Finansije

13.12.2018.

Šta je dovelo do iznenadnog pada Ethereuma na čak 13 dolara?

Celokupna kripto-zajednica posmatrala je u strahu kada je cena Ethereuma za trenutak, na Coinbase Pro (ranije poznata kao GDAX) pala sa skoro 100 dolara na bednih 13 dolara. Incident se dogodio 6. decembra, a cena novčića danas je i dalje ispod 100 dolara (77,86 dolara oko 8h), 13. decembra. Nakon toga, cena Ethereum-a treće najveće kriptovalute po tržišnoj kapitalizaciji nakon Bitcoina i Ripplea se vratila na prosečnu vrednost trgovanja od oko 97 dolara. Zaista, bilo je potrebno samo trenutak pre nego što se njegova vrednost popela sa 13 na 97 dolara, što se može videti na grafikonu.

Čini se da je anomalija isključivo uticala na cenu Ethereuma na tržištima USDC Coinbase Proa. Za one koji nisu upoznati, USDC je kriptovaluta vezana za dolar, koju je izdao fintech gigant Circle (sa nekim sredstvima od begemota rudarenja Bitmaina). Šokirani trgovci su odmah izašli na društvene mreže kako bi delili screenshot-ove s neobičnim kretanjem, a mnogi su ostali zapanjeni događajem. Hard Fork je od tada potvrdio da se to zaista dogodilo. Coinbase je odgovorio na pitanje na Twitter-u, a menjačnica tvrdi da su njeni sistemi funkcionisali kako je planirano, bez neočekivanih ponašanja. Evo šta je rekla:

Međutim zaplet se usložnjava. Pod pretpostavkom da je neobična trgovačka aktivnost bila ručno postavljen nalog za prodaju (a ne trgovinska nepravilnost izazvana sistemskom greškom – ili bota), kako Coinbase tvrdi u svom odgovoru, moguće je da neočekivani pad cene nije uzrokovan takozvanim flash crash-om. Naglo kretanje cena – poput onog koji smo videli na Coinbase Prou – zaista bi moglo da bude pokrenuto postupcima trgovaca, rekli su za Hard Fork ljudi koji su upoznati sa ovim pitanjem. To znači da je u potpunosti moguće da je neki nesretni korisnik napravio užasno lošu trgovinu – a tržište je brzo odgovorilo na to. Na primer, potencijalni kupac Ethereuma je možda želeo da izda nalog za kupovinu u vrednosti od 13 dolara kako bi kupio digitalnu valutu na niskom nivou podrške, ali je slučajno ili greškom izdao nalog za prodaju za 13 dolara, objašnjava portal Koz Week. Kakav god da je slučaj, ovo je jedna veoma bizarna pojava.

Teško da je ovo prvi put da je tržište kriptovaluta doživelo neočekivane padove cena, poznatije pod nazivom „flash crashes“. Zapravo, ovo je barem drugi put kada je Ethereum bio subjekat flash crash-a. U 2017. godini, cena popularne kriptovalute, čiji je suosnivač Vitalik Buterin koji je pre nedelju dana dobio počasni doktorat iz ove oblasti, srušila se sa preko 300 dolara na samo deset centi. Kao i kod ovog incidenta, njegova cena se brzo oporavila, iako se nakon toga popela na mnogo viši nivo.

03.12.2018.

Microsoft prestigao Apple po tržišnoj vrednosti

Tržišna vrednost Microsofta premašila je vrednost Applea prvi put u ovoj deceniji.

Cena akcije tog softverskog diva u poslednje vreme raste, dok je deonica Applea pod pritiskom zbog naznaka usporavanja rasta prodaje ajfona.

Akcija Microsofta porasla je u petak 0,6 odsto, na otprilike 11 dolara, pa je njegova tržišna vrednost dosegla 851,2 milijarde dolara.

S druge strane, cena akcije Applea pala ja 0,5 odsto, na 178 dolara, pri čemu je njegova tržišna vrednost skliznula na 847,4 milijarde dolara.

Apple je godinama najveća američka kompanija po tržišnoj vrednosti, a ispred Microsofta probio se 2010. godine, kada je taj softverski div bio pod pritiskom zbog slabljenja potražnje za PC-jem, dok je Apple bio u zamahu, delimično zahvaljujući rastu prodaje pametnih telefona iPhone.

Cena deonice Applea potonula je skoro 20 odsto od početka ovog meseca, kada je kompanija objavila procene prodaje tokom tekućeg kvartala koje su manje nego što su analitičari očekivali.

Kako je to izazvalo strahovanja ulagača od slabljenja prodaje ajfona, najvažnijeg proizvoda tog tehnološkog diva, cena deonice oštro ja pala, pri čemu je Apple na vrednosti izgubio više od 250 milijardi dolara.

26.11.2018.

MMF ima novi plan za kriptovalute: novi korak u evoluciji novca

Šefica MMF Kristin Lagard je prošle sedmice na skupu fintech industrije u Singapuru poručila da bi centralne banke trebalo da razmotre mogućnost da počnu s izdavanjem svojih digitalnih valuta (central bank digital currency ili CBDC), dakle digitalne forme postojećeg novca kao zakonitog sredstva plaćanja (kao što su trenutno novčanice i kovanice).

To bi mgao da bude novi korak u evoluciji novca, zaključak je iz analize koju je napravio MMF, i jednog dana digitalni novac bi sasvim mogao da zameni postojeći.

Istorija novca bi mogla potpuno da se promeni

Istorija novca sugeriše da se njegove temeljne funkcije ne menjaju, ali forma se razvija kao odgovor na potrebe korisnika. Digitalizacija mnogih aspekata ekonomske aktivnosti podstiče centralne banke da ozbiljno razmotre uvođenje CBDC-a“, kažu stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda u materijalu koji su objavili ovoga meseca na sajtu („Casting Light on Central Bank Digital Currency“) i očekuju da se oko njega razvije debata.

Država bi, ukratko, na taj način mogla biti dobavljač novca za novu, digitalnu ekonomiju, a on bi bio dostupan za sve tipove plaćanja i mogao bi biti implementiran kroz različite tehnologije. Tek treba istražiti, međutim, kako bi se to konkretno sprovelo u pojedinoj zemlji, s kojim sve implikacijama za monetarnu politiku, finansijsku stabilnost i integritet i s kakvim troškovima. Za izdavanje i upravljanje gotovinom troškovi se procenjuju u evrozoni na oko 0,5 posto BDP-a, a snose ih uglavnom banke, kompanije i domaćinstva.

Lagard i ekipa time podstiču razvoj u sasvim suprotnom smeru od onog kojem su se nadali promoteri kriptovaluta poput bitkoina, odnosno onom koji trasira fintech industrija koja omogućuje nove vidove privatnog e-novca i plaćanja. Dok oni, dakle, sanjaju o tome da će država u digitalnoj budućnosti malo uzmaknuti, pogotovo s očekivanim "izumiranjem" gotovine, Lagard potiče države da ostanu aktivni igrači na tržištu novca, osvoje i tu teritoriju.

Bankama bi bila konkurencija centralna banka

Istina, danas su naši depoziti u komercijalnim bankama već ionako u digitalnom obliku, ali razlika bi bila u tome što bi CBDC, kao što je to sada gotovina, bili odgovornost države a ne privatne firme, poručuje Lagard. Taj digitalni novac bi mogao biti token iza kojeg stoji država, ili račun koji se direktno drži kod centralne banke, dostupan svima, pojedincima i firmama, za svakodnevna plaćanja. Neke centralne banke s time već eksperimentišu, odnosno okupile su timove koji razrađuju tu ideju – u Kanadi, Kini, Švedskoj i Urugvaju - ali niko, pa ni stručnjaci MMF-a, nemaju zasad odgovor na pitanje je li CBDC poželjni oblik novca budućnosti s obzirom na rapidno nastajuće alternative.

Fintech revolucija, kako priznaje Legard, već dovodi u pitanje dve forme novca: onaj fizički, kao i depozite u komercijalnim bankama, a ozbiljno propituje i ulogu države kao dobavljača. „Nalazimo se na istorijskoj tački preokreta. Vi – mladi i odvažni preduzetnici koji ste ovde okupljeni – ne smišljate samo nove usluge; vi potencijalno smišljate novu istoriju. A svi mi smo u procesu prilagođavanja“, tepala je šefica MMF-a u Singapuru novoj generaciji.

Startapovi bi mogli da upravljaju vašim novcem umesto banaka

Koje su funkcije novca? Prvo, on je jedinica računanja, potom je sredstvo plaćanja i na kraju sredstvo čuvanja vrednosti. Ljudi, vođeni željom da maksimiziraju korist za sebe i smanje troškove i rizike, određuju šta im je bolje. U slučaju CBDC, u odnosu na gotovinu, postavlja se, naprimer, pitanje anonimnosti plaćanja. Do koje je mere tu uopšte moguće sačuvati anonimnost, odnosno koliko se trećim stranama ili vlastima mora otkriti podataka o identitetu i transakcijama? Postoje, naime, legitimni razlozi zašto ljudi mogu preferirati barem određeni stepen anonimnosti. To je način da se izbegne profilisanje klijenata i svako drugo komercijalno korišćenje ličnih informacija, takođe i limitiranje opasnosti od hakovanja. Anonimnost je takođe i deo privatnosti, a ona je kroz UN-ovu deklaraciju priznata kao jedno od ljudskih prava. Ipak, jasno je, potpuna anonimnost digitalnog plaćanja neće biti moguća, to bi onda bio raj za kriminalce svih vrsta.

Bankama, zapravo, ideja CBDC-a neće biti previše privlačna jer bi se moglo dogoditi da digitalni novac koje izdaje centralna banka smanji depozite građana u komercijalnim bankama, odnosno u potpunosti učini račun u banci suvišnim. Taj novac je siguran, s njim bi se moglo plaćati bez ograničenja iznosa, a za držanje na računu verovatno bi se nudila i kamata. Zamislite taj horor u bankarskim glavama. Naravno, stručnjaci MMF-a nisu dozvolili da se horor razmaše već u ovoj fazi rasprave: nude rešenje. Banke se mogu uključiti u tržišnu utakmicu i nuditi više kamate i bolju uslugu... Moguće je, naravno, da centralne banke sklope partnerstva s privatnim sektorom, bankama i drugim finansijskim institucijama. Recimo, privatni sektor bi organizovao i održavao kontakt s klijentima, skladištio njihove digitalne novčanike, davao kamate i savete, nudio zajmove, ali bi se transakcije, plaćanja odvijala preko centralne banke, one bi držale back-end. Tako bi banke, finansijske institucije i startupovi upravljali digitalnim novcem, kao što danas banke distribuiraju gotovinu…

Sav taj vrli novi svet koji se pomalja stvara priličnu konfuziju jer ispada da bi se komercijalne banke zapravo mogle naći u poziciji da se takmiče sa centralnim bankama za klijente, ako ne bi postigle partnerstvo. U jednačinu treba pritom još ubaciti i kriptovalute koje, zahvaljujući blokčejn tehnologiji, pokušavaju izboriti mesto za sebe u totalnoj neregulisanosti tog dela tržišta. Sve to je svakako veliki pritisak na banke kakve poznajemo, a ionako ih pritiskaju fintech kompanije razvijajući rešenja za život bez gotovine s pametnim telefonima u rukama. Legitimno je tako pitanje – šta će od njih ostati, ili šta će ih zameniti? Na primer, kad u Evropskoj uniji naredne godine krene primena Direktive o platnim uslugama 2, banke će morati da otvore račune spoljnim licenciranim distributerima platnih usluga, tehnološkim kompanijama, pa će oni dobiti pristup klijentima i time će početi velika trka u mobilnom plaćanju.

18.11.2018.

Gubitak Ubera povećan na milijardu dolara, usporio rast prihoda

Američka kompanija Uber Technologies zabeležila je rast gubitka na više od milijardu dolara u proteklom kvartalu, dok su prihodi porasli po jednocifarnim stopama uoči planirane inicijalne javne ponude (IPO) naredne godine.

Ta kompanija za posredovanje u uslugama prevoza, sa sedištem u Silicijumskoj dolini, je u trećem kvartalu poslovala sa gubitkom od 1,07 milijardi dolara, dok je u prethodnom kvartalu gubitak iznosio 891 milion.

Neto prihodi kompanije porasli su u proteklom kvartalu za 5 posto u odnosu na prethodni kvartal, na 2,95 milijardi dolara, dok su bruto prihodi od narudžbina porasli 6 posto, na 12,7 milijardi dolara, objavio je Uber.

Donedavno su prihodi te kompanije rasli po dvocifrenim stopama na kvartalnim nivoima, ali je u poslednjim kvartalima njihov rast usporen na jednocifrene.

Međutim, na godišnjem nivou se i dalje beleži rast. Tako su neto prihodi u proteklom kvartalu bili za 38 posto veći nego u istom razdoblju prethodne godine, dok su bruto prihodi istovremeno skočili za 41 posto.

Kao privatna kompanija, Uber nije dužan da javno objavljuje finansijske izveštaje, ali je počeo da izveštava javnost o poslovnim rezultatima jer u narednoj godini planira da sprovede javnu ponudu i uvrstiti akcije na berzu.

Dara Khosrowshahi, koji je ranije preuzeo dužnost izvršnog direktora Ubera od suosnivača kompanije Travisa Kalanicka, rekao je u septembru da se Uber priprema za IPO u 2019. godini.

Procena vrednosti kompanije početkom ove godine iznosila je 72 milijarde dolara, po čemu je Uber jedna od najvrednijih privatnih kompanija na svetu.

Međutim, nedavno objavljene ponude banaka koje žele voditi IPO pokazale su da bi vrednost Ubera u javnoj ponudi mogla dosegnuti i 120 milijardi dolara, po čemu bi ta ponuda akcija mogla biti jedna od najvećih ikada.

Ali, zarada te kompanije u poslednje vreme je pod pritiskom zbog rasta troškova dok nastoji da privuče vozače i uđe na nova tržišta, premda je poslednjih godina preduzela niz koraka kako bi smanjila svoje gubitke.

Pod vođstvom Dare Khosrowshah, Uber je uložio u nova tržišta, a povukao se s onih na kojima je gubio milione dolara, poput kineskog, ruskog i s tržišta jugoistočne Azije.

Kompanija širi svoj raspon usluga, poput dostave hrane, prevoza tereta, iznajmljivanja bicikala i skutera, tražeći nove prihode i mogući put ka profitabilnosti, van svog osnovnog poslovanja.

Rast Ubera ugrožen je nedavno i zbog odluke njujorških gradskih vlasti da ograniči izdavanje dozvola za obavljanje taksi usluga po principu ekonomije deljenja tokom narednih godinu dana.

Osim toga, kompanija je suočena s dugotrajnim i skupim pravnim bitkama, nakon niza skandala zbog neprimerenog ponašanja pojedinih vozača Ubera, kao i sa zakonskim problemima i regulatornim ograničenjima širom sveta.

„Zabeležili smo još jedan snažan kvartal što se tiče poslovanja na globalnom nivou”, poručio je u izveštaju finansijski direktor Nelson Chai.

„A što se tiče IPO-a i razdoblja nakon javne ponude, investiramo u budući rast širom naše platforme, uključujući hranu, teret, električne automobile i skutere, kao i na tržišta s velikim potencijalom u Indiji i na Bliskom istoku na kojima i dalje učvršćujemo naše vodeće pozicije”, poručio je Chai.

16.11.2018.

Vrednost kompanije Apple za samo mesec ipo dana pala za 216 milijardi dolara

Vrednost Applea, najveće američke kompanije po tržišnoj vrednosti, pala je za mesec ipo dana za 216 milijardi dolara jer se investitori plaše da bi prodaja iPhonea, najvažnijeg proizvoda tog tehnološkog diva, mogla da oslabi. Početkom oktobra cena akcije Applea na Wall Streetu dostigla je rekordnih 233 dolara, pri čemu je tržišna vrednost kompanije bila znatno iznad nivoa od 1.000 milijardi dolara.

Međutim, od tada je cena akcije potonula 19,5 posto, na 186,8 dolara, što znači da je na ivici oblasti "medveda", odnosno 20 posto ispod njenog prethodnog najvišeg nivoa, kako se to definiše na Wall Streetu.

U međuvremenu, tržišna vrednost kompanije pala je za 216,6 milijardi dolara, na 886 milijardi. To je posledica razočarenja investitora poslednjim kvartalnim poslovnim rezultatima, koje je Apple objavio početkom novembra.

Doduše, prihodi i dobit kompanije na godišnjem nivou su porasli, ali investitore su pokolebale procene poslovodstva kompanije da će u četvrtom kvartalu, kada prodaja raste zbog božićnih praznika, njeni prihodi porasti manje nego što su analitičari u anketi Reutersa očekivali.

Nije dosad najveći pad

Oprezne procene su posledica, između ostalog, i negativnog uticaja kursnih razlika, kao i makroekonomska slabost nekih tržišta u razvoju, kao što su Brazil, Indija, Rusija i Turska, kazao je tada izvršni direktor Applea Tim Cook. Na cene akcija negativno je uticala i najava kompanije da će prestati da izveštava o broju prodatih iPhonea, iPada i Mac računara.

Analitičari kažu da to nije dobro jer je prodaja najvažnijeg Appleovog proizvoda pametnog telefona iPhonea već dugo vremena ključni pokazatelj uspešnosti poslovanja i da bi to moglo da znači da rast prodaje tog pametnog telefona usporava. Apple je, inače, u trećem kvartalu prodao 46,9 miliona iPhonea, malo više u odnosu na 46,7 miliona u istom periodu ranije, ali manje od očekivanja analitičara od 47,5 miliona.

Iako nagli, pad cene akcija Applea od 19,5 posto nije dosad najveći. Na prelazu između 2012. i 2013. godine cena Applea pala je 45 posto, dok je na prelazu iz 2015. u 2016. pala 33 posto. Iako je nakon poslednjeg pada tržišna vrednost Applea pala ispod 1.000 milijardi dolara, ta kompanija je i dalje na čelu liste najvrednijih američkih kompanija, ispred Microsofta i Amazona.

15.11.2018.

MMF poziva na izdavanje kriptovaluta

Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard smatra da bi centralne banke širom sveta trebalo da razmotre izdavanje digitalne valute, jer bi to transakcije kriptovalutama moglo učiniti sigurnijim.

“Verujem da bismo trebali razmotriti mogućnost izdavanja digitalnih valuta. Mogla bi postojati uloga države u snabdevanju digitalne ekonomije novcem. Prednost je jasna. Isplata će biti trenutna, sigurna, jeftina i potencijalno polu-anonimna…”

A centralne banke bi zadržale ulogu u tom plaćanju, rekla je Lagard na tehnološkoj konferenciji u Singapuru “Fintech Festival”.

Bezgotovinska plaćanja poslednjih godina znatno rastu, postavljajući nove izazove vladama i centralnim bankama. Regulatori su izrazili zabrinutost po pitanju digitalnih valuta, te su pozvali na veći nadzor.

Lagard je u svom govoru na tehnološkoj konferenciji istakla da centralne banke Kanade, Kine, Švedske i Urugvaja već “ozbiljno razmatraju” predlog o izdavanju digitalnih valuta.

Virtuelna valuta izdana od strane centralne banke bila bi odgovornost države – kao što je i gotovina – a ne privatnih firmi. To bi učinilo transakcije sigurnijim i češćim, a time i jeftinijim, što bi pomoglo potrošačima. izjavila je Lagard.

Dodala je da, iako je slučaj digitalne valute “univerzalan”, trebalo bi ga istražiti “ozbiljno, pažljivo i kreativno”.

03.11.2018.

Deset godina od pokretanja najvećeg finansijskog fenomena današnjice

Pre deset godina anonimni kriptograf izložio je načela autonomne online valute, koja bi postojala izvan dosega vlada i centralnih banaka. Danas nestabilnost bitcoina puni naslovne strane, ali tehnologija koja se nalazi iza njega obećava dublju promenu.

Digitalna valuta bitcoin jedna je od najvećih finansijskih fenomena našeg doba. I dok je njena povremena rekordna tržišna vrednost potpirivala snove o brzom bogaćenju, ovogodišnji pad je podstakao strahove da bi se mogao raspršiti kao balon od sapunice.

Bitcoin je pre 10 godina pokrenuo anonimni kriptograf koji je pod imenom Satoshi Nakamoto objavio načela autonomnog digitalnog novca. Njegove ideje bile su revolucionarne: Nema kontrole centralnih banaka, nema nacionalnih granica. Umesto toga mehanizam pod nazivom blockchain će osigurati poverenje i sigurnost u sistem.

Grubo rečeno, blockchain je javno dostupna kartoteka transakcija koje se snimaju jedna za drugom.

Ako neko pokuša da naruši ovaj lanac, to će odmah biti vidljivo jer je dostupno više zapisa. Tako, na primer, ovaj sistem ne dopušta korišćenje virtuelnog novca više od jednom.

Bitcoini se generišu, odnosno rudare, pomoću kompleksnih računarskih matematičkih procesa.

Količina bitcoina je ograničena i što se rudari više približe limitu to će postupak biti zahtevniji.

Satoshijev proglas objavljen je putem mailing liste u novembru 2008. Dva meseca kasnije, stvoren je softver.

Ulaganja su krenula s kolapsom investicione banke Lehman Brothers koje je upala u krizu. Bitcoin se niotkuda pojavio kao alternativa.

Veruje se da Satoshi Nakamoto poseduje milion bitcoina što je oko 6,3 milijardi dolara - bogatstvo koje je ostalo netaknuto. Misterija njegovog ili njenog identiteta je velika zagonetka koju mnogi pokušavaju da reše.

Satoshi je samo virtuelno komunicirao sa svojim kolegama iz sveta bitcoina pre nego što se potpuno povukao u izolaciju.

Bilo je potrebno neko vreme da bitcoin dobije zamah. U početku je bio samo igralište za računarske stručnjake.

U priči koja je ušla u legendu, neki programer je navodno s 10.000 bitcoina platio dostavu dve pizze 2010. godine. Na vrhuncu euforije bitcoinom prošle godine, ta dostava bi koštala 190 miliona dolara, a čak i danas, nakon znatnog pada vrednosti kriptovalute, tog nesretnika bi dve pizze koštale 63 miliona dolara.

Jedni od prvih koji su profitirali od ove kriptovalute bili su online kriminalci. Na crnim internet tržištima kao što je Silk Road, bitcoin se mogao koristiti za kupovinu droge i oružja.

U ranim danima bitcoin su karakterisale brze fluktuacije vrednosti, što je privuklo brojne špekulante. Na samom početku vrednost bitcoina se kretala od nekoliko evra do nekoliko desetina i nazad.

Pažnja javnosti i ograničen broj bitcoina, koji dostiže brojku od oko 21 miliona jedinica, doveo je do prave zlatne groznice u poslednjih nekoliko godina. Vrednost valute skočila je još više.

Zbog tačno određenog broja jedinica bitcoina koji je odredio Satoshi, sve kompleksniji i energetski zahtevniji proces rudarenja zahteva korišćenje farmi servera. Na Islandu, koji ima jeftinu geotermalnu energiju, razvila se cela industrija rudarenja.

Bitcoin je izgubio dve trećine svoje vrednosti ove godine, ali osećaj zlatne groznice još nije popustio. Moglo bi proći još 20 godina pre nego što se proizvedu sve moguće jedinice bitcoina.

Međutim, tehnologija koja stoji iza bitcoina, blockchain, privukla je najveći interes banaka i drugih institucija, od muzičke do automobilske. A to je zato što doprinosi bezbednosti internet transakcija.

Kritičari blockchaina kažu kako je lančani sistem spor i nezgrapan, ali zagovornici tehnologije tvrde kako se problemi mogu rešiti i da je njihova potencijalna bezbedonosna dobrobit ogromna.

"Tehnologija je još u ranim godinama razvoja, treba sazreti kako bi se mogla razviti za korišćenje u druge svrhe", rekao je profesor Christoph Meinel, stručnjak za internet tehnologiju i sisteme sa Univerziteta u Potsdamu.

Finansijska industrija deli sličan pogled na ovu tehnologiju:

"Blockchain ima potencijal da promeni način na koji kupujemo i prodajemo, sarađujemo s vladom i potvrđujemo autentičnost svega od vlasništva do porekla organskog povrća", napisali su iz investicione banke Goldman Sachs.

Blockchain nudi jednostavan i siguran način verifikacije gotovo svake vrste transakcije, čime ujedno uklanja potrebu za posrednikom ili centralizovanim tačkama potvrde.

Reč je o tehnologiji koja bi mogla da poremeti velik broj industrija, dovodeći u pitanje dugogodišnje poslovne modele, od osiguranja do nekretnina.

30.10.2018.

Najveća tehnološka akvizicija 2018. godine - IBM preuzima Red Hat za 34 milijarde dolara

Tehnološki gigant IBM preuzima američku multinacionalnu softversku kompaniju Red Hat za 34 milijarde dolara, piše Reuters. Dogovor se već naziva “najvećom tehnološkom akvizicijom 2018. godine” i “deal koji će promeniti budućnost računarskog oblaka”.

Akviziciju su potvrdile obe kompanije, a samo se čeka potvrda akcionara Red Hata i nadležnih regulatora. Potpuno pripajanje Red Hata IBM-u očekuje se u drugoj polovini naredne godine.

- Akvizicija Red Hata u potpunosti menja pravila igre – naglasila je Ginni Rometty, šefica IBM-a koja poslednjih godina pokušava da IBM, tehnološkog giganta sa stogodišnjom tradicijom, pogura u modernije vode - oblak (cloud) i veštačku inteligenciju.

Oblak (cloud) je softver kojim se podaci “skladište” na internetu umesto na računaru. Primera radi, Netflix, Dropbox, Google Drive, Microsoft Office 365 funkcionišu na tom principu. Ali razmena podataka između tih platformi nije baš tako jednostavna. Red Hat je, međutim, osmislio softver kojim je to moguće. To im je omogućilo saradnju sa velikim igračima u cloud biznisu poput Amazona, Microsofta i Googlea, a samo u prošloj godini zabeležili su prihode od gotovo 3 milijarde dolara. Inače, Red Hat zapošljava preko 12 hiljada ljudi.

Prema pisanju CNN-a, tom akvizicijom IBM će novu tehnologiju pružati svojim dosadašnjim konkurentima i pokušati da osveži svoje poslovanje. Njihovi prihodi su, naime, u konstantnom padu od 2012. godine. Tako je u ovogodišnjem trećem kvartalu IBM zabeležio pad prihoda i neto dobiti, pod uticajem usporavanja prodaje softvera i kolebanja tražnje za serverima.

Ukupan prihod te kompanije u trećem kvartalu pao je za dva posto u odnosu na isto razdoblje ranije, na 18,76 milijardi dolara. To je i niže od prognoza analitičara s Wall Streeta, koji su očekivali prihode od 19,10 milijardi dolara. Neto dobit je smanjena na 2,69 milijardi dolara, u odnosu na 2,73 milijarde dolara u istom prošlogodišnjem razdoblju.

Prikazano 8 vesti od 92 — Strana 3