Vesti

14.10.2019.

Industrijska revolucija 4.0 - Sve što treba da znamo

Pojam Četvrte industrijske revolucije poslednjih godina nezaobilazna je tema kada se priča o napretku i razvoju društva, ali i privrede. I dok jedni smatraju da je svet duboko zagazio u nju, drugi analitičari kažu da smo tek na pragu i da nas prave promene koje će Četvrta industrijska revolucija doneti, tek čekaju.

Prva industrijska revolucija, krajem 18. veka donela je svetu parnu mašinu i označila početak, do tada nezamislivog, ubrzanog razvoja. Sredinom 19. veka, uz primenu električne energije, svet je ušao u drugu industrijsku revoluciju, koja je trajala sve do 80-ih godina kada je analognu tehnologiju zamenila digitalna i kada su kompjuteri i internet postali glavni pokretači društvenog, ali i industrijskog razvoja.

Faze između dve industrijske revolucije ranije su značajno duže trajale, između prve i druge prošao je čak čitav vek, međutim danas, svega 40-ak godina posle treće, svet sigurnim koracima ulazi u Četvrtu industrijsku revoluciju.

Šta nam ona donosi?

Pojam Četvrte industrijske revolucije prvi put je upotrebio Klaus Švab (Klaus Schwab) direktor Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine.

Prethodne industrijske revolucije najviše su promenile način na koji radimo, dok će, čini se, ova poslednja uticati i na način na koji mislimo i umanjiti, ili pak potpuno ukinuti jaz između ljudi i tehnologije.

- Četvrta industrijska revolucija, promeniće ne samo ono što radimo, već i to ko smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja povezana s njim: naš osećaj privatnosti, poimanje vlasništva, obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu, slobodnom vremenu, način na koji razvijamo karijeru, negujemo svoje veštine, upoznajemo ljude i negujemo odnose sa njima - rekao je Švab.

Svedoci smo toga da je reč o globalnom konceptu digitalne transformacije koji ukazuje da ulazimo u novo industrijsko doba.

Veštačka inteligencija (Artificial intelligent - AI), Mašinsko učenje (Machine learning), IoT (Internet of things), nanotehnologija, robotika, 3D štampači, biotehnologija, pametni gradovi, Big Data… samo su neke od promena koje su već zahvatile svet i ubrzano se šire.

Novo industrijsko doba

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, njeno istraživanje započelo je još 50-tih godina 20. veka. Ipak, najveći zamah u razvoju ostvaren je u poslednjih nekoliko godina. Danas veštačkom inteligencijom nazivamo mogućnost mašina/računara da simuliraju ljudsku inteligenciju. Gotovo da ne postoji pojam koji je izazvao toliko kontroverze u savremenom svetu kao što je to veštačka inteligencija. Dok stručnjaci ukazuju na benefite koje možemo imati, ali i koje već imamo od razvoja veštačke inteligencije, postoje i brojne teorije zavere o tome kako će jednog dana mašine "zavladati svetom".

U kompaniji Microsoft za sve krive naučnu fantastiku.

- Postoji veliki strah da će AI preuzeti poslove i da će nam inteligentni roboti naneti štetu i jednog dana preuzeti svet. Ovo kod nas u Microsoftu izaziva veliku zabrinutost, jer ukoliko AI zaista treba da koristi društvu, moramo da pridobijemo poverenje ljudi čije će živote ona transformisati - smatraju u ovoj kompaniji.

Kako navode današnji AI sistemi sposobni su jedino za izvršavanje pojedinačnog i specifičnog zadatka. Ovi sistemi su dobri u logičkim zadacima, ali nisu sposobni za intuiciju, empatiju ili emocionalnu inteligenciju. Drugim rečima, strahovi koje imaju neki ljudi daleko su od onoga što se stvarno dešava u razvoju AI.

Na priču o AI nadovezuje se i mašinsko učenje, zahvaljujući kome kompjuteri mogu da uče bez eksplicitnog programiranja. Zasniva se na ideji da postoje generički algoritmi koji vam mogu reći nešto interesantno o skupu podataka, a da pritom vi ne morate da napišete poseban kod za taj problem. Umesto da pišete kod, vi ubacite podatke u generički algoritam, a on napravi svoju logiku na osnovu podataka.

Zahvaljujući mašinskom učenju danas imamo autonomne automobile, bespilotne letelice, ono upravlja brojnim aplikacijama koje svakodnevno koristimo i olakšavaju nam život, tu su i društvene mreže, poznati glasovni asistenti kao što su Alexa, Siri... Lista je zaista dugačka.

Ne tako davno, samo su nam telefoni bili "pametni". Danas, međutim, imamo pametne televizore, satove, frižidere, šporete, mašine... Svi ti uređaji mogu da komuniciraju između sebe, a i mi sami možemo da upravljamo njima iz bilo kog mesta na svetu. Za to možemo da zahvalimo pojmu Internet of Things (IoT), koji se odnosi na milijarde fizičkih uređaja širom sveta opremljenih senzorima i softverima, koji su trenutno povezani na internet kako bi prikupljali i delili podatke.

Predviđanja kažu da će do 2020. godine između 20 i 200 milijardi takvih uređaja biti povezano na internet, u okviru Internet of Things. IoT ima ambiciju da umreži pametne uređaje u različitim gradovima, industrijskim pogonima, vozilima, u trgovini i zdravstvu, kao i mnogim drugim domenima.

Koliko je razvoj veštačke inteligencije uznapredovao i postao važan za svako društvo pokazuje i podatak da pojedine države imaju zvaničnu strategiju o veštačkoj inteligenciji. Prema najavama iz Vlade, tim zemljama će se uskoro pridružiti Srbija, koja će svoju strategiju za AI usvojiti do kraja 2019.</Imamo li razloga za strah? Sada se vraćamo na pitanje, da li treba da strahujemo od Industrijske revolucije 4.0 i svih promena koje ona donosi? Činjenica je da se promene već dešavaju, i da će biti sve brže i obimnije. Istina je i da je aplikacija uspela da ostvari pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri Go nad višestrukim svetskim šampionom, koristeći posebne veštačke neuronske mreže za "učenje". Ali, da li to znači da će mašine zavladati svetom? Iako ovo pitanje nije bez osnova, scenario u kome mašine preuzimaju moć od čoveka malo je verovatan. Da ne treba da se plašimo mašina i tehnologije smatra i Mark Raben, CTO kompanije SAP za Centralnu i Istočnu Evropu. Kako je rekao u razgovoru za eKapiju, tehnologija je oduvek bila uz čoveka i ne možemo ih nikada posmatrati kao dva odvojena pojma. - Čovek je taj koji je i stvorio i stvara tehnologiju, toga moramo biti svesni. Ne plašim se tehnologije, već onoga što bi čovek mogao da uradi sa njom, ako hoće - rekao je Raben. Tvorac pojma Četvrta industrijska revolucija Klaus Švab napisao je u svojoj knjizi da su "promene koje ona donosi toliko duboke da, iz perspektive ljudske istorije, nikada nije postojalno vreme većih obećanja ili većih opasnosti". Ipak, kako kaže, potrebno je da državnici i građani zajedno stvore budućnost koja radi za sve, tako što na prvo mesto postavlja i osnažuje ljude. - Treba stalno da se podsećamo da su sve nove tehnologije prvenstveno alatke napravljene od ljudi za ljude. Četvrta industrijska revolucija može ugroziti tradicionalne ljudske izvore značenja - posao, zajednicu, porodicu i identitet - ili može čovečanstvo prebaciti u novu kolektivnu i moralnu svest zasnovanu na osećaju zajedničke sudbine. Izbor je naš - napisao je profesor Švab.

Imamo li razloga za strah?

Sada se vraćamo na pitanje, da li treba da strahujemo od Industrijske revolucije 4.0 i svih promena koje ona donosi?

Činjenica je da se promene već dešavaju, i da će biti sve brže i obimnije. Istina je i da je aplikacija uspela da ostvari pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri Go nad višestrukim svetskim šampionom, koristeći posebne veštačke neuronske mreže za "učenje". Ali, da li to znači da će mašine zavladati svetom?

Iako ovo pitanje nije bez osnova, scenario u kome mašine preuzimaju moć od čoveka malo je verovatan.

Da ne treba da se plašimo mašina i tehnologije smatra i Mark Raben, CTO kompanije SAP za Centralnu i Istočnu Evropu. Kako je rekao u razgovoru za eKapiju, tehnologija je oduvek bila uz čoveka i ne možemo ih nikada posmatrati kao dva odvojena pojma.

- Čovek je taj koji je i stvorio i stvara tehnologiju, toga moramo biti svesni. Ne plašim se tehnologije, već onoga što bi čovek mogao da uradi sa njom, ako hoće - rekao je Raben.

Tvorac pojma Četvrta industrijska revolucija Klaus Švab napisao je u svojoj knjizi da su "promene koje ona donosi toliko duboke da, iz perspektive ljudske istorije, nikada nije postojalno vreme većih obećanja ili većih opasnosti". Ipak, kako kaže, potrebno je da državnici i građani zajedno stvore budućnost koja radi za sve, tako što na prvo mesto postavlja i osnažuje ljude.

- Treba stalno da se podsećamo da su sve nove tehnologije prvenstveno alatke napravljene od ljudi za ljude. Četvrta industrijska revolucija može ugroziti tradicionalne ljudske izvore značenja - posao, zajednicu, porodicu i identitet - ili može čovečanstvo prebaciti u novu kolektivnu i moralnu svest zasnovanu na osećaju zajedničke sudbine. Izbor je naš - napisao je profesor Švab.

30.09.2019.

Optika - brza i sigurna internet konekcija

Tehnologija u svetu brzo napreduje, a od inovacija inženjera najviše koristi imaju korisnici.

Brzina interneta veoma je bitna kod pravnih lica i kompanija. Posao, odnosno profit, zavisi od komunikacije.

Moderan biznis oslanja se na pristup internetu kako bi podržao svoje poslovanje. Ako vaše preduzeće koristi aplikacije zasnovane na tehnologiji informatičkog oblaka, online CRM rešenja ili se povezuje sa više kancelarija, potrebna je usluga optičkog interneta.

Fiber internet je brz, pouzdan, napredan oblik internet tehnologije – onaj koji se čak može koristiti za telekomunikacije.

Prilikom kupovine internet paketa, mnogi od nas se susreću sa tri glavne opcije - DSL, kabl ili optika. Optički internet je najbrža internet opcija. Prednost ove konekcije je brzina aplouda koja je mnogo brža od DSL-a i kabla.

Prenos internet signala optičkim kablom je najnaprednija tačka do koje je tehnologija prenosa internet ali i TV i telefonskog signala stigla. Brojne su prednosti optičkog interneta. Kvalitet signala, brzina protoka, sigurnost prenosa informacija, najvažniji su razlozi koji će vas opredeliti za ovakav vid internet priključka.

Brzina aplouda utiče na kvalitet video konferencije i slanja velikih fajlova. Kablovski internet paket od 50 Mbps može da ima brzinu aplouda od samo 2 Mbps, dok DSL brzina od 12 Mbps može da ima aploud od samo 1 Mbps.

Potencijalni hakeri i kradlivci informacija mogu relativno lako dobiti pristup poslovnom kablovskom internetu, zahvaljujući prisluškivanju kablova ili drugim relativno jednostavnim metodama. Jedini način da prodre u optički internet je da fizički odreže vlakna, što će uticati na to da signal nestane. Fiber-optički internet je moćan način da se poveća zaštita kompanije od sajberkriminala.

Optika je otporna i na smetnje. Internet sa bakarnim kablovima koji podržava širokopojasne veze je osetljiv na elektromagnetne smetnje, koje mogu biti uzrokovane brzinom teških mašina. Fiber internet signal se ne degradira ili nestaje zbog elektromagnetnih smetnji.

Smanjenje troškova

Ono što izdvaja optički internet u odnosu na druge načine prenosa internet signala je brzina.

Brzina prenosa signala na ovaj način je ogromna čak i kada su u pitanju izuzetno geografski udaljene lokacije, pa se brzina signala na najvećim udaljenostima meri u milisekundama. Brzina je ključna kod uštede troškova i povećanja produktivnosti.

Pored brzine važno je istaći tehničke karakteristike optičkih kablova i prenosa internet signala na ovakav način. Optički kablovi zauzimaju mnogo manje prostora od bakarnih kablova i mnogo ih je lakše instalirati. Imaju manju težinu, pa je tehnički lakše postaviti infrastrukturu što znači da se brže, lakše i sigurnije polažu u zemlju, kroz vodu, vazduh i slično.

Optički kablovi imaju ogromnu brzinu prenosa podataka između korisnika a prednost je i to što slabljenje signala u toku prenosa gotovo da ne postoji ili je pak vrlo malo.

Optički kablovi su otporni na atmosferske uticaje pa visoke temperature, električne instalacije, niske temperature i slični potencijalno ometajući faktori ne utiču na kvalitet signala.

Kada su velike udaljenosti u pitanju, koriste se singlmodni optički kablovi, dok se multimodni koriste za kraće distance. Razlika između ovih tipova optičkih kablova je u brzini prenosa svetlosnog signala.

Optički internet je prisutan u Srbiji

Optički kablovi su za veoma brz vremenski period našle svoju primenu i svet uveliko koristi ovu tehnologiju jer ona omogućava prenos telefonskog, internet i video (TV) signala kroz samo jedan kabal. Tendencije su da se u bliskoj budućnosti uklone svi dodatni kablovi koje može da zameni ovaj jedan. Na taj način ćemo televizijski signal, internet i telefonski impuls dobijati istim putem, optičkim kablovima a kvalitet slike, zvuka i brzina protoka informacija biće gotovo savršena.

Optički internet je prisutan u Srbiji. Značajna sredstva se ulažu u modernizaciju celokupne telekomunikacione mreže. Bakarni kablovi se zamenjuju optičkim a pokrivenost optičkim signalom iz dana u dan je sve veća. Postoje određene metode kada je u pitanju postavljanje optičkih kablova. Kada su zgrade u pitanju važno je napomenuti da je neophodno da se svi stanari saglase da li žele da im provajder postavi optičku mrežu. Provajder to radi uglavnom o sopstvenom trošku.

MTS otišao korak napred

MTS otišao je korak napred kada je u pitanju brzina interneta. Novi programi, aplikacije i sistem u kome funkcioniše savremeni svet biznisa, traži veću brzinu, jači protok.

Da bi zadovoljili potrebe klijenata, MTS je korisnicima ponudio četiri paketa "Fiber".

Novina je što sa tim paketima imaju 100 odsto brži "upload", cene su niže, a prvih šest meseci imaju duplo veću brzinu. Ovo je svakako rešenje po meri korisnika.

U paketima se dobija neograničen internet + WiFi, non-stop profesionalna tehnička podrška, statička IP adresa, SLA, instalacija i podešavanje opreme.

Broj područja na kojima je dostupna optika sve je veći, a zainteresovani klijenti mogu da se informišu besplatnim pozivom na 0800 123 123

Prednosti

Optički internet omogućava nesmetano povezivanje većeg broja korisnika interneta bez uticaja na kvalitet, brzinu i dostupnost. Osnovne karakteristike optičkog interneta su:

• Brzina protoka signala (brzo slanje i primanje)
• Kvalitet signala
• Sigurnost signala
• Pouzdana konekcija bez prekida i problema u snabdevanju
• Korišćenje najsavremenijih servisa

27.09.2019.

Biznis pomera granice: Kako da sa manje novca dobijete više interneta i minuta

Savremeno poslovanje ne može se zamisliti bez pouzdane telefonske veze, brzog i stabilnog internet.

Današnji menadžeri, prema nedavno objavljenim istraživanjima, čak tri i po sata dnevno koriste mobilni telefon.

Kako se navodi u istraživanju firme “Dscout”, prosečna osoba dodirne mobilni telefon 2.617 puta u toku dana. U biznisu, to je gotovo dva puta više. Iz godine u godinu povećava se broj iskorišćenih minuta i gigabajta.

Telko operateri prate ove trendove, i trude se da svojim biznis korisnicima izađu u susret. MTS svojim korisnicima je omogućio da za manje novca, koriste pakete koji imaju više minuta, gigabajta, razgovora u regionu i svetu.

Prethodnih godina Srbija je doživela veliku ekspanziju kada je u pitanju privredna saradnja sa zemljama u okruženju, državama gde živi veliki broj naših državljana, kao i sa zemljama Dalekog istoka.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj 2019. godine iznosi:
• 18.838.900.000 dolara – porast od 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine;
• 16.675.500.000 evra – porast od 9,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,7% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA (države Zapadnog Balkana i Moldavija).

Poslovni ljudi za komunikaciju sa poslovnim partnerima od operatera traže stabilnu i jeftinu vezu.

Često, oni sa partnerima razgovaraju i preko popularnih aplikacija "Viber", "Skaype" i "WhatsApp". A za takvu vrstu komunikacije je potreban stabilan, jak internet.

Aktivacija do 30. septembra

Paketi “Biznis Libero” u potpunosti su okrenuti zahtevima biznis korisnika.

Za poslovnu komunikaciju, nude neograničene minute i poruke u Srbiji, neograničeni roming u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, besplatne pozive ka m:tel mrežama u Austriji, CG i BiH, kao i minute za pozive ka 28 zemalja u Evropi i svetu. MTS nudi povoljnije cene poziva ka 50 zemalja Evrope, kao i besplatne roming minute i SMS poruke u Evropi.

Svi korisnici, postojeći i novi, koji aktiviraju do 30. septembra Biznis Libero tarifu 9, 19 ili 39, dobijaju 1 GB interneta u romingu mesečno, koji važi do 31. decembra 2019. godine.

26.08.2019.

PwC Global Top 100: Tehnološke kompanije najvrednije

Microsoft je u proteklih godinu dana pretekao Apple kao najvrednije akcionarsko društvo na svetu, a tržišna kapitalizacija 100 najvećih svetskih kompanija prisutnih na berzi porasla je za 1.040 milijardi dolara (5%) za 12 meseci i iznosila 21,1 biliona, prema PwC-ovoj listi Global Top 100. Rast je slabiji u odnosu na povećanje od 15% zabeleženo 2018. godine, što odražava teže tržišne uslove – kažu iz PwC-a, i napominju kako se podaci odnose na period od godinu dana zaključno s martom 2019. godine.

Rastu tržišne kapitalizacije prošle godine prvenstveno su doprinosile američke kompanije, zahvaljujući snažnom privrednom okruženju. Šire područje Kine (-4%) i Evropa (-5%) zabeležili su smanjenje tržišne kapitalizacije. Tehnološki sektor i dalje dominira, iako su sektori zdravstva, potrošačkih usluga i telekomunikacija ostvarili najsnažniji rezultat u protekloj godini. Već petu godinu za redom, kompanije iz SAD-a čine više od polovine (54) kompanija na popisu Global Top 100 po broju kompanija s rastom od devet posto. Američke kompanije pritom predstavljaju 63% ukupne tržišne kapitalizacije.

Geopolitički izazovi, uključujući nesigurnost u vezi s Brexitom, verovatno su prošle godine uticali na kompanije sa sedištima u Evropi. Tri evropske kompanije napustile su Global Top 100, a sveukupno gledajući evropske kompanije na listi izgubile su pet posto tržišne kapitalizacije. Tehnološki sektor i dalje čini najveći deo tržišne kapitalizacije na listi Global Top 100, ispred finansijskog sektora, sa zdravstvom na trećem mestu. Rast u zdravstvu, potrošačkim uslugama i telekomunikacijskim sektorima od 15% ipak je nadmašio rast tehnologije (6%), koja je iskusila nestabilnost krajem 2018. godine.

U prvih deset kompanija na listi i dalje dominiraju tehnološke kompanije i kompanije za e-trgovinu: Microsoft, Apple, Amazon, Alphabet, a slede ih Facebook na šestoj poziciji, i Alibaba i Tencent kao sedmi i osmi. Microsoft je bio najjači u postizanju apsolutnog povećanja tržišne kapitalizacije, stekavši 202 milijarde dolara ili 29% vrednosti u odnosu na 2018. godinu, što ga je svrstalo na prvo mesto. Nakon njega slede Apple, Amazon i Alphabet. Ova izdvojena grupa je 40% ispred kompanije Berkshire Hathaway koja je na petom mestu, s tržišnom kapitalizacijom od 494 milijarde dolara.

Ross Hunter, partner i direktor Centra za inicijalne javne ponude u PwC-u UK je izjavio: “Iako tehnološki sektor nije imao tako snažne rezultate kao prethodnih godina, on i dalje dominira na listi Global Top 100, a četiri najbolja američka velikana su na nivou koji je svojstvena samo njima. Dugoročno gledano, očekujemo smanjenje neravnoteže kako tehnološke kompanije iz šireg područja Kine budu napadale njihovu trenutnu poziciju”.

03.08.2019.

MTS radionica: Šta je Content marketing?

U MTS Biznis centru održana je julska mts Biznis radionica sa temom Content marketing, a predavač je bio Luka Ličina.

„Prvo pravilo za stvaranje dobrog sadržaja na digitalnim kanalima je da ne postoji univerzalni recept“- rekao nam je predavač na julskoj mts Biznis radionici.

Kako da plasirate koristan sadržaj, privučete i privolite vaše potrošače i pretvorite ih u zadovoljne korisnike koji kupuju kod vas? Radionica u mts Biznis centru u Beogradu, sa temom Content marketing, dala je odgovore na ova i na druga zanimljiva pitanja koja se tiču pravilne komunikacije na digitalnim medijima.

Imali smo sjajnu priliku da o ovoj aktuelnoj temi čujemo mnogo toga baš od predavača  Luke Ličine koji radi kao digitalni strateški planer u agenciji Drive pri I&F McCANN grupi. Luka se već sedam godina aktivno bavi komunikacijama i pored rada u agenciji Drive, angažovan je kao UNICEF konsultant za kopirajting i novinarstvo i kao predavač na modulu Content Marketing na Institutu za digitalne komunikacije.

Luka je uspeo da svoje iskustvo na slikovit način prenese učesnicima radionice i da kroz prezentaciju punu praktičnih primera dočara poentu i suštinu komunikacije bilo kog biznisa sa svojim potrošačima.

Šta je uopšte Content marketing?

Mnogi misle da je u pitanju novo zanimanje koje se pojavilo sa online poslovanjem i razvojem online platformi za komunikaciju sa korisnicima. Međutim, ovaj segment marketinga je postojao i mnogo ranije i služio je upravo da se na jedan kreativan i zabavan način animiraju i privole potrošači/korisnici usluga. U novije vreme, ova oblast marketinga dobija svoj naziv – Content marketing i definišemo ga kao strateški i fokusirani pristup stvaranju i distribuiranju relevantnih i konzistentnih sadržaja sa ciljem privlačenja i zadržavanja jasno određene ciljne grupe, a ultimativno do profitabilne potrošačke akcije.

Kako Luka navodi, da bismo znali kako da komuniciramo sa našim potrošačima , pre svega je potrebno da znamo ko smo MI. Treba pravilno da odgovorimo na pitanja: kako komuniciramo, zašto tako komuniciramo i šta nas izdvaja od ostalih na tržištu?

Zatim sledi drugi važan korak a to je odgovor na pitanje ko su ONI odnosno ko je naša ciljna grupa kojoj se obraćamo. Luka je istakao da je jako važno što bliže odrediti ciljnu grupu i definisati sve karakteristike našeg prosečnog potrošača kako bismo na najbolji način uspostavili dijalog sa njima. Uz sve navedeno, analiza konkurencije može pomoći da uvidimo greške ili dođemo do novih saznanja.

Nove tehnologije omogućile su svakom brendu da direktno pronađe put do svojih potrošača ali isto tako i potrošačima da sami biraju koga će da prate i od koga će kupiti proizvod ili uslugu. Kako bismo pridobili njihovu pažnju i privoleli ih da gledaju i razmatraju sadržaje baš našeg brenda neophodno je da svaka naša poruka koju plasiramo sadrži sledeće obavezne elemente:

1. Relevantnost
2. Edukativnost
3. Personalizovanost
4. Predstavljanje brenda kao rešenje

Luka je učesnicima predstavio dobre i kvalitetne sadržaje koji su određeni brendovi plasirali a na osnovu kojih smo svi došli do zaključka da suština priče o kreiranju dobrog sadržaja jeste da prateći sva navedena pravila mi zapravo prilazimo emociji naših potrošača i time ih prevodimo u lojalne kupce.

01.08.2019.

Šta konkurencija može da uči od Amazona: Imaju 3 vrstu kupaca, ali samo jedna je sigurna

“Držite prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže” – to je moto kojim bi mogli da se vode e-commerce igrači kada je borba sa  dominacijom Amazon-a u pitanju. To bi značilo upoznavanje načina na koji kupci na Amazonu kupuju, kako bi to mogli da primene i na svoj način poslovanja, i kako bi na kraju bili uspešniji u pridobijanju kupaca.

Zato je Business Insider anketirao 1.000 “digitalnih kupaca”, kako bi došao do zaključka: zašto je Amazon tako popularan i kakvi su kupci na ovoj platformi?

94 odsto ispitanih je u poslednjih 12 meseci obavilo kupovinu na Amazonu, i smatraju da je ovo iskustvo bilo bolje od kupovine na bilo kojem drugom, konkurentskom sajtu, prenosi BI. Prvenstveno, faktor koji je zaslužan za ovo zadovoljstvo je free shipping. Sudeći po godišnjem izveštaju ove kompanije za 2017. godinu, oni su potrošili 21,7 milijardi dolara za troškove dostave, i besplatna dostava je deo pretplate za tzv. Prime članove, ali to nije jedino što ističe Amazon u odnosu na ostale. I minimum za kupovinu za članove koji nisu pretplaćeni, od samo 25 dolara, znači mnogo za veće zadovoljstvo Amazonom.

Tu su naravno i brža dostava, povoljnije cene, ali i ono čuveno: verovatno ću to nešto najlakše naći na Amazonu.

Zanimljivo je i sledeće: 32 odsto ispitanih počinje svoj proces onlajn kupovine na Amazonu, dok su oni koji su počinjali kupovinu negde drugde 100-procentno u nekom trenutku tokom proteklih 12 meseci kupili nešto na Amazonu.

U odnosu na odgovore ispitanih, Business Insider je uspeo da izdvoji 3 tipa kupaca na Amazonu:

Lojalni “amazonci”

Ova grupa potrošača je najviše posvećena kupovini na Amazonu. Konkurencija mora da shvati šta je učinilo Amazon njihovim glavnim izborom kada je e-trgovina u pitanju kako bi to mogla da promeni.

Oni koji upoređuju

Ova grupa potrošača gleda cene na ostalim sajtovima, dok konačnu kupovinu obavi na Amazonu. Sada je na drugima da nađu način da na kraju kupovnog levka prevagnu kupce u svoju korist.

Otvoreni za kupovinu

Ovo je grupa potrošača koji svoju potragu za onlajn kupovinu počinju daleko od Amazona, sa često nekim specifičnim razlozima zašto nešto traže, i zašto ne traže na Amazonu. Drugi e-trgovci imaju mnogo šanse da privuku ove kupce, od samog početka procesa kupovine, i da ih drže daleko od Amazona.

Zaključak je sledeći: neke kupce sa Amazona je lakše, neke teže “preoteti”, ali svi konkurenti mogu, zasigurno, mnogo da uče od načina na koji Amazon funkcioniše.

27.07.2019.

Car:Go širi poslovanje na tržište Francuske – servis uskoro dostupan u Sen Tropeu

Kompanija Car:Go Technologies odlučila je da kroz saradnju sa francuskim partnerima proširi svoje poslovanje na tržište ove zemlje - zbog čega će uskoro aplikacija Car:Go početi sa radom u Sen Tropeu.

Nova vest o širenju poslovanja stiže samo par dana nakon što je Car:Go započeo sa testiranjem nove uluge iznajmljivanja električnih trotineta na ulicama Beograda. Francuska je treća zemlja u Zapadnoj Evropi, a druga u EU u kojoj će kompanija ponuditi svoju uslugu nakon Austrije i Švajcarske.

Ovom prilikom oglasio se Vuk Guberinić, direktor kompanije Car:Go Technologies, koji je prokomentarisao novo širenje servisa:

Za početak poslovanja na tržištu Francuske dobili smo ponudu da svoje usluge ponudimo prvo na Azurnoj obali, konkretno Sen Tropeu. Nakon potpisivanja sporazuma sa lokalnim partnerima, Car:Go će i započeti sa radom u ovom gradu.
Sen Trope početna stanica širenje servisa

Guberinić je, između ostalog, istakao da je Sen Trope samo prvi talas ulaganja u razvoj i širenje poslovanja na francusko tržište jer postoji još preduzetnika koji su izrazili interesovanje za ovu aplikaciju.

Sa druge strane, Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja građana „CarGo“ rekao je da je poseta francuskog predsednika Beogradu imala veliki uticaj da sam servis pronađe svoj put do tržišta ove zemlje – kao i da bi tek trebalo osetiti benefite potpisanih sporazuma.

Vučić je dodao da je ova saradnja značajna kako za francusko tržište, tako i za razvoj srpske privrede:

Apelujem da sledeći korak u saradnji bude nabavka automobila francuskih proizvođača, što bi moglo da utiče na poboljšanje kvaliteta usluge za članove Udruženja Car:Go u Srbiji, ali i sam odnos između zemalja.

Podsećamo da osim navedenih država, Car:Go posluje još i u Crnoj Gori. Za razliku od pomenutih država, u Srbiji je korišćenje ovog servisa za sada omogućeno samo članovima Udruženja „Car:Go“ kao inovativne pomoći na putu.

27.07.2019.

Prema poslednjem Globalnom indeksu inovacija Srbija na skromnom 57. mestu

Tačno 129 zemalja obuhvaćeno je ovogodišnjim Globalnim indeksom inovacija, kojim se iz godine u godinu meri stanje inovacija u svetu. Švajcarska je tradicionalno izbila na prvo mesto, a Srbija se u odnosu na prošli izveštaj sa 55. pomerila na 57. mesto

Za pozicioniranje autori izveštaja ocenjuju institucije, ljudski kapital i istraživanje, infrastrukturu, tržište, biznis, znanje/tehnologiju i kreativni učinak posmatranih država. U odnosu na to ukupni rezultat Srbije je 35,7, dok je prošle godine bio 35,5.

Po pojedinačnim kriterijumima, naša zemlja je najbolje rangirana po pitanju institucija (47. mesto) tj. političkog, regulatornog i poslovnog okruženja. S druge strane najslabije smo prošli što se tiče razvijenosti tržišta (krediti, investicije, trgovina, konkurencija), gde se nalazimo na začelju liste, odnosno 103. mestu.

Što se tiče zemalja u regionu, Bugarska je zauzela 40. mesto, Hrvatska 44. mesto, Crna Gora 45, Severna Makedonija 59, Bosna 76 i Albanija 83. Osim poslednje tri, od Srbije se kada govorimo o evropskim zemaljama lošije rangiraju samo još Moldavija (58.) i Belorusija (72.).

Globalna slika

Za Švajcarskom su u samom vrhu Švedska i SAD. Zanimljivo je da je Kina (14. mesto) jedina zemlja srednje visokog dohotka koja se nalazi u 20 najinovativnijih, dok je Indija (52. mesto) zapažena kao zemlja koja od 2011. godine zadržava prvo mesto među državama Centralne i Južne Azije (jednim delom zahvaljujući izvozu IKT usluga i diplomiranim studentima inženjerstva i prirodnih nauka).

Kada se pogled podigne sa mirko na makro nivo i pogleda šira slika, generalni zaključci iz izveštaja glase da je svet zahvaćen ekonomskim usporavanjem srednjeg intenziteta usled oslabljenog ekonomskog rasta, rekordno niskog rasta produktivnosti i ekonomske neizvesnosti.

S vedrije strane, svet obiluje inovacijama, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. I u jednim i u drugim su inovacije viđene kao sredstvo za postizanje ekonomskog i društvenog razvoja, i sve više postaju prihvaćene kao značajne i izvan okvira tehnologije. Registrovanje patenata i ulaganje u istraživanje i razvoj takođe doživljavaju procvat.

S druge strane, javljaju se nove prepreke koje bi mogle da ugroze ovaj pozitivan trend. Usporen ekonomski rast bi mogao da se nastavi, a na to ukazuju dve stvari: 1) ulaganja u istraživanje i razvoj u ekonomski razvijenijim zemljama se ne pomera ili beleži slab rast, i 2) sve više protekcionizma je usmereno na tehnološke sektore i deljenje znanja.

Prikazano 8 vesti od 212 — Strana 1