Finansije

02.10.2018.

Ministri finansija EU postigli dogovor o nižim stopama PDV-a na elektronske knjige i druge digitalne publikacije

Zahvaljujući ministarskom dogovoru zemlje EU će moći da primenjuju niže ili čak nulte stope PDV-a na elektronske publikacije koje se trenutno oporezuju po minimalnoj stopi od 15 posto, budući da se tretiraju kao elektronske usluge.

"Ovaj predlog je deo naših napora da modernizujemo PDV za digitalnu ekonomiju i omogućuje nam da držimo korak sa tehnološkim napretkom", izjavio je austrijski ministar finansija Hartwig Loeger, koji je predsedavao sastankom ministara finansija.

Dogovor je postignut nakon više od dve godine pregovora koji su pokrenuti predstavljanjem odgovarajućeg predloga Evropske komisije.

Evropski parlament je podržao predlog Brisela pre godinu dana.

"Ovo je dobra vest za medije i za sektor kulture", komentarisao je na Twitteru evropski zastupnik za ekonomiju Pierre Moscovici odluku veća ministara.

Vrlo niske ili nulte stope biće dopuštene samo "članicama koje ih trenutno primenjuju i na fizičke publikacije", navelo je u belešci Veće ministara EU.

Novi propisi će se primenjivati do usvajanja sveobuhvatne reforme PDV sistema u EU.

Izmene koje je predložila Evropska komisija omogućiće zemljama EU veću fleksibilnost pri određivanju stope PDV-a, napominje Reuters.

27.09.2018.

Fed povećao kamate, sledi zaoštravanje monetarne politike

Na Wall Streetu cene akcija su pale i u sredu, treći dan zaredom, nakon što je američka centralna banka povećala kamatne stope i signalizovala da će nastaviti sa zaoštravanjem monetarne politike zbog mogućeg jačanja inflatornih pritisaka.

Dow Jones je oslabio 0,4%, na 26.385 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 0,33%, na 2.905 bodova, a Nasdaq indeks 0,21%, na 7.990 bodova.

Nakon dvodnevne sednice, čelnici Feda su juče odlučili da povećaju ključne kamatne stope za 0,25 procentnih bodova, u rasponu od 2 do 2,25 posto, što je već treće povećanje kamata od početka godine. Međutim, to je u skladu sa očekivanjima na tržištima, pa su neposredno nakon objave te odluke cene akcija porasle.

Investitori su se nadali da će Fed signalizovati da bi do kraja godine mogao još jednom da poveća kamate, a potom na neko vreme da završi ciklus zaoštravanja monetarne politike. Međutim, Fed je signalizovao da bi, osim u decembru, kamate mogao da poveća još u tri navrata u 2019., a potom još jednom u 2020. godini.

To je uznemirilo investitore jer bi prema tom scenariju ključna kamata mogla dosegnuti 3,4%, otprilike pola procentnog boda iznad tzv. "neutralnog" nivoa kamate, koja označava da monetarna politika nije ni podsticajna ni restriktivna.

Predsednik Feda Jerome Powell kazao je na konferenciji za medije da centralna banka pažljivo prati inflaciju, izrazivši zabrinutost da bi snažan rast američke ekonomije mogao dovesti do pregrevanja i da bi prisilio Fed na dalje povećanje kamata.

To je razočaralo investitore koji su očekivali da je ciklus povećanja kamata pri kraju, pa su cene akcija pred kraj trgovanja izgubile sve početne dobitke, a indeksi su završili u minusu.

„Investitori su shvatili da će monetarna politika zadržati sadašnji smer i da se očekuje da će do kraja godine Fed još jednom povećati kamate”, kaže Mike O'Rourke, strateg u firmi JonesTrading.

Na Wall Streetu cene akcija rastu već godinama, zahvaljujući, između ostalog, labavoj monetarnoj politici, pa su nedavno berzanski indeksi dostigli najviše nivoe u istoriji.

Međutim, s povećanjem kamata, akcije su suočene sa jačanjem konkurentnosti investiranja ne samo u obveznice, nego i u gotovinu, koja ponovo, nakon gotovo cele decenije, postaje privlačna za ulaganja.

A na evropskim berzama cene akcija su juče porasle. Londonski FTSE indeks je ojačao 0,05%, na 7.511 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 0,09%, na 12.385 bodova, a pariski CAC 0,61%, na 5.512 bodova.

Na azijskim berzama u četvrtak se trguje oprezno.

19.09.2018.

Smanjena stopa siromaštva u svetu

Svetska banka saopštila je danas da je stopa siromaštva u svetu pala na rekordno nizak nivo, ali da usporavanje pada dovelo u pitanje cilj da se iskoreni ekstremno siromaštvo.

Deset odsto svetske populacije živelo je s manje od 1,9 dolara dnevno u 2015. godini, dok je dve godine ranije taj procenat bio 1,2 odsto. To znali da je 2015. godine 735,9 miliona ljudi živelo ispod praga siromaštva, u odnosu na 804,2 miliona ljudi u 2013.

Siromaštvo je smanjeno u svim delovima sveta osim na Bliskom istoku i severu Afrike, gde su sukobi u Siriji i Jemenu povećali stopu siromaštva na pet odsto u 2015. s 2,6 odsto u 2013. godini.

U podsaharskoj Africi stopa siromaštva je 41,1 odsto, u južnoj Aziji 12,4 odsto, u Latinskoj Americi i na Karibima 4,1 odsto, u istočnoj Aziji i pacifičkom regionu 2,3 odsto, a u Evropi i centralnoj Aziji 1,5 odsto.

"U proteklih 25 godina, više od milijardu ljudi se izvuklo iz ekstremnog siromaštva i globalna stopa siromaštva je sada niža nego ikada u zabeleženoj istoriji. To je jedno od najvećih ljudskih dostignuća u našem vremenu", rekao je predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.

Oko polovine zemalja u svetu sada ima stopu siromašiva ispod tri odsto, ali Svetska banka navodi da svet kao celina nije na putu da manje od tri odsto ljudi živi u ekstremnom siromaštvu do 2030. godine.

Od 1990. do 2015. stopa siromaštva je padala oko jedan odsto godišnje, sa skoro 36 odsto na 10 odsto, ali je od 2013. do 2015. ukupno pala jedan odsto.

Prema preliminarnim procenama Svetske banke, ove godine je u ekstremnom siromaštvu živelo 8,6 odsto ljudi.

17.09.2018.

Plate na Wall Streetu najviše od krize 2008. godine

Izveštaj o rekordnom profitu na Wall Streetu je došao deset godina od kolapsa giganta među investicionim bankama Lehman Brothersa usled opterećenosti toksičnim hartijama od vrednosti. Agencija Associated Press je navela da je podatke o zaradama na Wall Streetu dobila preko finansijske kontrole savezne države New York.

Prosečna zarada u trgovini hartijama od vrednosti u gradu New Yorku je 2017. godina bila 422.500 dolara, što je za 13 odsto više nego u godini s najvećim zaradama posle 2008.

Poslovi u trgovini hartijama od vrednosti imaju najveću zaradu od svih zanimanja u New Yorku. Oni pokrivaju 21 odsto plata u čitavom privatnom sektoru tog grada, mada pokrivaju manje od pet odsto svih poslova u privatnom sektoru.

U izveštaju finansijskog kontrolora države New York, profit pre poreza prošle godine u sektoru hartija od vrednosti je bio 24,5 milijarde dolara.

Lehman Brothers je otišao u stečaj 15. septembra 2008. godine što je bio ključni trenutak finansijske krize koja je počela da se pomalja godinu dana ranije usled ogromnih gubitaka na hipotekarnim kreditima kojima su međusobno trgovale investicione i finansijske kompanije.

15.09.2018.

Šta se promenilo od propasti banke Lehman Brothers do danas

Od jeseni 2008. do danas došlo je do određenih pozitivnih promena u globalnom finansijskom sistemu, međutim strukturne reforme su izostale, zbog čega i danas postoje krizna žarišta koja bi, krenu li stvari naopako, mogla postati izvor novih, lako moguće, globalnih problema.

Petnaestog septembra ove godine navršava se deset godina od propasti američke investicione banke Lehman Brothers. Pregovori u vrhu američkih finansija i politike tokom vikenda koji je prethodio tom ponedeljku nisu urodili dogovorom o njenom spašavanju i banka koja je na papiru imala 600 milijardi dolara imovine morala je da proglasi bankrot. Kao što znamo, propast te banke bio je okidač globalne finansijske krize zbog koje su svetski političari narednih meseci brojnim merama pokušavali da spasu globalnu ekonomiju. Do sredine marta 2009. berzanski indeksi su prepolovljeni i, iako je oporavak polako krenuo već tada, efekti krize osećaju se i danas.

Finansijsko-ekonomski krah tada je izazvao i snažnu reakciju javnosti. Organizovani su protesti širom sveta kako bi se bogati bankari pozvali na odgovornost, političari su obećavali stroža pravila kako bi se obuzdala pohlepa, a komentatori i analitičari su upozoravali da je potrebno naučiti lekciju da se u budućnosti takva kriza ne bi ponovila. Deset godina kasnije teško je zaključiti da smo puno naučili. Tačnije - naučili jesmo puno, ali to znanje ne primenjujemo.

Na naslovnoj strani pretposlednjeg izdanja britanskog nedeljnika The Economist nalazi se ilustracija velikih zgrada koje simbolišu velike banke i koje su oblepljene medicinskim flasterima kao adekvatan prikaz onoga šta se dogodilo u poslednjih deset godina. Rane su zalečene, međutim deo uzroka koji su doveli do krize i dalje je prisutan. Zabrinjavajuće, u nekim segmentima situacija je još i gora.

Najviše je napravljeno u finansijskoj industriji, ali i to je daleko od dovoljnog. Pravila su nešto pooštrena i banke danas moraju da imaju više kapitala koji im služi kao rezerva u slučaju da se nađu u problemima. Regulativa finansijskih instrumenata čija kompleksnost je prouzrokovala enorman rast rizika u finansijskom sistemu, posebno nakon propasti Lehman Brothersa, poboljšana je, i deo neizvesnosti je uklonjen. Mada se u poslednje vreme i tu javljaju suprotni pritisci, posebno pod uticajem američkog predsednika Donalda Trumpa i njegovog poriva za deregulacijom korporacija. Ali, strukturnih promena nema.

Razlog panike na finansijskim tržištima, ali i šire, pre deset godina ležao je u činjenici da su ugrožene bile multinacionalne banke koje su jednostavno bile prevelike da bi se pustile da se same nose s rizikom propasti – to je činjenica koju je krah Lehman Brothersa, kao i njegove posledice, jasno potvrdio. Iako se govorilo da takve strukturne rizike treba ukloniti, koncentracija velikih banaka i danas je ista kao što je bila i pre krize. Primera radi, pet najvećih finansijskih institucija danas ostvaruje trećinu svih prihoda od poslova investicionog bankarstva, upravo kao što je bilo i 2007.

Ipak, delimično poboljšanje je zabeleženo u segmentu poslovne politike banaka. Dosezi krize pre deset godina bili su vrlo široki jer su banke finansiranje sopstvenog poslovanja bazirale na enormnoj količini međusobno pozajmljenog novca. Takva praksa je pomalo suzbijena i banke su akcenat vratile na klasičan način finansiranja, od depozita klijenata. Međuzavisnost finansijskih institucija, bar u tom segmentu, nešto je smanjena, što u teoriji znači i manju verovatnoću za nekontrolisanim širenjem krize. Ali, one su i dalje velike sveobuhvatne institucije, u čijim mrežama se nalazi ogroman broj manjih faktora koji računaju na njihovu stabilnost.

Enorman rizik stvoren tokom godina koje su prethodile velikoj krizi je prikupljen kroz izdavanje i kupoprodaju finansijskih instrumenata kako bi se zadovoljili nezasitni apetiti grabežljivih bankara koji su uživali u visokim platama zahvaljujući visokim profitima banaka. Mada su se tokom i nakon krize smatrali krivcima i obećavala su se razumnija pravila oko naknada koje primaju, tu se ništa bitnije nije promenilo. Lloyd Blankfein, šef banke Goldman Sachs – jedne od onih koje je spašavala američka država – protekle godine je imao platu od 24 miliona dolara; Jamie Dimon, njegov kolega po poziciji u banci JPMorgan Chase, zaradio je 29,5 miliona; Brian Duperreault, prvi čovek finansijskog diva AIG koji je tokom krize dobio rekordnih 180 milijardi dolara državne pomoći, prošle godine je imao platu od 43 miliona dolara, a Brian Moynihan, predsednik Bank of America, kojoj je država pomogla sa 45 milijardi dolara tokom krize, prošle godine je uvećao svoj tekući račun za 23 miliona dolara.

Spomenuti problematični finansijski instrumenti su se dobrim delom oslanjali na pokriće koje je proizlazilo iz stambenih hipotekarnih kredita. Kriza je pokazala da su ti krediti odobravani prevelikom broju građana koji nisu bili u stanju da ih otplaćuju u trenutku kad je na tržištu nekretnina došlo do pada cena. Kao posledica krize čak devet miliona američkih građana je kroz izvršenja ostalo bez stana ili kuće. Olako kreditiranje bilo je jedan od glavnih uzroka krize, a problem previsoke zaduženosti domaćinstava nastavlja se do danas. Dug domaćinstava kao udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu danas je na najvišem nivou u istoriji.

Dakle, iako se može reći da je globalna finansijska industrija danas u nešto boljem stanju - prozori kroz koje je duvala promaja su zamenjeni, stari nameštaj je zamenjen novim - temelji na kojima ona leži su i dalje jednako nesigurni. Sa tom razlikom da sada ne pucaju s jedne, nego s druge strane.

Finansijske krize su redovna pojava u ekonomiji. Pre globalnog kraha 2008. brojni šokovi su pogađali razne delove sveta. Od američke krize štedionica krajem osamdesetih i početkom devedesetih, preko meksičke valutne krize 1994., pa sve do azijske i ruske krize nekoliko godina nakon toga. Ovih dana se u sličnim problematičnim situacijama nalaze Turska i Argentina, kojima je vrednost valuta od početka godine smanjena za više od 50 posto. Takve krize izazivaju probleme u određenim delovima ekonomije i srećom nisu sveobuhvatne, kao što je bio krah od pre deset godina.

Svi se slažu da će se takve krize ponavljati, podjednako kao što i svi strahuju da bi se i globalna kriza mogla ponoviti. Kao što se u razdoblju pre 2008. nije lako mogao izolovati onaj faktor zbog koga je na kraju sve otišlo nizbrdo, tako to nije moguće uraditi ni danas. Proteklih deset godina je pokazalo da smo nastavili samouvereno kao da se ni jedan od onih segmenata za koje danas vidimo da su potencijalni izvori rizika neće ponoviti. Propast banke Lehman Brothers, opterećene finansijskim instrumentima upitnog kvaliteta, pokazala je da je jedan od njih bio baš taj.

Prikazano 5 vesti od 87 — Strana 6