Finansije

06.09.2018.

Dramatičan pad kriptovaluta, drugi put za manje od 24 sata

Vrednost kriptovaluta drastično je danas pala i to drugi put za manje od 24 sata, javlja agencija „Blumberg“. Cena kriptovaluta survala se na gotovo devetomesečni minimum, usled zabrinutosti da će za rasprostranjenije prihvatanje digitalnih valuta biti potrebno više vremena nego što je prvobitno bilo očekivano.

Bitkoin, vodeća digitalna valuta, pao je čak za 9,8 odsto, trgujući se na nivou od 6.390 dolara, u 8:24 sati u Njujorku, prema „Blumbergovom“ kompozitnom indeksu.

„Blumbergov“ indeks „galaxy crypto“, merilo najvećih digitalnih valuta, trgovao se blizu najnižeg nivoa od novembra 2017. godine, jer su rivalske valute – ripl, eter i lajtkoin – takođe pale za više od 4,0 procenta.

Regulatorni nadzor nad platformama za trgovinu kriptovalutama je u poslednje vreme pooštren zbog pranja novca i zaštite potrošača.

Iako mnoge banke i institucionalni investitori sve više „puštaju pipke“ ka tržištu kriptovaluta, zabrinutost zbog tržišnih manipulacija je osujetila institucionalno usvajanje digitalnog novca.

04.09.2018.

I Amazon stigao do magičnih bilion dolara tržišne vrednosti

Posle Epla i američka platforma za onlajn trgovinu, Amazon, premašila je tržišnu vrednost od bilion dolara. Amazon je tako postao druga američka kompanija koja je dostigla toliku vrednost, prenosi Rojters.

Tehnološki gigant Epl, čijim se akcijama trguje na berzi, postao je 2. avgusta prva kompanija na svetu čija je tržišna kapitalizacija dostigla 1.000 milijardi dolara.

Razlog takvog uspeha Epla je, kako piše „Njujork tajms“, bio jednostavan jer je reč o kompaniji koja proizvodi uređaje na koje mnogi ljudi žele da potroše velike sume novca.

Sada je Amazon, čiji je osnivač i izvršni direktor Džef Bezos „težak“ gotovo koliko i Bil Gejts i Voren Bafet, postao druga američka kompanija koja je prešla tu nekada nezamislivu liniju. Međutim, ovaj put, razlog uspeha je nešto drugačiji.

Naime, Amazon uzima 49 centi od svakog dolara potrošenog u e-trgovini u Sjedinjenim Državama, zapošljava više od 550.000 ljudi i generiše godišnje prihode u visini 178 milijardi dolara.

Prodaje sve i svašta – od kompjuterskih komponenti za memorijski prostor do putera od kikirikija, ali stvar koju je oduvek najviše prodavao investitorima, kupcima, medijima – jeste uzbuđenje, jer je u samom početku Amazon pre svega bio novi uzbudljiv način za onlajn kupovinu knjiga, piše „Njujork tajms“.

04.09.2018.

Google bi uskoro mogao da postane najveći svetski provajder sistema plaćanja

Sledeće godine kreće primena evropske Direktive o platnim uslugama 2 (PSD2) zbog koje će banke morati da otvore sisteme trećim stranama, tj. spoljnjim licenciranim pružaocima platnih usluga, tako da će oni dobiti pristup klijentima banaka.

Kako se zbog toga očekuje velika trka za prevlast u mobilnom plaćanju, tehnološki div Google je požurio sa rebrendiranjem Teza, servisa za mobilna plaćanja u Indiji koji će kompaniji poslužiti kao test za evropsko tržište. Tačnije, Tez sada postaje Google Pay, a tehnološki div njime testira novi model mobilnih plaćanja koji se pokazao vrlo uspešnim u slučaju AliPaya i WeChat Paya u Kini, u slučaju brojnih sistema mobilnih plaćanja u Skandinaviji, kao i kod Venmoa i Zellea u SAD-u.

Aplikaciju je preuzelo već 55 miliona ljudi i obavljeno je 750 miliona transakcija, a Google ima velike ambicije za Google Pay, odnosno bivši Tez. Osim što želi da on postane svojevrsni AliPay u Indiji, želi i da bude konkurentan AliPayu u celoj Aziji i drugim rešenjima ove vrste u svetu, kako je ispričao Daniel Döderlein, osnivač brzorastućeg finansijsko-tehnološkog startupa Auka, prve skandinavske platforme za mobilna plaćanja. U Skandinaviji, naime, više od 65 posto populacije na dnevnoj osnovi koristi sisteme mobilnih plaćanja.

Uz to, Google je uveo i funkcionalnost razmene poruka i mogućnost plaćanja komunalnih i drugih računa, a sledeći korak je podrška za online i offline maloprodaju, kao i trenutna, odnosno on-the-spot pozajmljivanja novca malih iznosa.

- Više je nego očito da Google ima veliku prednost nad postojećim pružaocima usluga plaćanja (bankama), na kraju krajeva, to je najinovativnija tehnološka kompanija u svetu. Međutim, poruka i lekcija iz ovog koraka za banke i bilo koga drugoga ko u ovom trenutku misli kako su njihovi modeli sistema mobilnog plaćanja dugoročno sigurni vrlo je jasna – oni to nisu. Već dugo to govorim, a sada postoji i dovoljno dokaza za potvrdu činjenice da tehnološki giganti poput Googlea predstavljaju najveću pretnju bankama i pružaocima sistema plaćanja – smatra jedna od vodećih fintech preduzetnika u Evropi i svetu.

29.08.2018.

Moodys mora da plati više od 16 miliona dolara kazne zbog propusta u kreditnim rejtinzima

Agencija Moody's Investors Service Inc. pristala je da plati ukupno 16,25 miliona dolara kazne zbog propusta u unutrašnjoj kontroli, nejasnih definicija i nedosledne primene simbola u kreditnim rejtinzima, objavila je američka Komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC).

Bio je to prvi pravni spor koji je američki finansijski regulator pokrenuo zbog nedosledne primene simbola u kreditnim rejtinzima, napominje novinska agencija dpa.

Ukupna vrednost hartija od vrednosti u čijim je rejtinzima utvrđena nedosledna primena simbola je dve milijarde dolara.

Prema nagodbi, Moody's će platiti kaznu od 15 miliona dolara zbog propusta u internoj kontroli, uključujući modele koje su koristili pri ocenjivanju kvaliteta hartija od vrednosti baziranih na hipotekarnim kreditima.

Takođe će zadržati nezavisnog konsultanta koji će analizirati i poboljšati njihove mehanizme interne kontrole.

Agencija je pristala da plati i 1,25 miliona dolara i da analizira mere, procedure i interne kontrole vezano za upotrebu simbola u kreditnim rejtinzima. U Moody'su nisu ni priznali ni opovrgli SEC-ove optužbe.

Prema SEC-u, Moody's nije uspostavio ni dokumentima potkrepio efikasnu strukturu interne kontrole u modelima koje su preuzeli od partnerske kompanije i koristili u ocenjivanju kvaliteta hartija od vrednosti baziranih na hipotekarnim kreditima u razdoblju od 2010. do 2013. godine. Takođe nisu zadržali ni primenjivali postojeće mehanizme interne kontrole predviđene za te modele.

Na kraju, agencija je zbog grešaka u modelima korigovala više od 650 rejtinga hartija od vrednosti baziranih na hipotekarnim kreditima ukupne vrednosti veće od 49 milijardi dolara.

29.08.2018.

Automobilska ikona ʺAston Martinʺ izlazi na berzu

Proizvođač omiljenog sportskog automobila Džemsa Bonda, "Aston Martin", najavio je mogućnost prodaje akcija, što bi bio prvi put, jer kompanija želi da privuče bogatije kupce s proširenim proizvodnim asortimanom koji obuhvata limuzine, SUV vozila, pa čak i podmornice.

Kompanija je saopštila da će prodati najmanje 25 odsto akcija "Aston Martina" ako odluči da krene u Inicijalnu javnu ponudu (IPO) na Londonskoj berzi, prenosi AP.

Detalji o IPO-u biće objavljeni oko 20. septembra. Ova najava dolazi nakon što je "Aston Martin" danas objavio da je ostvario rast dobiti pre oporezivanja u prvom polugodištu 2018. godine na 20,8 miliona funti (26,8 miliona dolara) sa 20,3 miliona funti iz istog perioda prošle godine.Glavni izvršni direktor Endi Palmer kaže da potencijalni IPO "predstavlja ključnu prekretnicu u istoriji kompanije".

Izlazak na berzu do kraja godine

Čelnik "Aston Martina" je rekao za Rojters da se nada da će izlazak na berzu biti završen do kraja godine, što bi trebalo da se poklopi s planiranim postizanjem dogovora Britanije i EU oko izlaska iz Unije. Ukoliko se plan o IPO-u ostvari, to će biti prvi izlazak na berzu jednog britanskog proizvođača vozila posle mnogo godina, nakon što su čuveni brendovi poput Jaguara, Bentlija i Rols-Rojca već prodati stranim vlasnicima.

Aston prodaje oko 25 odsto svojih vozila u EU, a proizvodi ih u pogonu u centralnom delu Engleske. Palmer ne smatra da bi Bregzit, čak i ako uključi uvođenje carina na trgovinu između EU i Britanije, mogao da ima veliki uticaj na samu kompaniju.

- Možemo da demonstriramo da Bregzit nema veliki uticaj na nas. Ako bude carina na uvoz u Evropu, postojaće onda i carine za naše konkurente koji izvoze u Britaniju, tako da bismo mogli da izgubimo delić tržišta u EU, a da povećamo u Britaniji - rekao je on.

29.08.2018.

Novo istraživanje FED-a: Tržišta možda signalizuju pojačan rizik recesije u SAD-u

Smanjivanje razlike u troškovima kratkoročnog i dugoročnog zaduživanja možda signalizuje pojačani rizik recesije u Sjedinjenim Državama, upozorili su istraživači američke centralne banke u San Francisku.

Istraživanje se zasniva na analizi razlike u prinosima na tromesečne trezorske zapise i onih na 10-godišnje obveznice, koja se smanjila u proteklim mesecima, kao i ostali pokazatelji odnosa između prinosa na kratkoročne i dugoročne dužničke papire. Nekoliko funkcionera Feda istaklo je smanjivanje te razlike kao valjani razlog za prekid ciklusa podizanja ključnih kamatnih stopa u SAD-u, podsećajući da je rast prinosa na kratkoročne dužničke papire iznad nivoa onih na dugoročne obveznice u prošlosti po pravilu uvek bio vesnik recesije.

Istraživanje objavljeno u najnovijem ekonomskom biltenu Feda u San Francisku nadovezuje se na takva mišljenja.

"S obzirom na njenu dokazanu vrednost kada je u pitanju predviđanje recesije, putanja krive prinosa u poslednje vreme upućuje na zaključak o mogućem jačanju rizika recesije", napisali su analitičari Fed-a Majkl Bauer i Tomas Mertens.

Oni ipak dodaju da "ravnoteža krive ne predstavlja znak skorašnje recesije" budući da je razlika u prinosima na dugoročne dužničke papire u odnosu na one kratkoročne možda smanjena, ali su oni na dugoročne papire još uvek viši.

Razlog pada prinosa

U ponedeljak je prinos na 10-godišnje američke državne obveznice bio oko tri četvrtine procentnog boda viši od prinosa na trezorske zapise s rokom dospeća od tri meseca. To je solidno iznad negativne vrednosti koja bi bila stvarni signal recesije, napisali su Fedovi analitičari.

Očekuje se da će američka centralna banka nastaviti da podiže ključne kamatne stope narednih nekoliko kvartala iako tržišta očekuju da će ih iduće godine podići samo jednom. Fedovi funkcioneri predviđaju da će ih podizati u tri navrata.

Ostali analitičari, kako Fedovi tako i oni ostali, upozoravaju pak da je gomilanje obveznica u bilansu američke centralne banke ali i centralnih banaka ostalih zemalja sveta nakon globalne finansijske krize razlog koji bi mogao dovesti u pitanje valjanost krive prinosa u funkciji pouzdanog signala recesije.

Postoji mogućnost da su razlog pada prinosa na dugoročne dužničke papire veliki portfelji obveznica. Mogući razlog pada je i sklonost ulagača američkim dužničkim papirima, koje smatraju sigurnom imovinom. To možda smanjuje pouzdanost krive prinosa kada je u pitanju predviđanje recesije.

28.08.2018.

Svetska banka podržala prvu javnu blockchain obveznicu

Svetska banka je ovoga meseca pokrenula izdavanje prve blockchain obveznice, namenjene široj javnosti. Takozvani bond-i od „blockchain operated new debt instrument“, je dvogodišnja obveznica koja je u saradnji sa australijskom bankom Commonwealth Bank of Australia (CBA) sakupila 110 miliona australijskih dolara (80 miliona američkih dolara). Investitori su uključivali nekoliko australijskih banaka i državnih trezora.

Tehnologiju bond-i razvila je banka CBA, a spomenuti iznos od investitora je prikupljen u samo dve nedelje od objavljivanja. Svetska banka ovim potvrđuje kako želi da prihvati nove tehnologije u finansijskom sektoru, a izdavanje obveznica kroz blockchain pokazalo se jednostavnijim i bržim nego na tradicionalan način. Posebno ih ohrabruje veliki interes institucionalnih investitora za ovaj oblik ulaganja. Australijska berza hartija od vrednosti planira prelazak na blokchain tehnologiju između 2020. i 2021. 

Bitno je spomenuti kako ovde nije reč o prvoj obveznici izdatoj uz pomoć blockchain tehnologije. Određena mala preduzeća već su izdala obveznice koristeći kriptovalute i javni Ethereum blockchain kao eksperiment u Ujedinjenom Kraljevstvu, a ruska telekomunikaciona kompanija MTS i banka Sberbank, su u maju ove godine plasirali sličnu obveznicu. Međutim, oni su prikupili tek oko 11 miliona dolara, a obveznicu su nudili tek malom krugu investitora. Obveznica CBA i Svetske banke prvi je ovakav blockchain finansijski instrument ponuđen na javnoj berzi. Uz to sa sobom nosi i vrhunski investicioni rejting Svetske banke oznake AAA, što govori kako je reč o najsigurnijem mogućem ulaganju u obveznice.

Iz Svetske banke poručuju kako osnovna namena ovog izdanja nije bila da prikupi značajan iznos kapitala već da ispita mogućnosti korišćenja blockchain tehnologije u ove svrhe. „Pozdravljamo ogromnu zainteresovanost koju je ova transakcija stvorila kod različitih investitora i nastavićemo da tražimo načine da iskoristimo nove tehnologije kako bi učinili tržište kapitala sigurnijim i efikasnijim“. Međutim ne bi trebalo očekivati da će Svetska banka u skorije vreme oberučke prihvatiti kriptovalute. Njen predsednik, Jim Yong Kim, dok istražuje korišćenje kriptovaluta, izjavio je ranije ove godine „Kažu mi da je većina kriptovaluta u osnovi Poncijeva prevara“.

26.08.2018.

Američke federalne rezerve odbacile pozive Trumpa na promenu monetarne politike

Šef američkih Federalnih rezervi Jerome Powell odbacio je na savetovanju guvernera centralnih banaka, ekonomista i biznismena u Jackson Holeu u saveznoj državi Wyoming zahteve za značajnijom promenom monetarne politike SAD-a. Powell je, između ostalih, najavio nastavak postupnog rasta kamata i otklonio viđenja kako je američka ekonomija "pregrejana" što, prema zastupnicima te tvrdnje, iziskuje smanjenje ponude novca.

- Ekonomija je jaka, inflacija je blizu našem cilju od dva posto godišnje, a većina ljudi koji traže posao uspeva da ga  pronađe. Ako se nastavi snažan rast prihoda i ponude slobodnih radnih mesta, projektovani postepeni rast kamatnih stopa verovatno će biti odgovarajući da podrži kontinuirani ekonomski rast – poručio je predsednik FED-a na početku trodnevnog skupa u Jackson Holeu, na kome su predviđena izlaganja glavnog ekonomiste britanske centralne banke Andyja Haldanea, potpredsednice nemačke centralne banke Claudije M. Buch i guvernera centralne banke Kanade Stephena S.Poloza.

Federalne rezerve su u junu mesecu za 0,25 posto podigle svoju kamatnu stopu plasmana novca poslovnim bankama i ta se stopa sada kreće između 1,75 i 2 posto. Iščitivajući Powellove poruke u Jackson Holeu, američki mediji procenjuju da će do kraja godine FED u još dva navrata oprezno podignuti svoju kamatnu stopu, a u narednih godinu dana još tri puta.

U oceni trenutnih kretanja u američkoj ekonomiji Federalne rezerve su, prema rečima Powella, utvrdile rizik pregrejanosti ekonomije zbog niskih kamatnih stopa, ali i moguće slabljenje ekonomskog rasta zbog nepotrebnog smanjivanja ponude novca.

- Iako se inflacija nedavno približila stopi od 2 posto koliko smo označili kao naš cilj, polazimo od toga da inflacija više ne deluje tako snažno na odluke o korišćenju ekonomskih resursa kao što je to bilo ranije. Sve u svemu, procenjujemo da ne postoje jasni pokazatelji povišenog rizika od pregrevanja ekonomije, što je dobra vest – zaključio je Jerome Powell.

Neslaganje sa aktuelnom monetarnom politikom FED-a ovih dana izrazio je i američki predsednik Donald Trump, izrazivši potrebu da FED više pomogne u jačanju američke ekonomije. Trumpova administracija smatra da politika FED-a nije usklađena sa poreskom politikom State Departmenta koja stimuliše investicije i otvaranje novih radnih mesta, dok za poteze FED-a u Beloj kući misle da su restriktivni.

Powell se, sudeći prema transkriptu njegovog govora na skupu u Jackson Holeu koji je objavio organizator skupa centralna banka Kansas Cityja, nije direktno pozvao na Trumpove prigovore.

Prikazano 8 vesti od 92 — Strana 6