Finansije

15.09.2018.

Šta se promenilo od propasti banke Lehman Brothers do danas

Od jeseni 2008. do danas došlo je do određenih pozitivnih promena u globalnom finansijskom sistemu, međutim strukturne reforme su izostale, zbog čega i danas postoje krizna žarišta koja bi, krenu li stvari naopako, mogla postati izvor novih, lako moguće, globalnih problema.

Petnaestog septembra ove godine navršava se deset godina od propasti američke investicione banke Lehman Brothers. Pregovori u vrhu američkih finansija i politike tokom vikenda koji je prethodio tom ponedeljku nisu urodili dogovorom o njenom spašavanju i banka koja je na papiru imala 600 milijardi dolara imovine morala je da proglasi bankrot. Kao što znamo, propast te banke bio je okidač globalne finansijske krize zbog koje su svetski političari narednih meseci brojnim merama pokušavali da spasu globalnu ekonomiju. Do sredine marta 2009. berzanski indeksi su prepolovljeni i, iako je oporavak polako krenuo već tada, efekti krize osećaju se i danas.

Finansijsko-ekonomski krah tada je izazvao i snažnu reakciju javnosti. Organizovani su protesti širom sveta kako bi se bogati bankari pozvali na odgovornost, političari su obećavali stroža pravila kako bi se obuzdala pohlepa, a komentatori i analitičari su upozoravali da je potrebno naučiti lekciju da se u budućnosti takva kriza ne bi ponovila. Deset godina kasnije teško je zaključiti da smo puno naučili. Tačnije - naučili jesmo puno, ali to znanje ne primenjujemo.

Na naslovnoj strani pretposlednjeg izdanja britanskog nedeljnika The Economist nalazi se ilustracija velikih zgrada koje simbolišu velike banke i koje su oblepljene medicinskim flasterima kao adekvatan prikaz onoga šta se dogodilo u poslednjih deset godina. Rane su zalečene, međutim deo uzroka koji su doveli do krize i dalje je prisutan. Zabrinjavajuće, u nekim segmentima situacija je još i gora.

Najviše je napravljeno u finansijskoj industriji, ali i to je daleko od dovoljnog. Pravila su nešto pooštrena i banke danas moraju da imaju više kapitala koji im služi kao rezerva u slučaju da se nađu u problemima. Regulativa finansijskih instrumenata čija kompleksnost je prouzrokovala enorman rast rizika u finansijskom sistemu, posebno nakon propasti Lehman Brothersa, poboljšana je, i deo neizvesnosti je uklonjen. Mada se u poslednje vreme i tu javljaju suprotni pritisci, posebno pod uticajem američkog predsednika Donalda Trumpa i njegovog poriva za deregulacijom korporacija. Ali, strukturnih promena nema.

Razlog panike na finansijskim tržištima, ali i šire, pre deset godina ležao je u činjenici da su ugrožene bile multinacionalne banke koje su jednostavno bile prevelike da bi se pustile da se same nose s rizikom propasti – to je činjenica koju je krah Lehman Brothersa, kao i njegove posledice, jasno potvrdio. Iako se govorilo da takve strukturne rizike treba ukloniti, koncentracija velikih banaka i danas je ista kao što je bila i pre krize. Primera radi, pet najvećih finansijskih institucija danas ostvaruje trećinu svih prihoda od poslova investicionog bankarstva, upravo kao što je bilo i 2007.

Ipak, delimično poboljšanje je zabeleženo u segmentu poslovne politike banaka. Dosezi krize pre deset godina bili su vrlo široki jer su banke finansiranje sopstvenog poslovanja bazirale na enormnoj količini međusobno pozajmljenog novca. Takva praksa je pomalo suzbijena i banke su akcenat vratile na klasičan način finansiranja, od depozita klijenata. Međuzavisnost finansijskih institucija, bar u tom segmentu, nešto je smanjena, što u teoriji znači i manju verovatnoću za nekontrolisanim širenjem krize. Ali, one su i dalje velike sveobuhvatne institucije, u čijim mrežama se nalazi ogroman broj manjih faktora koji računaju na njihovu stabilnost.

Enorman rizik stvoren tokom godina koje su prethodile velikoj krizi je prikupljen kroz izdavanje i kupoprodaju finansijskih instrumenata kako bi se zadovoljili nezasitni apetiti grabežljivih bankara koji su uživali u visokim platama zahvaljujući visokim profitima banaka. Mada su se tokom i nakon krize smatrali krivcima i obećavala su se razumnija pravila oko naknada koje primaju, tu se ništa bitnije nije promenilo. Lloyd Blankfein, šef banke Goldman Sachs – jedne od onih koje je spašavala američka država – protekle godine je imao platu od 24 miliona dolara; Jamie Dimon, njegov kolega po poziciji u banci JPMorgan Chase, zaradio je 29,5 miliona; Brian Duperreault, prvi čovek finansijskog diva AIG koji je tokom krize dobio rekordnih 180 milijardi dolara državne pomoći, prošle godine je imao platu od 43 miliona dolara, a Brian Moynihan, predsednik Bank of America, kojoj je država pomogla sa 45 milijardi dolara tokom krize, prošle godine je uvećao svoj tekući račun za 23 miliona dolara.

Spomenuti problematični finansijski instrumenti su se dobrim delom oslanjali na pokriće koje je proizlazilo iz stambenih hipotekarnih kredita. Kriza je pokazala da su ti krediti odobravani prevelikom broju građana koji nisu bili u stanju da ih otplaćuju u trenutku kad je na tržištu nekretnina došlo do pada cena. Kao posledica krize čak devet miliona američkih građana je kroz izvršenja ostalo bez stana ili kuće. Olako kreditiranje bilo je jedan od glavnih uzroka krize, a problem previsoke zaduženosti domaćinstava nastavlja se do danas. Dug domaćinstava kao udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu danas je na najvišem nivou u istoriji.

Dakle, iako se može reći da je globalna finansijska industrija danas u nešto boljem stanju - prozori kroz koje je duvala promaja su zamenjeni, stari nameštaj je zamenjen novim - temelji na kojima ona leži su i dalje jednako nesigurni. Sa tom razlikom da sada ne pucaju s jedne, nego s druge strane.

Finansijske krize su redovna pojava u ekonomiji. Pre globalnog kraha 2008. brojni šokovi su pogađali razne delove sveta. Od američke krize štedionica krajem osamdesetih i početkom devedesetih, preko meksičke valutne krize 1994., pa sve do azijske i ruske krize nekoliko godina nakon toga. Ovih dana se u sličnim problematičnim situacijama nalaze Turska i Argentina, kojima je vrednost valuta od početka godine smanjena za više od 50 posto. Takve krize izazivaju probleme u određenim delovima ekonomije i srećom nisu sveobuhvatne, kao što je bio krah od pre deset godina.

Svi se slažu da će se takve krize ponavljati, podjednako kao što i svi strahuju da bi se i globalna kriza mogla ponoviti. Kao što se u razdoblju pre 2008. nije lako mogao izolovati onaj faktor zbog koga je na kraju sve otišlo nizbrdo, tako to nije moguće uraditi ni danas. Proteklih deset godina je pokazalo da smo nastavili samouvereno kao da se ni jedan od onih segmenata za koje danas vidimo da su potencijalni izvori rizika neće ponoviti. Propast banke Lehman Brothers, opterećene finansijskim instrumentima upitnog kvaliteta, pokazala je da je jedan od njih bio baš taj.

14.09.2018.

Najduži pad vrednosti akcija Goldman Sachsa, u jedanaest dana zabeležen pad od 6 procenata

Akcije banke Goldman Sachs zabeležile su pad 11. dan za redom, što je ujedno i najduži period pada vrednosti akcija te kompanije od 1999. godine kada su izašli na berzu. Poslednji uporediv pad kompanija je doživela tokom globalne finansijske krize 2008. kada je vrednost akcija bila u padu devet dana za redom, piše CNBC.

Akcije su u jednom trenutku pale više od 1,1 procenata, da bi se na kraju dana zadržale na padu od 0,9 procenata, završivši tako u minusu od 6 procenata u 11 dana.

Poređenja radi, ove godine vrednost akcija te američke banke ukupno su pale za 10 procenata, dok je primera radi S&P 500 indeks porastao za 8 procenata. Ali zato u drugom kvartalu ove godine dobit Goldman Sachs je porasla za 40 procenata, na 2,57 milijardi dolara.

Inače, ova banka je bila jedan od glavnih protagonista finansijske krize 2007/2008. koju je izazvalo pucanje balona hipotekarnih kredita u SAD-u, a njeni direktori su često završavali na najvišim pozicijama u američkom ministarstvu finansija ili Federalnim rezervama.

13.09.2018.

New York preoteo Londonu titulu svetskog finansijskog centra

New York je pretekao London kao najatraktivniji finansijski centar sveta, pošto je odluka Britanije da napusti EU podstakla banke na izmeštanje poslovanje iz prestonice Ujedinjenog Kraljevstva kako bi sačuvale pristup jedinstvenom evropskom tržištu, pokazuje jedno istraživanje objavljeno juče.

New York je zauzeo prvo mesto, a prate ga London, Hong Kong i Singapur po Z/Jen indeksu globalnih finansijskih centara, koji rangira 100 finansijskih centara na bazi činilaca kao što su infrastruktura i pristup kvalitetnom profesionalnom kadru, porenosi agencija Rojters.

Skor Londona na ovoj rang listi je opao za osam poena u odnosu na pre šest meseci, što je najveći pad zabeležen među vodećim rivalima.

Autori ovog istraživanja kažu da je taj pad odraz neizvesnost vezane za Bregzit.

„Sve smo bliže i bliže danu izlaska (Britanije iz EU), a još uvek ne znamo da li će London moći da trguje sa drugim evropskim finansijskim centrima“, rekao je Mark Rejndl, koautor indeksa Z/Jen, za Rojters.

„Strah od gubljenja poslova u korist drugih centara pogurao je blagi pad i ljudi su zabrinuti u pogledu konkurentnosti Londona“, dodao je.

Britanska agencija navodi da Bregzit predstavlja najveći izazov za finansijsku industriju grada Londona od finansijske krize 2007-2009., jer bi mogao da rezultira time da banke i osiguravači izgube pristup tržištu EU, najvećem svetskom trgovinskom bloku.

Otkako je Britanija pre više od dve godine glasala za izlazak iz EU, neke od najjačih svetskih finansijskih kompanija u Londonu počele su da sele osoblje u Evropsku uniju kako bi sačuvale postojeće prekogranične trgovinske tokove i posle 2019.

Očekuje se da će oko 5.000 radnih mesta biti premešteno iz Londona ili otvoreno u EU do marta sledeće godine, kada je rok za izlazak Britanije iz Unije, prema jednoj studiji koju je Rojters objavio u martu ove godine.

Šef finansijskog okruga Grada Londona predvideo je u julu da će zbog Bregzita „otići“ od 3.500 do 12.000 radnih mesta iz finansijskog sektora.

Prošle godine je zabeleženo povećanje broja banaka koje su objavile da planiraju osnivajnje novih podružnica u EU nakon Bregzita. Većina vodećih američkih, britanskih i japanskih banaka najavila je uspostavljanje poslovanja u Frankfurtu, Parizu ili Dablinu.

Što se tiče rang liste globalnih finansijskih centara, drugi evropski centri su zabeležili napredak. Tako je Cirih skočio na deveto mesto sa 16. pozicije na kojoj je bio pre pola godine. Frankfurt je takođe napredovao sa 20-og na 10. mesto, a Amsterdam se popeo sa ranije 50. pozicije na 35. mesto.

12.09.2018.

Najvrednija diploma u SAD-u je za stručnjaka za finansijske rizike

Na prvom mestu poželjnih zanimanja u SAD-u trenutno je aktuar, stručnjak koji se bavi finansijskim rizicima u osiguravajućoj industriji, pokazuje izveštaj koji je objavio Bankrate.com, a prenosi Bloomberg. Onaj ko je diplomirao na aktuarstvu godišnje zarađuje 108,658 dolara, a tek retki među njima su bez posla; stopa nezaposlenosti za to zanimanje iznosi 2,3 odsto.

Ta profesija je zanimljiva i zbog toga, smatra Adrian Garcia, analitičar Banknote.coma, jer studentima nije potrebno sticanje dodatnog nivoa obrazovanja da bi ostvarili visoku platu. Istraživanje pokazuje da diplomirani aktuari ulaze na tržišta rada u vrlo dobrom trenutku, s obzirom da je američka osiguravajuća industrija prošle godine ostvarila neto dobit od 18 milijardi dolara, premda je zemlja pretrpela velike prirodne katastrofe. U ovoj godini očekuju se još bolji rezultati, zahvaljujući rastu kamatnih stopa i naknada za zdravstvenu zaštitu.

Osim onih koji se bave procenom finansijskog rizika, najbolje izglede za prosperitet nakon studija i dalje imaju oni s diplomom iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, (STEM). Pritom na listi najvrednijih pet diploma, onih s kojima je lako naći posao, a plate su iznad 100.000 dolara, su iz oblasti zoologije, nuklearnog inženjerstva, medicine i primenjene matematike.

Među najbolje plaćenim zanimanjima zapravo je naftni inženjer, s platom od 124,448 dolara, ali oni imaju teškoća s pronalaskom posla: stopa nezaposlenosti za to zanimanje iznosi 7,9 odsto, pa se zbog toga ipak nije svrstalo na vrh lestvice najpoželjnijih.

Najmanje zarađuju oni koji se bave umetnošću, s prosečnom godišnjom platom od oko 40 hiljada dolara, pri čemu čak 9,1 odsto onih koji imaju diplomu iz te oblasti ne mogu naći posao. Na kraju, kako se u analizi preporučuje budućim studentima, uvek je poželjno uspostaviti ravnotežu između praktičnog pristupa budućem zvanju i ličnog afiniteta.

10.09.2018.

Bitcoin i pored pada cene nadmašio pojedine nacionalne valute na godišnjem novou

Bitcoin, najdominantnija kriptovaluta na svetskom tržištu, iako je zabeležio veliki pad u vrednosti od decembra prošle godine, uspeo je da nadmaši tri nacionalne valute kada se gleda period od 365 dana.

Prema podacima Čarlija Bajloa, direkotra istraživanja njujorške investirorske kompanije Pension Partners, koji je uporedio promenu vrednosti kriptovaluta i fiat valuta u odnosu na američki dolar, Bitcoin je zabeležio manji pad (-46,7 odsto) u odnosu na venecuelanski bolivar (-99,9 odsto), sudansku funtu (61,1 odsto) i argentiski pezos (50,5 odsto).

Bitcoin i ostatak tržišta kriptovaluta doživeli su treću najveću korekciju vrednosti u 2018. godini, nakon velikih padova u 2012. i 2014. godini. Ipak, Bitcoin je zajedno sa VeChainom (-27 odsto) i EOS-om (-15,7 odsto) u proteklih devet meseci prevazišao mnoge nacionalne valute, posebno one čije su zemlje bile pogođene američkim sankcijama.

Isto tako veliki gubitak vrednosti je zabeležila i turska lira koja je u prethodnih godinu dana pala za više od 44 odsto u odnosu na američki dolar, nakon što je američka vlada pooštrila sankcije prema Turskoj i na taj način je isključila iz globalnog finansijskog sistema.

Argentinski pezos i venecuelanski bolivar su zabeležili ogroman pad vrednosti zbog hiperinflacije, a pad bolivara bio je dodatno intenziviran time što je predsednik države Nikolas Maduro doneo zvaničnu i vrlo kontroverznu odluku da efektivno zameni nacionalnu valutu kriptovalutom Petro.

Sve ovo pokazuje da na tržištu nemaju samo kriptovalute problem da zadrže stabilnost, već da se i neke nacionalne valute prethodnih godina poprilično muče, ali svakako Bitcoinu i ostalim kriptovalutama, koji predstavljaju ,,novac budućnosti“, ne laska kada se stavljaju u isti koš sa valutama na čiju vrednost u velikoj meri utiču sankcije, loša ili pogrešna politika, osakaćena privreda i ekonomska kriza.

Potražnja za Bitcoinom ne opada

Od kada se prvi put pojavio, Bitcoin prate česte promene vrednosti u kružnom ciklusu (mehur-pad-rast-oporavak) i kako stručnjaci naglašavaju ovo je normalna pojava za tržište i tehnologije koje su još uvek u ranoj fazi razvoja. Joni Asia, CEO eToro-a je s tim u vezi izjavio da ovakve korekcije Bitcoina koje smo videli u avgustu, mogu imati pozitivne dalekosežne posledice na rast i razvoj kripto tržišta, jer omogućavaju stabilizaciju cena i osnažuju industriju.

Uz sve turbulencije koje su doživele kriptovalute u 2018. godini potražnja za njima nije zabeležila značajniji pad, pa je tako, kako stručnjaci naglašavaju, na stabilnost cene Bitcoina u avgustu uticala pojava velikih investitora i institucija na tržištu kriptovaluta.

Uticaj sankcija i ekonomskih kriza u pojedinim zemljama doveo je do porasta interesovanja stanovništva, pre svega Argentine, Turske i Venecuele, za tržište kriptovaluta, gde ljudi fiat novac menjaju za kriptovalute, naročito Bitcoin.

Nema sumnje da će Bitcoin i u buduće uspevati da nadmaši nacionalne valute kada se gleda promena vrednosti, kao i da će broj nadmašenih biti veći, ali jasno je da kriptovalute, pa i Bitcoin, još uvek nisu u masovnoj upotrebi i da će proći još dosta vremena dok ne postanu sigurna alternativa fiat novcu, a ne samo ,,spasilac“ za ekonomije u krizi.

Prikazano 5 vesti od 83 — Strana 6