Finansije

13.10.2018.

Čelnica MMF-a brani američku centralnu banku od kritika Donalda Trumpa

Čelnica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Christine Lagarde stala je u četvrtak u odbranu politike podizanja ključnih kamatnih stopa koju sprovodi američka centralna banka nakon kritika američkog predsednika da je Fed podstakao previranja na finansijskim tržištima.

Ove sedmice su cene akcija na Wall Streetu drastično pale budući da su se investitori odlučili na rasprodaju imovine koju smatraju rizičnom, zabrinuti nedavnom najavom američke centralne banke da bi u decembru mogla ponovo da podigne ključne kamatne stope, po četvrti put u ovoj godini.

"Fed greši, mislim da su poludeli", komentarisao je američki predsednik najave iz centralne banke.

Šefica MMF-a upozorava da podizanje ključnih kamatnih stopa, poput onog koje sprovodi američka centralna banka, ima opravdanje u osnovnim makroekonomskim pokazateljima.

"Ekonomije koje generišu poboljšan rast i snažniju inflaciju... i izuzetno nisku nezaposlenost nesumnjivo moraju da posegnu za takvom merom", naglasila je Lagarde u brifingu za novinare na Baliju.

"Takve odluke centralnih banaka su neizbežne", dodala je.

Američki predsednik je u više navrata pripisivao rekordne cene akcija na Wall Streetu svom uspešnom ekonomskom programu, uključujući konfrontacijama prožetu trgovinsku politiku. Takođe je više puta kritikovao Fed zbog postupnog podizanja ključnih kamatnih stopa, koje bi po njemu, mogle da zakoče rast tržišta akcija.

Globalna finansijska elita okupila se na Baliju na godišnjem skupu Svetske banke i MMF-a, koji je tom prilikom u redovnom jesenjem izveštaju o izgledima za svetsku ekonomiju snizio prognoze rasta u ovoj i narednoj godini za po 0,2 procentna boda, na 3,7 posto.

U odvojenom izveštaju o stabilnosti globalnog finansijskog sistema upozorili su da bi rast moglo da ugrozi dodatno pogoršavanje stanja na tržištima u nastajanju i eskalacija trgovinskih sukoba.

Svet najviše brine eskalacija trgovinskog rata s Kinom koji je pokrenuo američki predsednik uvođenjem carina na značajan deo kineskog uvoza, ali i njegov prezir prema međunarodnim trgovinskim propisima.

Zabrinjava i podizanje ključnih kamatnih stopa u SAD-u koje je prouzrokovao snažan pad valuta ekonomija u nastajanju zbog njihovog zaduživanja u dolarima za potrebe otplate dugova.

Lagarde je u sredu rekla da bi globalni čelnici trebalo da poprave, a ne da razmontiraju globalni trgovinski sistem, šaljući time poruku političarima koji posežu za carinama i ostalim protekcionističkim merama.

Šefica MMF-a je stala u odbranu Fedovog podizanja kamatnih stopa, istakavši ipak da njihovo nekoordinisano podizanje u razvijenim ekonomijama destabilizuje odliv kapitala s tržišta u nastajanju.

To je zajedno s trgovinskim napetostima stvorilo "situaciju bez presedana" u svetskoj ekonomiji, naglasila je Lagarde.

"Nema sumnje da je (podizanje ključnih kamatnih stopa)... podstaklo prelivanje kapitala i da će se taj trend nastaviti", dodala je.

"Činjenica da velike centralne banke razvijenih ekonomija ne povlače poteze koordinisano verovatno ubrzava taj fenomen", konstatovala je Lagarde.

11.10.2018.

Strmoglavi pad svetskih berzi, investitori u panici

Na Wall Streetu u sredu su cene akcija pale više od 3 posto, što je njihov najveći dnevni pad od februara, pri čemu su gubitke zabeležili svi sektori jer je rast prinosa na američke državne obveznice podstakao odliv kapitala iz rizičnijih investicija.

Industrijski indeks Dau Džons pao je za 831 bod ili 3,15 posto, na 25.598 bodova, dok je S&P 500 potonuo 3,29 posto, na 2.785 bodova, a Nasdaq indeks 4,08 posto, na 7.422 boda. Najveći dnevni pad S&P 500 i Dow Jones indeksa od 8. februara najviše je posledica višenedeljnog rasta prinosa na državne obveznice.

Juče su prinosi na 10-godišnje obveznice u jednom trenutku dostigli 3,26 posto, najviši nivo u sedam ipo godina, zbog čega raste konkurentnost obveznica u odnosu na rizičnije investicije.

Doduše, kasnije su skliznuli sa tih nivoa, ali investitori se plaše da će se njihov rast nastaviti jer svi poslednji podaci ukazuju na snažan rast američke ekonomije, što bi moglo navesti američku centralnu banku na ubrzanje tempa povećanja kamatnih stopa kako bi sprečila pregrejavanje ekonomije i jačanje inflacije.

Donedavno su se investitori nadali da je ciklus povećanja kamata pri kraju, ali je Fed pre dve sedmice signalizovao da bi kamate mogao povećati i u decembru, već četvrti put ove godine.

Osim toga, monetarne vlasti očekuju da će cenu novca podići još u tri navrata u idućoj godini i još jednom na početku 2020.

Više kamate štete tržištu kapitala

„Tržište analizira koliko bi se dalji rast kamata mogao preliti na realnu ekonomiju u vidu povećanja kamata na hipotekarne kredite, automobilske ili kredite za studente. Ovo što sada vidimo je pozicioniranje tržišta za sporiji rast”, kaže Mona Mahajan, analitičarka u kompaniji Allianz Global Investors.

Investitori se plaše da bi zaoštravanje monetarne politike Feda moglo biti previše agresivno, a takva očekivanja loše utiču na tržište kapitala, na kojem se cene akcija kreću na najvišim nivoima u istoriji, dok s druge strane više kamate podstiču rast prinosa na obveznice, zbog čega raste njihova konkurentnost u odnosu na akcije.

Uz to, više kamate bi mogle izazvati usporavanje rasta ekonomije i umanjiti zarade kompanija.

„Kako će se tržište akcija tome prilagoditi? Smanjenjem cena, a time povećanjem stope povraćaja. Akcije neće imati izbora jer ako ne ostanu konkurentne stopama prinosa na nerizične investicije, investitori će prestati da ih kupuju i okrenuće se obveznicama”, tumači Walter Zimmerman, analitičar u kompaniji ICAP.

Investitore brinu i naznake usporavanja rasta globalne ekonomije, na šta je ovih dana upozorio i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je zbog uvođenja carina i zaoštravanja finansijskih uslova u svetu smanjio procene rasta svetske ekonomije na 3,7 posto u ovoj godini, dok se ranije očekivao rast od 3,9 posto.

Pritom je MMF smanjio procene rasta kako SAD-a, tako i Kine i Evrope u ovoj i narednoj godini.

Skok VIX "indeksa straha"

U međuvremenu, predsednik SAD-a Donald Trump ponovno je zapretio Kini uvođenjem dodatnih carina na 267 milijardi dolara vredan kineski uvoz, što pokazuje da trgovinske tenzije ne popuštaju i što dodatno unosi nesigurnost na tržišta jer bi zarade kompanija mogle da padnu.

Na rast nesigurnosti na tržištima ukazuje jučerašnji skok tzv. VIX "indeksa straha" na Čikaškoj berzi opcija za više od 40 posto, na 22,9 bodova, najviši nivo od aprila. To pokazuje da investitori pojačano osiguravaju svoja portfolija od mogućeg daljeg pada cena akcija, dok povećani obim trgovanja ukazuje na povlačenje s tržišta.

Juče je, naime, na američkim berzama vlasnika zamenilo 9,86 milijardi akcija, dok je prosečni dnevni obim u poslednjih 20 dana iznosio 7,4 milijarde.

Pritom je najveći pad, 4,8 posto, juče zabeležio tehnološki sektor. Komunikacioni, potrošački, energetski i industrijski sektor zabeležili su, prosečni pad cena akcija za više od 3 posto, dok je najmanje, 0,5 posto, pao defenzivni komunalni sektor.

Trump: Mislim da je Fed poludio

„Ovo danas bilo je prilično krvoproliće, jasno je da je pala sklonost investitora prema rizičnijim investicijama, ali malo je mesta za skrivanje. Zlato je malo poskupelo, a VIX indeks znatnije porastao”, kaže Ed Campbell, portfolio menadžer u kompaniji QMA.

Smatra da je to posledica kumulativnog uticaja rasta kamata i strahovanja da bi trgovinske tenzije mogle da naštete poslovnim rezultatima kompanija.

„Videli smo da su se akcije dosad držale prilično dobro dok su kamatne stope rasle, ali sada se pojavljuju pukotine na tržištu. Tržišta se plaše da će Fed biti previše agresivan po pitanju povećanja kamata”, kaže Ed Campbell.

To smatra i predsednik Trump, koji je pre neki dan kazao da Fed prebrzo povećava kamate, s obzirom na to da je inflacija minimalna, a ekonomija snažna.

Juče je, nakon oštrog pada Wall Streeta novinarima kazao da se ne slaže s potezima centralne banke.

„Mislim da je Fed poludeo”, kazao je Trump.

I na evropskim berzama juče su cene akcija su naglo pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 1,27 posto, na 7.145 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 2,21 posto, na 11.712 bodova, a pariški CAC 2,11 posto, na 5.206 bodova.

Na azijskim berzama u četvrtak su cene akcija oštro pale, kao i na Wall Streetu dan ranije, pa su se "zakucale" na najniže nivoe u 18 meseci. Tako je japanski Nikkei indeks potonuo 4,25%, hongkonški indeks pao je za 3,9%, dok je šangajska berza pala čak 4,25%, na najniži nivo u poslednje četiri godine. Indeks u Sydneyu je pao za 2,74 posto, ispod nivoa od 6000 bodova.

06.10.2018.

Nova glavna ekonomistkinja MMF-a - Talentovana, briljantna i ekonomska ʺrock zvezdaʺ

Smatraju je izuzetnom i talentovanom, predstavljaju kao briljantan um, naglašavaju da je krasi intelektualno liderstvo, kažu da je jedna od novih "rok zvezda" ekonomije. Ona je profesorka na Harvardu Gita Gopinath, ima 46 godina, i budite sigurni da će ubrzo biti vrlo poznata.

Njome su već potpuno oduševljeni u elitnim krugovima američkih i međunarodnih naučnih i finansijskih ustanova, a sada je postala i glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda koji od 2011. godine vodi Francuskinja Kristin Lagard. Pozornica je to na kojoj će Gita Gopinath, sjajna Indijka s američkim državljanstvom, moći da demonstrira nove poglede na međunarodnu makroekonomiju, finansije i trgovinu, što je njena specijalnost. Od nje se na neki način očekuje da iz pozadine prodrma inicijative koje dolaze iz MMF-a i određuju sudbinu (pre)zaduženih zemalja.

Ipak, preterano bi bilo očekivati dramatične promene čak i da ih ona predloži. Ta je institucija, osnovana kao jedan od kamena temeljaca novog svetskog poretka nakon Drugog svetskog rata na konferenciji u Breton Vudsu, globalni finansijski ideolog i nadzornik fiskalne discipline kojoj je glavni zadatak da se potrudi da svi plate što su pozajmili. Mnogi zbog toga MMF smatraju organizacijom koja promoviše tržišni fundamentalizam, a neke njene preporuke i politike prema zaduženim zemljama vrlo problematičnima. O tome bi Argentinci, na primer, štošta mogli primetiti prisećajući se sloma 2001. godine, a upravo su izmolili finansijsku pomoć za izvlačenje iz nove krize. MMF je, inače, ove godine objavio da je globalna ekonomija zaduženija nego što je bila pre finansijske krize iz 2008. godine (dobar deo rasta duga otpada na Kinu), te da treba hitno preduzeti mere za smanjenje duga i fiskalnu konsolidaciju pre nego što dođe do novog ekonomskog usporavanja.

Nova glavna ekonomistkinja MMF-a dolazi na scenu u nemirno doba. Ali ona jeste đak liberalne ekonomske škole, tu nema dvoumljenja, s doktoratom na američkom Univerzitetu Prinston. (Uostalom, kada je imao samo sedam godina, njen sin je pitao tatu što je to fiskalni deficit, toliko je puta čuo taj izraz, priznala je u intervjuu.) Nastupa odlučno, vrlo samouvereno, vidi se da je svladala pravila sveta u kojem se kreće. Dosad je objavila 40-ak istraživačkih članaka o kursu valuta, trgovini i ulaganjima, međunarodnim finansijskim krizama, monetarnoj politici, dugu i krizama tržišta u nastajanju. Neki od novijih članaka kritički govore, na primer, o tezi slavnog američkog liberalnog ekonomiste Miltona Fridmana o važnosti i dobicima od fleksibilnog valutnog kursa za trgovinu i ekonomiju.

Dobici su, kaže ona, manji nego što bi se mislilo, što je Financial Times opisao kao stav koji će biti izazovan za MMF, instituciju koja tradicionalno podržava politiku fleksibilnih kurseva. Njeno istraživanje je pokazalo da je deprecijacija valute neefikasna u stimulisanju izvoza u većini zemalja jer su robe uglavnom izražene u dolarima. S dolarom kao dominantnom valutom, izvozne cene ne padaju kada se kurs promeni, pa je njen zaključak da je izvoz prilično neosetljiv na promene kursa.

Ko je Gita Gopinath? "Totalni sam radoholičar", opisala je sebe u intervjuu za indijski Vogue kad je dobila stalno profesorsko mesto na katedri za ekonomiju na američkom Univerzitetu Harvard 2010. godine. To je pre nje uspelo tek dvema ženama, pa je već iz toga jasno da je teški kalibar. Stajala je u kabinetu u kampusu, pred pločom išaranom komplikovanim formulama i beleškama.

- To je nešto čime sam se juče bavila, nisam vas htela time da vas plašim - ispričala se novinarki koja se za vreme razgovora zagledala u taj neuredni lavirint formula.

Na Harvardu je od 2005. godine, a stalna profesorska pozicija bio je prvi zaista veliki korak u njenoj karijeri. Onda su usledile nagrade i priznanja, a ove godine je postala i članica prestižne Američke akademije nauke i umetnosti.

Rođena je i odrasla u indijskoj saveznoj državi Kerala, čijoj je vladi ekonomska savetnica poslednjih godina, a iako se mnogi ne slažu s ocenom da je tamo nekad postojalo matrijarhalno društvo, Gita Gopinath poziva se upravo na tu tradiciju kako bi objasnila korene svog uspeha.

Kad odrasteš u okolini gde te smatraju vrednom, nemaš sumnji u sebe i osećaš se dostojnom osobom - rekla je za Vogue.

Sada će voditi istraživačko odeljenjek MMF-a koje, između ostalog, objavljuje World Economic Outlook, jedan od najčitanijih dokumenata o razvoju i perspektivama globalne ekonomije. Prva je žena ikad na mestu glavnog ekonomiste MMF-a, a s njenim imenovanjem nastaje i zanimljiv trijumvirat u svetskom međunarodnom finansijskom poretku: tri žene su glavne ekonomistkinje MMF-a, Svetske banke i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Glavna ekonomiskinja Svetske banke je Pinelopi Koujianou Goldberg (55), imenovana u aprilu ove godine. Ona je profesorka sa Univerziteta Jejl grčkih korena, takođe članica Američke akademije nauke i umetnosti, a do prošle godine glavna urednica uglednog časopisa American Economic Review. Glavna ekonomistkinja OECD-a je od juna ove godine Francuskinja, Laurence Boone (49), nekadašnja savetnica Francoisa Hollandea koja je oblikovala francusku politiku prema Grčkoj u doba krize 2014. godine. U karijeri, inače, ima i iskustvo glavne ekonomistkinje za Europe u Bank of America Merril Linč.

- Pod njenim će vođstvom ekonomski tim OECD-a biti vitalni deo napora da se izgradi multilateralni sistem za novo doba - opisao je njen zadatak generalni sekretar OECD-a Angel Gurija.

Hoće li one dati inovativne odgovore na pitanja o smeru globalizacije, odnosno novog ekonomskog poretka koji će bolje uključiti i zemlje u razvoju, kako se što otvoreno što između redova očekuje? U trenutku kad je trgovinski multilateralni sistem pred velikim izazovima i kad se vodi otvorena američko-kineska bitka za prevlast, dok ostali nastoje u tom preslaganju karata naći što bolje mesto za sebe, to bi bilo više nego dobrodošlo.

Kako je za Blumberg napisao kolumnista Mohamed A. El-Erian, koji rad Gite Gopinath već dugo prati, a i sam je u više navrata obavljao visoke funkcije u MMF-u, ostaje da se vidi hoće li Fond biti sposoban inkorporirati njena razmišljanja, posebno o vezama između sveta finansija, kretanja na tržištu i prelivanja u realnu ekonomiju, ili, na primer, razvijanja novih alata za praćenje tokova kapitala u doba kad ga ima u izobilju ali i kad beži.

- To će zahtevati otvorenost uma, intelektualnu agilnost i spremnost da se ponovno ispita neka stara konvencionalna znanja - kaže El-Erian.

Na predavanju koje je krajem prošle godine održala u Peterson Institute for International Economics, Gita Gopinath je naglasila kako smatra da trgovina nije glavni pokretač nejednakosti, ali su politike zakazale u adresiranju njenih redistribucijskih posledica. Naravno, prilično je zabrinuta i zbog trenutne trgovinske politike/rata koji vodi američki predsednik Donald Trump.

03.10.2018.

Zbog čega je švajcarski franak ponovno počeo da jača?

Nakon jednodnevnog naglog jačanja početkom 2015. godine, tokom kojeg je švajcarski franak postao jači od evra i uzrokovao probleme stotinama hiljada ljudi zaduženim u toj valuti širom srednje Evrope, švajcarska valuta je godinama postepeno slabila. Od marta 2015. godine do marta 2018. godine franak je oslabio približno 15% i gotovo svi analitičari i investitori na Forex valutnom tržištu su očekivali da se slabljenje nastavi. Glavni razlog za takvo očekivanje je bilo otvoreni stav švajcarske centralne banke da je CHF ekstremno precenjen i da će ona negativnim kamatnim stopama, te povremenim direktnim intervencijama na tržištu namerno slabiti sopstvenu valutu.

To je i dalje službeni stav SNB, ali javnost i učesnici na valutnom tržištu očigledno više nisu uvereni u spremnost na delovanje centralne banke po pitanju kursa. To se vidi iz kretanja kursa evra i švajcarskog franaka, koji u trenutku pisanja teksta na platformama Admiral Markets-a iznosi 1,1414, što znači da je franak u poslednjih 6 meseci ojačao približno 5%. Naime, investitori vide da jak franak nema značajnijih negativnih posledica na švajcarsku ekonomiju. Švajcarski BDP raste po stopi od 0,7% godišnje, što je više od rasta od 0,4% u evrozoni, a izvoz je i dalje značajno viši od uvoza. Stopa nezaposlenosti je na izrazito niskih 2,4%, a u poslednje vreme je i stopa inflacije počela da raste prema idealnom nivou. To znači da centralna banka uskoro možda neće više imati argumente za držanje kamatnih stopa na najnižem nivou u istoriji, a onog trena kad počne sa dizanjem kamata, kapital će se slivati u Švajcarsku u još većim količinama nego sada. U takvoj situaciji valuta po pravilu jača.

Još jedan razlog jačanja franka su bili finansijski problemi u Turskoj. Naime, na finansijskim tržištima se pojavio strah da bi velike španske, italijanske, francuske i nemačke banke mogle da imaju probleme zbog velikih iznosa novca koje su pozajmili turskim firmama, građanima i državi, a koje možda neće biti vraćene. Zbog većeg rizika bankrota evropskih banaka, deo kapitala iz njih je prebačen na sigurno – u Švajcarsku, pri čemu je takođe masovno kupovan franak.

Hoće li CHF nastaviti da jača?

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da još uvek nije vreme za ulaganje u švajcarsku valutu, ali da, takođe, ponestaje vremena i prostora za nastavak slabljenja franka. Naime, ako ekonomska situacija u svetu i Evropi nastavi da se popravlja, nastaviće da raste i cena nafte i ostalih sirovina, zbog čega će doći do porasta inflacije u svim zemljama. Zbog toga će švajcarska centralna banka biti prisiljena da podiže kamatne stope, što će privući još kapitala u CHF i možda dovesti do blagog jačanja te valute. U suprotnom scenariju – pogoršanju situacije u Evropi i svetu, švajcarske banke će ponovo biti smatrane sigurnijim od banaka u ostatku Evrope, što će takođe dovesti do masovnog prebacivanja kapitala u franak. Za sada u razvijenim zemljama nema naznaka recesije, ali do nje će pre ili kasnije nužno doći, a tada će doći i do rasta interesa za kupovinu švajcarske valute. Deo ekonomista smatra da bi u SAD iduća recesija mogla da počne 2020. godine.

Dakle, za sada švajcarska centralna banka još uvek aktivno radi na slabljenju vlastite valute i lako je moguće da će je uspeti oslabiti barem nekoliko odsto sa sadašnje vrednosti. No, nije realno očekivati da se kurs franka u doglednoj budućnosti vrati na nivo od pre desetak godina, jer bi zbog poboljšanja ekonomske situacije švajcarska centralna banka mogla da prestane s namernim slabljenjem valute. Ako pak dođe do krize, SNB možda uz sve napore neće uspeti da spreči jačanje franka, baš kao što se dogodilo 2015. godine.

02.10.2018.

Prva žena na poziciji glavnog ekonomiste MMF-a

Međunarodni monetarni fond (MMF) postavio je profesorku Harvarda Gitu Gopinathu na mesto glavnog ekonomiste te međunarodne finansijske institucije, što je čini prvom ženom imenovanom na tu prestižnu poziciju.

Gopinath će zameniti Mauricea Obstfelda, koji je u julu najavio odlazak u penziju do kraja godine. Imenovanje dolazi u razdoblju kada se MMF bori s problemima pojačanog protekcionizma širom sveta i sa uticajem tehnologije na zapošljavanje.

"Gita je jedna od najboljih ekonomista na svetu, s besprekornim akademskim rezultatima, dokazanim rezultatima intelektualnog vođstva i opsežnim međunarodnim iskustvom", izjavila je Christine Lagarde, izvršni direktor MMF-a.

Gopintha je profesor međunarodnih studija i ekonomije na Univerzitetu Harvard. Jedna je od urednica American Economic Review-a i jedan od direktora programa međunarodnog finansiranja i makroekonomije u Nacionalnoj kancelariji za ekonomska istraživanja.

Takođe, ona je jedna od urednica aktuelnog Priručnika međunarodne ekonomije, koji je napisala sa bivšim glavnim ekonomistom MMF-a Kennethom Rogoffom. Napisala je oko 40 istraživačkih članaka o kursevima, trgovini i investicijama, međunarodnim finansijskim krizama, monetarnoj politici, dugu i tržišnim krizama u nastajanju, navode u MMF-u.

Gopinath je rođena i odrasla u Indiji, a sada je američka državljanka. Doktorat iz ekonomije stekla je na Univerzitetu Princeton 2001. godine.

02.10.2018.

Ministri finansija EU postigli dogovor o nižim stopama PDV-a na elektronske knjige i druge digitalne publikacije

Zahvaljujući ministarskom dogovoru zemlje EU će moći da primenjuju niže ili čak nulte stope PDV-a na elektronske publikacije koje se trenutno oporezuju po minimalnoj stopi od 15 posto, budući da se tretiraju kao elektronske usluge.

"Ovaj predlog je deo naših napora da modernizujemo PDV za digitalnu ekonomiju i omogućuje nam da držimo korak sa tehnološkim napretkom", izjavio je austrijski ministar finansija Hartwig Loeger, koji je predsedavao sastankom ministara finansija.

Dogovor je postignut nakon više od dve godine pregovora koji su pokrenuti predstavljanjem odgovarajućeg predloga Evropske komisije.

Evropski parlament je podržao predlog Brisela pre godinu dana.

"Ovo je dobra vest za medije i za sektor kulture", komentarisao je na Twitteru evropski zastupnik za ekonomiju Pierre Moscovici odluku veća ministara.

Vrlo niske ili nulte stope biće dopuštene samo "članicama koje ih trenutno primenjuju i na fizičke publikacije", navelo je u belešci Veće ministara EU.

Novi propisi će se primenjivati do usvajanja sveobuhvatne reforme PDV sistema u EU.

Izmene koje je predložila Evropska komisija omogućiće zemljama EU veću fleksibilnost pri određivanju stope PDV-a, napominje Reuters.

27.09.2018.

Fed povećao kamate, sledi zaoštravanje monetarne politike

Na Wall Streetu cene akcija su pale i u sredu, treći dan zaredom, nakon što je američka centralna banka povećala kamatne stope i signalizovala da će nastaviti sa zaoštravanjem monetarne politike zbog mogućeg jačanja inflatornih pritisaka.

Dow Jones je oslabio 0,4%, na 26.385 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 0,33%, na 2.905 bodova, a Nasdaq indeks 0,21%, na 7.990 bodova.

Nakon dvodnevne sednice, čelnici Feda su juče odlučili da povećaju ključne kamatne stope za 0,25 procentnih bodova, u rasponu od 2 do 2,25 posto, što je već treće povećanje kamata od početka godine. Međutim, to je u skladu sa očekivanjima na tržištima, pa su neposredno nakon objave te odluke cene akcija porasle.

Investitori su se nadali da će Fed signalizovati da bi do kraja godine mogao još jednom da poveća kamate, a potom na neko vreme da završi ciklus zaoštravanja monetarne politike. Međutim, Fed je signalizovao da bi, osim u decembru, kamate mogao da poveća još u tri navrata u 2019., a potom još jednom u 2020. godini.

To je uznemirilo investitore jer bi prema tom scenariju ključna kamata mogla dosegnuti 3,4%, otprilike pola procentnog boda iznad tzv. "neutralnog" nivoa kamate, koja označava da monetarna politika nije ni podsticajna ni restriktivna.

Predsednik Feda Jerome Powell kazao je na konferenciji za medije da centralna banka pažljivo prati inflaciju, izrazivši zabrinutost da bi snažan rast američke ekonomije mogao dovesti do pregrevanja i da bi prisilio Fed na dalje povećanje kamata.

To je razočaralo investitore koji su očekivali da je ciklus povećanja kamata pri kraju, pa su cene akcija pred kraj trgovanja izgubile sve početne dobitke, a indeksi su završili u minusu.

„Investitori su shvatili da će monetarna politika zadržati sadašnji smer i da se očekuje da će do kraja godine Fed još jednom povećati kamate”, kaže Mike O'Rourke, strateg u firmi JonesTrading.

Na Wall Streetu cene akcija rastu već godinama, zahvaljujući, između ostalog, labavoj monetarnoj politici, pa su nedavno berzanski indeksi dostigli najviše nivoe u istoriji.

Međutim, s povećanjem kamata, akcije su suočene sa jačanjem konkurentnosti investiranja ne samo u obveznice, nego i u gotovinu, koja ponovo, nakon gotovo cele decenije, postaje privlačna za ulaganja.

A na evropskim berzama cene akcija su juče porasle. Londonski FTSE indeks je ojačao 0,05%, na 7.511 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 0,09%, na 12.385 bodova, a pariski CAC 0,61%, na 5.512 bodova.

Na azijskim berzama u četvrtak se trguje oprezno.

19.09.2018.

Smanjena stopa siromaštva u svetu

Svetska banka saopštila je danas da je stopa siromaštva u svetu pala na rekordno nizak nivo, ali da usporavanje pada dovelo u pitanje cilj da se iskoreni ekstremno siromaštvo.

Deset odsto svetske populacije živelo je s manje od 1,9 dolara dnevno u 2015. godini, dok je dve godine ranije taj procenat bio 1,2 odsto. To znali da je 2015. godine 735,9 miliona ljudi živelo ispod praga siromaštva, u odnosu na 804,2 miliona ljudi u 2013.

Siromaštvo je smanjeno u svim delovima sveta osim na Bliskom istoku i severu Afrike, gde su sukobi u Siriji i Jemenu povećali stopu siromaštva na pet odsto u 2015. s 2,6 odsto u 2013. godini.

U podsaharskoj Africi stopa siromaštva je 41,1 odsto, u južnoj Aziji 12,4 odsto, u Latinskoj Americi i na Karibima 4,1 odsto, u istočnoj Aziji i pacifičkom regionu 2,3 odsto, a u Evropi i centralnoj Aziji 1,5 odsto.

"U proteklih 25 godina, više od milijardu ljudi se izvuklo iz ekstremnog siromaštva i globalna stopa siromaštva je sada niža nego ikada u zabeleženoj istoriji. To je jedno od najvećih ljudskih dostignuća u našem vremenu", rekao je predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.

Oko polovine zemalja u svetu sada ima stopu siromašiva ispod tri odsto, ali Svetska banka navodi da svet kao celina nije na putu da manje od tri odsto ljudi živi u ekstremnom siromaštvu do 2030. godine.

Od 1990. do 2015. stopa siromaštva je padala oko jedan odsto godišnje, sa skoro 36 odsto na 10 odsto, ali je od 2013. do 2015. ukupno pala jedan odsto.

Prema preliminarnim procenama Svetske banke, ove godine je u ekstremnom siromaštvu živelo 8,6 odsto ljudi.

Prikazano 8 vesti od 91 — Strana 4