Vesti

19.06.2019.

Facebook predstavio svoju kriptovalutu, planira da milijardama ljudi bude personalni bankar

1,7 milijardi ljudi nema pristup bankarskom sistemu, tvrdi Svetska banka, a Facebook novom kriptovalutom “gađa” upravo njih.

Facebook je zvanično predstavio svoju kriptovalutu i ona će se zvati Libra. Izgrađene je uz pomoć blockchain tehnologije, i vodiće je konzorcijum kompanija među kojima su MasterCard, Visa, Uber i Spotify.

Projekat koji je izazivao mnogo pažnje “kuvao” se u kuhinji giganta više od godinu dana, i dolazi u vreme kada se društvena mreža suočava sa mnogo skandala povodom privatnosti. Libra ima za cilj da pruži finansijski servis za milijarde širom sveta, naročito one koji nemaju pristup tradicionalnom bankarstvu, kažu iz Facebook-a.

Nova kriptovaluta služi da obezbedi brži, jeftiniji i sigurniji način za onlajn plaćanja putem pametnih telefona širom sveta, smenjujući tradicionalni finansijski sistem.

Biznis insajder navodi da ovim Fejsbuk skreće u radikalno novu i rizičnu industriju. Iz Facebook-a ne misle tako.

Libra će biti stabilna valuta, izgrađena na sigurnoj i stabilnoj, open-source blokchain tehnologiji, imaće rezerve u stvarnim sredstvima i vodiće je nezavisna asocijacija. Naša nada je da ćemo izgraditi bolji, jeftiniji i otvoreniji finansijski servis, za sve ljude, bez obzira gde se nalazite, ko ste, koliko novca imate, saopšteno je iz kompanije.

Calibra je naziv mobilne aplikacije preko koje će ljudi slati i primati digitalni novac, i biće deo iOS i Andorid prodavnica.

Facebook tvrdi i da kompanija neće imati mnogo više uticaja na kriptovalutu od ostalih članica asocijacije. Facebook-ovi inženjeri su razvijali ovaj softver za sada, kažu iz kompanije, ali kako je open-source, svako će moći da doprinese.

04.06.2019.

Bivši CEO Apple-a otkriva veštinu koja je Stevea Jobsa učinila briljantnim liderom

Budući da se radi o suosnivaču kompanije Apple i vizionaru koji stoji iza nekih od vodećih svetskih inovacija u oblasti personalnih računara, malo ko bi doveo u pitanje stručnost Steve Jobs-a. Ali, prilično uobičajena interpersonalna veština ga je pretvorila u briljantnog poslovnog lidera.

Ta veština, po bivšem predsedniku Apple-a John Sculley-ju, je sposobnost slušanja.

Sculley, koji je čitavu deceniju, od 1983. do 1993., bio izvršni direktor Apple-a, izjavio je CNBC-u da se ta veština nije sama od sebe stvorila u Jobs-u.

Umesto toga, trebalo je 12 godina i odlazak iz Apple-a da bi je usavršio.

Jobs je slavno dao ostavku u Apple-u 1985. godine, kada je imao 27 godina, nakon sukoba s Sculley-jem (bivšim saveznikom) i članovima uprave Apple-a u vezi strateškog pravca kompanije.

U 12 godina koje su usledile, Jobs je osnovao još jednu IT kompaniju, NeXT, pre povratka u Apple 1997. godine.

Jobs 1.0 i Jobs 2.0

Kada se Jobs vratio u Apple 1997. nakon kupovine NeXT-a, bio je "druga osoba", rekao je Sculley, koji je prethodno vodio Pepsi.

On je opisao dva mandata Jobs-a u Apple-u kao Jobs 1.0 i Jobs 2.0.

Jobs 1.0 je bio obeležen nepokolebljivom ambicijom, ali je Jobs 2.0 bio zreliji i imao je veću spremnost da sluša druge, rekao je Sculley.

Steve je bio briljantan, video je gde će svet biti za 20 godina. Bio je tako harizmatičan da je sam sebe uverio, koliko je uverio i druge ljude, da je uvek u pravu”, rekao je Sculley u vezi Jobsa 1.0.

"Ali mladi Steve Jobs nije bio tako dobar u slušanju kao Steve Jobs koji se vratio godinama kasnije", nastavio je, ističući da ga je to otvorilo novim načinima razmišljanja.

"Njegova životna iskustva između 1.0 i 2.0 su očito bila vrlo uticajna."

U godinama koje su sledile Jobs-ov povratak Apple-u, smatrao se u velikoj meri odgovornim za oživljavanje poslovanja koje je bilo na ivici stečaja.

Danas, pod vodstvom Tim Cook-a, koji je zamenio Jobsa kao CEO neposredno pre njegove smrti 2011. godine, Apple se svrstava kao druga po veličini javna kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Prethodi joj tehnološki gigant Microsoft, čijeg je izvršnog direktora Satya Nadell-a - Sculley nazvao primerom sjajnog slušaoca.

Nedavno se Sculley sastao s Microsoft-ovim predsednikom John Thompson-om i pitao ga u čemu vidi Nadell-in uspeh, na šta je Thompson odgovorio: "On je divan slušalac i ima otvoren um."

"To je otvorenost i spremnost za slušanje", rekao je Sculley podsećajući da je Nadell-a spasio kompaniju kada je "ispala sa koloseka".

"To je u Microsoft-u zaista napravilo veliku razliku."

24.05.2019.

Pravilan poslovni nastup na internetu

Prvu majsku radionicu, održanu 15. maja u mts Biznis centru u Novom Sadu, posvetili smo pravilnom poslovnom nastupu na internetu. Predrag Milićević iz fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), pričao nam je o detaljima o kojima ne razmišljamo kada pravimo sopstvenu internet strategiju, o prednostima za firme kada imaju svoj domen i zašto je dobro imati svoj .rs i/ili .СРБ naziv domena.

Internet domen je osnova internet identiteta svake firme. Ukoliko imate registrovan nacionalni internet domen, imate veće šanse za bolje pozicioniranje u rezultatima lokalne pretrage na internetu jer su internet pretrage dobrim delom bazirane na geolociranju. Takođe, odabir nacionalnog domena utiče na to da vas posetioci vašeg sajta vide kao ozbiljnog poslovnog igrača koji ponudu kompanije prilagođava lokalnom jeziku i pismu.

Zanimljivo je da nacionalni internet domen ne mogu da registruju pojedinci ili neidentifikovane firme čime se pruža veći stepen pouzdanosti i bezbednosti u odnosu na .com ili druge generičke domene – što znači da posetioci vašeg sajta mogu lako da provere ko stoji iza određenog domena što otežava  zloupotrebu.

Kako nam je Predrag objasnio, ne treba da budete samo internet podstanar na nekoj od društvenih mreža, već treba da registrujete svoj naziv domena i postanete svoj gazda na internetu. Predrag je naveo da ozbiljne kompanije čak i ideje za svoje buduće poslovne poduhvate štite registracijom naziva domena jer ko ih prvi registruje – njegovi su. Saznali smo i da nije dovoljno da imate samo naziv domena za sajt svoje firme, jer neko drugi može da registruje domen sa nazivom vašeg proizvoda ili usluge.

Radionica je bila posvećena brojnim primerima iz prakse na osnovu kojih zaključujemo da svaki preduzetnik ukoliko želi da bude uspešan u biznisu, mora pre svega da obezbedi kvalitetan i bezbedan nastup na internetu tako što će da izabere naziv i registruje svoj domen koji mu omogućava trajnu prepoznatljivost i onemogućava da se u toku poslovanja neko drugi predstavi sa istim nazivom na internetu.

Internet domen je siguran put da ne strahujete od gubitka svega što ste ikada postavili na internet. Korišćenje isključivo Facebooka ili drugih društvenih mreža za poslovanje, ne garantuje trajnu sigurnost opstanka vašeg biznisa na ovim kanalima.

Predavač na jučerašnjoj radionici Predrag Milićević, dolazi iz RNIDS-a, stručne, nestranačke, nevladine i nedobitne organizacije, osnovane od strane lokalne internet zajednice u Srbiji. RNIDS upravlja registrom nacionalnog internet domena (.rs i .СРБ ) i infrastrukturom koja omogućava stalnu dostupnost.

Posebno nam je drago što su svi učesnici ocenili radionicu kao izuzetno korisnu, a ponovljena je 23. maja u mts Biznis centru u Beogradu.

Svi zainteresovani za besplatnu edukaciju i naredne radionice, mogu se prijaviti na linku https://mts.rs/n2570/Kontakt-forma/Kontakt-forma-Prijava-za-radionicu-Beograd.

21.05.2019.

Sunovrat akcija Dojče banke uoči godišnje skupštine

Akcije Dojče banke zabeležile su danas rekordan minimum, survavši se za skoro 3,0 odsto, nakon što je švajcarska banka UBS smanjila rejting deonica nemačkog zajmodavca sa ranijeg „neutralno“ na „prodati“, izvestila je tv CNCB.

Navodeći kao razlog ozbiljne eksterne događaje i okruženje niskih kamatnih stopa, UBS je snizio ciljanu cenu akcija Dojče banke sa 7,80 evra na 5,70 evra.

„Spustili smo ih na nivo ‘prodati’ jer ne očekujemo da će se uslovi poslovanja poboljšati u skorije vreme. Dojče banka ostaje tržišni igrač ranjiv na eksterne događaje, a povećanje kamata je trenutno daleka nada“, naveli su analitičari UBS-a u današnjoj belešci o svom istraživanju.

Agencija Rojters precizira da su akcije Dojče banke na berzi u Frankfurtu pale oko podneva na 6,673 evra, samo par dana uoči godišnje skupštine akcionara, te da su prethodno najniži nivo od 6,678 evra zabeležile 27. decembra.

Britanska agencija dodaje da su od prošlogodišnje skupštine, akcije Dojče banke potonule za 36 procenata.

Prema oceni CNBC-a, na današnji pad je takođe uticao jučerašnji tekst Njujork Tajmsa da je Dojče banka ignorisala pozive zaposlenih da američkom saveznom nadzornom organu preda izveštaje o transakcijama predsednika Donalda Trampa.

19.05.2019.

Instagram više ne želi da bude samo izlog u kome razgledate proizvode. Postaje prodavnica

Ulazimo u novu eru internet šopinga preko društvenih mreža, a moguće je da ćemo to pamtiti i kao početak preraspodela političke i finansijske moći na globalnom nivou. Završeno je beta testiranje Instagram Checkouta, najnovije funkcije proizašle iz kreativne radionice Marka Zuckerberga, a više od milijardu mesečnih korisnika Instagrama moći će da obavi kupovinu proizvoda označenih u postovima i storyjima direktno putem društvene mreže, bez potrebe za izlaskom iz aplikacije. Iako na prvi pogled možda deluje banalno - možemo kupovati preko Instagrama i šta sad? - zapravo se radi o prvom koraku u otimanju ogromnog komada globalnog e-commerce kolača na koji Instagram baca oko već prilično dugo, i to ne bez razloga. Ako sve prođe onako kako Zuckerberg i Facebook planiraju, Instagram će svojoj roditeljskog kompaniji i njegovom, sada već kontroverznom većinskom vlasniku, procenjuje Deutsche Bank, u 2021. doneti neverovatnih deset milijardi dolara prihoda. I to je samo direktna korist.

Nekada magazini, danas Instagram

Prvi korak u preuzimanju primata u svetu online šopinga Instagram je učinio još krajem 2016., kada su lansirali funkciju tagova koji donose cenu i informacije o proizvodu, a putem kojih korisnici mogu pristupiti web shopu brenda i tamo odraditi kupovinu. Tu funkciju, opciju klika na sliku radi dobijanja dodatnih informacija i eventualne kupovine putem web stranice brenda, redovno koristi više od 130 miliona ljudi, međutim, ona korisnicima još uvek služi kao sredstvo za otkrivanje, a ne za kupovinu. Međutim, čelni ljudi Facebooka računaju da će se to ubrzo promeniti i - nisu pogrešili. Već danas, na globalnom nivou, 75 posto populacije bar jednom mesečno kupi nešto putem interneta, čak 55 posto ljudi to čini putem mobilnih uređaja, a uz to, procenat onih koji svoj novac radije troše iz fotelje nego u šoping centrima raste stopom od 14 posto godišnje.

“Instagram trenutno pokušava da smanji razliku između otkrivanja i transakcija jer, realno, još uvek nismo ‘tamo’”, izjavila je Dina Fierro, potpredsednica globalne digitalne strategije i social engagementa za Nars Cosmetics, jednog od brendova koji su u martu pristupili beta testiranju najnovije Instagramove funkcije.

Iako još nisu dobili zadovoljavajuće rezultate konverzije, jako su zadovoljni nivoom interakcije s njihovim postovima, pogotovo kada se radi o Instagram ekskluzivama. Instagram je danas većini korisnika postao ono što su šoping magazini bili njihovim roditeljima, dodala je Fiero.

Osim Narsa, beta testiranju pridružilo se i tridesetak brendova, među kojima su Nike, Zara, Oscar de la Renta i brojni drugi, kao i niz medija, kao što su Vogue i Hypebeast, ali i influencera i celebrityja, poput italijanske blogerke Chiare Ferragni, najmlađe Kardashianke Kylie Jenner, inače vlasnice brenda Kylie Cosmetics, koji ju je nedavno učinio milijarderkom, a koja, baš kao i celi niz drugih brendova, Instagram koristi kao glavni marketinški alat. Statistike, naime, pokazuju da čak 70 posto korisnika Instagrama (dakle, 700 miliona ljudi) mrežu koriste kako bi bili u interakciji s influencerima i celebrityjima, lajkovali njihove odevne kombinacije ili komentarisali najnoviju paletu šminke, a kupovina tih istih artikala nameće se kao naredni logičan korak. Ono što, ipak, iz Instagrama najviše ističu jeste činjenica da će Checkout omogućiti ne samo globalnim brendovima već i “malim ljudima” da svoje proizvode prodaju putem Instagram profila. Međutim, ne radi se ovde o demokratičnosti trgovine, nego o napadu na trenutno najveću prodavnicu na svetu, Amazon, kao i na “it” šoping destinaciju kada su rukotvorine u pitanju - Etsy.

Social šoping

Čelni ljudi omiljene društvene mreže kažu da je Checkout trenutno dostupan samo u SAD-u, da je tek na svom početku i da će Instagram nastaviti da radi na razvoju šoping iskustva, kako u kontekstu Checkouta, tako i razvojem novih opcija kupovine, što najbolje ilustruje nivo ozbiljnosti kojim Instagram, to jest Facebook, pristupa razvoju social šopinga.

Sveznajući Mark

Na prvi pogled Instagram Checkout ide na ruku svima. Brendovi će napokon moći, direktnim uvidom u količinu transakcija putem određenih profila, meriti isplativost angažovanja pojedinih influencera, a influenceri će, pak, te iste brojeve moći da koriste u svrhu samopromocije, ali i ubiranja procenata od prodaje. Ono na šta većina ne računa jeste da odnos između onoga koji prodaje i onoga koji kupuje sada dobija i treći točak, mega moćnu društvenu mrežu koja će umesto trgovaca ubirati ono najvrednije; podatke koji će se putem namerno i nenamerno razmeniti između onoga koji prodaje i onoga koji kupuje.

Zahvaljujući tome će Instagram, to jest, Facebook dobiti pristup čitavom nizu ličnih podataka, brojeva kartica, email adresa i tako će, s protokom vremena, svi osim Marka Zuckerberga i njegovih kompanjona, koji će znati baš sve o vama - od broja cipele do adrese vašeg ljubavnika - biti u magli. Ono što nas gotovo neupitno čeka jeste jezgrovita izmena dinamike čitavog niza industrija, a prilično je izvesno da će ovaj, većini nezanimljiv novitet iz sveta društvenih mreža, doneti i brojne promene na globalnoj finansijskoj, ali i političkoj sceni. Jer, svi već odavno znamo da je znanje moć.

18.05.2019.

Uber je izašao na berzu i odmah posrnuo - šta je krenulo po zlu i zašto niko nije iznenađen?

Dok neki smatraju da je loš start Ubera na berzi normalna pojava, drugi se bave analizom uzroka.

Kompanija Uber je u petak 10. maja izvršila incijalnu javnu ponudu (IPO) i tako postala otvoreno akcionarsko društvo. Izlazak Ubera na berzu bio je jedan od najiščekivanijih za sve tehnološke kompanije u poslednjih nekoliko godina.

Međutim, stvari nisu prošle onako kako je zamišljano. Pre nego što su uopšte izašli na berzu, vrednost akcija su postavili na 45 dolara. Ovo je već bila niska ponuda, pošto je planirana bila u rangu između $44 i $50. Tako je vrednost Ubera iznosila 82,4 milijarde dolara, što je dosta niže od najava koje su išle i do 120 milijardi.

Po izlasku na berzu desilo se ono što nazivaju jednim od najgorih prvih dana na berzi. Vrednost akcija Ubera je do kraja dana pala za 7,6% – tačnije, na $41,57. Vrednost kompanije je tada iznosila 76 milijardi dolara.

Uber je prodao akcije u vrednosti od $8,1 milijarde, na koje ovaj pad nije imao uticaj. Međutim, predviđa se da će se smanjiti potražnja za dodatnim akcijama (green shoe), koje se obično ostavljaju po strani kako bi kasnije bile prodate za početnu cenu.

Loš početak je očekivan?

Ono što se često čulo proteklih dana jeste da je ovo donekle normalna pojava. Najpoznatiji primer je Facebook, koji je maltene prošao istu putanju koju je Uber prošao do sada. Imali su relativno razočaravajući prvi dan, koji su završili sa samo 23 centa u plusu po akciji, iako su svi očekivali ogroman skok. Godinu dana nakon izlaska na berzu, akcije Facebooka su vredele čak $12 manje – $26,25 umesto $38. Naravno, ova kompanija danas vredi 520 milijardi, a vrednost njenih akcija je višestruko premašila onu s početka.

Primer koji je mnogo bliži Uberu, iako je Uber daleko više raširio svoje oblasti delatnosti, jeste kompanija Lyft. Oni su nešto ranije ove godine postali javni, ali sve do danas vrednost njihovih akcija maltene konstantno opada. Poslednji veliki pad desio se baš na dan kada je Uber izašao na berzu, pa sada trguju sa oko 25% nižom vrednosti akcija nego tokom inicijalne ponude.

Neki savetnici investitora, na primer, nikada ne predlažu svojim klijentima da kupuju na prvi dan. Da nisu u pitanju „generali posle bitke” svedoči i članak koji je izašao 9. maja – dan pred IPO Ubera. Tu se upozorava na velike skokove koji se događaju na početku javnog života kompanija i savetuje protiv ulaganja dok se stanje „ne smiri”.

Ovaj početni flop Ubera možda zaista nije toliko značajan pošto postoji period od prvih 6 meseci kada mnogi investitori ne mogu da prodaju akcije, baš da bi se zaštitilo od masovne histerije. Ako se negativan trend nastavi do tog perioda, onda tek mogu da se jave pravi razlozi za brigu.

Da li je start Ubera ipak neočekivan?

U poslednjih nekoliko dana mnogi analitičari su dali svoje viđenje kako je došlo do ovoliko lošeg starta na berzi.

Osim navedenog razloga – da je očekivano da se ovakva stvar desi pri izlasku na berzu – neki veruju da je uticao i veći oprez koji sada postoji, jer su ljudi poučeni iskustvom s Lyftom. Vlada mišljenje da ono što se dešava sa Lyftom možda nagoveštava i sudbinu Ubera. Šta više, sumnja se i da ova delatnost uopšte može da bude profitabilna ili bar da Uber i Lyft nemaju strategiju kako da je učine profitabilnom.

Nedavno je Uber objavio da su između 2014. i 2018. imali ukupne gubitke od čak 12 milijardi. Ti gubici su se održali iako su se prihodi u istom periodu povećali sa 495 miliona na 11,3 milijarde dolara. Razlog tome je što je industrija podeljena između dva velika konkurenta, koji neprestano moraju da smanjuju cene kako bi povećali udeo na tržištu.

Neki uzrok traže u mnogo široj slici. Tržište je trenutno generalno teško za akcije, što je prouzrokovano ekonomskim ratom koji eskalira između SAD i Kine. Prošle nedelje je Donald Tramp doneo odluku da se povećaju takse na 25% (više nego duplo) na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara. Kina je već najavila da će uzvratiti uvođenjem taksi na američke proizvode. U takvoj atmosferi Uber nije jedina kompanija kojoj vrednost akcija pada.

Spominju se i problemi sa imidžom Ubera. Bez obzira na stav o ovom pitanju, Uber ozbiljno drma lokalnu zajednicu gde god se pojavi. Kao najveći servis te vrste, krive ga za uništavanje izvora prihoda taksistima u mnogim velikim gradovima u koje je ušao. Poznate su nam i mnoge debate i protesti koji se pokreću zbog Ubera i sličnih kompanija.

Možda još veći problem, vezan konkretno za Uber, jeste percepcija da izrabljuju svoje vozače. Dok se vrednost kompanije meri u desetinama milijardi i dok se ljudi sa vrha ekstremno bogate, vozači često zarađuju manje od minimalca. Pošto nisu zvanično zaposleni u kompaniji, vozači nemaju prava na mnoge benefite koje svaki zaposleni ima, poput pravne zaštite oko visine plate i prekovremenog rada.

Ono što nikako ne umanjuje problem je zvanični stav Ubera koji može da se čita samo kao da njih nije ni briga za to. Dok se protesti njihovih vozača omasovljuju, oni su na dan izlaska na berzu izjavili kako planiraju da umanje podsticaje za vozače da bi povećali svoj finansijski učinak, tako da očekuju da će se nezadovoljstvo povećati.

Uticaj na kompanije koje čeka isto

Kad se sve sabere i oduzme, biće zanimljivo šta će se dešavati sa Uberom na berzi u narednih nekoliko meseci i godina. Ova situacija za sada možda najviše uticaja može da ima na druge tehnološke kompanije koje čekaju svoj IPO, poput Slack-a, AirBnb-a i WeWork-a.

15.05.2019.

Vrednost Bitcoin-a se više nego udvostručila u 2019. godini

Ova godina je doskora bila prilično dosadna kad je reč o promenama vrednosti najveće kriptovalute. Međutim u poslednje vreme situacija se ponovo zahuktala.

Tokom 2017. godine cela tehnološka i kripto-zajednica je navikla na velike skokove vrednosti bitcoina. Tada je bilo manje-više uobičajeno da najveća kriptovaluta danas vredi i po nekoliko stotina dolara više nego što je vredela pre par dana. Zatim je došla 2018, i kripto-balon se ispumpava, te su se ovako velike promene cene češće viđale u sasvim suprotnom smeru. Od vrhunca, kada je vredeo gotovo 20.000 dolara, bitcoin je potonuo na nivo od oko 3.000-4.000 američkih dolara – i tamo se zadržao prilično dugo.

Ova 2019. godina započela je dugim stabilnim razdobljem kada cena bitcoina nije prelazila 4.200 dolara, međutim u aprilu je aktivnost kupovine to jest tražnje počela ponovno da se povećava. Tada je zabeležen veliki skok od oko 20%, i prvi put je, nakon pola godine, bitcoin zagazio u područje iznad 5.000 dolara. Početkom maja bitcoin je ponovo postao tražen. Mesec je započeo s cenama bitcoina od oko 5.300 dolara, 9. maja cena je već premašila 6.000, da bi od prošloga vikenda do danas ponovno doživela velik skok. U trenutku nastanka ove vesti bitcoin se traži po cenama višim i od 8.100 dolara, prvi put nakon jula prošle godine. Za samo četiri dana cena bitcoina eksplodirala je od 6.000 do preko 8.000 dolara, odnosno skoro 40%.

Za aprilski skok cene u međuvremenu se saznalo kako je stigao od samo jednog investitora. Nepoznati kupac uložio je tada 100 miliona dolara u bitcoin i podigao mu cenu za oko 20%. U ovom trenutku nije poznato šta je podstaklo majski skok, ali sigurno je da će oni koji su bitcoine kupovali poslednjih meseci biti zadovoljni ovakvim razvojem događaja.

15.05.2019.

Amazon svojim radnicima nudi 10000 dolara da napuste kompaniju i pokrenu sopstveni biznis

Amazon će svojim zaposlenima platiti 10.000 dolara da napuste kompaniju i pokrenu sopstveni startup za dostavu paketa. Novi 'motivacioni' format internet giganta je deo kampanje 'Plaćeni otkaz' kojim svojim radnicima žele da omoguće odlazak iz kompanije ukoliko su nezadovoljni radnim uslovima, a pri tome nemaju drugih opcija, piše CNBC.

Želimo da zadržimo one zaposlene koji zaista uživaju da rade kod nas. Nikoga ne želimo da prisiljavamo da radi za nas – izjavio je PR Amazona.

Osim navedenog podsticaja od 10.000 dolara kompanija se obvezala da će osobama koje se upuste u sopstvenu preduzetničku priču dodatno isplatiti i protivvrednost tri poslednje mesečne bruto plate koje su ostvarili za vreme svog rada u kompaniji.

Nakon pokretanja programa partnerskih dostavnih službi prošle godine, pomogli smo razvoj više od 200 malih preduzeća koji su zaposlili hiljade lokalnih dostavljača. Ove godine, planiramo da toj grupi dodamo 100 novih startupa koje će voditi naši bivši radnici – poručili su iz kompanije.

Ovim poduhvatom internet div želi da ojača svoju dostavnu mrežu i smanji uticaj konkurenata poput FedEx-a i UPS-a.

Prikazano 8 vesti od 200 — Strana 1