Biznis

31.07.2018.

U Nemačkoj radnici nikad traženiji

Potražnja nemačkih kompanija za novim radnicima dostigla je u julu novi rekord, a najizraženija je u sektoru informacionih tehnologija, navodi se u izveštaju Saveznog zavoda za zapošljavanje (FEA).

Indeks slobodnih radnih mesta sastavljen od FEA porastao je u julu za dva boda, na 256 bodova, što je najviši nivo tog pokazatelja od njegovog uvođenja 2005. godine.

Ta vladina agencija istakla je i da je broj slobodnih radnih mesta povećan pretežno u privrednom sektoru. Najveću potražnju za radnicima beleži oblast IT. Sektori maloprodaje, industrijske proizvodnje i javne uprave takođe su zabeležili veliki godišnji rast slobodnih radnih mesta.

FEA je pripisala rekordnu potražnju za radnicima u Nemačkoj dugotrajnom ekonomskom blagostanju u zemlji. Iako je nekoliko instituta snizilo svoje procene rasta gu 2018. godini, snažan rast se i dalje preliva u poboljšane izglede za zapošljavanje.

Vladina agencija je ponovila upozorenje kako se neki sektori, poput zdravstva i nege, suočavaju s ozbiljnim manjkom kvalifikovane radne snage.

Takva okolnost odrazila se u rekordnom indeksu konkursa za zapošljavanje koji su ostali nepopunjeni tokom dužeg vremenskog perioda.

24.07.2018.

Bivši predsednik uprave Konzuma očekuje da se Dijamant i Frikom integrišu sa konkurentima

Članice Agrokora iz Srbije, kompanije Dijamant i Frikom, mogle bi da se integrišu u roku od dve do tri godine sa nekim od postojećih konkurenata iz Srbije, ili da postanu deo neke multinacionalne kompanije, rekao je bivši predsednik uprave Konzuma iz sastava Agrokora Drago Munjiza.

On je za Magazin Biznis rekao da se "dužničko kolo koje je zapetljao Ivica Todorić", vlasnik Agrokora, ovih dana raspetljava na oko 7.300 stranica teksta nagodbe poverilaca.

Ta nagodba je, prema njegovim rečima, samo prva faza procesa restukturiranja firme i gašenja neprofitabilnih biznisa koja će trajati minimalno desetak godina, a rešavanje tužbi nezadovoljnih poverilaca i deoničara trajaće oko 15 do 20 godina.

- Očekujem da će se u proces aktivno uključiti i vlade regiona kao i krupni biznis, u Srbiji prvenstveno vidim potencijal u MK Group, Delta holdingu i Unisol-Polimark grupi, dok će u Republici Srpskoj aktivan biti Tropik iz Banjaluke - rekao je Munjiza, koji je vlasnik konsultantske kompanije Jakov Viktor u Zagrebu.

Odgovarajući na pitanje da li Agrokor treba da ostane u Srbiji, Munjiza je rekao da "veruje da Delta holding, MK grupa, Unisol i ostali proizvodjači iz Srbije treba da budu prisutni u celom regionu".

- Isto tako, hrvatske kompanije treba da nastave da posluju u Srbiji, poštujući i prilagodjavajući se srpskim zakonima, običajima i najbitnije potrošačima - rekao je Munjiza.

Dodao je da je "pravo pitanje da li srpski potrošači cene Agrokorove proizvode i smatraju ih nezaobilaznim delom svoje 'potrošačke korpe".

Upitan ko bi od regionalnih biznismena bio pogodan da upravlja Agrokorom u slučaju da po osnovu potraživanja banke preuzmu tu kompaniju, Munjiza je rekao da je za njega najpogodniji izvršni direktor takvog sistema Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, ali da nije siguran da bi on pristao na to.

"Izvrstan" menadžer je, prema njegovim rečima, i član Uprave slovenskog Petrola Rok Vodnik, kao i sadašnji i bivši članovi uprava Delte, MK grupe, Merkatora, Atlantik grupe, Gorenja, INA, Petrola...

Munjiza je rekao da su u "odbrani Agrokora od naprasnog i naglog stečaja", koji bi podrazumevao likvidaciju delova koncerna, zajednički uspeli dobavljači Agrokora, zaposleni u koncernu, a zatim i hrvatska Vlada kao koordinator prinudne uprave.

On je istakao da je bio pristalica potpisivanja stendstil sporazuma (moratorijum na postojeće bankarske obaveze) Agrokora koji ne bi 100 odsto istisnuo postojeće deoničare, a omogućio bi predah plaćanja na sličan način kao što je to omogućila i prinudna uprava.

Dobitnici nagodbe su, prema njegovim rečima, "sasvim sigurno" savetnici koncerna jer su dobro zaradili, zatim dobavljači Agrokora, jer su većinom isplaćeni iznadprosečno kada se porede sa sličnim stečajevima.

Munjiza je naveo da očekuje da poverioci, koji su svoja potraživanja pokušali da zaštite na sudu, sada povuku tužbe.

"Hrvatski poverioci nemaju drugog izbora, ako razmišljaju poslovno, dugoročno i mudro. Pravo i pravda su često skladni, ali u praksi najčešće postoji raskorak izmedju ta dva pojma", rekao je on.

Kada poverioci udju u vlasničku strukturu Agrokora očekuje se, kako je rekao Munjiza, izrada drugačijeg društvenog ugovora izmedju suvlasnika, zatim postavljanje najkvalitetnijih stručnjaka u nadzorne odbore, stručne savete nadzornih odbora i "uopšte" izbor najboljih menadžera u korporativne organe upravljanja.

Taj hrvatski koncern je, prema njegovim rečima, od iduće godine na "tržištu" sa značajnim "repovima" koje treba da plati suvlasnicima koji očekuju vraćanje uloženog, a nisu svojevoljno u vlasničkoj strukturi. - Najbitnije je da takozvani rol-ap kredit (pozajmice banke ili investitora koje se odobravaju na molbu dužnika) višestruko prelazi maksimalnu cenu finansiranja koju bi Agrokor trebalo da plaća - rekao je Munjiza.

Na pitanje zašto banke, u Srbiji su to Sberbank i Intesa, do sada nisu krenule u naplatu svojih potraživanja, on je rekao da su posmatrale "širu sliku", odnosno rasplet krize u celom Agrokoru, a mere su služile kao pregovarački alat.

Dodao je da su Agrokorove kompanije potrebne tim bankama kao dugoročni klijent.

Prva lekcija koju je region, prema njegovim rečima, mogao da nauči iz slučaja Agrokora je da "i bogati plaču", druga je da tržište uvek deluje na duži rok i da region nije ostrvo, treća je da je alternativa preduzetničkom intuitivnom rukovodjenju – kvalitetno korporativno upravljanje.

- Četvrta lekcija iz slučaja Agrokor je da rast kompanije po svaku cenu nije dugoročno sigurna strategija - rekao je Munjiza, bivši predsednik uprave Konzuma iz sastava Agrokora.

24.07.2018.

Ikea planira otvaranje malih gradskih prodavnica

Švedska kompanija Ikea odlučila je da krene drugim putem i uvede drastičnu promenu, trideset godina kasnije.

Ovaj lanac namerava da počne da otvara male gradske prodavnice umesto velikih, njihovih prepoznatljivih centara.

Kompanija mora da odgovori na promene navika potrošača, odnosno svojih kupaca. Zato će naš prioritet biti otvaranje malih gradskih prodavnica i razvijanje onlajn kupovine, ali i dostave robe, rekao je Javier Quiñones, menadžer u Ikei. 

Prva ovakva prodavnica planira se već na jesen u Londonu. Kasnije, plan je da proširi ovaj potez na druge zemlje. 

"Najviše me brine činjenica da, ako se ne prilagodimo tržištu sada, na duže staze, možda nećemo postojati“, rekao je menadžer. 

Ikea nije saopštila da ovo znači i kraj za velike njihove centre.

24.07.2018.

Samo 7% imovine u Srbiji osigurano

Osiguranje pokretne i nepokretne imovine u našoj zemlji je i dalje na veoma niskom nivou, a prema podacima osiguravajućih kuća, taj broj iznosi svega oko 7%. Takva situacija ne idu u prilog činjenici da su u našoj zemlji ove sezone prognozirane vremenske nepogode koje mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu građanima.

Podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da su poslednje vremenske nepogode pogodile 21 lokalnu samoupravu u Srbiji, a ošteceni su stambeni objekti, poljoprivredno zemljište, prevozna sredstva, javna infrastruktura, piše portal Kamatica.

Uprkos tome, srpski poljoprivrednici osigurali su samo 10,5% svog zemljišta, dok je u voćarstvu i povrtarstvu taj procenat nešto veći.

Slična situacija je i sa osiguranjem kuća, što su pokazale i dosadašnje krizne situacije izazvane poplavama, gde je utvrđeno da ni 10% poplavljenih kuća nije imalo polisu osiguranja.

Prema procenama, imovinu u Srbiji osigurava manje od 7% stanovništva, u ovaj procenat uračunavaju se i sve one kategorije fizičkih i pravnih lica za koje je sklapanje ove polise obavezujuće.

Nakon poplava iz 2014. godine, kada je šteta iznosila oko 1,7 mlrd EUR, primetan je trend povecanja polisa osiguranja u Srbiji, ali, i dalje je na niskom nivou u odnosu na praksu u svetu.

23.07.2018.

Ko su najuticajniji mladi biznismeni na svetu?

Suosnivač i direktor Instagrama Kevin Sistrom (34) zauzeo je prvo mesto na godišnjoj Forčenovoj listi najuticajnijih mladih biznismena u svetu "40 ispod 40".

Drugo mesto pripalo je osnivaču i direktoru Fejsbuka Marku Zakerbergu (34), a treću poziciju dele suosnivač i direktor Lifta, Logan Grin (34), i predsednik te kompanije Džon Cimer (34), navodi se na zvaničnom sajtu američkog magazina Forčen.

Na listi su rangirani najuticajniji mladi ljudi iz sveta biznisa.

23.07.2018.

Oni će raditi četiri dana nedeljno, a dobijaće punu platu

Novozelandska firma “Perpetual Gardijan” rešila je da uvede četvorodnevnu radnu nedelju, a da zaposlenima isplaćuje platu kao da su radili pet dana. Kako piše “Njujork tajms“, ta firma, koja se bavi nadzorom, pisanjem testamenata i prodajom nekretnina, je u martu i aprilu sprovela eksperiment u kome je 240 zaposlenih radilo četiri dana u nedelji.

Tada je zabeleženo da su zaposleni bili produktivniji, a uočen je i manji nivo stresa i bolja ravnoteža privatnog i poslovnog života.

Zaposleni su rekli da su više vremena provodili sa porodicama, a imali su vremena i za vežbanje, kuvanje i baštovanstvo.

Za vreme eksperimenta zaposleni su bili kreativniji, češće su bili na poslu, dolazili su na vreme i nisu pravili duge pauze.

22.07.2018.

Lidl u Srbiji ʺiskopaoʺ arheološko nalazište

Na placu buduće prodavnice Lidl u naselju Gloždak u Paraćinu nalazi se groblje iz bronzanog doba, potvrdila su prva zaštitna arheološka iskopavanja na tom lokalitetu. Na gradilištu zajedno neimari i arheolozi. Stručnjaci Arheološkog instituta i parćinskog Zavičajnog muzeja pažljivo su pratili radove i na kraju bili u pravu da se na delu placa nalaze ostaci nekropola iz perioda 1.500 do 1.000 godina pre nove ere.

Stotinak metara dalje, 1962. godine profesor Milutin Garašanin otkrio je grobnice iz bronzanog doba i perioda takozvanog dačkog latena.

“Na osnovu tih istraživanja je čak profesor Garašanin uspostavio kulturu iz bronzanog doba pod nazivom Paraćinska kultura i od tada, evo, već ima 60 i više godina, ovde nije bilo nikakvih istraživanja zato što se grad širio u ovom pravcu”, kaže Vojislav Filipović, istraživač Arheološkog instituta u Beogradu.

Zaštitne radove finansira Lidl prema zakonu o kulturnim dobrima. Arheološka iskopavanja trajaće mesec dana i za sada ne ometaju izgradnju prodavnice. Sem fragmenata keramike pronađeni su i predmeti poput zanimljive bronzane igle.

“U suštini nalazi za sada prevazilaze naša očekivanja, jako je bogat lokalitet u pitanju, čak smo donekle iznenađeni količinom nalaza tako da je za sada sve u najboljem redu”, istakao je Branislav Stojanović, direktor Zavičajnog muzeja u Paraćinu.

Naselje u bronzanom dobu nalazilo se sa druge strane reke na mestu gde je sada paraćinska bolnica. Pokojnici su u to vreme spaljivani i sahranjivani u malim glinenim urnama koje su zakopavane upravo na mestu koje se sada istražuje.

Prikazano 7 vesti od 119 — Strana 15