Finansije

05.04.2019.

Da li je svet na korak do nove recesije?

Svet bi mogao ponovo da zakorači u globalnu recesiju, ako u naredna tri meseca Kina i Sjedinjene Američke Države (SAD) ne postignu trgovinski sporazum, javlja agencija Moody's, a prenosi CNBC. Osim toga, tu je i teg Brexita koji se nadvio nad Evropsku uniju, a ako zaista dođe do tzv. „tvrdog” Brexita, prilično je sigurno da će i evropska ekonomija, a posebno ona UK-a ući u recesiju.

Pre svega, trgovinski rat oko tarifa na uvoz proizvoda između Kine i SAD-a kreirao je vrlo nesigurnu poslovnu klimu.

Poslovna klima u celom svetu je neverovatno krhka - izjavio je glavni ekonomista Moody's Analyticsa Mark Zandi i dodao kako je samouverenost kompanija trenutno na najnižim nivoima od globalne ekonomske krize pre deset godina.

Kompanije su na ivici, a ja mislim da je to zbog trgovinskog rata. Ako se ne postigne dogovor u naredna tri meseca, mislim da je globalna recesija vrlo izgledna - rekao je Zandi.

SAD i Kina su trenutno u pregovorima, a predstavnici obe države trebalo bi da se sastanu ove nedelje. Međutim, ako ne uspeju da postignu dogovor to bi moglo dodatno da naruši već poljuljanu poslovnu klimu, smatra ovaj ekonomista. Dođe li do toga, kompanije će verovatno smanjiti nova zapošljavanja, nezaposlenost će porasti, a potrošači će izgubiti poverenje u ekonomiju, objašnjava.

Razlika između ekonomije rasta i one u recesiji je naprosto u poverenju, poverenju da će ekonomija biti u redu. Izgubite li to poverenje, nijedna centralna banka ga neće vratiti - upozorio je.

Situacija nije ništa bolja ni u Evropi kojoj nad glavom visi Brexit. U ponedeljak je britanski parlament odbio alternative za već tri puta odbijeni sporazum o Brexitu premijerke Therese May. Prema, kako ih je Zandi nazvao njegovim „subjektivnim” predviđanjima, šanse za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU bez dogovora kreću se oko 33 posto, što je po njemu „previše realna opcija”.

Dođe li do „tvrdog” Brexita, ekonomije UK-a i EU će sigurno ući u recesiju, a mislim da svetska ekonomija neće puno zaostajati za njima. To bi takođe mogao biti pravi problem - dodao je.

Znakovi o usporavanju rasta u nekoliko najvećih evropskih ekonomija već sada prete i gekonomijama drugih zemalja širom sveta, upozorio je i direktor azijskih ekonomskih istraživanja u HSBC-u Frederic Neumann. Gurne li Brexit Evropu u recesiju, ekonomije u razvoju, a posebno one u Aziji, mogle bi biti pogođene na dva načina, istaknuo je Neumann.

Prvo, smanjiće se potreba za izvozom koju je predvodila upravo Evropa, a drugo, slabija Evropa bi uticala na jačanje dolara, budući da će investitori tražiti sigurnija ulaganja.

Snažni dolar nikad nije dobar za tržišta u razvoju - zaključio je.

17.02.2019.

Uber prihodovao 11 milijardi dolara, smanjio gubitke, a spremaju se i za najveći IPO ikada

Uber Technologies je u 2018. godini ostvario ukupne prihode od 11,3 milijarde dolara, što je 43 posto više nego godinu dana ranije, dok je gubitak te američke kompanije za posredovanje u uslugama prevoza smanjen.

Prema poslovnom izveštaju, objavljenom u petak, gubitak Ubera je iznosio 1,8 milijardi dolara, dok je u 2017. bio 2,2 milijarde dolara.

Kao privatna kompanija, Uber nije dužan da objavljuje finansijske izveštaje, međutim počeo je da javnost izveštava o tome jer uskoro namerava da sprovede javnu ponudu i uvrsti akcije na berzu.

Usporen rast na kvartalnom nivou

U poslovnom izveštaju Uber ističe da su u prošloj godini narudžbine skočile za 45 posto u odnosu na 2017., na 50 milijardi dolara.

Pritom su u četvrtom kvartalu narudžbine dosegle rekordnih 14,2 milijarde dolara, 11 posto više nego u istom razdoblju godinu dana ranije.

Međutim, prihodi Ubera iznosili su u tom kvartalu 3 milijarde dolara, što je samo 2 posto više nego u prethodnom kvartalu, ali i 24 posto više nego u istom razdoblju godinu dana ranije.

Donedavno su prihodi te kompanije rasli po dvocifrenim stopama na kvartalnom nivou, ali u poslednjim kvartalima njihov rast je usporen na jednocifrene, što bi, kažu analitičari, moglo zabrinuti investitore uoči planirane javne ponude, koja bi mogla biti sprovedena već u drugom kvartalu ove godine.

„Uber mora da pokaže da može da kontroliše troškove i ostvaruje dobit kako bi pokazao da njegov poslovni model neće biti slomljen, da može dosegnuti održivu profitabilnost uprkos problemima s vozačima, klijentima i političarima”, kaže David Brophy, profesor finansija na Ross School of Business u Mičigenu.

Širenje poslovanja

Pod vodstvom Dare Khosrowshahia, koji je pre dve godine preuzeo vodstvo kompanije od suosnivača Ubera Travisa Kalanicka, Uber je uložio u nova tržišta, a povukao se sa onih na kojima je gubio milione dolara, poput kineskog, ruskog i s tržišta jugoistočne Azije.

Kompanija širi svoj raspon usluga, poput dostave hrane, prevoza tereta, iznajmljivanja bicikala i skutera, tražeći nove prihode i mogući put ka profitabilnosti, van svog osnovnog poslovanja.

Ali, kompanija je suočena s dugotrajnim i skupim pravnim bitkama, nakon niza skandala zbog neprimerenog ponašanja pojedinih vozača Ubera, a suočena je i sa zakonskim problemima i regulatornim ograničenjima širom sveta.

Uz to, zarada te kompanije u poslednje vreme je pod pritiskom zbog rasta troškova dok nastoji da privuče vozače i uđe na nova tržišta, premda je poslednjih godina preduzela niz koraka kako bi smanjila svoje gubitke.

Uskoro javna ponuda akcija

U svakom slučaju, očekuje se da će javna ponuda akcija te kompanije biti jedna od najvećih dosad.

Procena vrednosti kompanije prošle godine iznosila je 72 milijarde dolara, po čemu je Uber jedna od najvrednijih privatnih kompanija na svetu.

Međutim, nedavno objavljene ponude banaka koje žele voditi IPO pokazale su da bi vrednost Ubera u javnoj ponudi mogla dosegnuti i 120 milijardi dolara, po čemu bi ta ponuda akcija mogla biti jedna od najvećih ikada.

16.02.2019.

JP Morgan prva američka banka sa vlastitom kriptovalutom

Ovaj zajmodavac dnevno obavi transakcije u vrednosti većoj od 6.000 milijardi dolara za korporacije širom sveta u okviru svog ogromnog biznisa s platnim prometom.

U eksperimentu koji treba da počne za nekoliko meseci, mali deo tih operacija će se obavljati putem nečega što se zove „JPM koin“, digitalni token koji su inženjeri ove banke sa sedištem u Njujorku napravili za promptno izvršenje plaćanja između klijenata, javlja tv mreža CNBC.

JP Morgan se priprema za budućnost u kojoj će finansijske operacije, od prekograničnih plaćanja do emisije korporativnog duga, biti preseljene u blokčejn.

To je tehnologija baze podataka koja je postala poznata po svojoj prvoj aplikaciji – bitkoinu.

Ali, da bi se ta budućnost desila, JP Morganu je bilo potrebno da nađe način za transfer novca istom vrtoglavom brzinom kojom se danas elektronski zaključuju ugovori, umesto da se oslanja na staru tehnologiju kao što su tzv. „žičani transferi“ (S.W.I.F.T).

Kada budu završena testiranja u sferi međunarodnih plaćanja, ovo će biti jedna od prvih aplikacija u stvarnom svetu za jednu kriptovalutu u bankarskoj industriji.

Svaki „JPM novčić“ će se menjati za jedan američki dolar, tako da njegova vrednost neće varirati, što je slično konceptu takozvanih stabilnih kovanica.

Klijentima će se kovanice izdavati po deponovanju dolara u banci. Nakon što upotrebe ove „žetone“ za neko plaćanje ili kupovinu hartija od vrednosti na blockčejnu, banka uništava kovanice, a klijentima vraća preostali iznos dolara.

10.02.2019.

Apple vratio poziciju najvrednije svetske kompanije čijim se akcijama javno trguje

Apple je vratio svoju vodeću poziciju na listi najvrednijih svetskih kompanija čijim se akcijama javno trguje. Time je ovaj tehnološki div s trona svrgnuo Amazon koji je početkom januara po prvi put u istoriji osvojio tu titulu.

Tako je Apple završio trgovanje s tržišnom kapitalizacijom od 821,59 milijardi dolara, Microsoft sa 813.48 milijardi, dok je Amazon dan završio s tržišnom vrednošću od 805,70 milijardi dolara.

Ova tri diva već neko vreme vode tesnu trku za vodeće mesto na listi najvrednijih svetskih kompanija. Najveće promene počele su u decembru prošle godine kada je Microsoft prestigao Apple po prvi put nakon osam godina, da bi mu već mesec dana kasnije Amazon odneo titulu vodećeg, piše CNBC.

Naime, do nove promene na vrhu došlo je zbog rasta cena akcija Applea za gotovo sedam posto, dok je Microsoft beležio pad od čak četiri posto. S druge strane, tržišna vrednost Amazona u petak je pala ispod 800 milijardi dolara.

30.01.2019.

Prihodi Applea od prodaje iPhonea pali 15 posto, najavljena mogućnost smanjenja cena

Apple je u proteklom kvartalu zabeležio pad prihoda i dobiti na godišnjem nivou, najviše zbog pada prodaje iPhonea u Kini, pa je izvršni direktor tog tehnološkog diva Tim Cook najavio mogućnost smanjenja cena tog pametnog telefona.

Prema poslovnom izveštaju, objavljenom u utorak, prihodi Applea u četvrtom kvartalu iznosili su 84,3 milijarde dolara, što je 5 posto manje nego u istom razdoblju godinu dana ranije.

Pritom je čista dobit Applea pala za 1 posto, na 19,9 milijardi dolara.

Pada potražnja u Kini

Pad ukupnih prihoda najviše je posledica pada prihoda od prodaje najvažnijeg proizvoda kompanije iPhonea za 15 posto u odnosu na isto razdoblje godinu dana ranije, na 51,9 milijardi dolara.

Odnedavno kompanija više ne izveštava o broju prodanih iPhonea, iPada i Mac računara, najvažnijih proizvoda kompanije.

Pad prihoda je izazvan, između ostalog, slabljenjem potražnje u Kini, najvećem Appleovom tržištu nakon američkog, poručio je menadžment kompanije.

U proteklom kvartalu prihodi s tržišta regije velike Kine, koja uključuje i Hong Kong i Tajvan, pali su za 25 posto na godišnjem nivou, na 13,17 milijardi dolara.

Na slabost potražnje u Kini upozorile su poslednjih meseci i mnoge druge velike kompanije, a to je i jedan od razloga zbog čega je prethodne godine prodaja pametnih telefona u svetu pala po prvi put od kada ti uređaji postoje.

Analitička firma Canalys procenjuje da je prodaja pametnih telefona u svetu pala za 5 posto.

Porasli prihodi od usluga

Osim u Kini, prihodi Applea u proteklom kvartalu pali su i u Evropi, za 3 posto, dok je na američkim kontinenima prodaja porasla gotovo 5 posto.

Svetlu tačku u Appleovom izveštaju predstavlja i rast prihoda od usluga, koje uključuju i aplikacije Apple Music, Apple Pay, App Store i iCloud, za 19 posto na godišnem nivou, na rekordnih 10,9 milijardi dolara.

Isto tako, porasli su prihodi od drugih proizvoda kompanije. Pritom su prihodi od prodaja Mac računara porasli za 8,7 posto, na 7,4 milijarde dolara, dok je prodaja iPad uređaja skočila za 17 posto, na 6,7 milijardi dolara.

Očekuje se dalji pad prihoda

U poslovnom izveštaju Apple je naveo i da u tekućem kvartalu očekuje prihode u rasponu od 55 do 59 milijardi dolara, što bi bilo oko 3,4 posto manje nego u istom razdoblju prethodne godine.

Oprezne procene su posledica negativnog uticaja snažnog dolara, što umanjuje prihode kompanije s tržišta u razvoju, kao i makroekonomske slabosti nekih tržišta, kao što su Kina, Brazil, Indija, Rusija i Turska, kazao je izvršni direktor Applea Tim Cook.

Istakao je i da je kompanija počela da određuje nove cene svojih uređaja kako bi zaštitila kupce od uticaja kursnih razlika, čime je, kažu analitičari, zapravo najavio smanjenje cena kako bi se podstakla prodaja.

Cena akcija porasla

Uprkos padu prihoda i dobiti, cena akcija Applea porasla je u utorak u produženom trgovanju nakon zatvaranja Wall Streeta više od 5 posto.

Poslovni rezultati su u skladu s očekivanjima jer je kompanija nedavno upozorila da će joj prihodi biti manji nego što se prvotno procenjivalo, zbog čega su poslednjih sedmica akcije Applea bile pod snažnim pritiskom.

Od oktobra prošle godine cena akcija Applea je pala za oko 30 posto, zbog čega je tržišna vrednost kompanije pala za oko 370 milijardi dolara.

Donedavno je Apple bio najveća američka kompanija po tržišnoj vrednosti, većoj od 1.000 milijardi dolara, ali sada je njena tržišna kapitalizacija znatno ispod tog nivoa.

22.01.2019.

MMF ponovo snizio procene rasta ekonomije, jedina svetla tačka je Japan

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je u ponedeljak procene rasta svetske ekonomije u 2019. i 2020. godini, dok je izvršni direktor Christine Lagarde ocenila da su rizici od usporavanja globalnog rasta porasli, ali da i recesija još uvek nije iza ćoška.

MMF u najnovijim prognozama predviđa da će globalna ekonomija porasti za 3,5 posto u 2019. i za 3,6 posto u 2020. godini, čime je snizio projekcije iz oktobra za 0,2 procentna boda, odnosno 0,1 procentni bod. Time je snizio svoje procene po drugi put u protekla tri meseca.

Snižene prognoze odražavaju naznake slabosti u Evropi, pri čemu je najveća izvozna sila, Nemačka, pogođena novim standardima o emisijama gasova iz automobila, dok je Italija pod pritiskom zbog najnovijeg spora između Rima i Brisela oko italijanskog budžeta.

Rast u evrozoni trebao bi da uspori na 1,6 posto u 2019. godini, s 1,8 posto u 2018. godini, čime je oktobarska procena snižena za 0,3 procentna boda, kažu u MMF-u.

MMF je snizio procene rasta za zemlje u razvoju, na 4,5 posto u 2019., čime je prognoza iz oktobra snižena za 0,2 procentna boda i predstavlja usporavanje rasta u poređenju s rastom od 4,7 posto u 2018. godini.

"Tržišta u nastajanju i ekonomije u razvoju našli su se na testu zbog teških spoljnih uslova u poslednjih nekoliko meseci u kontekstu trgovinskih napetosti, rasta kamatnih stopa u SAD-u, aprecijacije dolara, odliva kapitala i promenljivih cena nafte", ističe se u MMF-ovom izveštaju.

MMF je ipak zadržao procene iz oktobra za američku ekonomiju, za koju u 2019. predviđa rast od 2,5 posto i od 1,8 posto u 2020., ističući kontinuirano snažnu domaću potražnju.

Takođe je potvrdio procenu rasta kineske ekonomije od 6,2 posto za ovu i narednu godinu, ali je upozorio da bi tamošnja ekonomska aktivnost mogla biti slabija od očekivanja ako se nastave trgovinske napetosti, pa i uprkos nastojanjima kineske vlade da podupru rast ekonomije većom fiskalnom potrošnjom i pojačanim bankarskim kreditiranjem.

"Kao što je već bilo viđeno 2015–16., zabrinutost u vezi zdravlja kineske ekonomije mogla bi da izazove nagle, dalekosežne rasprodaje na finansijskim i tržištima roba, što stvara pritiske na njene trgovinske partnere, izvoznike roba i ostala tržišta u nastajanju", tumače u MMF-u.

U MMF-u očekuju da će britanska ekonomija ove godine ostvariti rast od 1,5 posto, premda postoje neizvesnosti u pogledu tih projekcija, koje se temelje na pretpostavci da će izlazak Britanije iz EU-a biti uređen.

Retka svetla tačka je Japan, kojem MMF predviđa rast od 1,1 posto u ovoj godini, čime je podigao raniju prognozu za 0,2 procentna boda, a što pripisuje očekivanim većim podsticajima na strani državne potrošnje, koji bi trebalo da anuliraju efekte planiranih povećanja kod oporezivanja potrošnje u oktobru.

MMF je pozvao političare da sprovode strukturne reforme dok globalna ekonomija ostvaruje solidan rast.

Rizik od usporavanja globalnog rasta porastao, ali neće doći do recesije

Izvršni direktor MMF-a Lagarde ocenila je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nakon objave sniženih prognoza, da je rizik od usporavanja globalnog rasta porastao, ali isto tako i da recesija još nije iza ćoška.

Zatražila je od vlada da otklanjaju ekonomske slabosti, posebno smanjivanjem javnih dugova i poručila im je da "popravljaju krov dok sija sunce".

Kako zamah rasta doseže svoj vrhunac, a rizici za prognoze rasta jačaju, političari se sada moraju fokusirati na mere za sprečavanje budućeg usporavanja, poručili su iz MMF-a.

"Glavni zajednički prioritet u politici za države jeste da zajedničkim snagama i brzo otklone svoje trgovinske nesporazume i neizvesnost, umesto da dodatno povećavaju štetne barijere i destabilišu globalnu ekonomiju koja već usporava", poručuju iz MMF-a.

12.01.2019.

Na pomolu egzodus kapitala iz Londona zbog Brexita - Finansijski sektor iznosi novac u Frankfurt

Finansijski sektor u Velikoj Britaniji planira da prebaci oko bilion dolara imovine u druge delove sveta zbog Brexita i neizvesnosti oko njegovog sprovođenja, objavio je portal Bloomberg pozivajući se na istraživanje konsultantske kuće Ernst&Young (EY).

Naša procena posledica Brexita, prenosi Bloomberg informacije iz EY-a, još je i konzervativna jer deo kompanija ne želi da otkrije koliko će imovine prebaciti van Velike Britanije. Portal navodi kako je EY konsultovao dvadeset banaka, osiguravajućih društava i finansijskih posrednika koji su već ranije najavljivali povlačenje kapitala zbog Brexita.

Smanjivanje imovine finansijskog sektora na Ostrvu, izračunali su spomenuti izvori, imaće za posledicu preseljenje oko sedam hiljada radnih mesta iz Londona u druge finansijske centre, pre svega u, kako se navodi, Frankfurt.

Budući da su finansijske institucije sklonije da potraže lokalne zaposlene, nego seliti već postojeće iz jedne u drugu poslovnicu, Bloomberg procenjuje da će dobar deo zaposlenih u kompanijama koje na Ostrvu smanjuju imovinu, zapravo ostati bez posla.

U Frankfurt bi se prema ovim procenama moglo preseliti čak 800 milijardi evra kapitala odbeglog iz Londona. Istraživanje EY-a došlo je do podatka da su britanske kompanije već dosada u Dublinu, Parizu i u Frankfurtu otvorile oko dve hiljade radnih mesta kako bi mogle da posluju u uslovima nastalim otvaranjem postupka izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

U prilog poslednjim procenama EY idu ranije objavljene informacije Bloomberga da će finansijska kuća JPMorgan Chase&Co van Velike Britanije preseliti 400 svojih radnih mesta, Morgan Stanley 280 radnika, a londonska poslovnica Deutsche Banke i do nekoliko stotina radnih mesta.

Bloomberg primećuje da će se deo britanskog finansijskog sektora koji seli kapital na evropski kontinent morati da prilagodi svoje poslovanje tamošnjim uslovima što, navodi portal, podrazumeva veći broj IT i drugih stručnjaka nego što je bio slučaj na Ostrvu.

21.12.2018.

Fed je još jednom povećao kamatne stope uprkos kritikama američkog predsednika

Američka centralna banka je ponovo u sredu, već četvrti put ove godine, povećala ključne kamatne stope, uprkos kritikama predsednika SAD-a Donalda Trumpa koji optužuje Fed da šteti ekonomiji.

Nakon dvodnevne sednice, čelnici Feda povećali su ključne kamatne stope za 0,25 posto, u raspon od 2,25 do 2,5 posto. Međutim, poručili su i to da u narednoj godini očekuju usporavanje tempa povećanja kamata zbog usporavanja rasta ekonomije.

Čelnici Feda odlučili su da podignu kamate, iako je dan ranije Trump upozorio Fed da ne napravi "još jednu grešku" s podizanjem kamata i da više "oseti tržište". Predsednik Trump, koji je imenovao predsednika Feda Jeromea Powella, dosad je u nekoliko navrata okrivio centralnu banku da šteti rastu ekonomije i izaziva nestabilnost na finansijskim tržištima.

Deveto povećanje kamata od 2015.

Njegove kritike stavile su Fed pod pritisak jer predsednici obično izbegavaju da javno kritikuju centralne banke zbog straha od politizacije institucije.

Na pres konferenciji u sredu Powell je branio nezavisnost Feda, rekavši kako politički pritisak nije igrao nikakvu ulogu u raspravama ili odlukama čelnika banke.

Fed postupno povećava ključne kamatne stope od 2015. godine, podižući ih od izuzetno niskih nivoa na kojima su bile tokom finansijske krize kako bi se podstakla ekonomska aktivnost. Poslednja odluka je već deveto povećanje kamata od 2015. godine, a četvrto ove godine.

Međutim, to povećava troškove zaduživanja, što je dosad već doprinelo usporavanju nekih sektora, poput građevinskog jer je izazvalo slabljenje prodaje kuća. S obzirom da se očekuje da će se rast američke ekonomije usporiti, neki analitičari upozoravaju na rizik od potiskivanja ekonomske aktivnosti.

Smanjenje procene rasta ekonomije

Čelnici Feda smanjili su u sredu procenu rasta ekonomije u 2019. godini na 2,3 posto, dok su ranije očekivali rast od 2,5 posto.

Međutim, predsednik Feda kazao je da je američka ekonomija snažna i da se ove godine očekuje njen rast od oko 3 posto, što opravdava još jedno povećanje kamata, usprkos poslednjim naznakama koje su oslabile izglede za rast ekonomije.

"Mislimo da je ovaj potez prikladan za ovu vrlo zdravu ekonomiju. Monetarna politika u ovom trenutku ne mora biti popustljiva”, kazao je Powell.

Zbog toga su i procene koje je objavila banka pokazale da većina čelnika Feda očekuje u narednoj godini povećanje kamatnih stopa u dva navrata, dok su još nedavno očekivali tri povećanja. Smanjenje tih procena posledica je usporavanja rasta globalne ekonomije, kao i slabljenja inflatornih pritisaka nakon što su u poslednja dva meseca cene nafte na svetskim tržištima pale više od 30 posto.

U svom sopštenju, Fed je takođe poručio da bi povećanje kamata trebalo da pomogne američkoj ekonomiji da održi rast, pri čemu bi se zadržala niska stopa nezaposlenosti, dok bi inflacija bila blizu ciljanih 2 posto.

Veliki pad Wall Streeta

Nakon objave odluka Feda, cene akcija na Wall Streetu su naglo pale. Dow Jones je pao za 1,49 posto, na 23.323 boda, dok je S&P 500 potonuo 1,54 posto, na 2.506 bodova, a Nasdaq indeks 2,17 posto, na 6.636 bodova.

Pre objave odluka Feda cene akcija su rasle, ali odmah nakon objave naglo su pale. Naime, investitori su se nadali da će Fed najaviti samo jedno povećanje u narednoj godini, pa možda čak i prekid ciklusa podizanja kamata, s obzirom na usporavanje globalne ekonomije i slabljenje inflatornih pritisaka. Međutim, Fed je ostao pri svojoj politici prilično snažnog zaoštravanja monetarne politike.

„Tržište je shvatilo da mu Fed neće tako skoro dobaciti pojas za spasavanje. Poruka tržištu je da se može očekivati zaoštravanje finansijskih uslova i sporiji rast ekonomije”, kaže Michael O'Rourke, strateg u firmi JonesTrading.

Prikazano 8 vesti od 92 — Strana 2