Vesti

28.12.2018.

Forbes objavio listu najboljih država za poslovanje

Magazin Forbes je objavio godišnju listu najboljih država za poslovanje na kojoj se Srbija našla na 56. mestu. Na prvom mestu se po drugi put našla Velika Britanija.

Ta lista, kako navode, iskazuje meru u kojoj se u zemljama prihvataju kapitalne investicije.

Ujedinjeno Kraljevstvo je jedina država koja je među prvih 30 (od 161 države ukupno rangirane) imala najbolje rezultate u 15 oblasti koje su merene.

“UK ima globalizovanu ekonomiju koja je veoma otvorena širom sveta po pitanju trgovine, investicija, tokova kapitala i do nedavno imigracije”, istakao je ekonomista Mark Zandi.

Švedska se našla na drugom mestu. Poslovna klima izvozno orijentisane ekonomije dobila je visoke ocene za inovacije, imovinska prava, rizik i nizak nivo korupcije.

Od zemalja u okruženju, od Srbije su bolje plasirane Slovenija (31. mesto), Rumunija (41.), Bugarska (46.) i Hrvatska (52.), dok su lošije Makedonija (68.), Crna Gora (72.),  Albanija (74.) i BiH (98.).

Forbes je najbolje zemlje za posao rangirao na osnovu 15 faktora uključujući imovinska prava, poreze, tehnologiju, nivo korupcije, slobode, birokratije, zatim veličinu tržišta, kvaliteta života i radne snage.

  Rank Name GDP
Growth
GDP per
Capita
Trade Balance /
GDP
Population
#1 United Kingdom 1.7% $39,700 -3.8% 65.1 M
#2 Sweden 2.1% $53,400 3.3% 10 M
#3 Hong Kong 3.8% $46,200 4.3% 7.2 M
#4 Netherlands 2.9% $48,200 10.5% 17.2 M
#5 New Zealand 3% $42,900 -2.7% 4.5 M
#6 Canada 3% $45,000 -2.9% 35.9 M
#7 Denmark 2.3% $56,300 7.6% 5.8 M
#8 Singapore 3.6% $57,700 18.8% 6 M
#9 Australia 2.2% $53,800 -2.6% 23.5 M
#10 Switzerland 1.7% $80,200 9.8% 8.3 M
#11 Ireland 7.2% $69,300 8.5% 5.1 M
#12 Taiwan 2.9% $24,300 14.5% 23.5 M
#13 Finland 2.8% $45,700 0.7% 5.5 M
#14 Germany 2.5% $44,500 7.9% 80.5 M
#15 Norway 1.9% $75,500 5.5% 5.4 M
#16 South Korea 3.1% $29,700 5.1% 51.4 M
#17 United States 2.2% $59,500 -2.3% 329.3 M
#18 Spain 3% $28,200 1.9% 49.3 M
#19 Japan 1.7% $38,400 4% 126.2 M
#20 Belgium 1.7% $43,300 -0.2% 11.6 M
#21 France 2.3% $38,500 -0.6% 67.4 M
#22 Austria 3% $47,300 1.9% 8.8 M
#23 Luxembourg 2.3% $104,100 5% 0.6 M
#24 Israel 3.3% $40,300 2.9% 8.4 M
#25 Portugal 2.7% $21,100 0.5% 10.4 M
#26 Iceland 4% $70,100 3.5% 0.3 M
#27 Lithuania 3.9% $16,700 0.8% 2.8 M
#28 Estonia 4.9% $19,700 3.1% 1.2 M
#29 Czech Republic 4.3% $20,400 1.1% 10.7 M
#30 Italy 1.5% $32,000 2.8% 62.2 M
#31 Slovenia 5% $23,600 7.1% 2.1 M
#32 United Arab Emirates 0.8% $40,700 6.9% 9.7 M
#33 Chile 1.5% $15,300 -1.5% 17.9 M
#34 Poland 4.7% $13,800 0.3% 38.4 M
#35 Malaysia 5.9% $9,900 3% 31.8 M
#36 Latvia 4.5% $15,600 -0.8% 1.9 M
#37 Cyprus 3.9% $25,200 -6.7% 1.2 M
#38 Slovakia 3.4% $17,600 -2.1% 5.4 M
#39 Mauritius 3.8% $10,500 -6.6% 1.4 M
#40 Hungary 4% $14,200 3.2% 9.8 M
#41 Romania 6.9% $10,800 -3.4% 21.5 M
#42 Greece 1.4% $18,600 -0.8% 10.8 M
#43 Malta 6.7% $26,900 13.6% 0.4 M
#44 Georgia 5% $4,100 -8.9% 4.9 M
#45 Qatar 1.6% $63,500 3.9% 2.4 M
#46 Bulgaria 3.6% $8,000 4.5% 7.1 M
#47 Thailand 3.9% $6,600 11.2% 68.6 M
#48 Costa Rica 3.3% $11,600 -2.9% 5 M
#49 China 6.9% $8,800 1.4% 1,384.7 M
#50 Oman -0.9% $15,700 -15.2% 3.5 M
#51 Saudi Arabia -0.9% $20,800 2.2% 33.1 M
#52 Croatia 2.8% $13,300 3.9% 4.3 M
#53 Bahrain 3.8% $23,700 -4.5% 1.4 M
#54 Mexico 2% $8,900 -1.7% 126 M
#55 Russia 1.5% $10,700 2.2% 142.1 M
#56 Serbia 1.9% $5,900 -5.7% 7.1 M
#57 Turkey 7.4% $10,500 -5.6% 81.3 M
#58 Uruguay 2.7% $16,200 1.5% 3.4 M
#59 South Africa 1.3% $6,200 -2.5% 55.4 M
#60 Indonesia 5.1% $3,800 -1.7% 262.8 M
#61 Brunei 1.3% $28,300 16.7% 0.5 M
#62 Morocco 4.1% $3,000 -3.6% 34.3 M
#63 India 6.7% $1,900 -1.9% 1,296.8 M
#64 Peru 2.5% $6,600 -1.1% 31.3 M
#65 Kazakhstan 4% $8,800 -3.4% 18.7 M
#66 Seychelles 5.3% $15,500 -20.5% 0.1 M
#67 Colombia 1.8% $6,300 -3.3% 48.2 M
#68 Macedonia 0% $5,400 -1.3% 2.1 M
#69 Jordan 2% $4,100 -10.6% 10.5 M
#70 Azerbaijan 0.1% $4,100 4.1% 10 M
#71 Kuwait -3.3% $29,000 5.9% 2.9 M
#72 Montenegro 4.3% $7,700 -16.3% 0.6 M
#73 Brazil 1% $9,800 -0.5% 208.8 M
#74 Albania 3.8% $4,500 -6.9% 3.1 M
#75 Panama 5.4% $15,100 -4.9% 3.8 M
#76 Argentina 2.9% $14,400 -4.9% 44.7 M
#77 Ukraine 2.5% $2,600 -1.9% 44 M
#78 Sri Lanka 3.3% $4,100 -2.6% 22.6 M
#79 Philippines 6.7% $3,000 -0.8% 105.9 M
#80 Jamaica 0.7% $5,100 -4.6% 2.8 M
#81 Armenia 7.5% $3,900 -2.8% 3 M
#82 Tunisia 2% $3,500 -10.5% 11.5 M
#83 Botswana 2.4% $7,600 12.3% 2.2 M
#84 Vietnam 6.8% $2,300 2.5% 97 M
#85 Trinidad and Tobago -2.6% $16,100 10.2% 1.2 M
#86 Mongolia 5.1% $3,700 -10.4% 3.1 M
#87 Moldova 4.5% $2,300 -6.3% 3.4 M
#88 Belarus 2.4% $5,700 -1.7% 9.5 M
#89 Barbados -0.2% $16,800 -3.8% 0.3 M
#90 Rwanda 6.1% $700 -6.8% 12.2 M
#91 Dominican Republic 4.6% $7,100 -0.2% 10.3 M
#92 Lebanon 1.5% $8,500 -22.8% 6.1 M
#93 Kenya 4.9% $1,500 -6.3% 48.4 M
#94 Ghana 8.4% $1,600 -4.5% 28.1 M
#95 Egypt 4.2% $2,400 -6.3% 99.4 M
#96 Namibia -0.8% $5,200 -3.3% 2.5 M
#97 Guatemala 2.8% $4,500 1.5% 16.6 M
#98 Bosnia and Herzegovina 3% $5,200 -4.8% 3.8 M
#99 Ecuador 2.4% $6,200 -0.3% 16.5 M
#100 Senegal 7.2% $1,000 -7.3% 15 M
#101 El Salvador 2.3% $3,900 -2% 6.2 M
#102 Pakistan 5.4% $1,500 -4.1% 207.9 M
#103 Zambia 3.4% $1,500 -3.9% 16.4 M
#104 Cape Verde 4% $3,200 -6.1% 0.6 M
#105 Uzbekistan 5.3% $1,500 3.5% 30 M
#106 Bhutan 7.4% $3,100 -22.7% 0.8 M
#107 Iran 3.7% $5,400 2.2% 83 M
#108 Kyrgyzstan 4.6% $1,200 -4% 5.8 M
#109 Bangladesh 7.4% $1,500 -2% 159.5 M
#110 Nigeria 0.8% $2,000 2.8% 203.5 M
#111 Timor-Leste -4.6% $2,300 -10.2% 1.3 M
#112 Uganda 4.8% $600 -4.6% 40.9 M
#113 Guyana 2.1% $4,700 -6.7% 0.7 M
#114 Algeria 1.4% $4,100 -13.2% 41.7 M
#114 Paraguay 4.8% $4,400 -0.8% 7 M
#116 Nepal 7.9% $800 -0.4% 29.7 M
#117 Cote d'Ivoire 7.8% $1,700 -4.6% 26.3 M
#118 Benin 5.6% $800 -11.1% 11.3 M
#119 Tanzania 6% $900 -2.8% 55.5 M
#120 Honduras 4.8% $2,500 -1.7% 9.2 M
#121 Papua New Guinea 2.5% $2,600 24.5% 7 M
#122 Cambodia 6.9% $1,400 -8.5% 16.4 M
#123 Swaziland 1.6% $3,200 13.7% 1.1 M
#124 Tajikistan 7.1% $800 -0.5% 8.6 M
#125 Madagascar 4.2% $400 -0.3% 25.7 M
#126 Afghanistan 2.7% $600 5% 34.9 M
#127 Niger 4.9% $400 -14.1% 19.9 M
#128 Bolivia 4.2% $3,400 -6.3% 11.3 M
#129 Burkina Faso 6.4% $700 -8.1% 19.7 M
#130 Iraq -2.1% $5,200 2.3% 40.2 M
#131 Sierra Leone 3.7% $500 -11.3% 6.3 M
#132 Mali 5.4% $800 -5.8% 18.4 M
#133 Cameroon 3.5% $1,400 -2.7% 25.6 M
#134 Lesotho -1.6% $1,200 -3.7% 2 M
#135 Nicaragua 4.9% $2,200 -5% 6.1 M
#136 Malawi 4% $300 -9.5% 19.8 M
#137 Myanmar 6.8% $1,300 -4.3% 55.6 M
#138 Angola -2.5% $4,200 -1% 30.4 M
#139 Zimbabwe 3.7% $1,100 -4.1% 14 M
#140 Togo 4.4% $600 -8% 8.2 M
#141 Liberia 2.5% $500 -19.1% 4.8 M
#142 Mauritania 3.5% $1,100 -14.4% 3.8 M
#143 Venezuela -14% $6,600 2% 31.7 M
#144 Suriname 1.9% $5,900 -0.1% 0.6 M
#145 Mozambique 3.7% $400 -22.4% 27.2 M
#146 Ethiopia 10.9% $800 -8.1% 108.4 M
#147 Gabon 0.5% $7,200 -4.9% 2.1 M
#148 Laos 6.9% $2,500 -12.1% 7.2 M
#149 Burundi 0% $300 -12.3% 11.8 M
#150 Democratic Republic of the Congo 3.4% $500 -0.5% 85.3 M
27.12.2018.

mts praznična ponuda - izaberite 2 telefona, treći dobijate za 1 dinar

Postići poslovni uspeh uopšte nije lako!

Donosimo Vam savet kako da se na najbolji način zahvalite svom timu na uspešnoj poslovnoj godini. Ulepšajte im novogodišnje praznike, iskoristite prazničnu ponudu mts-a i obradujte svoj tim novim telefonom.

Odlučite se za 2 telefona Alcatel Pop 4 (6), Alcatel Idol 4S, Alcatel 5 DS, HTC U Play, Sony Xperia XZ ili Sony Xperia XZ2 uz Biznis Libero tarife i dobićete neki od sledećih telefona za samo 1 dinar:

Alcatel Pop 4+,
Alcatel Shine Lite,
Alcatel 3V i
Alcatel A5+LED.

Neka Vaš tim bude pobednički i u godinama koje dolaze.

Požurite, količine su ograničene i akcija traje dok traju zalihe

25.12.2018.

Ovo su najmoćniji brendovi na svetu

Firma za strateško konsultovanje “Interbrand” objavila je rang listu najboljih globalnih brendova za ovu godinu – “Best Global Brands”.

I ovoga puta, kompanije Epl (Apple) i Gugl (Google) našle su se na vrhu najmoćnijih brendova, šestu godinu uzastopno, piše Biznis Insajder.

Prema rangiranju, koje podrazumeva procenjene vrednosti 100 brendova u dolarima, kompanija Amazon je imala najveći rast. Sa druge strane, Dženeral Elektrik (General Electric) je najviše izgubio na vrednosti.

Rangiranje je vršeno na osnovu tri glavna kriterijuma: 1. Finansijski učinak proizvoda i usluga brenda; 2. Uloga brenda u donošenju odluka; 3. Konkurentska snaga brenda i njegova sposobnost da zadrži i održi potražnju i profit.

Mi izdvajamo deset najmoćnijih brendova sa te liste:

10. McDonald’s — vrednost 43, 42 milijarde dolara
Ovaj gigant brze hrane ima procenjenu vrednost od 43, 42 milijarde dolara, što znači da je kompanija povećala vrenost za pet odsto.

9. Facebook — vrednost 45, 17 milijardi dolara
Fejsbuk je imao tešku godinu. Sa obzirom na sve, gubitak vrednosti brenda od šest odsto i vrednovanje od 45, 17 milijardi dolara i nije tako loše.

8. Mercedes — vrednost 48, 6 milijardi dolara

Sa takvom procenom vrednosti, Mercedes je porastao za dva odsto u odnosu na 2017. godinu.

7. Toyota — vrednost 53, 40 milijardi dolara
Vrednost Tojote je porasla za šest odsto od prošle godine.

6. Samsung — vrednost 59, 89 milijardi dolara
Vrednost ovog brenda je porasla šest odsto u odnosu na prošlu godinu.

5. Coca-Cola — vrednost 66, 34 milijarde dolara
Koka-Kola je izgubila pet odsto od svoje vrednosti u odnosu na prošlu godinu, ali joj je vrednost 66, 34 milijarde dolara.

4. Microsoft — vrednost 92, 72 milijarde dolara
Softverski gigant je povećao vrednost brenda za 16 odsto u ovoj godini.

3. Amazon — vrednost 100, 764 milijardi dolara
Vrednost brenda ove kompanije porasla je za neverovatnih 56 odsto u ovoj godini.

2. Google — vrednost 214, 48 milijardi dolara
Sa rastom od 10 odsto od prošle godine, Gugl je bio veoma blizu vrha liste.

1. Apple — vrednost 214, 48 milijardi dolara
Epl je od prošlogodinjeg rangiranja porastao za 16 odsto.

21.12.2018.

Fed je još jednom povećao kamatne stope uprkos kritikama američkog predsednika

Američka centralna banka je ponovo u sredu, već četvrti put ove godine, povećala ključne kamatne stope, uprkos kritikama predsednika SAD-a Donalda Trumpa koji optužuje Fed da šteti ekonomiji.

Nakon dvodnevne sednice, čelnici Feda povećali su ključne kamatne stope za 0,25 posto, u raspon od 2,25 do 2,5 posto. Međutim, poručili su i to da u narednoj godini očekuju usporavanje tempa povećanja kamata zbog usporavanja rasta ekonomije.

Čelnici Feda odlučili su da podignu kamate, iako je dan ranije Trump upozorio Fed da ne napravi "još jednu grešku" s podizanjem kamata i da više "oseti tržište". Predsednik Trump, koji je imenovao predsednika Feda Jeromea Powella, dosad je u nekoliko navrata okrivio centralnu banku da šteti rastu ekonomije i izaziva nestabilnost na finansijskim tržištima.

Deveto povećanje kamata od 2015.

Njegove kritike stavile su Fed pod pritisak jer predsednici obično izbegavaju da javno kritikuju centralne banke zbog straha od politizacije institucije.

Na pres konferenciji u sredu Powell je branio nezavisnost Feda, rekavši kako politički pritisak nije igrao nikakvu ulogu u raspravama ili odlukama čelnika banke.

Fed postupno povećava ključne kamatne stope od 2015. godine, podižući ih od izuzetno niskih nivoa na kojima su bile tokom finansijske krize kako bi se podstakla ekonomska aktivnost. Poslednja odluka je već deveto povećanje kamata od 2015. godine, a četvrto ove godine.

Međutim, to povećava troškove zaduživanja, što je dosad već doprinelo usporavanju nekih sektora, poput građevinskog jer je izazvalo slabljenje prodaje kuća. S obzirom da se očekuje da će se rast američke ekonomije usporiti, neki analitičari upozoravaju na rizik od potiskivanja ekonomske aktivnosti.

Smanjenje procene rasta ekonomije

Čelnici Feda smanjili su u sredu procenu rasta ekonomije u 2019. godini na 2,3 posto, dok su ranije očekivali rast od 2,5 posto.

Međutim, predsednik Feda kazao je da je američka ekonomija snažna i da se ove godine očekuje njen rast od oko 3 posto, što opravdava još jedno povećanje kamata, usprkos poslednjim naznakama koje su oslabile izglede za rast ekonomije.

"Mislimo da je ovaj potez prikladan za ovu vrlo zdravu ekonomiju. Monetarna politika u ovom trenutku ne mora biti popustljiva”, kazao je Powell.

Zbog toga su i procene koje je objavila banka pokazale da većina čelnika Feda očekuje u narednoj godini povećanje kamatnih stopa u dva navrata, dok su još nedavno očekivali tri povećanja. Smanjenje tih procena posledica je usporavanja rasta globalne ekonomije, kao i slabljenja inflatornih pritisaka nakon što su u poslednja dva meseca cene nafte na svetskim tržištima pale više od 30 posto.

U svom sopštenju, Fed je takođe poručio da bi povećanje kamata trebalo da pomogne američkoj ekonomiji da održi rast, pri čemu bi se zadržala niska stopa nezaposlenosti, dok bi inflacija bila blizu ciljanih 2 posto.

Veliki pad Wall Streeta

Nakon objave odluka Feda, cene akcija na Wall Streetu su naglo pale. Dow Jones je pao za 1,49 posto, na 23.323 boda, dok je S&P 500 potonuo 1,54 posto, na 2.506 bodova, a Nasdaq indeks 2,17 posto, na 6.636 bodova.

Pre objave odluka Feda cene akcija su rasle, ali odmah nakon objave naglo su pale. Naime, investitori su se nadali da će Fed najaviti samo jedno povećanje u narednoj godini, pa možda čak i prekid ciklusa podizanja kamata, s obzirom na usporavanje globalne ekonomije i slabljenje inflatornih pritisaka. Međutim, Fed je ostao pri svojoj politici prilično snažnog zaoštravanja monetarne politike.

„Tržište je shvatilo da mu Fed neće tako skoro dobaciti pojas za spasavanje. Poruka tržištu je da se može očekivati zaoštravanje finansijskih uslova i sporiji rast ekonomije”, kaže Michael O'Rourke, strateg u firmi JonesTrading.

19.12.2018.

Google se pridružio velikim investicijama - U New Yorku grade kampus vredan milijardu dolara

Svetski tehnološki div Google gradi novi kampus u New Yorku vredan milijardu dolara, javlja Business Insider.

Google Hudson Square, kako bi novi centar trebalo da se zove, biće smešten uz reku Hudson u West Village-u, delu poslovne žile kucavice New Yorka - Manhattana. Na ukupnoj površini većoj od 150 hiljada kvadrata, novi kampus će moći da primi 7000 novih zaposlenih koje Google planira da zaposli u narednih deset godina.

Prvi radnici u nove bi prostore trebalo da uđu 2020. godine, a kampus je osmišljen da pokriva tri lokacije međusobno udaljene manje od 10 minuta hoda. Googleu će to inače biti drugi veliki kampus upravo u New Yorku, budući da njegovih 7000 zaposlenih već radi na 8. aveniji.

Objava o Googleovom ulaganju u širenje svojih prostora i planovima za zapošljavanjem je jedna u nizu takvih najava u tehnološkom sektoru u poslednjih mesec dana. Kako smo ranije preneli, Googleov veliki konkurent Apple je prošle nedelje najavio izgradnju novog poslovnog kampusa u Austinu (Teksas) u koji će takođe uložiti milijardu dolara, i imaće kapacitete dovoljne da primi 15.000 novih zaposlenih. Dodatno, Amazon je najavio da će 50.000 svojih zaposlenih preseliti u nove kancelarijske prostore u njujorškom Queensu i u Arlingtonu u Virginiji, piše Business Insider.

14.12.2018.

Apple gradi novi kampus vredan milijardu dolara u kojem će zaposliti 15 hiljada radnika

Američki tehnološki div Apple ulaže milijardu dolara u izgradnju novog kampusa u Austinu (Teksas). To je deo njihovog plana da u narednih pet godina zaposle 20.000 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), prenosi CNN Business.

Novi kampus će biti otprilike kilometar udaljen od već postojećeg u Austinu koji je trenutno dom za 6200 zaposlenih i ujedno je i najveći kampus te kompanije nakon sedišta u Cupertinu u Kaliforniji.

Apple će time postati najveći poslodavac u tom teksaškom gradu. U novom kampusu, naime, planiraju da zaposle 5000 ljudi, a njegovi kapaciteti će biti dovoljni da s vremenom primi još 10.000 zaposlenih.

Takođe, tehnološki gigant u naredne tri godine planira da otvori nove kancelarije u Seattleu, San Diegu i Culver Cityju, a svaki od njih će imati više od 1000 zaposlenih.

Stotine novih radnih mesta planiraju da otvore i u postojećim kancelarijama širom SAD-a, a prema saopštenju te kompanije, ima potencijala da se prošire i u nove američke gradove.

Apple je, inače, u januaru ove godine najavio da će investirati 30 milijardi dolara u svoju američku infrastrukturu i otvoriti 20.000 novih radnih mesta u Americi. Za sada tvrde da su na dobrom putu, a samo su ove godine zaposlili 6000 ljudi. Trenutno u SAD-u zapošljavaju 90.000 ljudi.

Dodatno, kako piše CNN Business, Apple planira da u narednih pet godina investira 10 milijardi dolara u data centre.

13.12.2018.

Šta je dovelo do iznenadnog pada Ethereuma na čak 13 dolara?

Celokupna kripto-zajednica posmatrala je u strahu kada je cena Ethereuma za trenutak, na Coinbase Pro (ranije poznata kao GDAX) pala sa skoro 100 dolara na bednih 13 dolara. Incident se dogodio 6. decembra, a cena novčića danas je i dalje ispod 100 dolara (77,86 dolara oko 8h), 13. decembra. Nakon toga, cena Ethereum-a treće najveće kriptovalute po tržišnoj kapitalizaciji nakon Bitcoina i Ripplea se vratila na prosečnu vrednost trgovanja od oko 97 dolara. Zaista, bilo je potrebno samo trenutak pre nego što se njegova vrednost popela sa 13 na 97 dolara, što se može videti na grafikonu.

Čini se da je anomalija isključivo uticala na cenu Ethereuma na tržištima USDC Coinbase Proa. Za one koji nisu upoznati, USDC je kriptovaluta vezana za dolar, koju je izdao fintech gigant Circle (sa nekim sredstvima od begemota rudarenja Bitmaina). Šokirani trgovci su odmah izašli na društvene mreže kako bi delili screenshot-ove s neobičnim kretanjem, a mnogi su ostali zapanjeni događajem. Hard Fork je od tada potvrdio da se to zaista dogodilo. Coinbase je odgovorio na pitanje na Twitter-u, a menjačnica tvrdi da su njeni sistemi funkcionisali kako je planirano, bez neočekivanih ponašanja. Evo šta je rekla:

Međutim zaplet se usložnjava. Pod pretpostavkom da je neobična trgovačka aktivnost bila ručno postavljen nalog za prodaju (a ne trgovinska nepravilnost izazvana sistemskom greškom – ili bota), kako Coinbase tvrdi u svom odgovoru, moguće je da neočekivani pad cene nije uzrokovan takozvanim flash crash-om. Naglo kretanje cena – poput onog koji smo videli na Coinbase Prou – zaista bi moglo da bude pokrenuto postupcima trgovaca, rekli su za Hard Fork ljudi koji su upoznati sa ovim pitanjem. To znači da je u potpunosti moguće da je neki nesretni korisnik napravio užasno lošu trgovinu – a tržište je brzo odgovorilo na to. Na primer, potencijalni kupac Ethereuma je možda želeo da izda nalog za kupovinu u vrednosti od 13 dolara kako bi kupio digitalnu valutu na niskom nivou podrške, ali je slučajno ili greškom izdao nalog za prodaju za 13 dolara, objašnjava portal Koz Week. Kakav god da je slučaj, ovo je jedna veoma bizarna pojava.

Teško da je ovo prvi put da je tržište kriptovaluta doživelo neočekivane padove cena, poznatije pod nazivom „flash crashes“. Zapravo, ovo je barem drugi put kada je Ethereum bio subjekat flash crash-a. U 2017. godini, cena popularne kriptovalute, čiji je suosnivač Vitalik Buterin koji je pre nedelju dana dobio počasni doktorat iz ove oblasti, srušila se sa preko 300 dolara na samo deset centi. Kao i kod ovog incidenta, njegova cena se brzo oporavila, iako se nakon toga popela na mnogo viši nivo.

07.12.2018.

Teritorijalno važenje GDPR-a - smernice i pojašnjenja

Da li kompanija iz Srbije može da bude kažnjena drakonskim novčanim kaznama koje Opšta uredba EU o zaštiti podataka o ličnosti propisuje i u kojim okolnostima? O ovoj temi za Startit piše Petar Kalezić iz SHARE Fondacije.

U kontekstu obrade podataka o ličnosti, ključno pitanje za kompanije i preduzetnike izvan EU tiče se slučajeva u kojima će se Opšta uredba EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) primenjivati na njihovo poslovanje. U domaćoj javnosti često postoje nedoumice u pogledu toga da li kompanija iz Srbije može da bude kažnjena drakonskim novčanim kaznama koje Opšta uredba propisuje i u kojim okolnostima. Takođe, zabluda koja se često javlja kod domaćih IT privrednika i startapa, koji se oslanjaju na podatke o ličnosti kao ključni resurs digitalne ekonomije, jeste da se GDPR automatski primenjuje na njih ako poseduju bilo koje podatke o ličnosti građana EU.

Član 3, stav 2 Opšte uredbe navodi da se ona primenjuje na sve rukovaoce i obrađivače van EU, koji obrađuju podatke o ličnosti lica koji se nalaze u EU, ukoliko je aktivnost obrade u vezi sa nuđenjem roba i usluga licima na teritoriji EU ili ako se prati njihovo ponašanje unutar EU. Ovako široko definisana odredba ostavlja dosta prostora za tumačenje, pa i dalje nije potpuno jasno u kojim se tačno situacijama primenju Opšta uredba.

Kako bi privrednici lakše razumeli u kojim se slučajevima Opšta uredba primenjuje na njih, Evropski odbor za zaštitu podataka je izdao smernice u kojima bliže tumači ovu odredbu. Smernice Evropskog odbora su ključni dokument za razumevanje situacija u kojima se Opšta uredba odnosi na vas, odnosno vaše poslovanje, pogotovo imajući u obzir da većina startapa ima za cilj pružanje roba i usluga ili praćenje lica na koja se podaci odnose na teritoriji EU.

U pogledu targetiranja lica koja se nalaze u EU, Evropski odbor smatra da lica koja su predmet ove odredbe nisu ograničena državljanstvom, prebivalištem ili drugim vrstama pravnog statusa, već da se targetiranjem subjekata u EU smatra svako targetiranje ljudi koji se fizički nalaze unutar EU prostora. Lokacija lica je relevantna u trenutku otpočinjanja targetiranja, odnosno u trenutku kada se počinje sa pružanjem roba i usluga ili u trenutku kada se otpočne sa praćenjem ponašanja.

Dodatno, treba napomenuti da obrada podataka državljana ili stanovnika EU, koja se odvija u trećoj zemlji, ne povlači primenu Opšte uredbe dokle god se obrada podataka ne odnosi na konkretnu ponudu usmerenu prema subjektima u EU ili na praćenje njihovog ponašanja unutar EU. Iz navedenog se može zaključiti da se Opšta uredba primenjuje na sve subjekte koji pružaju robu i usluge licima koja se nalaze na teritoriji EU ili subjekte koji prate ponašanje lica u okviru EU. Vrlo je bitno napomenuti da se navedeni kriterijumi za pružanje roba i usluga primenjuju bez obzira da li je izvršeno plaćanje robe i usluga.

Kriterijumi

Kriterijum targetiranja može biti ispunjen ukoliko je roba ili usluga usmerena na osobu u EU i ukoliko aktivnosti rukovaoca podacima, odnosno obrađivača podataka, imaju za nameru nuđenje robe ili usluga subjektu koji se nalazi u EU. Tačnije, ovaj kriterijum će se primeniti ukoliko je očigledno da rukovalac, odnosno obrađivač, predviđa pružanje usluga ili robe subjektima u nekoj od država članica.

Kriterijumi koji se moraju uzeti u obzir prilikom određivanja da li se u konkretnoj situaciji robe i usluge nude licima na teritoriji EU su:

1. EU ili najmanje jedna država članica spomenuta je u kontekstu pružanja roba i usluga
2. Rukovalac ili obrađivač plaća servisima za pretraživanje (npr. Google, Bing) kako bi olakšao pristup potrošačima iz EU, odnosno usmerio je reklame i marketing prema licima u EU
3. Međunarodne turističke aktivnosti
4. Postojanje adrese ili kontakt telefona koji se mogu kontaktirati iz EU
5. Korišćenje nacionalnog domena države članice ili .eu domena
6. Postojanje plana putovanja od države članice do mesta gde se usluge i robe pružaju
7. Upotreba jezika ili valute jedne ili više država članica
8. Mogućnost isporuke robe u države članice

Praćenje ponašanja subjekata

Kada je u pitanju praćenje ponašanja subjekata, neophodno je da se praćeno lice nalazi unutar EU, kao i da se praćeno ponašanje odvija na teritoriji EU. Takođe, vrlo je bitno istaći da se ponašanje može pratiti ne samo putem interneta, već i preko drugih servisa i uređaja (prenosivi uređaji, pametni uređaji).

Aktivnosti koje se mogu smatrati praćenjem subjekata su:

1. Oglašavanje na osnovu ponašanja lica (behavioural advertising)
2. Praćenje geolokacije u reklamne svrhe
3. Onlajn praćenje putem kolačića ili putem drugih tehnika, kao što je praćenje jedinstvenog ‚‚otiska” uređaja (fingerprinting)
4. Analize ishrane i zdravlja
5. Video nadzor putem kamera
6. Analiza ponašanja
7. Praćenje zdravstvenog stanja pojedinca

Na osnovu navedenog, može se zaključiti da je kriterijum za određivanje da li se robe i usluge nude subjektima, EU odnosno da li se prati ponašanje EU subjekta vrlo široko definisan, te je preporučljivo izvršiti analizu vašeg poslovanja kako biste bili sigurni da li se, i u kojim situacijama, odredbe Opšte uredbe odnose na vas ili vašu organizaciju.

Prikazano 8 vesti od 204 — Strana 5