Nova glavna ekonomistkinja MMF-a - Talentovana, briljantna i ekonomska ʺrock zvezdaʺ

  • Izvor: Novac.hr
  • 06.10.2018.
  • 09:55
  • Finansije

Smatraju je izuzetnom i talentovanom, predstavljaju kao briljantan um, naglašavaju da je krasi intelektualno liderstvo, kažu da je jedna od novih "rok zvezda" ekonomije. Ona je profesorka na Harvardu Gita Gopinath, ima 46 godina, i budite sigurni da će ubrzo biti vrlo poznata.

Njome su već potpuno oduševljeni u elitnim krugovima američkih i međunarodnih naučnih i finansijskih ustanova, a sada je postala i glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda koji od 2011. godine vodi Francuskinja Kristin Lagard. Pozornica je to na kojoj će Gita Gopinath, sjajna Indijka s američkim državljanstvom, moći da demonstrira nove poglede na međunarodnu makroekonomiju, finansije i trgovinu, što je njena specijalnost. Od nje se na neki način očekuje da iz pozadine prodrma inicijative koje dolaze iz MMF-a i određuju sudbinu (pre)zaduženih zemalja.

Ipak, preterano bi bilo očekivati dramatične promene čak i da ih ona predloži. Ta je institucija, osnovana kao jedan od kamena temeljaca novog svetskog poretka nakon Drugog svetskog rata na konferenciji u Breton Vudsu, globalni finansijski ideolog i nadzornik fiskalne discipline kojoj je glavni zadatak da se potrudi da svi plate što su pozajmili. Mnogi zbog toga MMF smatraju organizacijom koja promoviše tržišni fundamentalizam, a neke njene preporuke i politike prema zaduženim zemljama vrlo problematičnima. O tome bi Argentinci, na primer, štošta mogli primetiti prisećajući se sloma 2001. godine, a upravo su izmolili finansijsku pomoć za izvlačenje iz nove krize. MMF je, inače, ove godine objavio da je globalna ekonomija zaduženija nego što je bila pre finansijske krize iz 2008. godine (dobar deo rasta duga otpada na Kinu), te da treba hitno preduzeti mere za smanjenje duga i fiskalnu konsolidaciju pre nego što dođe do novog ekonomskog usporavanja.

Nova glavna ekonomistkinja MMF-a dolazi na scenu u nemirno doba. Ali ona jeste đak liberalne ekonomske škole, tu nema dvoumljenja, s doktoratom na američkom Univerzitetu Prinston. (Uostalom, kada je imao samo sedam godina, njen sin je pitao tatu što je to fiskalni deficit, toliko je puta čuo taj izraz, priznala je u intervjuu.) Nastupa odlučno, vrlo samouvereno, vidi se da je svladala pravila sveta u kojem se kreće. Dosad je objavila 40-ak istraživačkih članaka o kursu valuta, trgovini i ulaganjima, međunarodnim finansijskim krizama, monetarnoj politici, dugu i krizama tržišta u nastajanju. Neki od novijih članaka kritički govore, na primer, o tezi slavnog američkog liberalnog ekonomiste Miltona Fridmana o važnosti i dobicima od fleksibilnog valutnog kursa za trgovinu i ekonomiju.

Dobici su, kaže ona, manji nego što bi se mislilo, što je Financial Times opisao kao stav koji će biti izazovan za MMF, instituciju koja tradicionalno podržava politiku fleksibilnih kurseva. Njeno istraživanje je pokazalo da je deprecijacija valute neefikasna u stimulisanju izvoza u većini zemalja jer su robe uglavnom izražene u dolarima. S dolarom kao dominantnom valutom, izvozne cene ne padaju kada se kurs promeni, pa je njen zaključak da je izvoz prilično neosetljiv na promene kursa.

Ko je Gita Gopinath? "Totalni sam radoholičar", opisala je sebe u intervjuu za indijski Vogue kad je dobila stalno profesorsko mesto na katedri za ekonomiju na američkom Univerzitetu Harvard 2010. godine. To je pre nje uspelo tek dvema ženama, pa je već iz toga jasno da je teški kalibar. Stajala je u kabinetu u kampusu, pred pločom išaranom komplikovanim formulama i beleškama.

- To je nešto čime sam se juče bavila, nisam vas htela time da vas plašim - ispričala se novinarki koja se za vreme razgovora zagledala u taj neuredni lavirint formula.

Na Harvardu je od 2005. godine, a stalna profesorska pozicija bio je prvi zaista veliki korak u njenoj karijeri. Onda su usledile nagrade i priznanja, a ove godine je postala i članica prestižne Američke akademije nauke i umetnosti.

Rođena je i odrasla u indijskoj saveznoj državi Kerala, čijoj je vladi ekonomska savetnica poslednjih godina, a iako se mnogi ne slažu s ocenom da je tamo nekad postojalo matrijarhalno društvo, Gita Gopinath poziva se upravo na tu tradiciju kako bi objasnila korene svog uspeha.

Kad odrasteš u okolini gde te smatraju vrednom, nemaš sumnji u sebe i osećaš se dostojnom osobom - rekla je za Vogue.

Sada će voditi istraživačko odeljenjek MMF-a koje, između ostalog, objavljuje World Economic Outlook, jedan od najčitanijih dokumenata o razvoju i perspektivama globalne ekonomije. Prva je žena ikad na mestu glavnog ekonomiste MMF-a, a s njenim imenovanjem nastaje i zanimljiv trijumvirat u svetskom međunarodnom finansijskom poretku: tri žene su glavne ekonomistkinje MMF-a, Svetske banke i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Glavna ekonomiskinja Svetske banke je Pinelopi Koujianou Goldberg (55), imenovana u aprilu ove godine. Ona je profesorka sa Univerziteta Jejl grčkih korena, takođe članica Američke akademije nauke i umetnosti, a do prošle godine glavna urednica uglednog časopisa American Economic Review. Glavna ekonomistkinja OECD-a je od juna ove godine Francuskinja, Laurence Boone (49), nekadašnja savetnica Francoisa Hollandea koja je oblikovala francusku politiku prema Grčkoj u doba krize 2014. godine. U karijeri, inače, ima i iskustvo glavne ekonomistkinje za Europe u Bank of America Merril Linč.

- Pod njenim će vođstvom ekonomski tim OECD-a biti vitalni deo napora da se izgradi multilateralni sistem za novo doba - opisao je njen zadatak generalni sekretar OECD-a Angel Gurija.

Hoće li one dati inovativne odgovore na pitanja o smeru globalizacije, odnosno novog ekonomskog poretka koji će bolje uključiti i zemlje u razvoju, kako se što otvoreno što između redova očekuje? U trenutku kad je trgovinski multilateralni sistem pred velikim izazovima i kad se vodi otvorena američko-kineska bitka za prevlast, dok ostali nastoje u tom preslaganju karata naći što bolje mesto za sebe, to bi bilo više nego dobrodošlo.

Kako je za Blumberg napisao kolumnista Mohamed A. El-Erian, koji rad Gite Gopinath već dugo prati, a i sam je u više navrata obavljao visoke funkcije u MMF-u, ostaje da se vidi hoće li Fond biti sposoban inkorporirati njena razmišljanja, posebno o vezama između sveta finansija, kretanja na tržištu i prelivanja u realnu ekonomiju, ili, na primer, razvijanja novih alata za praćenje tokova kapitala u doba kad ga ima u izobilju ali i kad beži.

- To će zahtevati otvorenost uma, intelektualnu agilnost i spremnost da se ponovno ispita neka stara konvencionalna znanja - kaže El-Erian.

Na predavanju koje je krajem prošle godine održala u Peterson Institute for International Economics, Gita Gopinath je naglasila kako smatra da trgovina nije glavni pokretač nejednakosti, ali su politike zakazale u adresiranju njenih redistribucijskih posledica. Naravno, prilično je zabrinuta i zbog trenutne trgovinske politike/rata koji vodi američki predsednik Donald Trump.

Preporučujemo