MMF ima novi plan za kriptovalute - novi korak u evoluciji novca

  • Izvor: Novac.hr / Blic
  • 26.11.2018.
  • 08:44
  • Finansije

Šefica MMF Kristin Lagard je prošle sedmice na skupu fintech industrije u Singapuru poručila da bi centralne banke trebalo da razmotre mogućnost da počnu s izdavanjem svojih digitalnih valuta (central bank digital currency ili CBDC), dakle digitalne forme postojećeg novca kao zakonitog sredstva plaćanja (kao što su trenutno novčanice i kovanice).

To bi mgao da bude novi korak u evoluciji novca, zaključak je iz analize koju je napravio MMF, i jednog dana digitalni novac bi sasvim mogao da zameni postojeći.

Istorija novca bi mogla potpuno da se promeni

Istorija novca sugeriše da se njegove temeljne funkcije ne menjaju, ali forma se razvija kao odgovor na potrebe korisnika. Digitalizacija mnogih aspekata ekonomske aktivnosti podstiče centralne banke da ozbiljno razmotre uvođenje CBDC-a“, kažu stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda u materijalu koji su objavili ovoga meseca na sajtu („Casting Light on Central Bank Digital Currency“) i očekuju da se oko njega razvije debata.

Država bi, ukratko, na taj način mogla biti dobavljač novca za novu, digitalnu ekonomiju, a on bi bio dostupan za sve tipove plaćanja i mogao bi biti implementiran kroz različite tehnologije. Tek treba istražiti, međutim, kako bi se to konkretno sprovelo u pojedinoj zemlji, s kojim sve implikacijama za monetarnu politiku, finansijsku stabilnost i integritet i s kakvim troškovima. Za izdavanje i upravljanje gotovinom troškovi se procenjuju u evrozoni na oko 0,5 posto BDP-a, a snose ih uglavnom banke, kompanije i domaćinstva.

Lagard i ekipa time podstiču razvoj u sasvim suprotnom smeru od onog kojem su se nadali promoteri kriptovaluta poput bitkoina, odnosno onom koji trasira fintech industrija koja omogućuje nove vidove privatnog e-novca i plaćanja. Dok oni, dakle, sanjaju o tome da će država u digitalnoj budućnosti malo uzmaknuti, pogotovo s očekivanim "izumiranjem" gotovine, Lagard potiče države da ostanu aktivni igrači na tržištu novca, osvoje i tu teritoriju.

Bankama bi bila konkurencija centralna banka

Istina, danas su naši depoziti u komercijalnim bankama već ionako u digitalnom obliku, ali razlika bi bila u tome što bi CBDC, kao što je to sada gotovina, bili odgovornost države a ne privatne firme, poručuje Lagard. Taj digitalni novac bi mogao biti token iza kojeg stoji država, ili račun koji se direktno drži kod centralne banke, dostupan svima, pojedincima i firmama, za svakodnevna plaćanja. Neke centralne banke s time već eksperimentišu, odnosno okupile su timove koji razrađuju tu ideju – u Kanadi, Kini, Švedskoj i Urugvaju - ali niko, pa ni stručnjaci MMF-a, nemaju zasad odgovor na pitanje je li CBDC poželjni oblik novca budućnosti s obzirom na rapidno nastajuće alternative.

Fintech revolucija, kako priznaje Legard, već dovodi u pitanje dve forme novca: onaj fizički, kao i depozite u komercijalnim bankama, a ozbiljno propituje i ulogu države kao dobavljača. „Nalazimo se na istorijskoj tački preokreta. Vi – mladi i odvažni preduzetnici koji ste ovde okupljeni – ne smišljate samo nove usluge; vi potencijalno smišljate novu istoriju. A svi mi smo u procesu prilagođavanja“, tepala je šefica MMF-a u Singapuru novoj generaciji.

Startapovi bi mogli da upravljaju vašim novcem umesto banaka

Koje su funkcije novca? Prvo, on je jedinica računanja, potom je sredstvo plaćanja i na kraju sredstvo čuvanja vrednosti. Ljudi, vođeni željom da maksimiziraju korist za sebe i smanje troškove i rizike, određuju šta im je bolje. U slučaju CBDC, u odnosu na gotovinu, postavlja se, naprimer, pitanje anonimnosti plaćanja. Do koje je mere tu uopšte moguće sačuvati anonimnost, odnosno koliko se trećim stranama ili vlastima mora otkriti podataka o identitetu i transakcijama? Postoje, naime, legitimni razlozi zašto ljudi mogu preferirati barem određeni stepen anonimnosti. To je način da se izbegne profilisanje klijenata i svako drugo komercijalno korišćenje ličnih informacija, takođe i limitiranje opasnosti od hakovanja. Anonimnost je takođe i deo privatnosti, a ona je kroz UN-ovu deklaraciju priznata kao jedno od ljudskih prava. Ipak, jasno je, potpuna anonimnost digitalnog plaćanja neće biti moguća, to bi onda bio raj za kriminalce svih vrsta.

Bankama, zapravo, ideja CBDC-a neće biti previše privlačna jer bi se moglo dogoditi da digitalni novac koje izdaje centralna banka smanji depozite građana u komercijalnim bankama, odnosno u potpunosti učini račun u banci suvišnim. Taj novac je siguran, s njim bi se moglo plaćati bez ograničenja iznosa, a za držanje na računu verovatno bi se nudila i kamata. Zamislite taj horor u bankarskim glavama. Naravno, stručnjaci MMF-a nisu dozvolili da se horor razmaše već u ovoj fazi rasprave: nude rešenje. Banke se mogu uključiti u tržišnu utakmicu i nuditi više kamate i bolju uslugu... Moguće je, naravno, da centralne banke sklope partnerstva s privatnim sektorom, bankama i drugim finansijskim institucijama. Recimo, privatni sektor bi organizovao i održavao kontakt s klijentima, skladištio njihove digitalne novčanike, davao kamate i savete, nudio zajmove, ali bi se transakcije, plaćanja odvijala preko centralne banke, one bi držale back-end. Tako bi banke, finansijske institucije i startupovi upravljali digitalnim novcem, kao što danas banke distribuiraju gotovinu…

Sav taj vrli novi svet koji se pomalja stvara priličnu konfuziju jer ispada da bi se komercijalne banke zapravo mogle naći u poziciji da se takmiče sa centralnim bankama za klijente, ako ne bi postigle partnerstvo. U jednačinu treba pritom još ubaciti i kriptovalute koje, zahvaljujući blokčejn tehnologiji, pokušavaju izboriti mesto za sebe u totalnoj neregulisanosti tog dela tržišta. Sve to je svakako veliki pritisak na banke kakve poznajemo, a ionako ih pritiskaju fintech kompanije razvijajući rešenja za život bez gotovine s pametnim telefonima u rukama. Legitimno je tako pitanje – šta će od njih ostati, ili šta će ih zameniti? Na primer, kad u Evropskoj uniji naredne godine krene primena Direktive o platnim uslugama 2, banke će morati da otvore račune spoljnim licenciranim distributerima platnih usluga, tehnološkim kompanijama, pa će oni dobiti pristup klijentima i time će početi velika trka u mobilnom plaćanju.

Preporučujemo