Biznis

08.03.2019.

Najnovija Forbesova lista najbogatijih ljudi na svetu

Samo u drugoj godini u deceniji, broj milijardera i njihovo ukupno bogatstvo su se smanjili, dokazujući da čak i najbogatiji nisu imuni na ekonomske sile i lošim stanjem na barzi. Prema najnovijoj proceni Forbes-a, postoji 2.153 milijardera, 55 manje nego prethodne godine. Od njih, rekordnih 994, ili 46%, su siromašniji(relativno govoreći) nego što su bili prošle godine. Ukupno, bogataši su vredni 8,7 biliona dolara, što je za 400 milijardi dolara manje u odnosu na 2018. godinu. Ukupno 11% prošlogodišnjih članova, ili 247 ljudi, napustilo je listu, najviše od 2009. godine kada je globalna finansijska kriza bila na vrhuncu.

Osnivač Amazon-a, Jeff Bezos i ove godine proglašen je najbogatijom osobom na svetu sa procenjenom vrednošću bogatstva od 131 milijardu dolara (115,8 milijardi evra), navodi Forbes. Osnovao je kompaniju 1994. godine u Seattle-u, u kojoj je ostao CEO a poseduje 16% udela. Suosnivač Microsoft-a, Bill Gates, je na drugom mestu, sa procenjenom vrednošću bogatstva od 96,5 milijardi dolara (više od 85,3 milijarde evra). Gates je prodao i dao većinu svog udela u kompaniji od osnivanja 1975. godine sa Paulom Allen-om.

Sledi ga Warren Buffett, jedan od najuspešnijih investitora svih vremena, sa procenjenom vrednošću od 82,5 milijardi dolara (72,9 milijardi evra). Bufett vodi Berkshire Hathaway, koji je vlasnik više od 60 kompanija, uključujući i proizvođač baterija Duracell. Ostali koji su među prvih deset na Forbes-ovoj listi su CEO Facebook-a Mark Zuckerberg i suosnivač Google-a Larry Page.

Forbes-ova lista deset najbogatijih ljudi na svetu:

1. Jeff Bezos – 131 milijarda dolara
2. Bill Gates – 96,5 milijardi dolara
3. Warren Buffett – 82,5 milijardi dolara
4. Bernard Arnault – 76 milijardi dolara
5. Carlos Slim Helu – 64 milijarde dolara
6. Amancio Ortega – 62,7 milijardi dolara
7. Larry Ellison – 62,5 milijardi dolara
8. Mark Zuckerberg – 62,3 milijarde dolara
9. Michael Bloomberg – 55,5 milijardi dolara
10. Larry Page – 50,8 milijardi dolara

Kylie Jenner, najmlađi član porodice Kardashian-Jenner, proglašena je i najmlađim milijarderom ikada ispod 30 godina zahvaljujući zaradi od svoje kozmetičke kompanije Kylie Cosmetics. Ovoj 21-godišnja Amerikanka, čije se bogatstvo procenjuje na milijardu dolara (884,3 miliona evra), je to pošlo za rukom dve godine ranije u odnosu na osnivača Facebook-a, Mark Zuckerberg-a koji je postao milijarder sa 23 godine. Evan Spiegal, 28-godišnjak, suosnivač Snap Inc kompanije, takođe se našao na listi ispod 30, čije se bogatstvo procenjuje na 2,1 milijardu dolara (1,9 milijardi evra).

06.03.2019.

Zašto je važno da budemo digitalno prisutni i kako da se izdvojimo

Februarske radionice u mts Biznis centrima posvećene su temi o kojoj se dosta priča i koja sasvim sigurno diktira novi, drugačiji način poslovanja. S tim u vezi, imali smo priliku da uživamo na radionicama u Novom sadu i Beogradu i čujemo Marka Cvetkovića iz kompanije Pepsi u Srbiji koji je rekao dosta zanimljivih stvari, a koje se tiču upravo uticaja digitalnog marketinga na poslovanje.

Sa više od  7 godina iskustva u marketingu i kao osoba koja uporedo razvija lični brend i kompanijski, Marko je bio odličan izbor predavača baš za ovu temu. Pored toga što je direktor marketinga u Pepsiju, on je i osnivač online magazina, bloger, konsultant i predavač.

Marko nam je ispričao zašto je važno da budemo digitalno prisutni, šta je potrebno da uradimo da bismo se izdvojili od konkurencije.

Pričali smo o razlici između tradicionalnih i digitalnih medija i definitivno se uverili u sve prednosti digitalnih medija putem kojih svaki biznis može da komunicira jedan novi, prisniji i produktivniji odnos sa krajnjim potrošačima. Mogućnosti koje digitalni mediji pružaju ne prestaju da inspirišu .

Sumarno, prednosti digitalnih medija spram tradicionalnih leže u tome što su digitalni mediji:

• Manje hijerarhijski organizovani, decentralizovani i razlikuju se u raznim segmentima produkcije i distribucije sadržaja
• Uglavnom su besplatno dostupni javnosti
• Uglavnom ne zahtevaju posebnu obuku, jednostavni su za upotrebu, dostupni svima
• Pogodni su za brz (nekada skoro i trenutni) odgovor, gde jedino učesnici uslovljavaju zastoj
• Editabilni su i lako deljivi. Sadržaji se mogu komentarisati i menjati trenutno.

Na martovskim radionicama "Moć integrisanih komunikacija - Od brifa do nagrade" mts organizuje radionice gde će pričati sa Nikolom Parunom i Markom Marjanovićem iz Ovation BBDO o tome kako se stvara uspešna integrisana kampanja. Od prvog poslatog mejla do uspelog projekta put je dugačak i zahtevan. Na primerima najboljih projekata najbolje srpske agencije 2018. pokazaće kako preći taj put što lakše, ali i šta su to integrisane komunikacije i zbog čega su superioran model pristupa brendu.

Pridružite se besplatnoj biznis edukaciji, 15. marta u Novom Sadu i 27. marta u Beogradu, u mts Biznis centrima. Prijave se vrše putem mail-a mtsbiznishub@telekom.rs.

27.02.2019.

Tehnološki giganti za godinu dana isplatili više od 150 miliona evra kazni zbog povrede privatnosti korisnika

Tek nakon sto še stišala buka u vezi sa presudom Francuskog Regulatora za zaštitu podataka (CINL) zbog koje je Google morao da plati 50 miliona evra odštete zbog netransparentnosti u vezi sa personalizovanim oglasima, ova kompanija našla se u sred još jednog skandala kada je objavljeno da se u popularnom Nest Secure sistemu nalazi i mikrofon koji nije naveden u tehničkim specifikacijama. Ovo je samo jedna u nizu od preko 42.000 žalbi u vezi sa privatnošću koje su podnete protiv brojnih kompanija samo pet meseci nakon stupanja GDPR-a na snagu.

Kao obrazloženje za izricanje presude o novčanoj kazni od 50 miliona evra, CNIL je pored nedostatka transparentnosti naveo i nepostojanje adekvatnih informacija, ali pre svega nedostatak saglasnosti korisnika u vezi sa personalizacijom oglasa jer Google nema validan pravni osnov za obradu korisničkih podataka. 

Nova evropska regulativa o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) koja je doneta u maju 2018. godine daje šira ovlašćenja regulatornim telima i omogućava korisnicima da imaju veći stepen kontrole nad svojim podacima na internetu. Zakon pod privatnim podacima podrazumeva i adresu elektronske pošte, podatke o lokaciji, IP adresu, identifikacioni broj kolačića i oglašivački identifikator vašeg telefona. Ovo je prva novčana kazna za Google nakon donošenja GDPR-a.

Kada je u pitanju problem u vezi sa skrivenim mikrofonom u Nest sistemu on se pojavio u javnosti kada je Google obavestio svoje korisnike da nova opcija Google voice assistant koja zahteva mikrofon kako bi uređaj detektovao glasovne komande, već u sebi sadrži mikrofon iako to u specifikaciji uređaja nije naznačeno. Kada je javnost počela da negoduje zbog ovog „propusta“, kompanija je izdala saopštenje u kome je navela da  njihova namera nije bila da postojanje mikrofona u Nest sistemu bude tajno i da je u pitanju greška. Oni takođe navode da mikrofon nije bio aktivan sve do pokretanja pomenute opcije i da je za njeno aktiviranje neophodno odobrenje korisnika.

Osim Google-a, i druge tehnološke kompanije kao što su Facebook, Amazon, Netflix, Spotify optuživane su za zloupotrebu privatnih podataka i protiv njih su podnete tužbe koje ove kompanije mogu koštati do 4 odsto njihovog  godišnjeg prihoda.

Tako se Facebook u februaru prošle godine suočio sa presudom belgijskog suda od 100 miliona evra zbog prikupljanja podataka korisnika putem spoljnih stranica sa Facebookovim opcijom Share, pa je kako bi izbegao GDPR koja bi ovu kompaniju mogla da košta i do 1,6 milijardi evra, Facebook nekoliko meseci pre donošenja pomenute regulative  promenio uslove korišćenja ove mreže za 1,5 milijardi korisnika van teritorija Amerike, Kanade i EU. Za njih više nije odgovorna kancelarija Facebooka u Irskoj već sedište kompanije u Kaliforniji, tako da će se na njih odnositi blaži zakoni koji važe u Americi.

Za razliku od pomenutih kompanija koje su kritikovane više stotina puta, Apple ima nešto drugačiji pogled na privatnost podataka svojih korisnika. U prilog tome svedoči i izjava CEO-a Tim Cooka koji je u oktobru prošle godine održao govor u kome poziva na donošenje strožeg zakona o zaštiti privatnosti u Americi po ugledu na GDPR.

Platforme i algoritmi koji su obećali da će poboljšati naše živote, zapravo mogu da podstaknu  najgore ljudske tendencije. Vreme je da ostatak sveta prati [evropski] primer. Mi u Apple-u u potpunosti podržavamo sveobuhvatni zakon o privatnosti u SAD.  Četiri ključne oblasti koje moraju biti obuhvaćene regulativom su pravo da se lični podaci svedu na minimum, pravo korisnika da znaju koji se podaci o njima prikupljaju, pravo na pristup tim podacima i pravo da se ti podaci čuvaju na siguran način.

24.02.2019.

Izvoz IT usluga po prvi put prešao milijardu evra

Narodna banka Srbije objavila je podatke o platnom bilansu Republike Srbije u 2018. godini. Kao što se i predviđalo, IT usluge su prošle godine dostigle novi rekord sa izvozom od 1,135 milijardi evra, čime je ostvaren rast od 26% u odnosu na 2017. godinu kada je izvoz iznosio 899 miliona evra.

Novi rekord je postavljen i kada je u pitanju trgovinski saldo (razlika izvoza i uvoza), koji je u 2018. dostigao 615 miliona evra (u odnosu na prošlogodišnjih 473 miliona) i koji je činio više od polovine ukupnog trgovinskog salda sektora usluga.

Za razliku od prethodnih godina kada su turizam i transport imali veći izvoz od IT sektora (mada značajno lošiji trgovinski saldo), ove godine je izvoz IT usluga bio veći nego u bilo kojoj drugoj grani industrije u oblasti usluga.

13.02.2019.

Besmisleni sastanci troše previše vremena i novca

Svi znamo da sastanci mogu da budu ogroman gubitak vremena, međutim, malo nas je shvatilo koliko je to veliki problem. Online servis Doodle koji se bavi pravljenjem rasporeda je objavio rezultate svoje studije u kom je analizirano 19 miliona sastanaka i intervjua sa više od 6.500 radnika u SAD-u, Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj, a rezultati nisu ispali pozitivni.

Prema izveštaju State of Meetings 2019, troškovi loše organizovanih sastanaka u 2019. godini će dostići 399 milijardi dolara u SAD-u i 58 milijardi dolara u Ujedinjenom Kraljevstvu. To je skoro pola biliona dolara samo za te dve zemlje, što predstavlja ogroman minus na račun efektivnosti biznisa. A kakve su posledice po zaposlene koji pate zbog loše organizovanih sastanaka? Prema izveštaju, ispitanici najčešće navode:

• loše organizovani sastanci znače da nemam dovoljno vremena da obavim ostatak posla (44%);
• nejasne akcije dovode do zabune (43%);
• loša organizacija rezultira gubitkom fokusiranja na projekte (38%);
• manje važni učesnici na sastanku polako napreduju (31%); i
• neefikasni procesi slabe odnose sa klijentima (26%).

Dobra vest je da postoje stvari koje svako može da učini kako bi njegovi sastanci bili bolji i delotvorniji. Izveštaj Doodle-a o stanju sastanaka sugeriše da bi ove četiri stvari mogle da naprave veliku razliku:

• postavite jasne ciljeve za vaš sastanak;
• imajte jasan program;
• ne držite previše ljudi u Sali za sastanke; i
• koristite vizuelni stimulans kao što su video i prezentacije.

Sa prosečnim poslovnim sastankom od oko sat vremena, troškovi neefikasnih sastanaka organizacije se mogu vrlo brzo sabrati. Pre nego što rezervišete salu i pošaljete pozivnice, odvojte nekoliko trenutaka da razmislite zašto uopšte želite da sazovete sastanak. Ko bi trebalo da bude prisutan? Kakve rezultate očekujete kao rezultat sastanka? Kakav se uticaj nadate da ćete imati? Kao i sa bilo kojim alatom, sastanci će dati rezultate koje želite samo kada se njihova ograničenja uzmu u obzir i obrade.

20.01.2019.

EU je izglasala kontraverznu Copyright direktivu

Evropski parlament je glasao sa 438 glasova za i 226 glasova protiv Copyright direktive, kontraverznog zakonodavstva koji ima za cilj ažuriranje online zakona o autorskim pravima u doba Interneta. 

Ova direktiva je originalno odbačena u julu, prvenstveno zbog kritika upućenih Članovima 11 i 13. Član 11 se odnosi na to vlasnici sadržaja i novinske kuće dobijaju pravo da naplaćuju sadržaje kada kompanije kao što je Google linkuju njihove tekstove. Član 13 obavezuje platforme kao što su YouTube i Facebook da zabrane korisnicima da dele nelicencirani kopirajtovan materijal.

Kritičari kažu da će Copyright direktiva katastrofalno uticati na korisnike Interneta. Prema njima, Član 11 praktično će onemogućiti platforme kao što je Google News da prikazuje i deli informacije. Posledice Člana 13 biće još gore. On zahteva da platforme proaktivno sarađuju sa vlasnicima kopirajta u cilju sprečavanja korisnika da dele kopirajtovan sadržaj. Jedini način da se to uradi je da se detaljno skenira sav sadržaj koji se uploaduje na sajtove kao što su YouTube ili Facebook. To će predstavljati ogroman teret za sve platforme, a naročito one manje, i može da se iskoristi i kao mehanizam za efikasno cenzurisanje sadržaja. Iz tog razloga, mnogi uticajni ljudi u sferi Interneta, kao što su Džimi Vejls (osnivač Wikipedia-e) i Tim Berners Li (čovek koji je „izumeo“ World Wide Web), kategorički su protiv ove direktive.

Šta donosi EU Copyright direktiva?

Oni koji podržavaju direktivu kažu da su pomenuti argumenti protiv nje rezultat zastrašivanja velikih američkih tehnoloških kompanija, željnih da zadrže kontrolu nad najvećim platformama na Internetu. Oni ukazuju na postojeće zakone, kao i na amandmane na direktivu, kao dokaz da ona neće biti zloupotrebljena na pomenute načine. Među tim izuzecima za Član 13, nalaze se sajtovi kao što su GitHub i Wikipedia, dok izuzeci od „poreza na linkove“ (Član 11) omogućavaju razmenu hiperlinkova i sažetaka koji opisuju članke bez ograničenja.

Google je veoma slikovito pokazao šta misli od ovoj direktivi i kako će ona uticati na pretragu. Ipak, ova „pobeda“ zagovornika direktive nije konačna. Ona još mora da prođe finalno glasanje u martu ove godine i, ako se to desi, postaće aktivna za dve godine. U međuvremenu, postoji šansa da se ona „omekša“ u direktnim pregovorima, ili da će kompanije kao što su Google nastaviti da rade po starom, suočavajući se sa minimalnim (ili nikakvim) kaznama zbog toga.

28.12.2018.

Forbes objavio listu najboljih država za poslovanje

Magazin Forbes je objavio godišnju listu najboljih država za poslovanje na kojoj se Srbija našla na 56. mestu. Na prvom mestu se po drugi put našla Velika Britanija.

Ta lista, kako navode, iskazuje meru u kojoj se u zemljama prihvataju kapitalne investicije.

Ujedinjeno Kraljevstvo je jedina država koja je među prvih 30 (od 161 države ukupno rangirane) imala najbolje rezultate u 15 oblasti koje su merene.

“UK ima globalizovanu ekonomiju koja je veoma otvorena širom sveta po pitanju trgovine, investicija, tokova kapitala i do nedavno imigracije”, istakao je ekonomista Mark Zandi.

Švedska se našla na drugom mestu. Poslovna klima izvozno orijentisane ekonomije dobila je visoke ocene za inovacije, imovinska prava, rizik i nizak nivo korupcije.

Od zemalja u okruženju, od Srbije su bolje plasirane Slovenija (31. mesto), Rumunija (41.), Bugarska (46.) i Hrvatska (52.), dok su lošije Makedonija (68.), Crna Gora (72.),  Albanija (74.) i BiH (98.).

Forbes je najbolje zemlje za posao rangirao na osnovu 15 faktora uključujući imovinska prava, poreze, tehnologiju, nivo korupcije, slobode, birokratije, zatim veličinu tržišta, kvaliteta života i radne snage.

  Rank Name GDP
Growth
GDP per
Capita
Trade Balance /
GDP
Population
#1 United Kingdom 1.7% $39,700 -3.8% 65.1 M
#2 Sweden 2.1% $53,400 3.3% 10 M
#3 Hong Kong 3.8% $46,200 4.3% 7.2 M
#4 Netherlands 2.9% $48,200 10.5% 17.2 M
#5 New Zealand 3% $42,900 -2.7% 4.5 M
#6 Canada 3% $45,000 -2.9% 35.9 M
#7 Denmark 2.3% $56,300 7.6% 5.8 M
#8 Singapore 3.6% $57,700 18.8% 6 M
#9 Australia 2.2% $53,800 -2.6% 23.5 M
#10 Switzerland 1.7% $80,200 9.8% 8.3 M
#11 Ireland 7.2% $69,300 8.5% 5.1 M
#12 Taiwan 2.9% $24,300 14.5% 23.5 M
#13 Finland 2.8% $45,700 0.7% 5.5 M
#14 Germany 2.5% $44,500 7.9% 80.5 M
#15 Norway 1.9% $75,500 5.5% 5.4 M
#16 South Korea 3.1% $29,700 5.1% 51.4 M
#17 United States 2.2% $59,500 -2.3% 329.3 M
#18 Spain 3% $28,200 1.9% 49.3 M
#19 Japan 1.7% $38,400 4% 126.2 M
#20 Belgium 1.7% $43,300 -0.2% 11.6 M
#21 France 2.3% $38,500 -0.6% 67.4 M
#22 Austria 3% $47,300 1.9% 8.8 M
#23 Luxembourg 2.3% $104,100 5% 0.6 M
#24 Israel 3.3% $40,300 2.9% 8.4 M
#25 Portugal 2.7% $21,100 0.5% 10.4 M
#26 Iceland 4% $70,100 3.5% 0.3 M
#27 Lithuania 3.9% $16,700 0.8% 2.8 M
#28 Estonia 4.9% $19,700 3.1% 1.2 M
#29 Czech Republic 4.3% $20,400 1.1% 10.7 M
#30 Italy 1.5% $32,000 2.8% 62.2 M
#31 Slovenia 5% $23,600 7.1% 2.1 M
#32 United Arab Emirates 0.8% $40,700 6.9% 9.7 M
#33 Chile 1.5% $15,300 -1.5% 17.9 M
#34 Poland 4.7% $13,800 0.3% 38.4 M
#35 Malaysia 5.9% $9,900 3% 31.8 M
#36 Latvia 4.5% $15,600 -0.8% 1.9 M
#37 Cyprus 3.9% $25,200 -6.7% 1.2 M
#38 Slovakia 3.4% $17,600 -2.1% 5.4 M
#39 Mauritius 3.8% $10,500 -6.6% 1.4 M
#40 Hungary 4% $14,200 3.2% 9.8 M
#41 Romania 6.9% $10,800 -3.4% 21.5 M
#42 Greece 1.4% $18,600 -0.8% 10.8 M
#43 Malta 6.7% $26,900 13.6% 0.4 M
#44 Georgia 5% $4,100 -8.9% 4.9 M
#45 Qatar 1.6% $63,500 3.9% 2.4 M
#46 Bulgaria 3.6% $8,000 4.5% 7.1 M
#47 Thailand 3.9% $6,600 11.2% 68.6 M
#48 Costa Rica 3.3% $11,600 -2.9% 5 M
#49 China 6.9% $8,800 1.4% 1,384.7 M
#50 Oman -0.9% $15,700 -15.2% 3.5 M
#51 Saudi Arabia -0.9% $20,800 2.2% 33.1 M
#52 Croatia 2.8% $13,300 3.9% 4.3 M
#53 Bahrain 3.8% $23,700 -4.5% 1.4 M
#54 Mexico 2% $8,900 -1.7% 126 M
#55 Russia 1.5% $10,700 2.2% 142.1 M
#56 Serbia 1.9% $5,900 -5.7% 7.1 M
#57 Turkey 7.4% $10,500 -5.6% 81.3 M
#58 Uruguay 2.7% $16,200 1.5% 3.4 M
#59 South Africa 1.3% $6,200 -2.5% 55.4 M
#60 Indonesia 5.1% $3,800 -1.7% 262.8 M
#61 Brunei 1.3% $28,300 16.7% 0.5 M
#62 Morocco 4.1% $3,000 -3.6% 34.3 M
#63 India 6.7% $1,900 -1.9% 1,296.8 M
#64 Peru 2.5% $6,600 -1.1% 31.3 M
#65 Kazakhstan 4% $8,800 -3.4% 18.7 M
#66 Seychelles 5.3% $15,500 -20.5% 0.1 M
#67 Colombia 1.8% $6,300 -3.3% 48.2 M
#68 Macedonia 0% $5,400 -1.3% 2.1 M
#69 Jordan 2% $4,100 -10.6% 10.5 M
#70 Azerbaijan 0.1% $4,100 4.1% 10 M
#71 Kuwait -3.3% $29,000 5.9% 2.9 M
#72 Montenegro 4.3% $7,700 -16.3% 0.6 M
#73 Brazil 1% $9,800 -0.5% 208.8 M
#74 Albania 3.8% $4,500 -6.9% 3.1 M
#75 Panama 5.4% $15,100 -4.9% 3.8 M
#76 Argentina 2.9% $14,400 -4.9% 44.7 M
#77 Ukraine 2.5% $2,600 -1.9% 44 M
#78 Sri Lanka 3.3% $4,100 -2.6% 22.6 M
#79 Philippines 6.7% $3,000 -0.8% 105.9 M
#80 Jamaica 0.7% $5,100 -4.6% 2.8 M
#81 Armenia 7.5% $3,900 -2.8% 3 M
#82 Tunisia 2% $3,500 -10.5% 11.5 M
#83 Botswana 2.4% $7,600 12.3% 2.2 M
#84 Vietnam 6.8% $2,300 2.5% 97 M
#85 Trinidad and Tobago -2.6% $16,100 10.2% 1.2 M
#86 Mongolia 5.1% $3,700 -10.4% 3.1 M
#87 Moldova 4.5% $2,300 -6.3% 3.4 M
#88 Belarus 2.4% $5,700 -1.7% 9.5 M
#89 Barbados -0.2% $16,800 -3.8% 0.3 M
#90 Rwanda 6.1% $700 -6.8% 12.2 M
#91 Dominican Republic 4.6% $7,100 -0.2% 10.3 M
#92 Lebanon 1.5% $8,500 -22.8% 6.1 M
#93 Kenya 4.9% $1,500 -6.3% 48.4 M
#94 Ghana 8.4% $1,600 -4.5% 28.1 M
#95 Egypt 4.2% $2,400 -6.3% 99.4 M
#96 Namibia -0.8% $5,200 -3.3% 2.5 M
#97 Guatemala 2.8% $4,500 1.5% 16.6 M
#98 Bosnia and Herzegovina 3% $5,200 -4.8% 3.8 M
#99 Ecuador 2.4% $6,200 -0.3% 16.5 M
#100 Senegal 7.2% $1,000 -7.3% 15 M
#101 El Salvador 2.3% $3,900 -2% 6.2 M
#102 Pakistan 5.4% $1,500 -4.1% 207.9 M
#103 Zambia 3.4% $1,500 -3.9% 16.4 M
#104 Cape Verde 4% $3,200 -6.1% 0.6 M
#105 Uzbekistan 5.3% $1,500 3.5% 30 M
#106 Bhutan 7.4% $3,100 -22.7% 0.8 M
#107 Iran 3.7% $5,400 2.2% 83 M
#108 Kyrgyzstan 4.6% $1,200 -4% 5.8 M
#109 Bangladesh 7.4% $1,500 -2% 159.5 M
#110 Nigeria 0.8% $2,000 2.8% 203.5 M
#111 Timor-Leste -4.6% $2,300 -10.2% 1.3 M
#112 Uganda 4.8% $600 -4.6% 40.9 M
#113 Guyana 2.1% $4,700 -6.7% 0.7 M
#114 Algeria 1.4% $4,100 -13.2% 41.7 M
#114 Paraguay 4.8% $4,400 -0.8% 7 M
#116 Nepal 7.9% $800 -0.4% 29.7 M
#117 Cote d'Ivoire 7.8% $1,700 -4.6% 26.3 M
#118 Benin 5.6% $800 -11.1% 11.3 M
#119 Tanzania 6% $900 -2.8% 55.5 M
#120 Honduras 4.8% $2,500 -1.7% 9.2 M
#121 Papua New Guinea 2.5% $2,600 24.5% 7 M
#122 Cambodia 6.9% $1,400 -8.5% 16.4 M
#123 Swaziland 1.6% $3,200 13.7% 1.1 M
#124 Tajikistan 7.1% $800 -0.5% 8.6 M
#125 Madagascar 4.2% $400 -0.3% 25.7 M
#126 Afghanistan 2.7% $600 5% 34.9 M
#127 Niger 4.9% $400 -14.1% 19.9 M
#128 Bolivia 4.2% $3,400 -6.3% 11.3 M
#129 Burkina Faso 6.4% $700 -8.1% 19.7 M
#130 Iraq -2.1% $5,200 2.3% 40.2 M
#131 Sierra Leone 3.7% $500 -11.3% 6.3 M
#132 Mali 5.4% $800 -5.8% 18.4 M
#133 Cameroon 3.5% $1,400 -2.7% 25.6 M
#134 Lesotho -1.6% $1,200 -3.7% 2 M
#135 Nicaragua 4.9% $2,200 -5% 6.1 M
#136 Malawi 4% $300 -9.5% 19.8 M
#137 Myanmar 6.8% $1,300 -4.3% 55.6 M
#138 Angola -2.5% $4,200 -1% 30.4 M
#139 Zimbabwe 3.7% $1,100 -4.1% 14 M
#140 Togo 4.4% $600 -8% 8.2 M
#141 Liberia 2.5% $500 -19.1% 4.8 M
#142 Mauritania 3.5% $1,100 -14.4% 3.8 M
#143 Venezuela -14% $6,600 2% 31.7 M
#144 Suriname 1.9% $5,900 -0.1% 0.6 M
#145 Mozambique 3.7% $400 -22.4% 27.2 M
#146 Ethiopia 10.9% $800 -8.1% 108.4 M
#147 Gabon 0.5% $7,200 -4.9% 2.1 M
#148 Laos 6.9% $2,500 -12.1% 7.2 M
#149 Burundi 0% $300 -12.3% 11.8 M
#150 Democratic Republic of the Congo 3.4% $500 -0.5% 85.3 M
27.12.2018.

mts praznična ponuda - izaberite 2 telefona, treći dobijate za 1 dinar

Postići poslovni uspeh uopšte nije lako!

Donosimo Vam savet kako da se na najbolji način zahvalite svom timu na uspešnoj poslovnoj godini. Ulepšajte im novogodišnje praznike, iskoristite prazničnu ponudu mts-a i obradujte svoj tim novim telefonom.

Odlučite se za 2 telefona Alcatel Pop 4 (6), Alcatel Idol 4S, Alcatel 5 DS, HTC U Play, Sony Xperia XZ ili Sony Xperia XZ2 uz Biznis Libero tarife i dobićete neki od sledećih telefona za samo 1 dinar:

Alcatel Pop 4+,
Alcatel Shine Lite,
Alcatel 3V i
Alcatel A5+LED.

Neka Vaš tim bude pobednički i u godinama koje dolaze.

Požurite, količine su ograničene i akcija traje dok traju zalihe

Prikazano 8 vesti od 103 — Strana 2