Biznis

29.11.2018.

Objavljena nova Forbsova lista najbogatijih ljudi

Prema novoj, ažuriranoj Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu, osnivač Amazona Džef Bezos i dalje drži prvo mesto, koji je sve bogatiji i bogatiji.

Bogatstvo osnivača kompanije za internet trgovinu se gotovo utrostručilo od 2016. do 2017. godine, kada je zaseo na prvo mesto, sa preko 100 milijardi dolara bogatstva. Vrednost imovine Bezosa (54) procenjuje se trenutno na 112 milijardi dolara.

On je na prvom mestu smenio dugogodišnjeg najbogatijeg čoveka svijeta Bila Gejtsa, suosnivača softverske kompanije Majkrosoft, koji je na prvom mestu bio 18 godina, a sada suvereno drži drugu poziciju sa 90 milijardi dolara.

Treći je Voren Bafet (88), čije se bogatstvo procenjuje na 84 milijarde, najvećom zaslugom zbog većinskog vlasništva nad korporacijom Berkšir Hatavej.

Sa bogatstvom od 72 milijarde sledi Bernard Arno (69), vlasnik LVMH, što je skraćenica francuskog koncerna Moët Hennessy – Louis Vuitton S.A., sa preko 60 luksuznih marki. Međutim, on se našao i među najvećim gubitnicima jer mu je bogatstvo smanjeno ove godine za 735 miliona dolara.

Na petom mestu ga ubrzano sledi sve bogatiji Mark Zakerberg (34), suosnivač najpopularnije društvene mreže na svetu Fejbuk, sa bogatstvom od 71 milijarde dolara.

Najveći dobitnici i gubitnici

Među onima koji su vredni milijarde dolara, kao dobitnik, čije je bogatstvo naraslo za 1,3 milijarde ove godine, naveden je Španac Amankio Ortega, osnivač modne kuće Zara. Vrednost njegove mreže procenjuje se na ukupno 70 milijardi dolara, čime je dospeo na šesto mesto.

Bogatstvo je znatno povećao i Masajoši Son, osnivač SoftBanka, telekomunikacione i investicione firme preko koje su išle saudijske investicije u tehnološki sektor američke Silicijumske doline. Bogatiji je za 713 miliona dolara i trenutno se nalazi 34. na listi najbogatijih ljudi sveta, sa 22,5 milijarde dolara.

Najveći pad vrednosti imovine doživela je bogata švajcarska naslednica Eva Maria Buher, vlasnica udela softverske firme CA Technologies i trgovine automobilima AMAG, koja prodaje brendove kao što su Volksvagen  Audi, Bentli i Porše.

Buher je izgubila više od polovine svog bogatstva i ono trenutno vredi 1,2 milijarde dolara. Padom vrednosti pala je na 1837. mesto najbogatijih na svetu.

Potom je, od prošle liste, najviše izgubio Lari Elison, osnivač softverske firme Oracle  koji se zbog gubitka vrednog 816 miliona dolara, spustio sa šestog na deseto mesto najbogatijih na svetu, s 58,5 milijarde dolara.

Lista brojnih milijardera

Forbes prati finansijsku situaciju i sastavlja listu s imenima od čak 2.208 milijardera, čija je zajednička vrednost 9,1 biliona dolara.

Među njima se ove godine našlo i 259 novih koji su svoje bogatstvo stekli pokretanjem različitih profila firmi, od izrade venčanica, dečijih igračaka do električnih automobila.

29.11.2018.

Izvoz softvera za devet meseci 2018. skoro dostigao celokupni prošlogodišnji izvoz

Narodna banka Srbije objavila je platni bilans Republike Srbije za prva tri tromesečja 2018. godine, u kom se vidi da je za prvih devet meseci ove godine izvoz softverskih usluga dostigao vrednost od 811 miliona evra. To je ujedno i za 28,5 odsto više nego za isti period prošle godine, a približava se i celokupnom prošlogodišnjem izvozu koji je iznosio 899 miliona evra.

Kao i prošle godine, u izvozu usluga su od IT-a bolji transport (933 miliona evra) i turizam (970 miliona evra). Međutim, trgovinski saldo (razlika izvoza i uvoza), koji je relevantniji indikator zdravlja jedne privredne grane, ubedljivo je najbolji u IT sektoru. Za ovih devet meseci je izvezeno više nego duplo softvera nego što je uvezeno, te je trgovinski saldo trenutno na visini od 428 miliona evra (25 odsto više nego prošle godine). Za razliku od IT-a, trgovinski saldo druge dve privredne grane koje najviše izvoze iznosi 37, odnosno -93 miliona evra.

Kada je u pitanju izvoz roba, prema podacima koje objavljuje Republički zavod za statistiku, veći izvoz od IT-a je u oblasti Električnih mašina i aparata (1267.2 miliona evra) i Drumskih vozila (867.7 miliona evra), ali obe privredne grane imaju manji trgovinski saldo.

Ovo je već dvanaesta godina neprekinutog rasta za domaći IT sektor, a očekuje se da će izvoz softvera do kraja ove godine preći milijardu evra.

28.11.2018.

Pozovite besplatno 2 miliona brojeva

Za sve one koji imaju Biz paket MTS je pripremio novu pogodnost. Već sada možete da pozivate besplatno i neograničeno dva miliona mts fiksnih brojeva.

Ukoliko još nemate Biz paket, kreirajte savršenu kombinaciju mobilne, fiksne i interneta zajedno sa BizPaket savetnikom. 

Odaberite Biznis Libero tarife i uživajte u neograničenom 4G internetu, pozivima i porukama ka svima u Srbiji, romingu u m:tel mrežama CG i BiH, dodatnim minutima ka evropskim destinacijama. 

Neka vam od sada posao bude uživanje.

19.11.2018.

Alibaba zaobišla Srbiju, otvara logistički centar u Belgiji

Informacija da Alibaba otvara logistički centar u Belgiji praktično znači da su zaobišli Balkan. Kineski e-commerce gigant odlučio je da će njegov centar biti u Liježu, u Belgiji, gradu koji se nalazi na tromeđi, blizu granice sa Nemačkom i Luksemburgom, a blizu je Brisela. Inače, to je peti logistički centar te kompanije u svetu. U Evropi već imaju jedan logistički centar u Frankfurtu.

Zašto je baš odabran Lijež, za sada nema detalja, ali se spekuliše da su osnivač Alibabe Džek Ma i tamošnji kralj uspostavili dobru saradnju posle Davosa. Dalje, pretpostavlja se da će biti još sličnih investicija u Evropi, a lobiranje država za ovaj posao je bilo toliko jako da je Holandija objavila, na primer, da je propustila priliku zbog kasne diplomatske akcije.

Podsetimo, mesecima se spekulisalo gde će Alibaba da otvori centar, predstavnici Alibabe su bili u intenzivnom pohodu po zemljama regiona – od Hrvatske, preko Mađarske, Rumunije do Bugarske, tražeći strateškog partnera za izgradnju velikog distributivnog centra u ovom delu Evrope.

Da kineski gigant baš želi da u Srbiji pronađe strateškog partnera za otvaranje logističkog centra, pisalo se prošle godine, kada su to najavili i predstavnici srpskih ministarstava.

12.11.2018.

Australija najuspešnija bogata država

Kao zemlja i ekonomija koja 27 godina ne zna za recesiju, Australija bi mogla biti primer drugima uključujući i najveće svetske ekonomije, ocenjuje nedeljnik The Economist u seriji tekstova o australijskoj oazi stabilnosti.

Pitajući se šta je tajna australijskog uspeha, list The Economist, između ostalog, skreće pažnju na uspešnu australijsku imigracionu politiku.

'Australijski entuzijazam za useljavanje je vrlo značajan, gotovo trećina njenih stanovnika je rođena u nekoj drugoj zemlji. To je daleko više nego u nekim drugim bogatim zemljama', primećuje ugledni nedeljnik, dodajući kako se godišnje na najmanji kontinent doseli 190 hiljada ljudi. Australija, zaključuje nedeljnik, godišnje ima tri puta veći priliv novog stanovništva od SAD-a.

'Podrška masovnom useljeništvu je velika. Delimično, australijska tolerancija na doseljenike može biti odraz još jedne izvanredne osobine tamošnjeg društva, a to je solventnost njene socijalne države. Javni dug iznosi samo 41 posto BDP-a i jedan je od najnižih u bogatom svetu', navodi ovaj nedeljnik dodajući u prilog tezi o održivosti australijskog socijalnog sistema i način penzione štednje.

Ključne reforme

Australija je pre 30 godina sticanje penzije vezala gotovo isključivo za ulaganje osiguranika u privatne investicione fondove, a na sličan način je sprovela i reforme zdravstvenog osiguranja.

Razmatrajući dalje prednosti australijskog državnog i ekonomskog modela, The Economist izdvaja model stranačkog sistema koji izrazito naginje centrizmu.

'Birači u toj zemlji su obvezni da glasaju na izborima što političke stranke stavlja u poziciju da se bore za kolebljive glasače, a ne da izlaze u susret predrasudama što većeg broja birača. Uz to, glasanje je preferencijalno što doprinosi moderiranju izbora od strane građana', napominje isti izvor.

U osvrtu na australijske makroekonomske pokazatelje, nedeljnik ističe kako je u proteklih 30 godina ta ekonomija kumulativno rasla tri puta više nego nemačka, i da je australijski nacionalni dohodak u istom razdoblju prosečno rastao četiri puta više nego američki.

'Rastući prihod, nizak javni dug, pristupačna država blagostanja, popularna podrška masovnom useljeništvu i široki konsenzus o politikama koje podupiru te stvari. To je daleki san u većini bogatih zemalja', zaključuje Economist.

Prirodna bogatstva

Kao srećne okolnosti australijske stabilnosti nedeljnik takođe izdvaja bogata nalazišta ruda i prirodnog gasa što u sinergiji s blizinom snažnog kineskog tržišta čini dobitnu kombinaciju. U odnosu na druge bogate ekonomije poput SAD-a ili Japana, Australija ipak ima samo 25 miliona stanovnika.

I tako uspešna država, napominje Economist, propustila je da sprovede dve reforme. Prva se odnosi na prava Aboridžina, čiji je socijalni status daleko ispod onoga koji uživaju ostali australijski državljani. Drugi izostali reformski zahvat odnosi se na smanjenje emisije štetnih gasova zbog čega su, između ostalog, suše na tom kontinentu sve teže i učestalije s pripadajućim ogromnim štetama za okolinu.

Razmatrajući moguće buduće trendove u australijskoj politici, Economist primećuje kako podrška birača dvema najvećim strankama, Liberalnoj i Laburističkoj, pada i da se u delu vladajuće Liberalne stranke javljaju zahtevi za promenom imigracione politike. Ironija je, zaključuje nedeljnik, da australijski birači kažnjavaju najveće stranke za uspešnu politiku.

Prikazano 5 vesti od 91 — Strana 3