Industrijska revolucija 4.0 - Sve što treba da znamo

  • Izvor: eKapija
  • 14.10.2019.
  • 09:11
  • Biznis

Pojam Četvrte industrijske revolucije poslednjih godina nezaobilazna je tema kada se priča o napretku i razvoju društva, ali i privrede. I dok jedni smatraju da je svet duboko zagazio u nju, drugi analitičari kažu da smo tek na pragu i da nas prave promene koje će Četvrta industrijska revolucija doneti, tek čekaju.

Prva industrijska revolucija, krajem 18. veka donela je svetu parnu mašinu i označila početak, do tada nezamislivog, ubrzanog razvoja. Sredinom 19. veka, uz primenu električne energije, svet je ušao u drugu industrijsku revoluciju, koja je trajala sve do 80-ih godina kada je analognu tehnologiju zamenila digitalna i kada su kompjuteri i internet postali glavni pokretači društvenog, ali i industrijskog razvoja.

Faze između dve industrijske revolucije ranije su značajno duže trajale, između prve i druge prošao je čak čitav vek, međutim danas, svega 40-ak godina posle treće, svet sigurnim koracima ulazi u Četvrtu industrijsku revoluciju.

Šta nam ona donosi?

Pojam Četvrte industrijske revolucije prvi put je upotrebio Klaus Švab (Klaus Schwab) direktor Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine.

Prethodne industrijske revolucije najviše su promenile način na koji radimo, dok će, čini se, ova poslednja uticati i na način na koji mislimo i umanjiti, ili pak potpuno ukinuti jaz između ljudi i tehnologije.

- Četvrta industrijska revolucija, promeniće ne samo ono što radimo, već i to ko smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja povezana s njim: naš osećaj privatnosti, poimanje vlasništva, obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu, slobodnom vremenu, način na koji razvijamo karijeru, negujemo svoje veštine, upoznajemo ljude i negujemo odnose sa njima - rekao je Švab.

Svedoci smo toga da je reč o globalnom konceptu digitalne transformacije koji ukazuje da ulazimo u novo industrijsko doba.

Veštačka inteligencija (Artificial intelligent - AI), Mašinsko učenje (Machine learning), IoT (Internet of things), nanotehnologija, robotika, 3D štampači, biotehnologija, pametni gradovi, Big Data… samo su neke od promena koje su već zahvatile svet i ubrzano se šire.

Novo industrijsko doba

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, njeno istraživanje započelo je još 50-tih godina 20. veka. Ipak, najveći zamah u razvoju ostvaren je u poslednjih nekoliko godina. Danas veštačkom inteligencijom nazivamo mogućnost mašina/računara da simuliraju ljudsku inteligenciju. Gotovo da ne postoji pojam koji je izazvao toliko kontroverze u savremenom svetu kao što je to veštačka inteligencija. Dok stručnjaci ukazuju na benefite koje možemo imati, ali i koje već imamo od razvoja veštačke inteligencije, postoje i brojne teorije zavere o tome kako će jednog dana mašine "zavladati svetom".

U kompaniji Microsoft za sve krive naučnu fantastiku.

- Postoji veliki strah da će AI preuzeti poslove i da će nam inteligentni roboti naneti štetu i jednog dana preuzeti svet. Ovo kod nas u Microsoftu izaziva veliku zabrinutost, jer ukoliko AI zaista treba da koristi društvu, moramo da pridobijemo poverenje ljudi čije će živote ona transformisati - smatraju u ovoj kompaniji.

Kako navode današnji AI sistemi sposobni su jedino za izvršavanje pojedinačnog i specifičnog zadatka. Ovi sistemi su dobri u logičkim zadacima, ali nisu sposobni za intuiciju, empatiju ili emocionalnu inteligenciju. Drugim rečima, strahovi koje imaju neki ljudi daleko su od onoga što se stvarno dešava u razvoju AI.

Na priču o AI nadovezuje se i mašinsko učenje, zahvaljujući kome kompjuteri mogu da uče bez eksplicitnog programiranja. Zasniva se na ideji da postoje generički algoritmi koji vam mogu reći nešto interesantno o skupu podataka, a da pritom vi ne morate da napišete poseban kod za taj problem. Umesto da pišete kod, vi ubacite podatke u generički algoritam, a on napravi svoju logiku na osnovu podataka.

Zahvaljujući mašinskom učenju danas imamo autonomne automobile, bespilotne letelice, ono upravlja brojnim aplikacijama koje svakodnevno koristimo i olakšavaju nam život, tu su i društvene mreže, poznati glasovni asistenti kao što su Alexa, Siri... Lista je zaista dugačka.

Ne tako davno, samo su nam telefoni bili "pametni". Danas, međutim, imamo pametne televizore, satove, frižidere, šporete, mašine... Svi ti uređaji mogu da komuniciraju između sebe, a i mi sami možemo da upravljamo njima iz bilo kog mesta na svetu. Za to možemo da zahvalimo pojmu Internet of Things (IoT), koji se odnosi na milijarde fizičkih uređaja širom sveta opremljenih senzorima i softverima, koji su trenutno povezani na internet kako bi prikupljali i delili podatke.

Predviđanja kažu da će do 2020. godine između 20 i 200 milijardi takvih uređaja biti povezano na internet, u okviru Internet of Things. IoT ima ambiciju da umreži pametne uređaje u različitim gradovima, industrijskim pogonima, vozilima, u trgovini i zdravstvu, kao i mnogim drugim domenima.

Koliko je razvoj veštačke inteligencije uznapredovao i postao važan za svako društvo pokazuje i podatak da pojedine države imaju zvaničnu strategiju o veštačkoj inteligenciji. Prema najavama iz Vlade, tim zemljama će se uskoro pridružiti Srbija, koja će svoju strategiju za AI usvojiti do kraja 2019.</Imamo li razloga za strah? Sada se vraćamo na pitanje, da li treba da strahujemo od Industrijske revolucije 4.0 i svih promena koje ona donosi? Činjenica je da se promene već dešavaju, i da će biti sve brže i obimnije. Istina je i da je aplikacija uspela da ostvari pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri Go nad višestrukim svetskim šampionom, koristeći posebne veštačke neuronske mreže za "učenje". Ali, da li to znači da će mašine zavladati svetom? Iako ovo pitanje nije bez osnova, scenario u kome mašine preuzimaju moć od čoveka malo je verovatan. Da ne treba da se plašimo mašina i tehnologije smatra i Mark Raben, CTO kompanije SAP za Centralnu i Istočnu Evropu. Kako je rekao u razgovoru za eKapiju, tehnologija je oduvek bila uz čoveka i ne možemo ih nikada posmatrati kao dva odvojena pojma. - Čovek je taj koji je i stvorio i stvara tehnologiju, toga moramo biti svesni. Ne plašim se tehnologije, već onoga što bi čovek mogao da uradi sa njom, ako hoće - rekao je Raben. Tvorac pojma Četvrta industrijska revolucija Klaus Švab napisao je u svojoj knjizi da su "promene koje ona donosi toliko duboke da, iz perspektive ljudske istorije, nikada nije postojalno vreme većih obećanja ili većih opasnosti". Ipak, kako kaže, potrebno je da državnici i građani zajedno stvore budućnost koja radi za sve, tako što na prvo mesto postavlja i osnažuje ljude. - Treba stalno da se podsećamo da su sve nove tehnologije prvenstveno alatke napravljene od ljudi za ljude. Četvrta industrijska revolucija može ugroziti tradicionalne ljudske izvore značenja - posao, zajednicu, porodicu i identitet - ili može čovečanstvo prebaciti u novu kolektivnu i moralnu svest zasnovanu na osećaju zajedničke sudbine. Izbor je naš - napisao je profesor Švab.

Imamo li razloga za strah?

Sada se vraćamo na pitanje, da li treba da strahujemo od Industrijske revolucije 4.0 i svih promena koje ona donosi?

Činjenica je da se promene već dešavaju, i da će biti sve brže i obimnije. Istina je i da je aplikacija uspela da ostvari pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri Go nad višestrukim svetskim šampionom, koristeći posebne veštačke neuronske mreže za "učenje". Ali, da li to znači da će mašine zavladati svetom?

Iako ovo pitanje nije bez osnova, scenario u kome mašine preuzimaju moć od čoveka malo je verovatan.

Da ne treba da se plašimo mašina i tehnologije smatra i Mark Raben, CTO kompanije SAP za Centralnu i Istočnu Evropu. Kako je rekao u razgovoru za eKapiju, tehnologija je oduvek bila uz čoveka i ne možemo ih nikada posmatrati kao dva odvojena pojma.

- Čovek je taj koji je i stvorio i stvara tehnologiju, toga moramo biti svesni. Ne plašim se tehnologije, već onoga što bi čovek mogao da uradi sa njom, ako hoće - rekao je Raben.

Tvorac pojma Četvrta industrijska revolucija Klaus Švab napisao je u svojoj knjizi da su "promene koje ona donosi toliko duboke da, iz perspektive ljudske istorije, nikada nije postojalno vreme većih obećanja ili većih opasnosti". Ipak, kako kaže, potrebno je da državnici i građani zajedno stvore budućnost koja radi za sve, tako što na prvo mesto postavlja i osnažuje ljude.

- Treba stalno da se podsećamo da su sve nove tehnologije prvenstveno alatke napravljene od ljudi za ljude. Četvrta industrijska revolucija može ugroziti tradicionalne ljudske izvore značenja - posao, zajednicu, porodicu i identitet - ili može čovečanstvo prebaciti u novu kolektivnu i moralnu svest zasnovanu na osećaju zajedničke sudbine. Izbor je naš - napisao je profesor Švab.

Preporučujemo