Finansije

10.09.2018.

Bitcoin i pored pada cene nadmašio pojedine nacionalne valute na godišnjem novou

Bitcoin, najdominantnija kriptovaluta na svetskom tržištu, iako je zabeležio veliki pad u vrednosti od decembra prošle godine, uspeo je da nadmaši tri nacionalne valute kada se gleda period od 365 dana.

Prema podacima Čarlija Bajloa, direkotra istraživanja njujorške investirorske kompanije Pension Partners, koji je uporedio promenu vrednosti kriptovaluta i fiat valuta u odnosu na američki dolar, Bitcoin je zabeležio manji pad (-46,7 odsto) u odnosu na venecuelanski bolivar (-99,9 odsto), sudansku funtu (61,1 odsto) i argentiski pezos (50,5 odsto).

Bitcoin i ostatak tržišta kriptovaluta doživeli su treću najveću korekciju vrednosti u 2018. godini, nakon velikih padova u 2012. i 2014. godini. Ipak, Bitcoin je zajedno sa VeChainom (-27 odsto) i EOS-om (-15,7 odsto) u proteklih devet meseci prevazišao mnoge nacionalne valute, posebno one čije su zemlje bile pogođene američkim sankcijama.

Isto tako veliki gubitak vrednosti je zabeležila i turska lira koja je u prethodnih godinu dana pala za više od 44 odsto u odnosu na američki dolar, nakon što je američka vlada pooštrila sankcije prema Turskoj i na taj način je isključila iz globalnog finansijskog sistema.

Argentinski pezos i venecuelanski bolivar su zabeležili ogroman pad vrednosti zbog hiperinflacije, a pad bolivara bio je dodatno intenziviran time što je predsednik države Nikolas Maduro doneo zvaničnu i vrlo kontroverznu odluku da efektivno zameni nacionalnu valutu kriptovalutom Petro.

Sve ovo pokazuje da na tržištu nemaju samo kriptovalute problem da zadrže stabilnost, već da se i neke nacionalne valute prethodnih godina poprilično muče, ali svakako Bitcoinu i ostalim kriptovalutama, koji predstavljaju ,,novac budućnosti“, ne laska kada se stavljaju u isti koš sa valutama na čiju vrednost u velikoj meri utiču sankcije, loša ili pogrešna politika, osakaćena privreda i ekonomska kriza.

Potražnja za Bitcoinom ne opada

Od kada se prvi put pojavio, Bitcoin prate česte promene vrednosti u kružnom ciklusu (mehur-pad-rast-oporavak) i kako stručnjaci naglašavaju ovo je normalna pojava za tržište i tehnologije koje su još uvek u ranoj fazi razvoja. Joni Asia, CEO eToro-a je s tim u vezi izjavio da ovakve korekcije Bitcoina koje smo videli u avgustu, mogu imati pozitivne dalekosežne posledice na rast i razvoj kripto tržišta, jer omogućavaju stabilizaciju cena i osnažuju industriju.

Uz sve turbulencije koje su doživele kriptovalute u 2018. godini potražnja za njima nije zabeležila značajniji pad, pa je tako, kako stručnjaci naglašavaju, na stabilnost cene Bitcoina u avgustu uticala pojava velikih investitora i institucija na tržištu kriptovaluta.

Uticaj sankcija i ekonomskih kriza u pojedinim zemljama doveo je do porasta interesovanja stanovništva, pre svega Argentine, Turske i Venecuele, za tržište kriptovaluta, gde ljudi fiat novac menjaju za kriptovalute, naročito Bitcoin.

Nema sumnje da će Bitcoin i u buduće uspevati da nadmaši nacionalne valute kada se gleda promena vrednosti, kao i da će broj nadmašenih biti veći, ali jasno je da kriptovalute, pa i Bitcoin, još uvek nisu u masovnoj upotrebi i da će proći još dosta vremena dok ne postanu sigurna alternativa fiat novcu, a ne samo ,,spasilac“ za ekonomije u krizi.

09.09.2018.

Deset godina od najvećeg bankrota u američkoj istoriji vrednog 600 milijardi dolara

Bio je to "vikend Lehman Brothersa". Događaj iz septembra 2008. kada je propala ta 150 godina stara investiciona banka i podstakla najveću globalnu ekonomsku krizu od tridesetih godina prošlog veka, piše France Presse.

Pošto nisu uspele da pronađu kupca za posrnulog finansijskog diva, koga je teško opteretio portfolio rizičnih potraživanja povezanih s drugorazrednim hipotekarnim kreditima, američke vlasti su mu uskratile pomoć i dopustile da propadne.

Nakon dramatičnog vikenda i poslednjih pokušaja da se banka spasi, u ponedeljak, 15. septembra 2008., u 1:45 ujutro po lokalnom vremenu, Lehman Brothers zaprepastio je svet i svojih 25.000 zaposlenih podnevši zahtev za stečajem s teretom dugova od čak 600 milijardi američkih dolara. Bio je to najveći stečaj u američkoj istoriji. Berzanski indeks Dow Jones pao je neverovatnih 500 bodova, najviše od terorističkih napada 11. septembra 2001.

Šokirani brokeri koji su napuštali Wall Street noseći kutije sa svojim stvarima postali su simbol krize.

Neki su bili zatečeni. A neki su pak, poput Lawrencea McDonalda, bivšeg brokera i jednog od autora knjige o tom slučaju objavljene 2009. pod naslovom "Kolosalni neuspeh zdravog razuma: Neverovatna insajderska priča o krahu Lehman Brothersa", isticali da je uprava banke odavno bila upozorena da su se upustili u prevelike rizike kako bi povećali kratkoročne profite.

Čelnici Lehmana, oni sa 31. sprata zgrade banke, "vozali su nas brzinom od 261 kilometara na sat... pravo u najveći ledeni breg drugorazrednih hipotekarnih kredita u istoriji", rekao je za France Presse 2009.

"Novac je zarađivalo 24.992 ljudi, a osmorica tipova su ga gubili", rekao je, žaleći se da je uprava uložila sve na kartu toksične imovine.

Od 2005. do 2007., na vrhuncu 'balona' na tržištu nekretnina, hipotekarni krediti odobravani su ljudima koji su želeli da kupe nekretninu, a nisu to mogli da priušte. Potom su se ti krediti 'pakovali' u hartije od vrednosti, tj. derivate i preprodavali ulagačima. Lehman Brothers je u tom razdoblju kupio nekoliko brokerskih kuća koje su se time bavile i ostvarivao rekordne dobiti.

Međutim, sredinom 2007. gubici su počeli da se gomilaju. Kobni udarac dogodio se devet meseci kasnije, 16. marta 2008., kada se na rubu stečaja našla investiciona banka Bear Stearns.

Između čekića i nakovnja

Bear Sterns se takođe našao u takvoj poziciji zbog ogromnih špekulacija s hartijama od vrednosti baziranim na drugorazrednim hipotekarnim kreditima. Kupio ga je JPMorgan, za 'sitniš', u transakciji u kojoj je posredovala američka centralna banka Federalne rezerve (Fed). Taj posao potresao je tržišta koja su počela da špekulišu s propašću Lehmana.

Fed i Ministarstvo finansija su pokušali da pronađu kupca za Lehman, ali pregovori s jednom južnokorejskom bankom, a potom i s Bank of America i s Barclaysom, završili su neuspehom.

Mada je vlada samo nedelju dana ranije nacionalizovala hipotekarne divove Fannie Mae i Freddie Mac, paradržavne korporacije koje su zajedno garantovale za hipotekarne kredite u vrednosti od pet biliona dolara, na kraju je ipak odlučila da digne ruke od Lehmana i pustiti ga da propadne.

Nekoliko dana kasnije, Ujak Sam je spasio osiguravajućeg diva AIG sa 180 milijardi američkih dolara, a potom je osigurao još 700 milijardi dolara za kontroverzni plan dokapitalizacije banaka (Troubled Asset Relief Program, TARP) kako bi podržao posrnuli finansijski sistem.

Vlasti su se našle između čekića i nakovnja suočivši se sa žestokim kritikama zbog toga što su žrtvovale Lehman Brothers, a istovremeno spasile druge banke poput Goldman Sachsa.

"Najviše nas kritikuju zbog toga što smo dopustili da Lehman propadne", rekao je tadašnji ministar finansija Henry Paulson kojeg je na dužnost postavio George W. Bush.

"Puno ljudi postavlja pitanje zašto nisu mogli spasiti Lehman kada su spasili Bear Sterns i AIG. Kada im odgovorimo, većina ljudi nam ne veruje", rekao je za Nacionalni javni radio (NPR).

Službenici su zaključili da je Lehman bio preslab i da je imao tako skromne kolaterale da bi spašavanje bilo jednostavno neizvedivo.

Timothy Geithner, koji je tada vodio njujorški Fed, a kasnije, za vreme predsednika Baracka Obame postao ministar finansija, rekao je da su službenici imali jako malo opcija na raspolaganju.

"Lehman je bio jako slab čak i u odnosu na druge slabije institucije u tom kontekstu. Svet je bio strašno krhak", rekao je za NPR.

"Bilo je jako teško pronaći nekoga dovoljno snažnog u tom opasnom trenutku ko bi mogao da preuzme velik deo tog rizika."

Sa druge strane, neki drugi analitičari, uključujući Laurencea Balla, šefa Odseka za ekonomiju Univerziteta Johns Hopkins, tvrde u izveštaju o Lehmanu iz 2016. da razlozi koji se navode nemaju smisla i da je verovatnije da se na Fed vršio politički pritisak da dopusti da banka propadne.

"Drugi činilac je da ni Paulson ni službenici Fed-a, iako zabrinuti zbog posledica kraha Lehmana, nisu detaljno predvideli štetu koju će to izazvati", kaže Ball.

06.09.2018.

Dramatičan pad kriptovaluta, drugi put za manje od 24 sata

Vrednost kriptovaluta drastično je danas pala i to drugi put za manje od 24 sata, javlja agencija „Blumberg“. Cena kriptovaluta survala se na gotovo devetomesečni minimum, usled zabrinutosti da će za rasprostranjenije prihvatanje digitalnih valuta biti potrebno više vremena nego što je prvobitno bilo očekivano.

Bitkoin, vodeća digitalna valuta, pao je čak za 9,8 odsto, trgujući se na nivou od 6.390 dolara, u 8:24 sati u Njujorku, prema „Blumbergovom“ kompozitnom indeksu.

„Blumbergov“ indeks „galaxy crypto“, merilo najvećih digitalnih valuta, trgovao se blizu najnižeg nivoa od novembra 2017. godine, jer su rivalske valute – ripl, eter i lajtkoin – takođe pale za više od 4,0 procenta.

Regulatorni nadzor nad platformama za trgovinu kriptovalutama je u poslednje vreme pooštren zbog pranja novca i zaštite potrošača.

Iako mnoge banke i institucionalni investitori sve više „puštaju pipke“ ka tržištu kriptovaluta, zabrinutost zbog tržišnih manipulacija je osujetila institucionalno usvajanje digitalnog novca.

04.09.2018.

I Amazon stigao do magičnih bilion dolara tržišne vrednosti

Posle Epla i američka platforma za onlajn trgovinu, Amazon, premašila je tržišnu vrednost od bilion dolara. Amazon je tako postao druga američka kompanija koja je dostigla toliku vrednost, prenosi Rojters.

Tehnološki gigant Epl, čijim se akcijama trguje na berzi, postao je 2. avgusta prva kompanija na svetu čija je tržišna kapitalizacija dostigla 1.000 milijardi dolara.

Razlog takvog uspeha Epla je, kako piše „Njujork tajms“, bio jednostavan jer je reč o kompaniji koja proizvodi uređaje na koje mnogi ljudi žele da potroše velike sume novca.

Sada je Amazon, čiji je osnivač i izvršni direktor Džef Bezos „težak“ gotovo koliko i Bil Gejts i Voren Bafet, postao druga američka kompanija koja je prešla tu nekada nezamislivu liniju. Međutim, ovaj put, razlog uspeha je nešto drugačiji.

Naime, Amazon uzima 49 centi od svakog dolara potrošenog u e-trgovini u Sjedinjenim Državama, zapošljava više od 550.000 ljudi i generiše godišnje prihode u visini 178 milijardi dolara.

Prodaje sve i svašta – od kompjuterskih komponenti za memorijski prostor do putera od kikirikija, ali stvar koju je oduvek najviše prodavao investitorima, kupcima, medijima – jeste uzbuđenje, jer je u samom početku Amazon pre svega bio novi uzbudljiv način za onlajn kupovinu knjiga, piše „Njujork tajms“.

04.09.2018.

Google bi uskoro mogao da postane najveći svetski provajder sistema plaćanja

Sledeće godine kreće primena evropske Direktive o platnim uslugama 2 (PSD2) zbog koje će banke morati da otvore sisteme trećim stranama, tj. spoljnjim licenciranim pružaocima platnih usluga, tako da će oni dobiti pristup klijentima banaka.

Kako se zbog toga očekuje velika trka za prevlast u mobilnom plaćanju, tehnološki div Google je požurio sa rebrendiranjem Teza, servisa za mobilna plaćanja u Indiji koji će kompaniji poslužiti kao test za evropsko tržište. Tačnije, Tez sada postaje Google Pay, a tehnološki div njime testira novi model mobilnih plaćanja koji se pokazao vrlo uspešnim u slučaju AliPaya i WeChat Paya u Kini, u slučaju brojnih sistema mobilnih plaćanja u Skandinaviji, kao i kod Venmoa i Zellea u SAD-u.

Aplikaciju je preuzelo već 55 miliona ljudi i obavljeno je 750 miliona transakcija, a Google ima velike ambicije za Google Pay, odnosno bivši Tez. Osim što želi da on postane svojevrsni AliPay u Indiji, želi i da bude konkurentan AliPayu u celoj Aziji i drugim rešenjima ove vrste u svetu, kako je ispričao Daniel Döderlein, osnivač brzorastućeg finansijsko-tehnološkog startupa Auka, prve skandinavske platforme za mobilna plaćanja. U Skandinaviji, naime, više od 65 posto populacije na dnevnoj osnovi koristi sisteme mobilnih plaćanja.

Uz to, Google je uveo i funkcionalnost razmene poruka i mogućnost plaćanja komunalnih i drugih računa, a sledeći korak je podrška za online i offline maloprodaju, kao i trenutna, odnosno on-the-spot pozajmljivanja novca malih iznosa.

- Više je nego očito da Google ima veliku prednost nad postojećim pružaocima usluga plaćanja (bankama), na kraju krajeva, to je najinovativnija tehnološka kompanija u svetu. Međutim, poruka i lekcija iz ovog koraka za banke i bilo koga drugoga ko u ovom trenutku misli kako su njihovi modeli sistema mobilnog plaćanja dugoročno sigurni vrlo je jasna – oni to nisu. Već dugo to govorim, a sada postoji i dovoljno dokaza za potvrdu činjenice da tehnološki giganti poput Googlea predstavljaju najveću pretnju bankama i pružaocima sistema plaćanja – smatra jedna od vodećih fintech preduzetnika u Evropi i svetu.

29.08.2018.

Moodys mora da plati više od 16 miliona dolara kazne zbog propusta u kreditnim rejtinzima

Agencija Moody's Investors Service Inc. pristala je da plati ukupno 16,25 miliona dolara kazne zbog propusta u unutrašnjoj kontroli, nejasnih definicija i nedosledne primene simbola u kreditnim rejtinzima, objavila je američka Komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC).

Bio je to prvi pravni spor koji je američki finansijski regulator pokrenuo zbog nedosledne primene simbola u kreditnim rejtinzima, napominje novinska agencija dpa.

Ukupna vrednost hartija od vrednosti u čijim je rejtinzima utvrđena nedosledna primena simbola je dve milijarde dolara.

Prema nagodbi, Moody's će platiti kaznu od 15 miliona dolara zbog propusta u internoj kontroli, uključujući modele koje su koristili pri ocenjivanju kvaliteta hartija od vrednosti baziranih na hipotekarnim kreditima.

Takođe će zadržati nezavisnog konsultanta koji će analizirati i poboljšati njihove mehanizme interne kontrole.

Agencija je pristala da plati i 1,25 miliona dolara i da analizira mere, procedure i interne kontrole vezano za upotrebu simbola u kreditnim rejtinzima. U Moody'su nisu ni priznali ni opovrgli SEC-ove optužbe.

Prema SEC-u, Moody's nije uspostavio ni dokumentima potkrepio efikasnu strukturu interne kontrole u modelima koje su preuzeli od partnerske kompanije i koristili u ocenjivanju kvaliteta hartija od vrednosti baziranih na hipotekarnim kreditima u razdoblju od 2010. do 2013. godine. Takođe nisu zadržali ni primenjivali postojeće mehanizme interne kontrole predviđene za te modele.

Na kraju, agencija je zbog grešaka u modelima korigovala više od 650 rejtinga hartija od vrednosti baziranih na hipotekarnim kreditima ukupne vrednosti veće od 49 milijardi dolara.

29.08.2018.

Automobilska ikona ʺAston Martinʺ izlazi na berzu

Proizvođač omiljenog sportskog automobila Džemsa Bonda, "Aston Martin", najavio je mogućnost prodaje akcija, što bi bio prvi put, jer kompanija želi da privuče bogatije kupce s proširenim proizvodnim asortimanom koji obuhvata limuzine, SUV vozila, pa čak i podmornice.

Kompanija je saopštila da će prodati najmanje 25 odsto akcija "Aston Martina" ako odluči da krene u Inicijalnu javnu ponudu (IPO) na Londonskoj berzi, prenosi AP.

Detalji o IPO-u biće objavljeni oko 20. septembra. Ova najava dolazi nakon što je "Aston Martin" danas objavio da je ostvario rast dobiti pre oporezivanja u prvom polugodištu 2018. godine na 20,8 miliona funti (26,8 miliona dolara) sa 20,3 miliona funti iz istog perioda prošle godine.Glavni izvršni direktor Endi Palmer kaže da potencijalni IPO "predstavlja ključnu prekretnicu u istoriji kompanije".

Izlazak na berzu do kraja godine

Čelnik "Aston Martina" je rekao za Rojters da se nada da će izlazak na berzu biti završen do kraja godine, što bi trebalo da se poklopi s planiranim postizanjem dogovora Britanije i EU oko izlaska iz Unije. Ukoliko se plan o IPO-u ostvari, to će biti prvi izlazak na berzu jednog britanskog proizvođača vozila posle mnogo godina, nakon što su čuveni brendovi poput Jaguara, Bentlija i Rols-Rojca već prodati stranim vlasnicima.

Aston prodaje oko 25 odsto svojih vozila u EU, a proizvodi ih u pogonu u centralnom delu Engleske. Palmer ne smatra da bi Bregzit, čak i ako uključi uvođenje carina na trgovinu između EU i Britanije, mogao da ima veliki uticaj na samu kompaniju.

- Možemo da demonstriramo da Bregzit nema veliki uticaj na nas. Ako bude carina na uvoz u Evropu, postojaće onda i carine za naše konkurente koji izvoze u Britaniju, tako da bismo mogli da izgubimo delić tržišta u EU, a da povećamo u Britaniji - rekao je on.

29.08.2018.

Novo istraživanje FED-a: Tržišta možda signalizuju pojačan rizik recesije u SAD-u

Smanjivanje razlike u troškovima kratkoročnog i dugoročnog zaduživanja možda signalizuje pojačani rizik recesije u Sjedinjenim Državama, upozorili su istraživači američke centralne banke u San Francisku.

Istraživanje se zasniva na analizi razlike u prinosima na tromesečne trezorske zapise i onih na 10-godišnje obveznice, koja se smanjila u proteklim mesecima, kao i ostali pokazatelji odnosa između prinosa na kratkoročne i dugoročne dužničke papire. Nekoliko funkcionera Feda istaklo je smanjivanje te razlike kao valjani razlog za prekid ciklusa podizanja ključnih kamatnih stopa u SAD-u, podsećajući da je rast prinosa na kratkoročne dužničke papire iznad nivoa onih na dugoročne obveznice u prošlosti po pravilu uvek bio vesnik recesije.

Istraživanje objavljeno u najnovijem ekonomskom biltenu Feda u San Francisku nadovezuje se na takva mišljenja.

"S obzirom na njenu dokazanu vrednost kada je u pitanju predviđanje recesije, putanja krive prinosa u poslednje vreme upućuje na zaključak o mogućem jačanju rizika recesije", napisali su analitičari Fed-a Majkl Bauer i Tomas Mertens.

Oni ipak dodaju da "ravnoteža krive ne predstavlja znak skorašnje recesije" budući da je razlika u prinosima na dugoročne dužničke papire u odnosu na one kratkoročne možda smanjena, ali su oni na dugoročne papire još uvek viši.

Razlog pada prinosa

U ponedeljak je prinos na 10-godišnje američke državne obveznice bio oko tri četvrtine procentnog boda viši od prinosa na trezorske zapise s rokom dospeća od tri meseca. To je solidno iznad negativne vrednosti koja bi bila stvarni signal recesije, napisali su Fedovi analitičari.

Očekuje se da će američka centralna banka nastaviti da podiže ključne kamatne stope narednih nekoliko kvartala iako tržišta očekuju da će ih iduće godine podići samo jednom. Fedovi funkcioneri predviđaju da će ih podizati u tri navrata.

Ostali analitičari, kako Fedovi tako i oni ostali, upozoravaju pak da je gomilanje obveznica u bilansu američke centralne banke ali i centralnih banaka ostalih zemalja sveta nakon globalne finansijske krize razlog koji bi mogao dovesti u pitanje valjanost krive prinosa u funkciji pouzdanog signala recesije.

Postoji mogućnost da su razlog pada prinosa na dugoročne dužničke papire veliki portfelji obveznica. Mogući razlog pada je i sklonost ulagača američkim dužničkim papirima, koje smatraju sigurnom imovinom. To možda smanjuje pouzdanost krive prinosa kada je u pitanju predviđanje recesije.

Prikazano 8 vesti od 94 — Strana 6