Finansije

12.01.2019.

Na pomolu egzodus kapitala iz Londona zbog Brexita - Finansijski sektor iznosi novac u Frankfurt

Finansijski sektor u Velikoj Britaniji planira da prebaci oko bilion dolara imovine u druge delove sveta zbog Brexita i neizvesnosti oko njegovog sprovođenja, objavio je portal Bloomberg pozivajući se na istraživanje konsultantske kuće Ernst&Young (EY).

Naša procena posledica Brexita, prenosi Bloomberg informacije iz EY-a, još je i konzervativna jer deo kompanija ne želi da otkrije koliko će imovine prebaciti van Velike Britanije. Portal navodi kako je EY konsultovao dvadeset banaka, osiguravajućih društava i finansijskih posrednika koji su već ranije najavljivali povlačenje kapitala zbog Brexita.

Smanjivanje imovine finansijskog sektora na Ostrvu, izračunali su spomenuti izvori, imaće za posledicu preseljenje oko sedam hiljada radnih mesta iz Londona u druge finansijske centre, pre svega u, kako se navodi, Frankfurt.

Budući da su finansijske institucije sklonije da potraže lokalne zaposlene, nego seliti već postojeće iz jedne u drugu poslovnicu, Bloomberg procenjuje da će dobar deo zaposlenih u kompanijama koje na Ostrvu smanjuju imovinu, zapravo ostati bez posla.

U Frankfurt bi se prema ovim procenama moglo preseliti čak 800 milijardi evra kapitala odbeglog iz Londona. Istraživanje EY-a došlo je do podatka da su britanske kompanije već dosada u Dublinu, Parizu i u Frankfurtu otvorile oko dve hiljade radnih mesta kako bi mogle da posluju u uslovima nastalim otvaranjem postupka izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

U prilog poslednjim procenama EY idu ranije objavljene informacije Bloomberga da će finansijska kuća JPMorgan Chase&Co van Velike Britanije preseliti 400 svojih radnih mesta, Morgan Stanley 280 radnika, a londonska poslovnica Deutsche Banke i do nekoliko stotina radnih mesta.

Bloomberg primećuje da će se deo britanskog finansijskog sektora koji seli kapital na evropski kontinent morati da prilagodi svoje poslovanje tamošnjim uslovima što, navodi portal, podrazumeva veći broj IT i drugih stručnjaka nego što je bio slučaj na Ostrvu.

21.12.2018.

Fed je još jednom povećao kamatne stope uprkos kritikama američkog predsednika

Američka centralna banka je ponovo u sredu, već četvrti put ove godine, povećala ključne kamatne stope, uprkos kritikama predsednika SAD-a Donalda Trumpa koji optužuje Fed da šteti ekonomiji.

Nakon dvodnevne sednice, čelnici Feda povećali su ključne kamatne stope za 0,25 posto, u raspon od 2,25 do 2,5 posto. Međutim, poručili su i to da u narednoj godini očekuju usporavanje tempa povećanja kamata zbog usporavanja rasta ekonomije.

Čelnici Feda odlučili su da podignu kamate, iako je dan ranije Trump upozorio Fed da ne napravi "još jednu grešku" s podizanjem kamata i da više "oseti tržište". Predsednik Trump, koji je imenovao predsednika Feda Jeromea Powella, dosad je u nekoliko navrata okrivio centralnu banku da šteti rastu ekonomije i izaziva nestabilnost na finansijskim tržištima.

Deveto povećanje kamata od 2015.

Njegove kritike stavile su Fed pod pritisak jer predsednici obično izbegavaju da javno kritikuju centralne banke zbog straha od politizacije institucije.

Na pres konferenciji u sredu Powell je branio nezavisnost Feda, rekavši kako politički pritisak nije igrao nikakvu ulogu u raspravama ili odlukama čelnika banke.

Fed postupno povećava ključne kamatne stope od 2015. godine, podižući ih od izuzetno niskih nivoa na kojima su bile tokom finansijske krize kako bi se podstakla ekonomska aktivnost. Poslednja odluka je već deveto povećanje kamata od 2015. godine, a četvrto ove godine.

Međutim, to povećava troškove zaduživanja, što je dosad već doprinelo usporavanju nekih sektora, poput građevinskog jer je izazvalo slabljenje prodaje kuća. S obzirom da se očekuje da će se rast američke ekonomije usporiti, neki analitičari upozoravaju na rizik od potiskivanja ekonomske aktivnosti.

Smanjenje procene rasta ekonomije

Čelnici Feda smanjili su u sredu procenu rasta ekonomije u 2019. godini na 2,3 posto, dok su ranije očekivali rast od 2,5 posto.

Međutim, predsednik Feda kazao je da je američka ekonomija snažna i da se ove godine očekuje njen rast od oko 3 posto, što opravdava još jedno povećanje kamata, usprkos poslednjim naznakama koje su oslabile izglede za rast ekonomije.

"Mislimo da je ovaj potez prikladan za ovu vrlo zdravu ekonomiju. Monetarna politika u ovom trenutku ne mora biti popustljiva”, kazao je Powell.

Zbog toga su i procene koje je objavila banka pokazale da većina čelnika Feda očekuje u narednoj godini povećanje kamatnih stopa u dva navrata, dok su još nedavno očekivali tri povećanja. Smanjenje tih procena posledica je usporavanja rasta globalne ekonomije, kao i slabljenja inflatornih pritisaka nakon što su u poslednja dva meseca cene nafte na svetskim tržištima pale više od 30 posto.

U svom sopštenju, Fed je takođe poručio da bi povećanje kamata trebalo da pomogne američkoj ekonomiji da održi rast, pri čemu bi se zadržala niska stopa nezaposlenosti, dok bi inflacija bila blizu ciljanih 2 posto.

Veliki pad Wall Streeta

Nakon objave odluka Feda, cene akcija na Wall Streetu su naglo pale. Dow Jones je pao za 1,49 posto, na 23.323 boda, dok je S&P 500 potonuo 1,54 posto, na 2.506 bodova, a Nasdaq indeks 2,17 posto, na 6.636 bodova.

Pre objave odluka Feda cene akcija su rasle, ali odmah nakon objave naglo su pale. Naime, investitori su se nadali da će Fed najaviti samo jedno povećanje u narednoj godini, pa možda čak i prekid ciklusa podizanja kamata, s obzirom na usporavanje globalne ekonomije i slabljenje inflatornih pritisaka. Međutim, Fed je ostao pri svojoj politici prilično snažnog zaoštravanja monetarne politike.

„Tržište je shvatilo da mu Fed neće tako skoro dobaciti pojas za spasavanje. Poruka tržištu je da se može očekivati zaoštravanje finansijskih uslova i sporiji rast ekonomije”, kaže Michael O'Rourke, strateg u firmi JonesTrading.

13.12.2018.

Šta je dovelo do iznenadnog pada Ethereuma na čak 13 dolara?

Celokupna kripto-zajednica posmatrala je u strahu kada je cena Ethereuma za trenutak, na Coinbase Pro (ranije poznata kao GDAX) pala sa skoro 100 dolara na bednih 13 dolara. Incident se dogodio 6. decembra, a cena novčića danas je i dalje ispod 100 dolara (77,86 dolara oko 8h), 13. decembra. Nakon toga, cena Ethereum-a treće najveće kriptovalute po tržišnoj kapitalizaciji nakon Bitcoina i Ripplea se vratila na prosečnu vrednost trgovanja od oko 97 dolara. Zaista, bilo je potrebno samo trenutak pre nego što se njegova vrednost popela sa 13 na 97 dolara, što se može videti na grafikonu.

Čini se da je anomalija isključivo uticala na cenu Ethereuma na tržištima USDC Coinbase Proa. Za one koji nisu upoznati, USDC je kriptovaluta vezana za dolar, koju je izdao fintech gigant Circle (sa nekim sredstvima od begemota rudarenja Bitmaina). Šokirani trgovci su odmah izašli na društvene mreže kako bi delili screenshot-ove s neobičnim kretanjem, a mnogi su ostali zapanjeni događajem. Hard Fork je od tada potvrdio da se to zaista dogodilo. Coinbase je odgovorio na pitanje na Twitter-u, a menjačnica tvrdi da su njeni sistemi funkcionisali kako je planirano, bez neočekivanih ponašanja. Evo šta je rekla:

Međutim zaplet se usložnjava. Pod pretpostavkom da je neobična trgovačka aktivnost bila ručno postavljen nalog za prodaju (a ne trgovinska nepravilnost izazvana sistemskom greškom – ili bota), kako Coinbase tvrdi u svom odgovoru, moguće je da neočekivani pad cene nije uzrokovan takozvanim flash crash-om. Naglo kretanje cena – poput onog koji smo videli na Coinbase Prou – zaista bi moglo da bude pokrenuto postupcima trgovaca, rekli su za Hard Fork ljudi koji su upoznati sa ovim pitanjem. To znači da je u potpunosti moguće da je neki nesretni korisnik napravio užasno lošu trgovinu – a tržište je brzo odgovorilo na to. Na primer, potencijalni kupac Ethereuma je možda želeo da izda nalog za kupovinu u vrednosti od 13 dolara kako bi kupio digitalnu valutu na niskom nivou podrške, ali je slučajno ili greškom izdao nalog za prodaju za 13 dolara, objašnjava portal Koz Week. Kakav god da je slučaj, ovo je jedna veoma bizarna pojava.

Teško da je ovo prvi put da je tržište kriptovaluta doživelo neočekivane padove cena, poznatije pod nazivom „flash crashes“. Zapravo, ovo je barem drugi put kada je Ethereum bio subjekat flash crash-a. U 2017. godini, cena popularne kriptovalute, čiji je suosnivač Vitalik Buterin koji je pre nedelju dana dobio počasni doktorat iz ove oblasti, srušila se sa preko 300 dolara na samo deset centi. Kao i kod ovog incidenta, njegova cena se brzo oporavila, iako se nakon toga popela na mnogo viši nivo.

03.12.2018.

Microsoft prestigao Apple po tržišnoj vrednosti

Tržišna vrednost Microsofta premašila je vrednost Applea prvi put u ovoj deceniji.

Cena akcije tog softverskog diva u poslednje vreme raste, dok je deonica Applea pod pritiskom zbog naznaka usporavanja rasta prodaje ajfona.

Akcija Microsofta porasla je u petak 0,6 odsto, na otprilike 11 dolara, pa je njegova tržišna vrednost dosegla 851,2 milijarde dolara.

S druge strane, cena akcije Applea pala ja 0,5 odsto, na 178 dolara, pri čemu je njegova tržišna vrednost skliznula na 847,4 milijarde dolara.

Apple je godinama najveća američka kompanija po tržišnoj vrednosti, a ispred Microsofta probio se 2010. godine, kada je taj softverski div bio pod pritiskom zbog slabljenja potražnje za PC-jem, dok je Apple bio u zamahu, delimično zahvaljujući rastu prodaje pametnih telefona iPhone.

Cena deonice Applea potonula je skoro 20 odsto od početka ovog meseca, kada je kompanija objavila procene prodaje tokom tekućeg kvartala koje su manje nego što su analitičari očekivali.

Kako je to izazvalo strahovanja ulagača od slabljenja prodaje ajfona, najvažnijeg proizvoda tog tehnološkog diva, cena deonice oštro ja pala, pri čemu je Apple na vrednosti izgubio više od 250 milijardi dolara.

26.11.2018.

MMF ima novi plan za kriptovalute - novi korak u evoluciji novca

Šefica MMF Kristin Lagard je prošle sedmice na skupu fintech industrije u Singapuru poručila da bi centralne banke trebalo da razmotre mogućnost da počnu s izdavanjem svojih digitalnih valuta (central bank digital currency ili CBDC), dakle digitalne forme postojećeg novca kao zakonitog sredstva plaćanja (kao što su trenutno novčanice i kovanice).

To bi mgao da bude novi korak u evoluciji novca, zaključak je iz analize koju je napravio MMF, i jednog dana digitalni novac bi sasvim mogao da zameni postojeći.

Istorija novca bi mogla potpuno da se promeni

Istorija novca sugeriše da se njegove temeljne funkcije ne menjaju, ali forma se razvija kao odgovor na potrebe korisnika. Digitalizacija mnogih aspekata ekonomske aktivnosti podstiče centralne banke da ozbiljno razmotre uvođenje CBDC-a“, kažu stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda u materijalu koji su objavili ovoga meseca na sajtu („Casting Light on Central Bank Digital Currency“) i očekuju da se oko njega razvije debata.

Država bi, ukratko, na taj način mogla biti dobavljač novca za novu, digitalnu ekonomiju, a on bi bio dostupan za sve tipove plaćanja i mogao bi biti implementiran kroz različite tehnologije. Tek treba istražiti, međutim, kako bi se to konkretno sprovelo u pojedinoj zemlji, s kojim sve implikacijama za monetarnu politiku, finansijsku stabilnost i integritet i s kakvim troškovima. Za izdavanje i upravljanje gotovinom troškovi se procenjuju u evrozoni na oko 0,5 posto BDP-a, a snose ih uglavnom banke, kompanije i domaćinstva.

Lagard i ekipa time podstiču razvoj u sasvim suprotnom smeru od onog kojem su se nadali promoteri kriptovaluta poput bitkoina, odnosno onom koji trasira fintech industrija koja omogućuje nove vidove privatnog e-novca i plaćanja. Dok oni, dakle, sanjaju o tome da će država u digitalnoj budućnosti malo uzmaknuti, pogotovo s očekivanim "izumiranjem" gotovine, Lagard potiče države da ostanu aktivni igrači na tržištu novca, osvoje i tu teritoriju.

Bankama bi bila konkurencija centralna banka

Istina, danas su naši depoziti u komercijalnim bankama već ionako u digitalnom obliku, ali razlika bi bila u tome što bi CBDC, kao što je to sada gotovina, bili odgovornost države a ne privatne firme, poručuje Lagard. Taj digitalni novac bi mogao biti token iza kojeg stoji država, ili račun koji se direktno drži kod centralne banke, dostupan svima, pojedincima i firmama, za svakodnevna plaćanja. Neke centralne banke s time već eksperimentišu, odnosno okupile su timove koji razrađuju tu ideju – u Kanadi, Kini, Švedskoj i Urugvaju - ali niko, pa ni stručnjaci MMF-a, nemaju zasad odgovor na pitanje je li CBDC poželjni oblik novca budućnosti s obzirom na rapidno nastajuće alternative.

Fintech revolucija, kako priznaje Legard, već dovodi u pitanje dve forme novca: onaj fizički, kao i depozite u komercijalnim bankama, a ozbiljno propituje i ulogu države kao dobavljača. „Nalazimo se na istorijskoj tački preokreta. Vi – mladi i odvažni preduzetnici koji ste ovde okupljeni – ne smišljate samo nove usluge; vi potencijalno smišljate novu istoriju. A svi mi smo u procesu prilagođavanja“, tepala je šefica MMF-a u Singapuru novoj generaciji.

Startapovi bi mogli da upravljaju vašim novcem umesto banaka

Koje su funkcije novca? Prvo, on je jedinica računanja, potom je sredstvo plaćanja i na kraju sredstvo čuvanja vrednosti. Ljudi, vođeni željom da maksimiziraju korist za sebe i smanje troškove i rizike, određuju šta im je bolje. U slučaju CBDC, u odnosu na gotovinu, postavlja se, naprimer, pitanje anonimnosti plaćanja. Do koje je mere tu uopšte moguće sačuvati anonimnost, odnosno koliko se trećim stranama ili vlastima mora otkriti podataka o identitetu i transakcijama? Postoje, naime, legitimni razlozi zašto ljudi mogu preferirati barem određeni stepen anonimnosti. To je način da se izbegne profilisanje klijenata i svako drugo komercijalno korišćenje ličnih informacija, takođe i limitiranje opasnosti od hakovanja. Anonimnost je takođe i deo privatnosti, a ona je kroz UN-ovu deklaraciju priznata kao jedno od ljudskih prava. Ipak, jasno je, potpuna anonimnost digitalnog plaćanja neće biti moguća, to bi onda bio raj za kriminalce svih vrsta.

Bankama, zapravo, ideja CBDC-a neće biti previše privlačna jer bi se moglo dogoditi da digitalni novac koje izdaje centralna banka smanji depozite građana u komercijalnim bankama, odnosno u potpunosti učini račun u banci suvišnim. Taj novac je siguran, s njim bi se moglo plaćati bez ograničenja iznosa, a za držanje na računu verovatno bi se nudila i kamata. Zamislite taj horor u bankarskim glavama. Naravno, stručnjaci MMF-a nisu dozvolili da se horor razmaše već u ovoj fazi rasprave: nude rešenje. Banke se mogu uključiti u tržišnu utakmicu i nuditi više kamate i bolju uslugu... Moguće je, naravno, da centralne banke sklope partnerstva s privatnim sektorom, bankama i drugim finansijskim institucijama. Recimo, privatni sektor bi organizovao i održavao kontakt s klijentima, skladištio njihove digitalne novčanike, davao kamate i savete, nudio zajmove, ali bi se transakcije, plaćanja odvijala preko centralne banke, one bi držale back-end. Tako bi banke, finansijske institucije i startupovi upravljali digitalnim novcem, kao što danas banke distribuiraju gotovinu…

Sav taj vrli novi svet koji se pomalja stvara priličnu konfuziju jer ispada da bi se komercijalne banke zapravo mogle naći u poziciji da se takmiče sa centralnim bankama za klijente, ako ne bi postigle partnerstvo. U jednačinu treba pritom još ubaciti i kriptovalute koje, zahvaljujući blokčejn tehnologiji, pokušavaju izboriti mesto za sebe u totalnoj neregulisanosti tog dela tržišta. Sve to je svakako veliki pritisak na banke kakve poznajemo, a ionako ih pritiskaju fintech kompanije razvijajući rešenja za život bez gotovine s pametnim telefonima u rukama. Legitimno je tako pitanje – šta će od njih ostati, ili šta će ih zameniti? Na primer, kad u Evropskoj uniji naredne godine krene primena Direktive o platnim uslugama 2, banke će morati da otvore račune spoljnim licenciranim distributerima platnih usluga, tehnološkim kompanijama, pa će oni dobiti pristup klijentima i time će početi velika trka u mobilnom plaćanju.

Prikazano 5 vesti od 83 — Strana 2