Biznis

23.10.2018.

Srbija uvela sistem instant plaćanja u bankama

U Srbiji je počeo sa radom sistem za instant plaćanja, koji će raditi neprekidno i omogućavati prenos novčanih sredstava u roku od samo nekoliko sekundi, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

“Sistem predstavlja jedan od najznačajnijih projekata Narodne banke Srbije ikada. Puštanjem u rad IPS NBS sistema, NBS stala je rame uz rame sa najznačajnijim finansijskim institucijama u svetu”, navodi se u saopštenju.

Kako navode, to će značajno će olakšati prenos novca kako građanima, tako i privredi. Zahvaljujući ovom sistemu biće moguć prenos novčanih sredstava u dinarima, do 300.000 dinara po transakciji, u roku od samo nekoliko sekundi.

“Korisnik prilikom plaćanja neće više morati da vodi računa da li je radni ili neradni dan, koje je doba dana i da li je ekspozitura banke otvorena”, piše u saopštenju.

On će moći da plaća u bilo koje doba dana i to putem različitih kanala, u zavisnosti od toga šta mu njegova banka nudi, a opcije su brojne – pored šaltera, to su aplikacije za mobilno i elektronsko bankarstvo, kao i mogućnost da izvrši instant plaćanje na prodajnom mestu trgovca (fizičkom ili virtuelnom).

Za početak, banke će biti u obavezi da ponude svojim klijentima najmanje jedan kanal za izvršavanje instant transfera odobrenja (na primer, putem aplikacije za mobilno, odnosno elektronsko bankarstvo), dok će najkasnije od 1. aprila 2019. godine, biti dužne da omoguće instant plaćanja putem svih raspoloživih kanala za iniciranje platnih transakcije.

“Kupac će moći da plaća korišćenjem QR koda i to na dva načina. Jedan način je da kupac generiše na svom mobilnom telefonu QR kod koji će zatim trgovac skenirati, a drugi da trgovac bude taj koji će generisati QR kod na svom prodajnom mestu, a kupac ga skenirati i na taj način izvršiti plaćanje”, dodaje se u saopštenju.

Pored toga što ubrzava proces plaćanja, kako navodi NBS, navedeno predstavlja i pravu konkurenciju kartičnim plaćanjima, a osim instant plaćanja na prodajnom mestu, IPS NBS sistem omogućava korišćenje usluge centralne adresne šeme i usluge preuzimanja podataka o fakturi.

Objašnjavaju da centralna adresna šema predstavlja uslugu registrovanja broja mobilnog telefona u centralnoj bazi, odnosno njegovog povezivanja sa brojem računa, što će omogućiti korisniku da prenosi novčanih sredstava na račun drugog korisnika samo na osnovu poznavanja njegovog broja mobilnog telefona, bez potrebe da ima informaciju o broju njegovog tekućeg računa.

Usluga preuzimanja podataka o fakturi omogućiće korisnicima da od velikih izdavalaca računa (mobilni i kablovski operatori, pružaoci komunalnih usluga i slično) elektronskim putem dobiju potrebne podatke na osnovu kojih će moći da na brz i komforan način plate račune za pružene usluge.

Naknade za IPS NBS

Narodna banka je utvrdila da će naknada za  nalog za prenos u IPS NBS sistemu, za banku platioca iznositi četiri dinara. U slučaju plaćanja na prodajnom mestu trgovca, NBS naplaćuje naknadu od banke trgovca, i ta naknada iznosi jedan dinar za plaćanje računa u iznosu do 600 dinara, odnosno dva dinara za plaćanje računa u iznosu preko 600 dinara.

Uz navedenu naknadu, banka trgovca plaća i međubankarsku naknadu koja ne može biti veća od 0,2 odsto od iznosa platne transakcije na prodajnom mestu trgovca, što je u ovom trenutku, kako ocenjuju, povoljnije od međubankarske naknade koju plaćaju kod kartičnih plaćanja.

“Imajući u vidu visine naknada koje Narodna banka Srbije naplaćuje bankama koje učestvuju u IPS NBS sistemu, očekujemo da će i banke u skladu sa svojom poslovnom politikom utvrditi naknade za krajnje korisnike”, navodi NBS, koja je na sajtu objavila pregled naknada za instant transfer odobrenja.

22.10.2018.

Corporate Innovation Conference - Konferencija koja okuplja sve one koje zanima tema korporativnih inovacija u Srbiji

Ovogodišnja Corporate Innovation konferencija u organizaciji ICT Hub-a, održaće se pod sloganom „Inovacija znači poslovanje“, sa ciljem da pošalje jasnu poruku za one biznise, ali i individualce koji imaju želju ili nastoje da koriste inovacije i transformišu ih u merljive poslovne rezultate. Na tom putu će im dodatno pomoći i nove tehnologije i pronalaženje novih biznis modela.

Corporate Innovation Conference je mnogo više od jednodnevne konferencije, te će svi koji budu prisustvovali ovom događaju u isto vreme postati i deo inovacionog ekosistema Srbije koji okulja i povezuje ljude, zajednice i upotrebu tehnologija sa ciljem razmene iskustava i znanja.

Inače, predstojeću konferenciju je podržao USAID, a implementirana je od strane ICT Hub-a kao deo Playground of Innovations projekta. Iz organizacije ističu da su prijave već otvorene i možete ih popuniti na zvaničnom sajtu događaja, gde se između ostalog nalazi i više informacija.

20.10.2018.

Znate li šta je Enterprise of Things i zašto je bitan?

Stiže era u kojoj će sve što može biti umreženo biti na ovaj ili onaj način povezano, s internetom, međusobno i ko zna na koje sve još načine. Šta čeka poslovne ljude u tom novom svetu?

Procenjuje se kako će 2025. godine na svetu biti blizu 80 milijardi povezanih uređaja, gotovo četiri puta više nego ove godine.

Među njima će, između ostalog, biti raznorazni uređaji opremljeni senzorima, uređaji iz kategorije prenosnih računara, jednostavni uređaji koji služe za terensko prikupljanje podataka bežičnim putem u skladištima i složenih uređaja poput konzola za proširenu i virtualnu stvarnost, bespilotne letelice i roboti...

Uvućiće se u praktično svaku poru svakodnevnog života, od kuće preko obrazovnih institucija do radnih mesta. Biće to, čini se sve izvesnijom, era internet stvari u kojoj će sve što može biti umreženo biti na ovaj ili onaj način povezano, s internetom, međusobno i ko zna na koje sve još načine.

Ali, kako bi se izvukla maksimalna korist iz sve te sile senzora i uređaja koji će stalno prikupljati i slati sve veće i veće količine podataka neće biti dovoljno samo ih pustiti u prodaju i nadati se najboljem. Biće potreban specijalizovani pristup koji će osigurati platforme, standarde i protokole pomoću kojih će preduzetnici, firme i mi kao obični korisnici lakše ploviti po tom rastućem okeanu senzora, uređaja i podataka.

Time se bavi Enterprise of Things (EoT). Sam termin označava primenu internet stvari u poslovnom okruženju. Zvuči jednostavno, ali utisak vara. Reč je o zaokretu potencijalno titanskih razmera u praktično svakom pogledu, s ogromnim i dalekosežnim posledicama.

Spreman za eksplozivan rast

EoT nije nova pojava. Tehnologije međumašinske komunikacije, senzori, merni instrumenti, mašine povezane sa sistemima praćenja i druge njegove komponente već su neko vreme prisutni u, primera radi, poslovanju prevoza i logositike, medicini, trgovini, pa i komunalijama. Jednostavni uređaji sa senzorima za prikupljanje podataka takođe su u pogonu već decenijama, iako su veći deo postojanja bili namenjeni visoko specijalizovanim i često skupim rešenjima.

Što je onda novo? Pa, napredak tehnologije je učinio ključne komponente znatno dostupnijima nego što je to ikad bio slučaj, kako cenovno tako i na nivou tehničkih znanja. Kao što je svojevremeno bio slučaj sa personalnim računarima, pad cena i jednostavnije korišćenje bi lako mogao učiniti EoT sveprisutnim, i to u opsegu koji bi PC-je i pametne telefone mogao učiniti patuljcima.


Za sada se taj trend efektuje najprije u pojavljivanju sve većeg broja uređaja koji do pre koju godinu nisu bili povezani, a danas mogu slati i primati podatke. Klasičan primer su uređaji iz domena pametne kuće, poput pametnih satova, termostata, utičnica, sijalica, brava, četkica za zube, frižidera, pa čak i posuda za hranjenje kućnih ljubimaca. Verovatno je pitanje dana kad ćemo uz njih moći ubrojati i povezane automobile.

A to je tek segment koji pokriva domaćinstvo. Internet stvari, primera radi već ubrzano prodire u sve delove logističkog biznisa. Npr., kompanija DHL svojevremeno je objavila izveštaj o mogućim oblicima korišćenja internet stvari u kome je, između ostalog, nabrojala nadzor vozila, praćenje pošiljki u realnom vremenu, senzore koji prate uslove u skladištima i kontejnerima, prikupljanje informacija o ljudima i alatima. S druge strane, kompanija Cisco ima viziju umrežene fabrike koja koristi internet stvari za povećanje efikasnosti.



Vreme za prilagođavanje i promene

Firmama i organizacijama koje žele da svoje poslovne modele baziraju na IoT-u neće biti dovoljno da samo nabave uređaje sa senzorima i postave ih svuda. Tako će, upozoravaju stručnjaci, najčešće dobiti samo još veću hrpu podataka s kojom ne znaju šta bi. Kako bi pokupili kajmak biće potrebno da ih pametno upotrebe.

Toga su svesni u nizu kompanija poput Amazona, Googlea, IBM-a, Microsofta, Oraclea, SAP-a i drugih, koje već sada pripremaju i nude analitičke alate namenjene uvođenju reda i smisla među svim podacima iz raznovrsnih izvora.

U IBM-u su verovatno otišli najdalje: još 2016. godine pokrenuli su četvorogodišnji ciklus investicija vrednih tri milijarde američkih dolara u sklopu kojeg, između ostalog, nameravaju da pokrenu svoju platformu za veštačku inteligenciju Watson.

I drugi tehnološki divovi moraće da se prilagode okolnostima i izazovima koje internet stvari i EoT nose. Tradicionalni proizvođači hardvera poput HP-a i Della već nude proizvode prilagođene potrebama i zahtevima internet stvari.

Intel će usled povećane potražnje gotovo sigurno prodati više milijardi čipova, ali će morati da poveća ulaganja u bezbednost, upravljanje, big data i analitiku kako bi mogao držati korak s ostalima. Proizvođač čipova Qualcomm bi, ipak, iz dobavljača komponenti mogao izrasti u ponuđača integralnih rešenja za kompletne industrijske vertikale.

Telekom industrija bi se mogla baciti u potragu za pametnim rešenjima kako bi najbolje iskoristila svoje kapacitete u novonastajućem okruženju, a kompanije poput Cisca smišljaju kako računarske i internetske mreže da učine što skalabilnijima.

Bezbednost najveći rizik

Kako svet EoT-a raste, tako će se pojavljivati sve više izazova i rizika. Najveći među njima je svakako bezbednost. Stručnjaci već neko vreme upozoravaju na opasno nizak nivo bezbednosti IoT sistema, ističući kako se premalo toga čini da bi se povećala. To će posebno doći do izražaja kad su poslovna rešenja u pitanju, iako ni ona namenjena pojedinačnim krajnjim korisnicima nisu za zanemariti.

Ako žele da drže korak kompanije bi, umesto reaktivno, trebalo da reaguju proaktivno pa bi EoT već sada trebalo da počnu da ugrađuju u dizajn svojih proizvoda i usluga, anticipirajući potrebe i želje svojih klijenata i kupaca. Trebalo bi da počnu sa obrazovanjem stručnjaka koji će znati da se nose, ne samo s ogromnom količinom novih podataka, već i sa bezbednošću i brojnim drugim aspektima EoT-a.

10.10.2018.

Značaj savremenih Data centara u poslovanju

Savremeni Data centri predstavljaju osnovu današnjeg poslovanja. Rad gotovo svake kompanije u najvećoj meri zavisi od pouzdanosti i raspoloživosti njenog informacionog sistema. Protok i dostupnost podataka neophodnih za funkcionisanje firme su od krucijalne važnosti i ti podaci se moraju prenositi i skladištiti bez gubitaka.

Zbog toga svaka karika u lancu prenosa podataka, njihovog skladištenja (čuvanja) i procesiranja je od kritične važnosti. Data centri su jedna od najbitnijih karika u procesrianju podataka, jer informacije i podaci moraju biti dostupni pravim osobama u pravo vreme, a to će biti moguće jedino ako se obezbedi pouzdana i bezbedna IT infrastruktura.

U slučaju prekida ili havarije informacionog sistema, rad kompanije može biti kompletno zaustavljen. Zbog toga je neophodno uspostaviti pouzdanu i bezbednu IT infrastrukturu i minimizirati šanse za njen prekid. To znači da se za informatičku opremu i sisteme za skladištenje podataka moraju obezbediti visoki standardi koji garantuju stabilan rad i punu funkcionalnost uz odgovarajuće mikroklimatske uslove i redudantnost kablovskog povezivanja i napajanja.

Data centri, dakle, imaju nezaobilaznu ulogu u nesmetanom funkcionisanju kompanije.

Najsavremeniji Data centar u regionu

U današnjem svetu elektronskog poslovanja velika pažnja posvećuje se efikasnom načinu upravljanja, analize, obrade i čuvanja podataka kako bi u svakom trenutku neophodne informacije bile sigurne i na raspolaganju zaposlenima u kompaniji. Osnovni preduslov za prilagođavanje velike količine podataka potrebama svakodnevnog poslovanja su dostupnost i bezbednost podataka, jer poslovanje gotovo svake kompanije u najvećoj meri zavisi od pouzdanosti i raspoloživosti njenog informacionog sistema.

U skladu sa tim, savremeni Data centri za procesuiranje, skladištenje i čuvanje podataka predstavljaju osnovu današnjeg poslovanja. Međutim, projektovanje i izrada internih Data centara podrazumeva značajne investicije u okviru IT sektora, što za većinu kompanija ne predstavlja isplativo i praktično rešenje.

I u Srbiji se se više prepoznaje potreba za efikasnim upravljanjem i održavanjem velike količine podataka. mts je kao odgovor na potrebe svojih korisnika, izgradio jedan od najsavremeninijih Data centara u regionu.

mts Data centar, projektovan i opremljen u skladu sa Tier 3/4 standardima, smešten je u centru Beograda na više od 2000 metara kvadratnih tehničkog prostora i može Vam ponuditi:

• Posebno projektovan prostor u skladu sa svetskim standardima;
• Kontinuirano napajanje, sa rezervnim dizel generatorom;
• Kontrolu klimatskih uslova;
• Video nadzor 24/7;
• Direktan, brz i efikasan pristup celokupnoj ponudi naših ICT servisa;
• Sve vrste povezivanja i umrežavanja;
• Efikasno rešenje za kolokaciju/hosting;
• Carrier neutral koncept usluga.

Zašto mts?

mts, kao kompanija koja upravlja najvećom ICT infrastrukturom u zemlji, uključujući i data centre, ima i najviše iskustva u ovoj oblasti. mts među korisnicima ICT servisa ima najveći broj kompanija koje posluju na tržištu Srbije. Među ovim kompanijama su, kako male kompanije, sa samo desetak zaposlenih, tako i velike kompanije sa nekoliko hiljada zaposlenih. Svi servisi mts su prilagođeni izuzetno različitim tipovima kompanija i omogućavaju da se svi njihovi zahtevi poštuju.

U domenu povećanja kvaliteta usluga, proces unapređenja se ogleda u prilagođavanju i sertifikaciji kompanije ISO standardima, koji bi trebalo da dovedu do garantovanja najkvalitetnije usluge u nivou najboljih svetskih kompanija na ICT tržištu.

09.10.2018.

Objavljena lista kompanija sa najvećim prihodom u jugoistočnoj Evropi

Dvanaest kompanija iz Srbije našlo se među najvećim preduzećima u jugoistočnoj Evropi po prihodima, prema listi TO 100 SEE koju objavljuje SeeNews.

Najveći broj kompanija na listi TOP 100 SEE ima Rumunija, čak 51, a slede je Slovenija sa 13 i Srbija sa 12 preduzeća.

Hrvatska i Bugarska su zastupljene sa 11 i 10 kompanija respektivno, Bosna i Hercegovina ima dve kompanije među prvih 100 u regionu, a Makedoniju predstavlja samo jedna kompanija. 

Druge zemlje u Jugoistočnoj Evropi nisu uspele da uđu na rang listu, a u utakmici za najboljih 100 učestvovalo je ukupno 2.900 kompanija. 

Najbolje rangirana srpska kompanija na listi TOP 100 SEE je Elektroprivreda Srbije, koja je zauzela 10. mesto sa ukupnim prihodima od 2,3 milijarde evra, a prati je Naftna industrija Srbije na 12. mestu i prihodima od 1,9 milijardi evra. 

Fijat-Krajsler Automobili Srbija je na 42. mestu. Čak četiri srpske kompanije drže pozicije od 56. do 59. mesta na rang listi, i to sledećim redosledom - Delez Srbija (56), Telekom Srbija (57), Merkator-S (58) i Srbijagas (59). 

EPS Distribucija se takođe našla među 100 najvećih preduzeća u JIE zauzevši 61. mesto, železara HBIS Grupa Srbija se plasirala na 66. a Nelt na 68. poziciju. 

Na listu je uvršteno 12 novih učesnika među kojima su tri srpske kompanije - pomenuta HBIS Grupa Srbija (66), HIP-Petrohemija (77) i Tigar Tyres (86).

Srpske kompanije, zajedno sa rumunskim, imaju najveći udeo među top 10 najprofitabilnijih. 

Srpsko državno preduzeće HIP Petrohemija je, kako se ističe, najprofitabilnija kompanija među pridošlicama na ovogodišnjoj rang listi SEE TOP 100. 

"Kompanija je ostvarila prošle godine više od 80 odsto prihoda od izvoza. HIP Petrohemija je na četvrtom mestu prvih deset najdinamičnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi po ostvarenom rastu prihoda u 2017. godine", konstatuje SeeNews. 

Još dve srpske kompanije uspele su da uđu u deset najprofitabilnijih kompanija Jugoistočne Evrope - JP Srbijagas (5. mesto) i Telekom Srbija (7. mesto). 

Takođe najveća domaća osiguravajuća kuća "Dunav osiguranje" zauzela je 10. mesto na rang listi TOP 100 osiguravača u Jugoistočnoj Evropi. 

Ukupan prihod učesnika na rang listi TOP 100 SEE dostigao je 113,9 milijardi evra, što je više za 12,5 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Njihova ukupna dobit je porasla čak i više - za 22 procenta, na 4,9 milijardi evra.

Kompletnu brošuru možete pogledati OVDE.

2017 2016 Naziv kompanije / Država Industrija Ukupan prihod 2017 Odnos sa prethodnom godinom Neto dobit / gubitak 2017 Neto dobit / gubitak 2016
1 1 Automobile-Dacia SA Romania Automobiles 5 025 11.62% 115.7 100.5
2 2 Petrol d.d. Slovenia Petroleum/Natural Gas 3 791 17.94% 64.3 43.7
3 4 OMV Petrom SA Romania Petroleum/Natural Gas 3 531 16.89% 515 199.9
4 3 OMV Petrom Marketing SRL Romania Petroleum/Natural Gas 3 264 4.28% 68.8 84.9
5 5 Lukoil Neftochim Burgas AD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 2 962 28.79% 155.4 60.9
6 12 Aurubis Bulgaria AD Bulgaria Metals 2 638 56.83% 201.2 100.6
7 9 Rompetrol Rafinare SA Romania Petroleum/Natural Gas 2 487 28.59% 89.8 15.4
8 13 GEN-I d.o.o. Slovenia Petroleum/Natural Gas 2 456 48.28% 13.5 8.6
9 8 INA d.d. Croatia Petroleum/Natural Gas 2 440 21.77% 189.8 21.2
10 7 JP Elektroprivreda Srbije. Serbia Electricity 2 316 6.38% 28.8 71.2
11 6 Kaufland Romania SCS Romania Wholesale/Retail 2 177 4.24% 143.9 143.9
12 15 Naftna Industrija Srbije AD Serbia Petroleum/Natural Gas 1,953 21.20% 235.3 130.6
13 10 Rompetrol Downstream SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 942 9.49% 36.2 13.7
14 11 British American Tobacco (Romania) Trading SRL Romania Food/Drinks/Tobacco 1 920 8.80% 65.6 148.1
15 19 Holding Slovenske Elektrarne d.o.o. Slovenia Electricity 1 659 28.21% 19.7 44.4
16 New Star Assembly SRL Romania Automobiles 1,620 353.42% 52.8 11.6
17 14 Natsionalna Elektricheska Kompania EAD Bulgaria Electricity 1 605 1.90% 3.5 -65.8
18 29 Revoz d.d. Slovenia Automobiles 1 594 46.79% 34.8 15.9
19 17 Johnson Matthey DOOEL Macedonia Chemicals 1 485 10.34% 96.8 121.3
20 20 Carrefour Romania SA Romania Wholesale/Retail 1 477 18.61% 45 36.1
21 21 Lidl Discount SRL Romania Wholesale/Retail 1 415 16.85% 75.7 47.9
22 23 Dedeman SRL Romania Wholesale/Retail 1 384 21.15% 190.8 157
23 16 Lukoil-Bulgaria EOOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 1 375 -2.07% -3.1 -2
24 22 Lukoil Romania SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 283 11.31% 18.4 -3.6
25 25 Krka d.d. Slovenia Pharmaceuticals 1 228 6.44% 153.7 102.9
26 New Konzum d.d. Croatia Wholesale/Retail 1 217 -13.42% -525.2 -246
27 18 Poslovni Sistem Mercator d.d. Slovenia Wholesale/Retail 1 199 -10.62% -203.7 -77.4
28 32 MOL Romania Petroleum Products SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 184 15.27% 39.3 33.7
29 24 Hrvatska Elektroprivreda d.d. Croatia Electricity 1 174 -0.21% 48.4 175.2
30 27 Orange Romania SA Romania Telecommunications 1 174 8.85% 68.5 84.5
31 31 Engie Romania SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 131 7.95% 72.4 81.4
32 30 Auchan Romania SA Romania Wholesale/Retail 1 123 6.51% 16.1 -5.3
33 43 Ford Romania SA Romania Automobiles 1 080 27.81% 20.5 6.4
34 41 Romgaz SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 074 25.19% 398 225.6
35 28 E.ON Energie Romania SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 070 -0.49% 15.5 38.2
36 36 Mega Image SRL Romania Wholesale/Retail 1 058 13.59% 43.3 29.7
37 34 Petrotel - Lukoil SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 049 8.03% 48.3 65.9
38 44 Profi Rom Food SRL Romania Wholesale/Retail 1 046 24.61% 28.1 27.9
39 55 Arcelormittal Galati SA Romania Metals 1 041 39.27% -32.9 -59.8
40 New Prvo Plinarsko Drustvo d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 1,028 134.11% 33.7 23.8
41 35 Metro Cash & Carry Romania SRL Romania Wholesale/Retail 1 023 8.55% 24.9 22.8
42 26 FCA Srbija DOO Serbia Automobiles 992.8 -13.92% 18 17.2
43 38 Lek d.d. Slovenia Pharmaceuticals 964.6 7.05% 83.2 74.8
44 50 Complexul Energetic Oltenia SA Romania Electricity 937.5 18.76% 38.8 -30.8
45 52 Samsung Electronics Romania SRL Romania Electronics 911.6 16.07% 13.5 12
46 New Interenergo d.o.o. Slovenia Electricity 893.8 139.87% 2.9 -9.7
47 45 Kaufland Bulgaria EOOD & Co KD Bulgaria Wholesale/Retail 887 4.27% 39.8 45
48 47 Selgros Cash & Carry SRL Romania Wholesale/Retail 871.5 7.86% 10.5 5.6
49 54 Autoliv Romania SRL Romania Automobiles 862.2 11.53% 24.3 25.1
50 46 RCS & RDS SA Romania Telecommunications 858 4.67% 63.2 -13.1
51 48 Vodafone Romania SA Romania Telecommunications 845.3 5.53% 12.7 41.7
52 60 Gorenje d.d. Slovenia Electronics 844.3 15.28% 0.473 3.7
53 37 Electrica Furnizare SA Romania Electricity 844 -6.58% 0.336 38.7
54 40 Mediplus Exim SRL Romania Wholesale/Retail 839.4 -2.56% 10.2 22.6
55 49 Hrvatski Telekom d.d. Croatia Telecommunications 833.8 2.07% 111.9 120.3
56 63 Delhaize Serbia DOO Serbia Wholesale/Retail 819.8 12.55% 36.1 10.3
57 57 Telekom Srbija AD Serbia Telecommunications 794.2 0.16% 123.2 123.2
58 39 Mercator-S DOO Serbia Wholesale/Retail 787.9 -9.93% -58 -14.6
59 71 JP Srbijagas Serbia Petroleum/Natural Gas 759.7 18.85% 141.6 17.6
60 73 IMPOL d.o.o.. Slovenia Metals 751.6 27.57% 19.6 15.4
61 59 EPS Distribucija DOO Serbia Electricity 733.5 -5.16% 20.3 -3
62 80 Dante International SA Romania Wholesale/Retail 717.8 33.57% -23.9 -18.8
63 61 OMV Petrom Gas SRL Romania Petroleum/Natural Gas 714.7 4.25% 11.8 16.3
64 58 Hidroelectrica SA Romania Electricity 712.9 -2.20% 291.8 270.3
65 70 Altex Romania SRL Romania Wholesale/Retail 710.3 18.61% 10.4 8.8
66 New HBIS Group Serbia Iron & Steel DOO Serbia Metals 695.3 101.58% 0.021 10.7
67 65 Continental Automotive Products SRL Romania Rubber/Rubber Products 687 7.11% 149.7 166.4
68 69 Nelt Co DOO Serbia Transportation 669 3.12% 11.3 7.9
69 64 Telekom Slovenije d.d. Slovenia Telecommunications 662.6 -2.15% 1.7 40.5
70 76 Renault Commercial Roumanie SRL Romania Automobiles 661 20.05% 10.4 6.7
71 72 Transelectrica SA Romania Electricity 660.9 11.88% 6.1 60
72 66 CEZ Elektro Bulgaria AD Bulgaria Electricity 649.7 -0.12% 18.6 0.342
73 68 REWE (Romania) SRL Romania Wholesale/Retail 647.5 4.68% 4.1 5.2
74 56 ADM Romania Trading SRL Romania Agriculture 641.2 -13.71% 3.4 -7.1
75 74 Ameropa Grains SA Romania Agriculture 640.3 11.94% 6 3.2
76 67 Farmexpert D.C.I. SRL Romania Automobiles 565.0 14.54% 6.7 7.6
77 New Hip - Petrohemija AD Serbia Chemicals 636.3 103.67% 342.5 -42.7
78 79 Porsche Romania SRL Romania Automobiles 634.2 17.93% 23.1 23.2
79 77 Petrol d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 625.9 10.15% 8.1 13.1
80 84 OMV Slovenija d.o.o. Slovenia Petroleum/Natural Gas 621.8 14.52% 21.8 21
81 78 Pliva Hrvatska d.o.o. Croatia Pharmaceuticals 619.3 2.61% 68.9 73.4
82 62 CFR SA Romania Transportation 618.4 -9.49% 33.1 110.4
83 89 Hella Romania SRL Romania Automobiles 618 22.26% 30.4 34.7
84 87 Lidl Hrvatska d.o.o. k.d. Croatia Wholesale/Retail 617.9 16.05% 35.6 32.1
85 75 Takata Romania SRL Romania Automobiles 616.2 9.45% 10.3 24.8
86 New Tigar Tyres DOO Serbia Rubber/Rubber Products 611.2 60.81% 87.3 53.2
87 86 Alro SA Romania Metals 592.8 14.31% 68.2 14.8
88 88 JP Elektroprivreda BiH d.d. Bosnia and Herzegovina Electricity 590.6 11.68% 0.317 6.6
89 93 Michelin Romania SA Romania Rubber/Rubber Products 584.7 19.46% 11 22.8
90 85 Fildas Trading SRL Romania Wholesale/Retail 579.8 10.27% 22.2 20.7
91 90 Bulgargaz EAD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 576.2 11.19% 4.8 18.8
92 42 HEP-Operator Distribucijskog Sustava d.o.o. Croatia Electricity 575.7 -34.65% 90.5 88.3
93 New Cofco International Romania SRL Romania Agriculture 565.1 103.59%% 2.4 3.4
94 91 Plodine d.d. Croatia Wholesale/Retail 564.3 9.59% 14.7 10.1
95 New Saksa OOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 553.3 28.50% 5.7 5.9
96 82 Express Logistic and Distribution EOOD. Bulgaria Wholesale/Retail 546.6 -0.02% -5.2 1.9
97 New Astra Bioplant EOOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 543.2 39.89% 1 5.8
98 99 Bingo d.o.o. Tuzla Bosnia and Herzegovina Wholesale/Retail 531.8 13.57% 37 34.5
99 New Crodux Derivati Dva d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 522.5 38.91% 11.9 7.7
100 New Porsche Slovenija d.o.o. Slovenia Automobiles 515.5 13.61% 11.7 11

Prikazano 5 vesti od 91 — Strana 5