Uber je izašao na berzu i odmah posrnuo - šta je krenulo po zlu i zašto niko nije iznenađen?

Dok neki smatraju da je loš start Ubera na berzi normalna pojava, drugi se bave analizom uzroka.

Kompanija Uber je u petak 10. maja izvršila incijalnu javnu ponudu (IPO) i tako postala otvoreno akcionarsko društvo. Izlazak Ubera na berzu bio je jedan od najiščekivanijih za sve tehnološke kompanije u poslednjih nekoliko godina.

Međutim, stvari nisu prošle onako kako je zamišljano. Pre nego što su uopšte izašli na berzu, vrednost akcija su postavili na 45 dolara. Ovo je već bila niska ponuda, pošto je planirana bila u rangu između $44 i $50. Tako je vrednost Ubera iznosila 82,4 milijarde dolara, što je dosta niže od najava koje su išle i do 120 milijardi.

Po izlasku na berzu desilo se ono što nazivaju jednim od najgorih prvih dana na berzi. Vrednost akcija Ubera je do kraja dana pala za 7,6% – tačnije, na $41,57. Vrednost kompanije je tada iznosila 76 milijardi dolara.

Uber je prodao akcije u vrednosti od $8,1 milijarde, na koje ovaj pad nije imao uticaj. Međutim, predviđa se da će se smanjiti potražnja za dodatnim akcijama (green shoe), koje se obično ostavljaju po strani kako bi kasnije bile prodate za početnu cenu.

Loš početak je očekivan?

Ono što se često čulo proteklih dana jeste da je ovo donekle normalna pojava. Najpoznatiji primer je Facebook, koji je maltene prošao istu putanju koju je Uber prošao do sada. Imali su relativno razočaravajući prvi dan, koji su završili sa samo 23 centa u plusu po akciji, iako su svi očekivali ogroman skok. Godinu dana nakon izlaska na berzu, akcije Facebooka su vredele čak $12 manje – $26,25 umesto $38. Naravno, ova kompanija danas vredi 520 milijardi, a vrednost njenih akcija je višestruko premašila onu s početka.

Primer koji je mnogo bliži Uberu, iako je Uber daleko više raširio svoje oblasti delatnosti, jeste kompanija Lyft. Oni su nešto ranije ove godine postali javni, ali sve do danas vrednost njihovih akcija maltene konstantno opada. Poslednji veliki pad desio se baš na dan kada je Uber izašao na berzu, pa sada trguju sa oko 25% nižom vrednosti akcija nego tokom inicijalne ponude.

Neki savetnici investitora, na primer, nikada ne predlažu svojim klijentima da kupuju na prvi dan. Da nisu u pitanju „generali posle bitke” svedoči i članak koji je izašao 9. maja – dan pred IPO Ubera. Tu se upozorava na velike skokove koji se događaju na početku javnog života kompanija i savetuje protiv ulaganja dok se stanje „ne smiri”.

Ovaj početni flop Ubera možda zaista nije toliko značajan pošto postoji period od prvih 6 meseci kada mnogi investitori ne mogu da prodaju akcije, baš da bi se zaštitilo od masovne histerije. Ako se negativan trend nastavi do tog perioda, onda tek mogu da se jave pravi razlozi za brigu.

Da li je start Ubera ipak neočekivan?

U poslednjih nekoliko dana mnogi analitičari su dali svoje viđenje kako je došlo do ovoliko lošeg starta na berzi.

Osim navedenog razloga – da je očekivano da se ovakva stvar desi pri izlasku na berzu – neki veruju da je uticao i veći oprez koji sada postoji, jer su ljudi poučeni iskustvom s Lyftom. Vlada mišljenje da ono što se dešava sa Lyftom možda nagoveštava i sudbinu Ubera. Šta više, sumnja se i da ova delatnost uopšte može da bude profitabilna ili bar da Uber i Lyft nemaju strategiju kako da je učine profitabilnom.

Nedavno je Uber objavio da su između 2014. i 2018. imali ukupne gubitke od čak 12 milijardi. Ti gubici su se održali iako su se prihodi u istom periodu povećali sa 495 miliona na 11,3 milijarde dolara. Razlog tome je što je industrija podeljena između dva velika konkurenta, koji neprestano moraju da smanjuju cene kako bi povećali udeo na tržištu.

Neki uzrok traže u mnogo široj slici. Tržište je trenutno generalno teško za akcije, što je prouzrokovano ekonomskim ratom koji eskalira između SAD i Kine. Prošle nedelje je Donald Tramp doneo odluku da se povećaju takse na 25% (više nego duplo) na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara. Kina je već najavila da će uzvratiti uvođenjem taksi na američke proizvode. U takvoj atmosferi Uber nije jedina kompanija kojoj vrednost akcija pada.

Spominju se i problemi sa imidžom Ubera. Bez obzira na stav o ovom pitanju, Uber ozbiljno drma lokalnu zajednicu gde god se pojavi. Kao najveći servis te vrste, krive ga za uništavanje izvora prihoda taksistima u mnogim velikim gradovima u koje je ušao. Poznate su nam i mnoge debate i protesti koji se pokreću zbog Ubera i sličnih kompanija.

Možda još veći problem, vezan konkretno za Uber, jeste percepcija da izrabljuju svoje vozače. Dok se vrednost kompanije meri u desetinama milijardi i dok se ljudi sa vrha ekstremno bogate, vozači često zarađuju manje od minimalca. Pošto nisu zvanično zaposleni u kompaniji, vozači nemaju prava na mnoge benefite koje svaki zaposleni ima, poput pravne zaštite oko visine plate i prekovremenog rada.

Ono što nikako ne umanjuje problem je zvanični stav Ubera koji može da se čita samo kao da njih nije ni briga za to. Dok se protesti njihovih vozača omasovljuju, oni su na dan izlaska na berzu izjavili kako planiraju da umanje podsticaje za vozače da bi povećali svoj finansijski učinak, tako da očekuju da će se nezadovoljstvo povećati.

Uticaj na kompanije koje čeka isto

Kad se sve sabere i oduzme, biće zanimljivo šta će se dešavati sa Uberom na berzi u narednih nekoliko meseci i godina. Ova situacija za sada možda najviše uticaja može da ima na druge tehnološke kompanije koje čekaju svoj IPO, poput Slack-a, AirBnb-a i WeWork-a.

Preporučujemo