeni podaci Udruženja banaka Srbije. U odnosu na početak godine to predstavlja rast od sedam odsto u zaduženosti stanovništva. Istovremeno, prema podacima UBS, obim kredita privredi je smanjen za 3,6 odsto, na 11,36 milijardi evra.

Viceguvernerka Diana Dragutinović nedavno je izjavila da su građani i privreda nisko zaduženi, zajedno tek oko 65 odsto BDP-a, što je daleko manje od globalnog proseka od 145 odsto BDP-a. Privreda ima dugove od 45 odsto, a građani 20 odsto BDP-a. Ipak s obzirom na standard građana zaduženost po osnovu kredita od 1.120 evra po stanovniku Srbije nije zanemarljiva, mada je to i daje najniža zaduženost u regionu. Ako se na ovo dodaje i dug po kreditnim karticama koji je na kraju jula iznosio oko 286 miliona evra, zaduženost po stanovniku skače na 1.161 evro.

Ukoliko dug prema bankama podelimo sa brojem onih koji rade, koji mogu da se zaduže, ali i da vraćaju kredite, oko 2,2 miliona formalno zaposlenih dobijamo da svaki prijavljeni zaposleni duguje 3.715 evra, odnosno 8,7 prosečnih plata.

Najveći dug građana je za stambene kredite koji ukupno iznose 3,3 milijarde evra. Međutim, ono što bi moglo da zabrine regulatore je brzi rast odobrenih keš kredita koji su dostigli obim od preko tri milijarde evra. Samo od početka godine dok je obim stambenih kredita povećan za tri odsto, keš krediti su porasli za 11,3 odsto. Najveći rast, 12,8 odsto, od početka godine imali su krediti za refinansiranje ranijih obaveza kod drugih banaka.

Jedan od razloga za ovakav skok u iznosu keš kredita može biti rast zaposlenosti pošto prema podacima RZS od marta prošle do marta ove godine ima 40.000 više formalno zaposlenih, a van poljoprivrede rast je 70.000 novih ljudi koji stiču mogućnost da se zaduže kod banke. S druge strane, lakše zaduživanje omogućava i pad kamatnih stopa na kredite. Prema podacima NBS od 2013. godine do danas prosečna kamatna stopa na kredite u dinarima smanjena je za čak 10 procentnih poena. Drugim rečima, 2013. godine prosečne kamatne stope su bile više od 20 odsto, a danas su 10,6 odsto. Uzevši u obzir da je prosečna kamata na dinarske depozite 2,6 odsto, kamatna marža banaka iznosi oko osam odsto. Većina keš kredita u Srbiji poslednjih godinu dana odobrava se u dinarima, a prosečna kamatna stopa na njih je i dalje prilično visokih 10,9 odsto.

Inače, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je izjavila nedavno na konferenciji za medije da nema razloga za brigu zbog brzog rasta keš kredita i da se jedan deo toga odnosi na fizička lica koja keš kreditima finansira deo poslovanja svojih malih preduzeća.

Istovremeno prosečna kamata na kredite građanima vezane za evro u proseku je iznosila četiri odsto na kraju prvog kvartala ove godine. Prosečna kamatna stopa na stambene kredite je pala na najniži nivo do sada, 2,8 odsto godišnje. S druge strane, kamatne stope na keš kredite u evrima su u prvom tromesečju minimalno porasle na tri odsto, dok su potrošački krediti koštali pet odsto.

Sve manje se kasni u otplati kredita
Učešće docnje u kreditima se prema podacima UBS značajno smanjilo u odnosu na početak godine. Kod pravnih lica, kod kojih se docnja računa ako 15 dana zakasne sa otplatom rate, kašnjenje se smanjilo sa 11,1 odsto a kraja prošle godine na 7,3 odsto na kraju jula ove godine. Kod stanovništva, docnja se smanjila sa 4,6 na 3,7 odsto. Ukupna docnja građana, privrede i preduzetnika smanjena je na 5,9 odsto.

Prikazano 8 vesti od 92 — Strana 9