Finansije

01.08.2018.

Oči sveta uprte u jednu kompaniju - istorija se dešava sad

Oči svetske investicione javnosti uperene su trenutno u samo jednu kompaniju. Svesni da im se istorija možda već događa pred očima, stotine miliona ljudi prati kretanje akcije kompanije Epl na Vol stritu.

Od današnjeg otvaranja američkog tržišta kapitala vlada neverovatno interesovanje investitora za akcijama kompanije, čija je vrednost, prema poslednjim podacima, uspela da dostigne 200 dolara. To je rast od pet odsto, što je nadomak tržišne vrednosti od bilion dolara. 

Kompanija je ranije danas objavila da je u trećem kvartalu svoje fiskalne godine, od aprila do kraja juna, zaradila više novca zahvaljujući većim cenama ajfona.

I kada su u pitanju predviđanja za 2018, većina finansijskih analitičara bila je saglasna oko jedne stvari – jedna IT firma verovatno će da postane prva američka kompanija sa vrednošću od bilion dolara, i sve je ukazivalo da će to biti Epl.

31.07.2018.

Blokirani računi više od 50.000 srpskih preduzeća

Računi 54.565 preduzeća u Srbiji trenutno su blokirani, u iznosu od skoro 312 milijardi dinara, piše dnevni list Politika. Kako ističu, ti podaci Narodne banke Srbije ukazuju da tim firmama treba neki vid oporavka ili prodaje kroz stečaj.

U blokadi se duže od tri godine nalaze čak 23.794 preduzeća. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa.

Te firme, kako navode, ili se bave sivom ekonomijom ili nemaju promet uopšte, ali bez obzira, svakom preduzeću koje je do godinu dana u blokadi neophodno je restrukturiranje ili neka od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji trenutno posluje 146.906 privrednih društava i 251.043 preduzetnika.

29.07.2018.

Tviter i Fejsbuk izgubili petinu vrednosti

Tviter i Fejsbuk izgubili su petinu svoje tržišne vrednosti posle saopštavanja razočaravajućih podataka o porastu korisnika. Deonice Tvitera pale su posle objave da je pao broj njihovih mesečnih korisnika i upozorenja da bi taj broj mogao dalje da pada narednih meseci. Pad broja korisnika od 20,5 odsto usledio je dan pošto je društvena mreža Fejsbuk izgubila 19 odsto vrednosti u jednom danu.

Tviter je naveo da stavlja dugoročnu stabilnost svoje mreže ispred rasta broja korisnika. To je, kako se čini, dovelo investitore u nepriliku jer ne mogu da procene vrednost najvećih kompanija u sektoru na osnovu potencijalnog broja korisnika.

Fejsbuk je u sredu upozorio da će rast prihoda kompanije znatno da uspori najmanje do kraja godine, a troškovi će jako nastaviti da rastu. Sledećeg dana vrednost akcija kompanije zabeležile su najveći pad u jednom danu u istoriji Fejsbuka.

Fejsbuk se i dalje suočava sa velikim problemima od problema privatnosti korisnika do zavisnosti od tehnologije i kako rešavati pitanje lažnih vesti i dezinformacija, govora mržnje i ekstremizma na njegovoj mreži.

Tviter je imao 335 miliona mesečnih korisnika u drugom kvartalu, što je ispod 339 miliona koliko su predviđali analitičari na Vol Stritu i nešto manje u odnosu na 336 miliona koliko je imao u prvom kvatalu. Ti podaci zasenili su solidan porast mesečnih korisnika od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kompanija je navela da bi broj mesečnih korisnika mogao da nastavi da pada u trećem kvartalu. Iako je gubitak vrednosti akcija Tvitera u petak bio drugi najgori od kada je kompanija izašla na berzu 2013, ukupna vrednost deonica se duplirala u poslednjih 12 meseci.

Fejsbuk ima više od 2,23 milijardi korisnika, a njegove aplikacije Vocap (WhatsApp), Instagram i Mesindžer (Messenger) svaki ima po milijardu korisnika.

Tržišna vrednost Tvitera pala je za više od šest milijardi dolara u petak na oko 26 milijardi dolara. Investitori i pored pada vrednosti akcija procenjuju da Fejsbuk vredi 503 milijardi dolara. Fejsbuk je u četvrtak izgubio 119 milijardi dolara svoje vrednosti.

Neto dobitak Tvitera u drugom kvartalu je iznosila 100,1 miliona dolara posle gubitka prošle godine u istom periodu. To je treći uzastopni dobitak kompanije.

28.07.2018.

Od oktobra ekonomsko državljanstvo Crne Gore za biznismene van Evropske unije koji ulože bar 250.000 EUR

Podgorica od 1. oktobra izdaje ekonomska državljanstva za biznismene van Evropske unije, pod uslovom da ulože u Crnu Goru od 250.000 do 450.000 EUR. Vlada Crne Gore je na poslednjoj sednici donela odluku o sticanju crnogorskog državljanstva prijemom na osnovu posebnog programa ulaganja i naložila da se obavi sve što je neophodno kako bi program mogao da se pokrene od 1. oktobra ove godine.

Program ekonomskog državljanstva biće dostupan za najviše 2.000 zainteresovanih iz zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji, i to tokom ograničenog perioda od tri godine.

Ponuđene su sledeće opcije: da ulože 250.000 EUR u neki od razvojnih projekata, prethodno odobren od Vlade u nerazvijenom području Crne Gore, ili 450.000 EUR u neki od razvojnih projekata u razvijenom području.

Vlada će, kako predviđa odluka, naplaćivati naknadu do 100.000 EUR po podnetom zahtevu. Naknada će ići u poseban fond za razvoj nerazvijenih područja.

Predviđeno je takođe da programom upravlja posebna Vladina agencija koja će angažovati unapred odobrene marketinške agente zadužene za promociju programa i privlačenje investitora. Namera je da privuku neposredna strana ulaganja.

Očekuje se da ovaj program dovede i do povećanja privrednih aktivnosti i kretanja kapitala.

24.07.2018.

Sedišta firmi za finansijske usluge sele se u EU uoči Brexita

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije u kratkom roku će izazvati preseljenje od 3,5 do 12 hiljada radnih mesta u finansijskim uslugama u EU, a još puno njih bi moglo nestati na dužem roku, upozorila je čelnica finansijskog okruga užeg centra Londona.

Više od dva miliona ljudi zaposleno je u finansijskim uslugama širom Britanije.

"Ne očekujemo veliki 'Brexodus' u prvoj fazi. Ali, u zavisnosti od toga kako se situacija bude razvijala, dugoročno bismo mogli svedočiti odlasku još mnogo njih", upozorila je Catherine McGuinness u istupu pred Odborom za izlazak iz EU-a u britanskom parlamentu.

Sele sedišta iz Velike Britanije

Banke, osiguravajuće kuće i upravitelji imovinom u Britaniji otvaraju svoja sedišta u EU uoči odlaska Britanije iz EU-a u martu iduće godine, kako bi garantovali kontinuitet u pružanju usluga tamošnjim klijentima.

U londonskom Cityju razočarani su što je britanska vlada odbacila opciju koju preferiraju, a prema kojoj bi se budući trgovinski odnosi s EU-om temeljili na uzajamnom priznavanju.

"Očekivali smo kontinuiranu podršku za uzajamno priznavanje", istaknula je McGuinness.

Umesto toga Britanija je tražila da se pristup finansijskim uslugama temelji na fleksibilnijoj verziji ekvivalentnog sistema EU, kakav koriste Japan i Sjedinjene Države, pri čemu Brisel sam odlučuje ko dobija pristup jedinstvenom tržištu. Zasad iz Brisela poručuju da neće prilagoditi ekvivalentni sistem na način na koji bi to želela Britanija.

24.07.2018.

Miris kafe dovoljan za bolji rad mozga?

Popiti kafu ujutro za mnoge je najvažniji dnevni ritual. Ne samo da sadrži kofein koji deluje kao stimulans te tako privremeno odlaže umor i pospanost, nego je i dokazano da je umerena doza kafe dobra za rad srca i jetru, a sad je i dokazano da utiče na bolji rad mozga.

Naučnici sa Institura Stivens iz Nju Džersija sproveli su istraživanje kojim su otkrili da je samo miris kafe dovoljan za bolji rad mozga.

Ispitanici, studenti, koji su rešavali testove u prostoriji koja je mirisala na kafu, bolje su rešili testove jer im je mozak reagovao kao da je konzumirao kofein.

Ispitali su učesnike istraživanja šta misle o raznim mirisima, pa se pokazalo da ljudi veruju da na njih stimulativnije deluju prostori koji mirišu na kafu, za razliku od prostorija s nikakvim ili cvetnim mirisima, prenosi Večernji list.

24.07.2018.

Svetska tržišta kapitala dosegla danas najviši nivo

Indeksi na globalnim berzama dostigli su danas najviši nivo u mesec dana, jer su uspešni poslovni rezultati Alibabe, matične Guglove kompanije, podigli deonice tehnoloških kompanija, dok je Kina obećala fiskalne akcije za pružanje podrške domaćoj ekonomiji.

Indeks MSCI svih svetskih akcija skočio je za 0,86 odsto, nakon što je Volstrit počeo trgovanje u plusu, prenosi agencija Rojters.

Akcije Alfabeta su skočile za 4,8 odsto na rekordan nivo, pošto je kompanija prijavila veći skok kvartalnih prihoda od očekivanih.

Širi indeks S&P 500 je porastao za 0,7 odsto na 2.826 poena, industrijski Dau DŽons za 0,6 odsto na 25.185 poena, a tehnološki Nasdak za 0,9 odsto na 7.911 poena, prenosi agencija AP.

U Evropi, nemački indeks DAX je porastao za 1,4 odsto, francuski CAC 40 za 1,2 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,7 odsto.

Dolar je pao na 111,05 jena sa jučerašnjih 111,48 jena, dok je evro ojačao na 1,1707 dolara sa 1,1689 dolara.

U Aziji, japanski indeks Nikei je porastao za 0,5 odsto, južnokorejski Kospi za 0,5 odsto, a honkoški Hang Seng za 1,4 odsto.

 

23.07.2018.

Dok cena bitcoina raste, druge kriptovalute ga prate ili — nestaju

Bitcoin je ponovo porastao, a zajedno sa njim i sve ostale kriptovalute među prvih 100. Za to vreme, 800 kriptovaluta je nestalo kao rezultat propalih ICO projekata.

Kako je nedavno izjavio jedan od najpoznatijih kripto preduzetnika Brajan Armstrong, duga istorija bitcoina puna je uspona i padova. Videli smo njegov uspon nadomak cifre od 20.000 dolara, ali smo i 306 puta svedočili pokušaju sahranjivanja bitcoina. Bez obzira na sve, ova valuta opstaje i čini se da se sve ostale vrte oko nje.

U poslednjih godinu dana promene su bile dramatične i mnoge su ponovo ostavile zabrinutima. Konkretno, posle rekordne cene jednog coina ove kriptovalute koja je iznosila 19.783 dolara, cena jednog bitcoina je u martu ove godine pala ispod 10.000 dolara. Od tada je cena varilala, ali još uvek nije uspela da se vrati na tu sumu.

Cena bitcoina je posle više od mesec dana premašila cifru od 7.000 dolara (trenutno 7.745 dolara), nakon što je sredinom juna imala vrednost manju od šest hiljada dolara.

Poslednji rast cene bitcoina ne predstavlja izuzetak, pošto su i ostale kriptovalute sa CoinMarketove liste 100 najvećih zabeležile skok u poslednjih 24 sata, a čak 24 coina je procentualno ostvarilo dvocifreni rast. Iako je i u prošlosti rast cene bitcoina uticao na rast vrednosti ostalih kriptovaluta, do sada se nije desilo da na ovaj način gotovo svi coini među 100 najjačih zabeleže porast.

Tokom 2017. godine na porast cena kriptovaluta u najvećoj meri je uticala velika potražnja u azijskim zemljama, a trenutno na njihov rast najverovatnije, utiče nekoliko pozitivnih vesti u oblasti kriptovaluta i blockchaina, pa je tako najpopularnija kripto menjačnica Coinbase pre nekoliko dana objavila da je dobila odobrenje američkih vlasti da na svoju tržišnu listu kriptovaluta stavi i sigurnosne tokene, kao i da će na listu dodati kriptovalute poput Cardana, Basic Attention Tokena, Stellar Lumensa, Zcash i 0x (cena poslednja dva zabeležila je pomenuti dvocifreni rast).

Uz to kompanija Goldman Sachs je za novog izvršnog direktora (CEO) postavila Davida Solomona, koji je prošlog meseca izjavio da će ova investiciona banka u svoj portfolio dodati usluge vezane za bitcoin i kriptovalute, dok je kompanija BlackRock, koja se bavi upravljanjem imovinom, najavila da počine istraživanje tržišta kriptovaluta i blockchain tehnologije.

Više od 800 kriptovaluta nestalo sa tržišta

Dok cena bitcoina i drugih najjačih kriptovaluta u poslednjih desetak dana raste, više od 800 coina prema podacima sajta Dead Coins, je izgubilo svaku vrednost, nestalo sa tržišta ili im je vrednost manja od jednog centa.

ICO projekti, iz kojih ponudom tokena nastaju nove kriptovalute, su doživeli veliku popularnost u poslednjih 18 meseci, u velikoj meri zahvalujući bitcoin bumu.

Ipak, stotine ovih projekata je do sada propalo zato što su bili prevara, šala ili nisu uspeli da materijalizuju svoj proizvod.

Zbog svega ovoga, bitcoin se čini kao stub na koji se oslanjaju vrednosti svih ostalih kriptovaluta. Na sličan način na koji je zlato percipirano kao „sigurna luka” i čuvar vrednosti. Na ovom mestu savršeno ima smisla pasus iz jednog teksta Elada Gilja, čiji prevod smo svojevremeno objavili na našem blogu:

Nedavno je bitcoin prerastao u legitimnu alternativu za zlato i garanciju (hedge) za periode nestabilnosti koji se često vezuju za zlato. Od mnogih hedž fondova sam čuo da u poslednjih šest meseci nisu videli kretanje cena zlata koje su očekivali u situacijama „povratka na bezbedno”. Umesto toga, bitcoin je išao u korak s očekivanjima koja su mislili da će se desiti sa zlatom. Bitcoin polako usvaja digitalnu verziju uloge koju je zlato (i akcije kompanija u zlatu) igralo u hedžing strategijama. Jedna velika prepreka usvajanju bitcoina kao značajne alternative zlatu je, naravno, njegova inherentna nestabilnost.

Prikazano 8 vesti od 96 — Strana 12