Finansije

03.12.2018.

Microsoft prestigao Apple po tržišnoj vrednosti

Tržišna vrednost Microsofta premašila je vrednost Applea prvi put u ovoj deceniji.

Cena akcije tog softverskog diva u poslednje vreme raste, dok je deonica Applea pod pritiskom zbog naznaka usporavanja rasta prodaje ajfona.

Akcija Microsofta porasla je u petak 0,6 odsto, na otprilike 11 dolara, pa je njegova tržišna vrednost dosegla 851,2 milijarde dolara.

S druge strane, cena akcije Applea pala ja 0,5 odsto, na 178 dolara, pri čemu je njegova tržišna vrednost skliznula na 847,4 milijarde dolara.

Apple je godinama najveća američka kompanija po tržišnoj vrednosti, a ispred Microsofta probio se 2010. godine, kada je taj softverski div bio pod pritiskom zbog slabljenja potražnje za PC-jem, dok je Apple bio u zamahu, delimično zahvaljujući rastu prodaje pametnih telefona iPhone.

Cena deonice Applea potonula je skoro 20 odsto od početka ovog meseca, kada je kompanija objavila procene prodaje tokom tekućeg kvartala koje su manje nego što su analitičari očekivali.

Kako je to izazvalo strahovanja ulagača od slabljenja prodaje ajfona, najvažnijeg proizvoda tog tehnološkog diva, cena deonice oštro ja pala, pri čemu je Apple na vrednosti izgubio više od 250 milijardi dolara.

26.11.2018.

MMF ima novi plan za kriptovalute: novi korak u evoluciji novca

Šefica MMF Kristin Lagard je prošle sedmice na skupu fintech industrije u Singapuru poručila da bi centralne banke trebalo da razmotre mogućnost da počnu s izdavanjem svojih digitalnih valuta (central bank digital currency ili CBDC), dakle digitalne forme postojećeg novca kao zakonitog sredstva plaćanja (kao što su trenutno novčanice i kovanice).

To bi mgao da bude novi korak u evoluciji novca, zaključak je iz analize koju je napravio MMF, i jednog dana digitalni novac bi sasvim mogao da zameni postojeći.

Istorija novca bi mogla potpuno da se promeni

Istorija novca sugeriše da se njegove temeljne funkcije ne menjaju, ali forma se razvija kao odgovor na potrebe korisnika. Digitalizacija mnogih aspekata ekonomske aktivnosti podstiče centralne banke da ozbiljno razmotre uvođenje CBDC-a“, kažu stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda u materijalu koji su objavili ovoga meseca na sajtu („Casting Light on Central Bank Digital Currency“) i očekuju da se oko njega razvije debata.

Država bi, ukratko, na taj način mogla biti dobavljač novca za novu, digitalnu ekonomiju, a on bi bio dostupan za sve tipove plaćanja i mogao bi biti implementiran kroz različite tehnologije. Tek treba istražiti, međutim, kako bi se to konkretno sprovelo u pojedinoj zemlji, s kojim sve implikacijama za monetarnu politiku, finansijsku stabilnost i integritet i s kakvim troškovima. Za izdavanje i upravljanje gotovinom troškovi se procenjuju u evrozoni na oko 0,5 posto BDP-a, a snose ih uglavnom banke, kompanije i domaćinstva.

Lagard i ekipa time podstiču razvoj u sasvim suprotnom smeru od onog kojem su se nadali promoteri kriptovaluta poput bitkoina, odnosno onom koji trasira fintech industrija koja omogućuje nove vidove privatnog e-novca i plaćanja. Dok oni, dakle, sanjaju o tome da će država u digitalnoj budućnosti malo uzmaknuti, pogotovo s očekivanim "izumiranjem" gotovine, Lagard potiče države da ostanu aktivni igrači na tržištu novca, osvoje i tu teritoriju.

Bankama bi bila konkurencija centralna banka

Istina, danas su naši depoziti u komercijalnim bankama već ionako u digitalnom obliku, ali razlika bi bila u tome što bi CBDC, kao što je to sada gotovina, bili odgovornost države a ne privatne firme, poručuje Lagard. Taj digitalni novac bi mogao biti token iza kojeg stoji država, ili račun koji se direktno drži kod centralne banke, dostupan svima, pojedincima i firmama, za svakodnevna plaćanja. Neke centralne banke s time već eksperimentišu, odnosno okupile su timove koji razrađuju tu ideju – u Kanadi, Kini, Švedskoj i Urugvaju - ali niko, pa ni stručnjaci MMF-a, nemaju zasad odgovor na pitanje je li CBDC poželjni oblik novca budućnosti s obzirom na rapidno nastajuće alternative.

Fintech revolucija, kako priznaje Legard, već dovodi u pitanje dve forme novca: onaj fizički, kao i depozite u komercijalnim bankama, a ozbiljno propituje i ulogu države kao dobavljača. „Nalazimo se na istorijskoj tački preokreta. Vi – mladi i odvažni preduzetnici koji ste ovde okupljeni – ne smišljate samo nove usluge; vi potencijalno smišljate novu istoriju. A svi mi smo u procesu prilagođavanja“, tepala je šefica MMF-a u Singapuru novoj generaciji.

Startapovi bi mogli da upravljaju vašim novcem umesto banaka

Koje su funkcije novca? Prvo, on je jedinica računanja, potom je sredstvo plaćanja i na kraju sredstvo čuvanja vrednosti. Ljudi, vođeni željom da maksimiziraju korist za sebe i smanje troškove i rizike, određuju šta im je bolje. U slučaju CBDC, u odnosu na gotovinu, postavlja se, naprimer, pitanje anonimnosti plaćanja. Do koje je mere tu uopšte moguće sačuvati anonimnost, odnosno koliko se trećim stranama ili vlastima mora otkriti podataka o identitetu i transakcijama? Postoje, naime, legitimni razlozi zašto ljudi mogu preferirati barem određeni stepen anonimnosti. To je način da se izbegne profilisanje klijenata i svako drugo komercijalno korišćenje ličnih informacija, takođe i limitiranje opasnosti od hakovanja. Anonimnost je takođe i deo privatnosti, a ona je kroz UN-ovu deklaraciju priznata kao jedno od ljudskih prava. Ipak, jasno je, potpuna anonimnost digitalnog plaćanja neće biti moguća, to bi onda bio raj za kriminalce svih vrsta.

Bankama, zapravo, ideja CBDC-a neće biti previše privlačna jer bi se moglo dogoditi da digitalni novac koje izdaje centralna banka smanji depozite građana u komercijalnim bankama, odnosno u potpunosti učini račun u banci suvišnim. Taj novac je siguran, s njim bi se moglo plaćati bez ograničenja iznosa, a za držanje na računu verovatno bi se nudila i kamata. Zamislite taj horor u bankarskim glavama. Naravno, stručnjaci MMF-a nisu dozvolili da se horor razmaše već u ovoj fazi rasprave: nude rešenje. Banke se mogu uključiti u tržišnu utakmicu i nuditi više kamate i bolju uslugu... Moguće je, naravno, da centralne banke sklope partnerstva s privatnim sektorom, bankama i drugim finansijskim institucijama. Recimo, privatni sektor bi organizovao i održavao kontakt s klijentima, skladištio njihove digitalne novčanike, davao kamate i savete, nudio zajmove, ali bi se transakcije, plaćanja odvijala preko centralne banke, one bi držale back-end. Tako bi banke, finansijske institucije i startupovi upravljali digitalnim novcem, kao što danas banke distribuiraju gotovinu…

Sav taj vrli novi svet koji se pomalja stvara priličnu konfuziju jer ispada da bi se komercijalne banke zapravo mogle naći u poziciji da se takmiče sa centralnim bankama za klijente, ako ne bi postigle partnerstvo. U jednačinu treba pritom još ubaciti i kriptovalute koje, zahvaljujući blokčejn tehnologiji, pokušavaju izboriti mesto za sebe u totalnoj neregulisanosti tog dela tržišta. Sve to je svakako veliki pritisak na banke kakve poznajemo, a ionako ih pritiskaju fintech kompanije razvijajući rešenja za život bez gotovine s pametnim telefonima u rukama. Legitimno je tako pitanje – šta će od njih ostati, ili šta će ih zameniti? Na primer, kad u Evropskoj uniji naredne godine krene primena Direktive o platnim uslugama 2, banke će morati da otvore račune spoljnim licenciranim distributerima platnih usluga, tehnološkim kompanijama, pa će oni dobiti pristup klijentima i time će početi velika trka u mobilnom plaćanju.

18.11.2018.

Gubitak Ubera povećan na milijardu dolara, usporio rast prihoda

Američka kompanija Uber Technologies zabeležila je rast gubitka na više od milijardu dolara u proteklom kvartalu, dok su prihodi porasli po jednocifarnim stopama uoči planirane inicijalne javne ponude (IPO) naredne godine.

Ta kompanija za posredovanje u uslugama prevoza, sa sedištem u Silicijumskoj dolini, je u trećem kvartalu poslovala sa gubitkom od 1,07 milijardi dolara, dok je u prethodnom kvartalu gubitak iznosio 891 milion.

Neto prihodi kompanije porasli su u proteklom kvartalu za 5 posto u odnosu na prethodni kvartal, na 2,95 milijardi dolara, dok su bruto prihodi od narudžbina porasli 6 posto, na 12,7 milijardi dolara, objavio je Uber.

Donedavno su prihodi te kompanije rasli po dvocifrenim stopama na kvartalnim nivoima, ali je u poslednjim kvartalima njihov rast usporen na jednocifrene.

Međutim, na godišnjem nivou se i dalje beleži rast. Tako su neto prihodi u proteklom kvartalu bili za 38 posto veći nego u istom razdoblju prethodne godine, dok su bruto prihodi istovremeno skočili za 41 posto.

Kao privatna kompanija, Uber nije dužan da javno objavljuje finansijske izveštaje, ali je počeo da izveštava javnost o poslovnim rezultatima jer u narednoj godini planira da sprovede javnu ponudu i uvrstiti akcije na berzu.

Dara Khosrowshahi, koji je ranije preuzeo dužnost izvršnog direktora Ubera od suosnivača kompanije Travisa Kalanicka, rekao je u septembru da se Uber priprema za IPO u 2019. godini.

Procena vrednosti kompanije početkom ove godine iznosila je 72 milijarde dolara, po čemu je Uber jedna od najvrednijih privatnih kompanija na svetu.

Međutim, nedavno objavljene ponude banaka koje žele voditi IPO pokazale su da bi vrednost Ubera u javnoj ponudi mogla dosegnuti i 120 milijardi dolara, po čemu bi ta ponuda akcija mogla biti jedna od najvećih ikada.

Ali, zarada te kompanije u poslednje vreme je pod pritiskom zbog rasta troškova dok nastoji da privuče vozače i uđe na nova tržišta, premda je poslednjih godina preduzela niz koraka kako bi smanjila svoje gubitke.

Pod vođstvom Dare Khosrowshah, Uber je uložio u nova tržišta, a povukao se s onih na kojima je gubio milione dolara, poput kineskog, ruskog i s tržišta jugoistočne Azije.

Kompanija širi svoj raspon usluga, poput dostave hrane, prevoza tereta, iznajmljivanja bicikala i skutera, tražeći nove prihode i mogući put ka profitabilnosti, van svog osnovnog poslovanja.

Rast Ubera ugrožen je nedavno i zbog odluke njujorških gradskih vlasti da ograniči izdavanje dozvola za obavljanje taksi usluga po principu ekonomije deljenja tokom narednih godinu dana.

Osim toga, kompanija je suočena s dugotrajnim i skupim pravnim bitkama, nakon niza skandala zbog neprimerenog ponašanja pojedinih vozača Ubera, kao i sa zakonskim problemima i regulatornim ograničenjima širom sveta.

„Zabeležili smo još jedan snažan kvartal što se tiče poslovanja na globalnom nivou”, poručio je u izveštaju finansijski direktor Nelson Chai.

„A što se tiče IPO-a i razdoblja nakon javne ponude, investiramo u budući rast širom naše platforme, uključujući hranu, teret, električne automobile i skutere, kao i na tržišta s velikim potencijalom u Indiji i na Bliskom istoku na kojima i dalje učvršćujemo naše vodeće pozicije”, poručio je Chai.

16.11.2018.

Vrednost kompanije Apple za samo mesec ipo dana pala za 216 milijardi dolara

Vrednost Applea, najveće američke kompanije po tržišnoj vrednosti, pala je za mesec ipo dana za 216 milijardi dolara jer se investitori plaše da bi prodaja iPhonea, najvažnijeg proizvoda tog tehnološkog diva, mogla da oslabi. Početkom oktobra cena akcije Applea na Wall Streetu dostigla je rekordnih 233 dolara, pri čemu je tržišna vrednost kompanije bila znatno iznad nivoa od 1.000 milijardi dolara.

Međutim, od tada je cena akcije potonula 19,5 posto, na 186,8 dolara, što znači da je na ivici oblasti "medveda", odnosno 20 posto ispod njenog prethodnog najvišeg nivoa, kako se to definiše na Wall Streetu.

U međuvremenu, tržišna vrednost kompanije pala je za 216,6 milijardi dolara, na 886 milijardi. To je posledica razočarenja investitora poslednjim kvartalnim poslovnim rezultatima, koje je Apple objavio početkom novembra.

Doduše, prihodi i dobit kompanije na godišnjem nivou su porasli, ali investitore su pokolebale procene poslovodstva kompanije da će u četvrtom kvartalu, kada prodaja raste zbog božićnih praznika, njeni prihodi porasti manje nego što su analitičari u anketi Reutersa očekivali.

Nije dosad najveći pad

Oprezne procene su posledica, između ostalog, i negativnog uticaja kursnih razlika, kao i makroekonomska slabost nekih tržišta u razvoju, kao što su Brazil, Indija, Rusija i Turska, kazao je tada izvršni direktor Applea Tim Cook. Na cene akcija negativno je uticala i najava kompanije da će prestati da izveštava o broju prodatih iPhonea, iPada i Mac računara.

Analitičari kažu da to nije dobro jer je prodaja najvažnijeg Appleovog proizvoda pametnog telefona iPhonea već dugo vremena ključni pokazatelj uspešnosti poslovanja i da bi to moglo da znači da rast prodaje tog pametnog telefona usporava. Apple je, inače, u trećem kvartalu prodao 46,9 miliona iPhonea, malo više u odnosu na 46,7 miliona u istom periodu ranije, ali manje od očekivanja analitičara od 47,5 miliona.

Iako nagli, pad cene akcija Applea od 19,5 posto nije dosad najveći. Na prelazu između 2012. i 2013. godine cena Applea pala je 45 posto, dok je na prelazu iz 2015. u 2016. pala 33 posto. Iako je nakon poslednjeg pada tržišna vrednost Applea pala ispod 1.000 milijardi dolara, ta kompanija je i dalje na čelu liste najvrednijih američkih kompanija, ispred Microsofta i Amazona.

15.11.2018.

MMF poziva na izdavanje kriptovaluta

Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard smatra da bi centralne banke širom sveta trebalo da razmotre izdavanje digitalne valute, jer bi to transakcije kriptovalutama moglo učiniti sigurnijim.

“Verujem da bismo trebali razmotriti mogućnost izdavanja digitalnih valuta. Mogla bi postojati uloga države u snabdevanju digitalne ekonomije novcem. Prednost je jasna. Isplata će biti trenutna, sigurna, jeftina i potencijalno polu-anonimna…”

A centralne banke bi zadržale ulogu u tom plaćanju, rekla je Lagard na tehnološkoj konferenciji u Singapuru “Fintech Festival”.

Bezgotovinska plaćanja poslednjih godina znatno rastu, postavljajući nove izazove vladama i centralnim bankama. Regulatori su izrazili zabrinutost po pitanju digitalnih valuta, te su pozvali na veći nadzor.

Lagard je u svom govoru na tehnološkoj konferenciji istakla da centralne banke Kanade, Kine, Švedske i Urugvaja već “ozbiljno razmatraju” predlog o izdavanju digitalnih valuta.

Virtuelna valuta izdana od strane centralne banke bila bi odgovornost države – kao što je i gotovina – a ne privatnih firmi. To bi učinilo transakcije sigurnijim i češćim, a time i jeftinijim, što bi pomoglo potrošačima. izjavila je Lagard.

Dodala je da, iako je slučaj digitalne valute “univerzalan”, trebalo bi ga istražiti “ozbiljno, pažljivo i kreativno”.

03.11.2018.

Deset godina od pokretanja najvećeg finansijskog fenomena današnjice

Pre deset godina anonimni kriptograf izložio je načela autonomne online valute, koja bi postojala izvan dosega vlada i centralnih banaka. Danas nestabilnost bitcoina puni naslovne strane, ali tehnologija koja se nalazi iza njega obećava dublju promenu.

Digitalna valuta bitcoin jedna je od najvećih finansijskih fenomena našeg doba. I dok je njena povremena rekordna tržišna vrednost potpirivala snove o brzom bogaćenju, ovogodišnji pad je podstakao strahove da bi se mogao raspršiti kao balon od sapunice.

Bitcoin je pre 10 godina pokrenuo anonimni kriptograf koji je pod imenom Satoshi Nakamoto objavio načela autonomnog digitalnog novca. Njegove ideje bile su revolucionarne: Nema kontrole centralnih banaka, nema nacionalnih granica. Umesto toga mehanizam pod nazivom blockchain će osigurati poverenje i sigurnost u sistem.

Grubo rečeno, blockchain je javno dostupna kartoteka transakcija koje se snimaju jedna za drugom.

Ako neko pokuša da naruši ovaj lanac, to će odmah biti vidljivo jer je dostupno više zapisa. Tako, na primer, ovaj sistem ne dopušta korišćenje virtuelnog novca više od jednom.

Bitcoini se generišu, odnosno rudare, pomoću kompleksnih računarskih matematičkih procesa.

Količina bitcoina je ograničena i što se rudari više približe limitu to će postupak biti zahtevniji.

Satoshijev proglas objavljen je putem mailing liste u novembru 2008. Dva meseca kasnije, stvoren je softver.

Ulaganja su krenula s kolapsom investicione banke Lehman Brothers koje je upala u krizu. Bitcoin se niotkuda pojavio kao alternativa.

Veruje se da Satoshi Nakamoto poseduje milion bitcoina što je oko 6,3 milijardi dolara - bogatstvo koje je ostalo netaknuto. Misterija njegovog ili njenog identiteta je velika zagonetka koju mnogi pokušavaju da reše.

Satoshi je samo virtuelno komunicirao sa svojim kolegama iz sveta bitcoina pre nego što se potpuno povukao u izolaciju.

Bilo je potrebno neko vreme da bitcoin dobije zamah. U početku je bio samo igralište za računarske stručnjake.

U priči koja je ušla u legendu, neki programer je navodno s 10.000 bitcoina platio dostavu dve pizze 2010. godine. Na vrhuncu euforije bitcoinom prošle godine, ta dostava bi koštala 190 miliona dolara, a čak i danas, nakon znatnog pada vrednosti kriptovalute, tog nesretnika bi dve pizze koštale 63 miliona dolara.

Jedni od prvih koji su profitirali od ove kriptovalute bili su online kriminalci. Na crnim internet tržištima kao što je Silk Road, bitcoin se mogao koristiti za kupovinu droge i oružja.

U ranim danima bitcoin su karakterisale brze fluktuacije vrednosti, što je privuklo brojne špekulante. Na samom početku vrednost bitcoina se kretala od nekoliko evra do nekoliko desetina i nazad.

Pažnja javnosti i ograničen broj bitcoina, koji dostiže brojku od oko 21 miliona jedinica, doveo je do prave zlatne groznice u poslednjih nekoliko godina. Vrednost valute skočila je još više.

Zbog tačno određenog broja jedinica bitcoina koji je odredio Satoshi, sve kompleksniji i energetski zahtevniji proces rudarenja zahteva korišćenje farmi servera. Na Islandu, koji ima jeftinu geotermalnu energiju, razvila se cela industrija rudarenja.

Bitcoin je izgubio dve trećine svoje vrednosti ove godine, ali osećaj zlatne groznice još nije popustio. Moglo bi proći još 20 godina pre nego što se proizvedu sve moguće jedinice bitcoina.

Međutim, tehnologija koja stoji iza bitcoina, blockchain, privukla je najveći interes banaka i drugih institucija, od muzičke do automobilske. A to je zato što doprinosi bezbednosti internet transakcija.

Kritičari blockchaina kažu kako je lančani sistem spor i nezgrapan, ali zagovornici tehnologije tvrde kako se problemi mogu rešiti i da je njihova potencijalna bezbedonosna dobrobit ogromna.

"Tehnologija je još u ranim godinama razvoja, treba sazreti kako bi se mogla razviti za korišćenje u druge svrhe", rekao je profesor Christoph Meinel, stručnjak za internet tehnologiju i sisteme sa Univerziteta u Potsdamu.

Finansijska industrija deli sličan pogled na ovu tehnologiju:

"Blockchain ima potencijal da promeni način na koji kupujemo i prodajemo, sarađujemo s vladom i potvrđujemo autentičnost svega od vlasništva do porekla organskog povrća", napisali su iz investicione banke Goldman Sachs.

Blockchain nudi jednostavan i siguran način verifikacije gotovo svake vrste transakcije, čime ujedno uklanja potrebu za posrednikom ili centralizovanim tačkama potvrde.

Reč je o tehnologiji koja bi mogla da poremeti velik broj industrija, dovodeći u pitanje dugogodišnje poslovne modele, od osiguranja do nekretnina.

30.10.2018.

Najveća tehnološka akvizicija 2018. godine - IBM preuzima Red Hat za 34 milijarde dolara

Tehnološki gigant IBM preuzima američku multinacionalnu softversku kompaniju Red Hat za 34 milijarde dolara, piše Reuters. Dogovor se već naziva “najvećom tehnološkom akvizicijom 2018. godine” i “deal koji će promeniti budućnost računarskog oblaka”.

Akviziciju su potvrdile obe kompanije, a samo se čeka potvrda akcionara Red Hata i nadležnih regulatora. Potpuno pripajanje Red Hata IBM-u očekuje se u drugoj polovini naredne godine.

- Akvizicija Red Hata u potpunosti menja pravila igre – naglasila je Ginni Rometty, šefica IBM-a koja poslednjih godina pokušava da IBM, tehnološkog giganta sa stogodišnjom tradicijom, pogura u modernije vode - oblak (cloud) i veštačku inteligenciju.

Oblak (cloud) je softver kojim se podaci “skladište” na internetu umesto na računaru. Primera radi, Netflix, Dropbox, Google Drive, Microsoft Office 365 funkcionišu na tom principu. Ali razmena podataka između tih platformi nije baš tako jednostavna. Red Hat je, međutim, osmislio softver kojim je to moguće. To im je omogućilo saradnju sa velikim igračima u cloud biznisu poput Amazona, Microsofta i Googlea, a samo u prošloj godini zabeležili su prihode od gotovo 3 milijarde dolara. Inače, Red Hat zapošljava preko 12 hiljada ljudi.

Prema pisanju CNN-a, tom akvizicijom IBM će novu tehnologiju pružati svojim dosadašnjim konkurentima i pokušati da osveži svoje poslovanje. Njihovi prihodi su, naime, u konstantnom padu od 2012. godine. Tako je u ovogodišnjem trećem kvartalu IBM zabeležio pad prihoda i neto dobiti, pod uticajem usporavanja prodaje softvera i kolebanja tražnje za serverima.

Ukupan prihod te kompanije u trećem kvartalu pao je za dva posto u odnosu na isto razdoblje ranije, na 18,76 milijardi dolara. To je i niže od prognoza analitičara s Wall Streeta, koji su očekivali prihode od 19,10 milijardi dolara. Neto dobit je smanjena na 2,69 milijardi dolara, u odnosu na 2,73 milijarde dolara u istom prošlogodišnjem razdoblju.

24.10.2018.

Balon bitcoina se izduvao za 70% - aktivnih korisnika ima samo 5,8 miliona, a cena još uvek pada

Ljudi su dobili informaciju da će se graditi Las Vegas, grad u pustinji, i svi su pohitali da kupe zemlju. Kada su stigli, neko je razočarano rekao: “čekaj, pa ovde nema ničega osim pustinje”. Naravno, pa još se ništa nije ni izgradilo - opisao je slikovito Hrvoje Prpić, poslovni anđeo i kriptoentuzijasta, pomamu i otrežnjenje koje je pratilo najpoznatiju svetsku kriptovalutu bitcoin.

Nema sumnje, kriptosvet se i danas oporavlja od velike depresije. Brzopleti investitori, zavedeni pričom o brzoj zaradi, gubili su čitave ušteđevine kada je početkom godine vrednost jednog bitcoina sa gotovo 20 hiljada dolara pala na trećinu te vrednosti. Nisu skakali s krovova zgrada, koliko je poznato, ali i virtuelno samoubistvo je dovoljno. Brisanje digitalnih novčanika, Facebook profila, Twitter računa.

Matematički dokaz

Takvom zatvorenom kolu se nije nadao ni Satoshi Nakamoto, legendarni tvorac bitcoina, koji je pre gotovo 10 godina svetu obećao revoluciju. čovek ili grupa ljudi o čijem se identitetu i danas nagađa objavio je “manifest”, prvi nacrt bitcoina, elektronskog plaćanja na temelju matematičkih dokaza, 31. oktobra 2008. godine na nekom opskurnom kriptografskom forumu. Nekoliko meseci kasnije prvu transakciju od 10 BTC (danas oko 65 hiljada dolara) uputio je izvesnom Halu Finneyju, američkom računarskom programeru za koga neki i danas smatraju da se upravo on skriva iza pseudonima Nakamoto. Drugi će, pak, reći da iza bitcoina zajednički stoje tehnološke korporacije Samsung, Toshiba, Nakamichi i Motorola (ako se uzmu njihova prva slova dobije se Sa-Toshi Naka-moto).

Kako bilo, kamen mudraca modernih alhemičara, “digitalno zlato” koje se “rudari” računanjem komplikovanih matematičkih jednačina je stvoreno. Revolucija je, ipak, izostala. Da li je trend prošao? Da li je kripto mrtav? Nikako, reći će Prpić. Iako je kratak interes mainstream publike za kriptovalutama već veoma ispario, neki od aktivnih korisnika kriptovaluta kojih, prema zadnjem istraživanju Univerziteta Cambridge danas u svetu ima najviše 5,8 miliona, i dalje rade na novim inovacijama, na novoj tehnologiji, kaže Prpić. Posebno blockchainu, decentralizovanom lancu podataka koji hronološki beleži sve transakcije, a za koji se već sada tvrdi da bi mogao da donese tehnološki obrt kakav se ne pamti još od pokretanja interneta 90-ih. Međutim, ta obećanja novog sveta su slaba uteha za trenutne virtuelne gubitaše. A gubici će tek doći, misli Prpić. Prema njegovom predviđanju, do kraja godine bitcoin bi mogao pasti i na 3500 dolara. Međutim, ne treba očajavati. Gledajući dugoročno, kao i bilo koju drugu akciju, bitcoin je zapravo u konstantnom rastu.

Mnogo pre kripto-mešetarenja, originalna ideja bitcoina bila je nešto sasvim drugo.

Šifrovana poruka

Da je razvoj bitcoina protkan anti-establišment raspoloženjem nemoguće je sporiti. U prilog tome govori ne samo činjenica da se vreme njegove pojave podudara s početkom velike recesije našeg doba i rastućeg nepoverenja u centralne finansijske institucije, već je tu i šifrovana poruka koju je Nakamoto sakrio u prvi blok blockchaina. Reč je o odlomku iz londonskih novina The Times, iz januara 2009. godine. “Kancelar na rubu drugog spašavanja banaka”, novinski natpis dobija se dekodiranjem šifre. Tu Nakamoto aludira na plan, sada već bivšeg britanskog kancelara Alistaira Darlinga koji je 2008. godine posrnule banke spasio finansijskom injekcijom javnog novca od gotovo 850 milijardi dolara.

Izbeći, dakle, korumpirane centralne finansijske autoritete i moć upravljanja sopstvenim novcem staviti u ruke malog čoveka romantična je ideja od koje je sve krenulo. Reći da su kriptovalute konačno ostvarenje libertarijanske utopije ili tehno-anarhizma ne bi bilo pogrešno, ali činjenica je da većina ljudi za to ne mari. Zanima ih jedino neposredna korist koju mogu ostvariti.

- Za bitcoin sam prvi put čuo kada sam 2013. godine bio na studentskoj razmeni u Austriji. Majka je trebalo da mi pošalje neki novac, ne sećam se više, možda 100 evra. U to vreme ta transakcija preko banaka bila je veoma spora i uzimale su se velike naknade - priseća se Klancir trenutka kada je guglavši bolja i brža rešenja za slanje novca naleteo na bitcoin. Svakako, priznaje, njegova majka nije odmah sav novac pretvorila u bitcoin. Možda je trebala.

Ipak, to je ilustracija čovekove potrebe da uvek traži jednostavnija i bolja rešenja za svakodnevne probleme. Bitcoin predstavlja upravo to. Računar, internet i digitalni novčanik. To je sve što nam treba. Ne postoji jedan server ili jedan trezor s bitcoinima. Niko ti neće tražiti ime ili potvrdu, nema redova i šaltera, a transakciju će izvršiti sama zajednica korisnika sa svojih računara, čuveni rudari, ako se stimulišu naknadom koja može biti tek deo bitcoina. Zato, ne iznenađuje da je i rudarenje ubrzo postalo pravi biznis. Početkom godine zabeležena je i nestašica grafičkih kartica koje se koriste za rudarenje. Nanjušivši potražnju, AMD, možda najpoznatiji svetski proizvođač procesora, je cene svojih grafičkih kartica tada podigao za 30 do 40 posto pa su dosezale i preko 800 evra. Za taj iznos moguće je kupiti kompletan računar, a ne samo jednu komponentu.

Jednostavan zakon ponude i tražnje rukovodi i ekosistemom bitcoina. I to u svom najčistijem obliku, ali nije bez nedostataka. Skalabilnost, za početak. Bitcoin je kao raštrkana platna mreža izrazito neefikasan. Izvršenje jedne transakcije, za koju nam je potrebno da svojim računarima izračunamo komplikovane matematičke jednačine, može potrajati. Zato se obavlja tek sedam bitcoin transakcija u sekundi, za razliku od klasičnih bankovnih transakcija koje dosežu i nekoliko hiljada transakcija u sekundi. Iz toga sledi da ako želimo brže transakcije moramo povisiti naknade za rudare, izvršitelje transakcije.

- Jednostavno, ako želiš da tvoja bitcoin transakcija bude prva na redu, ostavićeš naknadu od 20 ili 30 dolara i to će biti podsticaj rudarima da to što pre odrade. To, svakako, ima smisla za transakcije od nekoliko desetina ili stotina hiljada dolara, ali ne i za manje, primera radi sto dolara. Zato su nove kriptovalute iskočile na scenu. Pojavio se Litecoin, kao bolja verzija bitcoina, a za njim i tehnološki mnogo napredniji Ethereum. Čak i banke, kao što su UniCredit i UBS, koriste kriptovalutu Ripple za interkontinentalni prenos velikih iznosa. Danas ih je u opticaju približno 1500. Neke od njih, poput Neter Coina ili OneCoina, potvrđene su kao pokušaji prevare. Međutim, bitcoin je, iako ga mnogi danas smatraju zastarelim, kao prva digitalna valuta ostao najpopularniji, s nešto više od 100 milijardi dolara u trenutnoj tržišnoj kapitalizaciji. Takav bazen novca, ne čudi, brzo je od fino ugođenog decentralizovanog sistema skliznuo u poligon velikih igrača i nestrpljivih oportunista. Nije ostao imun na iste one boljke “stvarnog finansijskog sveta”.

Dvojica profesora iz Teksasa

Potkrepljuje to tek nedavno otkriveni skandal čiji su akteri Tether Limited i kripto menjačnica Bitfinex. Oni su otpuženi da su manipulacijom cene bitcoina krajem 2017. godine uzrokovali balon koji se, sada znamo, početkom 2018. ispumpao, za gotovo 70 posto. Kako je do toga tačno došlo otkrila su dvojica profesora sa Univerziteta u Teksasu. U svom istraživanju John Griffin i Amin Shams, obojica s odseka za finansije, analizom transakcionih zapisa u blockchainu, uočili su korelaciju između povećanog broja Tethera i porasta cene bitcoina.

Naime, kompanija Tether Limited osmislila je Tether originalno kao stablecoin, odnosno token posrednik. Budući da banke s nepoverenjem gledaju na bitcoin, Tether olakšava trgovanje u kriptosvetu jer je povezan s dolarom. To znači da se jedan Tether može kupiti za jedan dolar (1 USDT = 1 USD), a potom se s njim može kupiti bitcoin bez većih pravnih komplikacija. To takođe znači da na milion “odštampanih” Tethera u kriptosvetu mora stajati milion dolara na nekom bankarskom računu. Tako se barem verovalo. Ubrzo je, međutim, potvrđeno da su ogromne količine Tethera “odštampane” bez pokrića, a do danas tvorci tog stable coina nisu te optužbe opovrgnuli.

Ogromnim količinama “odštampanog” Tethera, zaključak je teksaških profesora, kupovao se i prodavao bitcoin preko menjačnice Bitfinex, jedne od najpopularnijih menjačnica digitalnih valuta, što je stvaralo veštački utisak veće tržišne aktivnosti. Kao šlag na tortu, ispostavilo se i da je upravni odbor Bitfinexa, sa sedištem na Devičanskim ostrvima, stajao i iza kompanije Tether Limited. Tom složenom Ponzijevom šemom do kraja 2017. godine bitcoin je doveden do vrhunca svoje finansijske i medijske dominacije. Amaterske ulagače je to podstaklo da i oni pokušaju nešto da zarade na brzinu. Znamo da većina nije uspela, a nisu izostale ni institucionalne kritike.

- Bitcoin je kombinacija prenaduvanog balona, Ponzijeve šeme i ekološke katastrofe - parafrazirao je Zoran Bohaček, glavni savetnik Hrvatske udruge banaka, glavnog direktora Banke za međunarodna poravnanja (BIS) Agustina Carstensa. Za sebe će reći da nije kripto skeptik, nego realista, a kao takav propušta da vidi sve te prednosti bitcoina koje mnogi tako glasno zagovaraju. Spor je, neefikasan kod malih transakcija, volatilan, a time je i svako ulaganje špekulacija.

- Na svemu tome se može lepo zaraditi, ali isto tako, što se amaterima i najčešće događa, izgubiti deo ili kompletnu investiciju - kaže Bohaček, dodajući da na regulisanim tržištima, berzama roba, valuta i akcija, postoji zaštita od prevara koja se u slučaju kriptovaluta ne može garantovati.

Blockchain tehnologija

Ono u čemu se Bohaček s kripto entuzijastima ipak slaže jeste potencijalna revolucija koju bi mogla da donese tehnologija razvijena kao podloga bitcoina - blockchain. Kaže da ta tehnologija obećava, posebno njegova mogućnost primene u slučaju zemljišnih knjiga, zdravstvenih kartona, tj. javne uprave. Ali na to ćemo morati pričekati. Kako kaže Prpić, neki sektori javne uprave još nisu prihvatili ni internet. Uz to, teško je i zamisliti da će ljudi prihvatiti nešto tako apstraktno i neopipljivo kao blockchain. Najviše s obzirom na to da još nismo u potpunosti svladali primitivne, ali katkad komplikovane procedure predaje obrazaca, ispunjavanja formulara, prikupljanja i skladištenja dokumentacije.

- Nema tu puno razlike. Sve je to tehnologija. Udaranje pečata na papir je isto tehnologija kao i pametni ugovor. Digitalna tehnologija je samo jedan korak unapred - smatra Klancir. Blockchain, kao i pametni ugovori, u ostatku sveta već ostvaruje svoje prve konkretne primene.

- Jedan sektor gde privatni, zatvoreni blockchain može ostvariti idealnu primenu je naftna industrija - objašnjava. Primera radi, dogovorom sklopljenim između ruskog avioprevoznika S7 i naftaškog giganta Gazproma u avgustu je odlučeno da će kompletno snabdevanje aviona S7 gorivom i plaćanje te usluge biti vođeno preko pametnog ugovora. Pametni ugovor, zasnovan na blockchainu, može se programirati na osnovu uslova obe strane, a oni se onda automatski izvršavaju. Nema onog “kume, čekaj do prvog” ili “daj da mi to nekako prebijemo”.

- Znači da čim Gazprom potrebnu količinu goriva sipa u avione, odgovarajući iznos za trošak goriva automatski se od S7 prebacuje Gazpromu preko pametnog ugovora, odnosno blockchaina. Uklanja se posrednik, a time i visoke transakcione naknade na tako velike iznose - tumači Klancir.

Da bi takve ideje zaživele i kod nas, slažu se svi sagovornici, neophodna je regulacija. - Za očekivati je da će buduća regulacija kriptoimovine posebno pokušati da zaštiti potrošače, da će se zasnivati na principu “ista usluga, isti rizici, ista pravila, isti nadzor” i da će odnositi na pojedinu finansijsku aktivnost bez obzira na upotrebljenu tehnologiju - smatra Bohaček, ipak tvrdeći da one nikad neće postati deo bankarskog mainstreama jer naprosto nisu novac.

Prikazano 8 vesti od 91 — Strana 3