The Economist: Neočekivani tehnološki bum Srbije

  • Izvor: Startit / The Economist
  • 01.03.2020.
  • 10:36
  • Biznis

Novinar britanskog Economista bio je tokom januara u Beogradu i pratio razvoj IT industrije u našoj zemlji, ali i mogućnost da budemo jedna od lidera u proizvodnji električnih automobila. Prenosimo njegov tekst u celosti.

Bila je sredina januara i prestonica Srbije je bila prekrivena smogom. Beograđani su buljili u svoje telefone kako bi proverili aplikaciju koja ih obaveštava o kvalitetu vazduha. Bilo je „hazardno zagađeno”, ali ako su bili na autobusnoj stanici, postojala je jedna dobra stvar. Iako su jedva mogli da vide 200 metara ispred sebe, mogli su da utvrde kada njihov autobus stiže, jer su podaci o gradskom prevozu upravo dodati u Google Maps, godinama nakon većine drugih evropskih prestonica. Digitalna revolucija konačno stiže u Srbiju. Kako Evropa postaje zelenija, to mogu da budu dobre vesti. Srbija sedi na jednoj od najvećih rezervi kontinentalnog litijuma, osnovnom sastojku za baterije električnih automobila.

IT čini najmanje šest odsto srpskog BDP-a. Zapošljava oko 45.000 ljudi. Strane firme su u proteklih šest godina potrošile više od 500 miliona dolara na srpske startap kompanije, kaže Zoja Kukić iz Inicijative za digitalnu Srbiju (DSI), koja se zalaže za interese ovog sektora. Prošlogodišnji IKT izvoz je dostigao 1,4 milijardu evra, što je povećanje za 55 odsto u odnosu na 2017. Realna cifra mogla bi biti mnogo veća, kaže Nebojša Đurđević, direktor DSI-ja. Pravila deviznog poslovanja podrazumevaju da se plaćanja često šalju kompanijama osnovanim u inostranstvu, i niko ne može da prati skoro 10.000 freelancera koji često posluju sami.

Obrazovani Srbi masovno odlaze – ali ne ako rade u IT-u. To je jedan od retkih sektora koji privlači kvalifikovane ljude kući. Mnogi rukovodioci industrije, uključujući Dragana Tomića, direktora Microsoftovog razvojnog centra u Beogradu, su Srbi iz dijaspore koji su se vratili sa veštinama, kontaktima i kapitalom. Đurđević je diplomirao elektrotehniku 1990. godine. Iz njegove klase od oko 70, ostalo je oko 40. Deset se vratilo.

Jedan deo srpske vlade još je zapetljan u ratovima iz prošlosti. Tek je skoro pristao da obnovi dugo obustavljenu železničku i vazdušnu vezu sa *Kosovom, koje odbija da prizna. Ali, drugi deo je uložio 79 miliona dolara u digitalnu infrastrukturu, reformu zakonskih okvira i stvaranje poreskih olakšica kako bi privukli investicije. U osnovnim školama se sada uči kodiranje. Obrazovni sistem u zemlji stvara 5.000 diplomaca godišnje, koji su spremni za rad u IT sektoru.

Razvoj blockchaina i igara su već veliki delovi digitalne ekonomije Srbije. Top Eleven, fudbalska igra Nordeusa, najpoznatije srpske tehnološke kompanije, ima 219 miliona registrovanih korisnika. Ali fintech, biotech i veštačka inteligencija su sve važniji, mada i dalje teško privlače investicije u zemlji.

Iako digitalna tehnologija trenutno cveta u Srbiji, litijum je možda sledeći. Rio Tinto je uložio 200 miliona dolara za istraživanje lokacije u blizini Loznice. Marni Finlajson, generalna direktorka za Srbiju, kaže da će se ruda prerađivati na licu mesta, te bi to bio najveći evropski dobavljač. Za razliku od mnogih drugih rudnika litijuma, ovaj bi bio blizu mesta u kojem bi se koristio. “Fiat” automobili su drugi najveći izvoznik u Srbiji. Finljson kaže da Rio Tinto do 2035. godine očekuje da 50 odsto automobila bude električno. Ako čelnici Rio Tinta daju zeleno svetlo, proizvodnja će početi 2025. godine, što će, kako ona kaže, možda dodati nekoliko procenata BDP–u.

Preporučujemo