Vesti

26.11.2019.

Napredak tehnologije, izazov za kompanije: Ljudi napuštaju posao u periodu od 6 do 24 meseca

U MTS biznis-centru održana je nova MTS biznis-radionica, sa temom "Šta je starije, digitalizacija ili transformacija". Predavači su bili Jovana Ilijašević i Momir Đokić iz kompanije Telegrup.

Cilj radionice je bio da se objasni sa kakvim se poteškoćama kompanije susreću kada žele da unaprede svoj posao kroz digitalnu transformaciju. Predavači su govorili o tome kako je inovacija ključ uspeha u borbi sa konkurencijom.

"Došli smo do te situacije da počinjemo da razmišljamo šta ćemo da radimo kada nas sve to što smo automatizovali zameni. Počinjemo da pravimo razliku između toga šta ćemo mi u budućnosti raditi, a šta će raditi same mašine. To nam omogućava da se bavimo onim u čemu smo zaista dobri, a to je kreativnost", rekla je Ilijaševićeva.

Moramo brže do rezultata

"U Srbiji svakog dana morate da izmislite nešto novo kako biste "preživeli", a mi smo se pitali da li možemo da budemo malo pametniji. Radikalne inovacije koriste nove tehnologije na novom tržištu, i to je nešto što je kod nas teško shvatiti. Pošto se smanjio vremenski period u kom možemo da reagujemo, ne možemo više da igramo na sigurno", rekao je Đokić.

Dodao je kako ljudi iz sadašnje generacije napuštaju svoj posao u periodu od 6 meseci do 2 godine, pa kompanije u tom periodu moraju da nađu način da naprave neki rezultat.

Napomenuo je i kako se, prema njegovom iskustvu, ljudi uglavnom bave rešenjima, a da ne razumeju pravi problem.

Napraviti veb-šop nije dovoljno

Predavači su, na primeru u kom neka kompanija otvara veb-šop, objasnili zašto ponekad to nije sve što je potrebno za uspešno poslovanje.

"Kompanije često misle da će ih web shop približiti korisnicima, ali ne razmišljaju o tome šta je to što korisnicima zapravo treba. Možda je kompanija već dovoljno dostupna, ali im je potrebno da se udruže sa nekim partnerom i tako da ponude nešto drugačije od konkurencije", rekla je Ilijaševićeva.

Đokić je govorio i o tome kako većina kompanija misli da će povećati svoju prodaju samo ako naprave veb-šop. "Ako kompanije povećaju samo svoj domet, opašće cene proizvoda. Sa određenim poslovnim modelom, ako uvedemo veb-prodavnicu a nismo za nju spremni, to može da proizvede mnogo glavobolja", rekao je on.

Od ideje do tržišta tek za godinu dana

"Naše kompanije umeju da budu inovativne, ali način na koji inoviraju im neće doneti velike uspehe, kao što se to dešava u inostranstvu, i na šta se svi ugledaju. Potrebno je isplanirati šta želimo da inoviramo, i na koji način", rekla je Ilijaševićeva.

26.11.2019.

Biznis top 2018-19: Nije zlato sve što sija

Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP 2018/19 u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis & Finansije, od četiri najprofitabilnije kompanije u prošloj godini – Zijin BOR Copper, NIS, Aerodrom Nikola Tesla i Al Dahra Srbija – samo je NIS ostvario dobit iz osnovnog poslovanja.

Preostale tri kompanije su „uzletele“ pre svega zahvaljujući prodaji stranim investitorima i njihovim inicijalnim ulaganjima, pa je i prikazana dobit „jednokratna“, a ne odraz dobrog poslovanja, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Edicija objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2018/2019. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima, prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Najuspešnija kompanija u 2018. godini je Naftna industrija Srbije (NIS), iako na rang listi zauzima treće mesto po dobiti i drugo mesto po poslovnom prihodu, ali je za razliku od prvoplasiranog konkurenta po dobiti, svoje poslovne rezultate ostvarila iz osnovnog poslovanja. Prošle godine, prihodi NIS-a su dostigli 258.523 miliona dinara sa godišnjim rastom od 19,8%, dok je ostvarena dobit od 26.067 miliona dinara bila manja za 6,2% u odnosu na prethodnu godinu.

Najveća strana direktna investicija prošle godine – ugovor sa kineskom kompanijom Zijin da kupi 63% udela u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor, omogućila je da ovo privredno društvo izbije na prvo mesto najprofitabilnijih, sa dobiti od 90 miliona dinara. Nažalost, ovako visok neto dobitak nije odraz dobrog poslovanja, već je on posledica iskazanih prihoda od smanjenja obaveza u iznosu od 113.540 miliona dinara, tačnije otpisa 90% evidentiranog duga. Tako je „dobitak iz ostalih aktivnosti“, u iznosu od 103,3 milijarde dinara, glavni generator pozitivnog poslovanja ove kompanije.

Drugi po profitabilnosti je Aerodrom Nikola Tesla, čiji je neto dobitak od 53.155 miliona dinara u velikoj meri rezultat jednokratne koncesione uplate od 59.254 miliona dinara po Ugovoru o koncesiji koji je zaključen sa francuskom kompanijom Vinci, a što je uticalo i da poslovni prihodi od 69.505 miliona dinara budu preko sedam puta veći nego godinu ranije, kada su iznosili 9.390 miliona dinara.

Na četvrtom mestu je novoosnovano preduzeće Al Dahra Srbija sa iskazanom dobiti od 12.154 miliona dinara, što je prvenstveno rezultat povoljne kupovine Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) za 12.571 miliona dinara. Peti je Telekom Srbija, ali ostvarena neto dobit u 2018. u iznosu od 10.172 miliona dinara je bila manja za 30,1% u poređenju sa prethodnom godinom, dok je poslovni prihod od 85.619 miliona dinara ostao na nivou prošlogodišnjeg. Na šestom mestu je još jedna telekomunikaciona kompanija, Telenor, sa dobitkom od 9.327 miliona dinara.

Najveći broj najprofitabilnijih preduzeća poslovao je u prerađivačkoj industriji, a najveću dobit su ostvarile kompanije Coca Cola HBC Srbija, Industrija mesa Matijević, Bambi, Imlek i Frikom.

Vodeći po poslovnim prihodima

Kao i godinama unazad, najveće ukupne poslovne prihode u 2018. ostvarili su JP EPS (263.996 miliona dinara) i NIS (258.523 miliona dinara), ali je do velike promene došlo na trećem mestu, koje je zauzela HBIS group Serbia Iron & Steel. Ova kompanija, koja je 2017. bila osma po poslovnim prihodima, u 2018. je uvećala ukupni prihod za 34,6% na 105.136 miliona dinara, a dobit od 25 miliona dinara je čak deset puta veća u poređenju sa 2017. godinom.

Četvrti je maloprodajni lanac Delhaize Serbia sa prihodom od 100.488 miliona dinara koji je porastao za 5,9% u poređenju sa godinom ranije, dok je peto mesto zauzela kompanija FIAT automobili, ali su njeni rezultati prilično lošiji u odnosu na prethodnu godinu: prihod (88.322 miliona dinara) je manji za 21%, a neto dobit (1.514 miliona dinara) je smanjena za 28,9%.

Najveći rast poslovnog prihoda u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je kompanija Beograd na vodi.

Konsolidovani bilansi

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je prošle godine poslovalo ukupno 674 ekonomskih celina. Suprotno ostatku privrede, koja je uvećala ukupnu dobit, ekonomske celine su zabeležile pad profitabilnosti za čak 31%, a rast poslovnih prihoda od 4,1% je takođe bio manji od rasta ukupne privrede. Delta holding je prošle godine bila najveća grupacija u Srbiji sa ukupno 57 povezanih pravnih lica, druga je bila grupacija IM Matijević sa 43 povezane firme, a treća grupa Кoefik sa 36 pravnih lica, pri čemu je ova grupacija imala osam pravnih lica više u svom sastavu u poređenju sa 2017. godinom.

Najuspešnija ekonomska celina prošle godine je bila Naftna industrija Srbije (NIS), koja je prva po ostvarenim prihodima i dobiti, na drugom mestu je novoosnovana ekonomska celina Al Dahra Srbija koja je iskazala dobitak od 12.180 miliona dinara, a treći je Telekom Srbija, sa poslovnim prihodom od 120.070 miliona dinara, koji je jednak prošlogodišnjem, ali je neto dobit u vrednosti od 12.308 miliona dinara za petinu manja.

Sledi Telenor, koji je prošle godine na nivou cele grupe uvećao dobit za 4,5%, na 9.337 miliona dinara. Telenor je ostvario visoku profitabilnost iz osnovnog poslovanja u iznosu 11.599 miliona dinara, što je rast od 2,1% u poređenju sa godinom ranije, dok su poslovni prihodi (45.017 miliona dinara) manji za 3,7%.

22.11.2019.

Kako da se uvećaju šanse da inoviranje uspe?

Inovacioni ciljevi i prioriteti moraju da proizilaze iz poslovne strategije, piše Sandra Nešić, programski direktor ICT Hub-a.

Pre svetske ekonomske krize, većina kompanija je nastojala da u skladu sa svojim uslovima poslovanja, ustanovi pristupe, strukture i alate za upravljanje inovacijama, definišući resurse, posebno u kontekstu otvaranja inovacionih procesa ka eksternim talentima, iskustvima i znanjima koja su se mogla dobiti van okvira kompanije, pa su tako postale poznate prakse uspostavljene u kompanijama poput Procter&Gamble, LEGO, Samsung, GSK i drugih.

U vreme krize, fokus je stavljen na unapređivanje efikasnosti poslovanja, uvećanje produktivnosti i uvođenje odgovarajućih digitalnih alata koji bi doprineli daljoj transformaciji. Danas, u uslovima poslovanja koje karakterišu velika volatilnost, neizvesnost, promenjena ponašanja korisnika i disruptivne tehnologije, kompanije počinju da stvaraju nove poslovne modele, agilnije procese inoviranja i alternativne vidove bavljenja inovacijama, a sve u cilju odgovora na postavljene zahteve Industrije 4.0. Iako se danas mnogo ulaže u istraživanje i razvoj (R&D), rang-lista kompanija koje se oslanjaju na taj vid unapređivanja, ne poklapa se sa listom najinovativnijih kompanija. Uspešan ishod tog ulaganja zapravo zavisi od sposobnosti kompanije da u pravo vreme spoji pravi proizvod ili uslugu sa pravim korisnicima, što je logički nastavak dobro postavljenog procesa upravljanja inovacijama.

Postavljanje tog procesa proizilazi iz odgovora na sledeća pitanja:

1. U kom pravcu želimo da se kreće kompanija?

Inovacioni ciljevi i prioriteti moraju da proizilaze iz poslovne strategije. Kada je dugoročna stabilnost ugrožena, ne treba se oslanjati samo na osnovnu delatnost, pa zato mnoge kompanije pristupaju istraživanju radikalnijih verzija budućnosti u izdvojenim delovima organizacije, sa drugačije postavljenim metrikama uspeha, uvodeći tako organizacionu ambideksternost. U poslovnoj strategiji mora biti jasno postavljen i komuniciran prioritet građenja novih oblasti poslovanja, kako bi inovacioni ciljevi od starta bili usklađeni sa ciljevima kompanije.

2. Šta će nas dovesti do željene budućnosti?

Neophodne su odgovarajuće tehnologije i organizacione sposobnosti koje je potrebno obezbediti, ne oslanjajući se isključivo na njihovo razvijanje unutar kompanije. U kontekstu otvorenog načina inoviranja i kolaborativnosti koju donosi, moguće je eksternim vidovima saradnje obezbediti potrebne tehnologije, pa i veštine neophodne za opstajanje u tržišnoj trci. Takođe, neophodno je razumevanje korisnika i njihovih potreba, ponašanja, želja i navika, kako bi se generisale ideje koje su vredne testiranja i odgovaraju postavljenom kontekstu.

3. Kako sve to izgleda u praksi?

Za rukovodioce kompanija je potrebno da svoje poslovanje počnu da posmatraju kao portfolio proizvoda i usluga u različitim inovacionim fazama i fazama zrelosti, kako bi efikasnije reagovali na promene okruženja i nove prilike stvaranja vrednosti za svoje korisnike. Balansiran portfolio sadrži proizvode i usluge koji obuhvataju različite horizonte inoviranja, a proces upravljanja inovacijama je drugačiji u odnosu na upravljanje postojećim proizvodima. Za upravljanje inovacijama koje su transformativnog karaktera, potrebno je poštovati principe zastupljene u lean i agilnim praksama, testirati pretpostavke kroz eksperimente, kao i vršiti unapređivanja i definisanja daljih pravaca razvoja na osnovu validiranih učenja, oslanjajući se na inkrementalno finansiranje.

Jasno je da budućnost pripada adaptabilnim kompanijama koje se oslanjaju na stalno učenje i inoviranje kako bi ostvarivale rast. Upravo iz tog razloga se odlučuju na osnaživanje inovatora i preduzetnika unutar svojih organizacija i prepoznaju značaj stručne podrške u kreiranju adekvatnog pristupa inovacijama. Akademija za upravljanje inovacijama, koju ICT Hub organizuje po treći put, prepoznata je kao edukativni program koji ne samo da pomaže učesnicima da razumeju pravi način na koji treba upravljati inovacionim procesima u kompanijama, već im pomaže i da odgovore na ova tri ključna pitanja.

22.11.2019.

Na koje startape i tehnologije se kladi Googleov investicioni fond?

Google Ventures je od početka 2018. godine investirao u više od 120 startapa, a neke od oblasti u kojima su videli potencijal za rast su zdravstvo, veštačka inteligencija, sajber bezbednost.

Google Ventures važi za jednu od najaktivnijih i najuspešnijih kompanija koje se bave investiranjem od svog osnivanja 2009. godine. Među Google-ovim investicionim oružjem, uključujući CapitalG i kompaniju usresređenu na investiranje u oblasti veštačke inteligencije Gradient Ventures, GV i dalje nastoji da sačuva aktivnu i raznovrsnu bazu startapa u koje ulaže. 

Iako su mnoge od najranijih investicija GV-a bile usresređene na tradicionalne kompanije koje posluju u oblasti interneta i mobilnih telefona, kompanija je od tada proširila svoju strategiju investiranja na oblasti kao što su zdravstvo, sajber bezbednost i veštačka inteligencija.

CB Insights, portal koji prikuplja i analizira podatke o privatnim kompanijama, iskoristio je svoju bazu podataka i napravio grafik kako bi omogućio bolji uvid u ulaganja GV-a. S obzirom na veličinu i moć ovog investicionog fonda značajno je obratiti pažnju na to u kojim oblastima vidi budućnost.

Veštačka inteligencija

S obzirom na Google-ovo iskustvo u oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja, GV-ov investicioni tim je u poziciji da daje dobre procene u ovom polju. Među kompanijama u koje je GV investirao, veštačka inteligencija se koristi u različitim aplikacijama, od istraživanja novih lekova, sve do analize podataka.

Na primer, Viz.ai koristi AI kako bi pomogao lekarima da pojednostave rad na lečenju pacijenata sa moždanim udarom, pružajući ažuriranja zdravstvenih podataka o pacijentima u realnom vremenu putem mobilnih uređaja.

Elektronska trgovina

Startapi orijentisani na e-trgovinu u koje je ulagao GV pružaju potrošačima mogućnost da putem interneta kupuju ili prodaju različitu vrstu robe, od sportske opreme do nekretnina. Dva ulaganja orijentisana na tržište nekretnina su ka startapima 2nd Address i OpenDoor Labs, koji korisnicima omogućavaju kupovinu i prodaju svoje nepokretne imovine preko interneta.

Ova kompanija takođe vidi potencijal i u startapima koji se bave modnom industrijom kao što je StockX koji je razvio platformu koja spaja prodavce i kupce patika, brend sportske odeće Outdoor Voices i sajt Fynd za prodaju odeće preko interneta sa sedištem u Indiji.

Sajber bezbednost

Od početka 2018. godine Google Ventures je investirao i u nekoliko sajtova za sajber bezbednost koji se bave bezbednošću na cloud-u, uključujući kompanije poput Thousand Eyes-aObsidian Security-a i Anomali-a, koje pomoću svojih platformi omogućavaju organizacijama da otkriju i ublaže sajber napade.

Stalno pobojšavanje sajber bezbednosti je zapravo zadatak koji se nikada ne završava, obzirom da sajber kriminalci neće prestati da pronalaze nove načine da eksploatišu sve slabe tačke u bilo kojoj novoj tehnologiji. Kako broj konektovanih IP kamera i drugih uređaja eksponencijalno raste, takođe rastu i potencijalne mane i propusti, koji ukoliko se ne adresiraju, mogu kreirati mogućnost za upade u mreže i incidente koji tom prilikom nastaju.

Fintech

Google Ventures je vodeći investitor u nekoliko fintech startapa poput Digit-aGusto-aRobinhood-a i Upstart-a. Da im je ova oblast interesantna već duži period pokazuju i njihova ranija ulaganja koja su uglavnom bila usmerena na startape koji razvijaju platforme za plaćanje i investiranje preko interneta, poput Robinhood-a, CircleUp-a i Stripe-a.

U poslednje vreme, GV je uložio u nekoliko startapa koji programiraju platforme koje se bave osiguranjem kao što su LemonadeYoung Alfred i Ethos Technologies.

Zdravstvo i biološke nauke

Kako je Google počeo da ulaže u startape poput Calico-a i Verily-a, čini se da kompanija vidi veliki potencijal i u ovoj grani. Od januara prošle godine do danas svojim investicijama podržali su više od 30 kompanija koje se bave razvojem tehnologija u oblasti zdravstva.

Najveći tim kompanije za investiranje, grupa koja istražuje biološke nauke (life sciences), a koju čine onkolozi, bioinženjeri i genetičari, fokusirao se na biotehnologiju, a to potvrđuju i nedavna ulaganja u startape poput Spotlight Therapeutics koja se bavi genetikom.

Ostala nedavna ulaganja u biotehnologiju uključuju i startape kao što su Trucode Gene RepairBeam Therapeutics, i Maze Therapeutics, a u poslednje vreme GV se takođe fokusirao i na oblast kliničkih istraživanja i ispitivanja, gde je ulagao u startape poput Schrodinger-a i Verana Health.

Preduzetništvo

Google-ovo odeljenje koje se bavi cloud-om je vrlo agresivno pristupilo svojoj strategiji za servise namenjene preduzetnicima, pa je samim tim ova grana postala jedna od glavnih oblasti interesovanja kompanije GV. Jedan od fokusa u ovoj sferi bio je na kompanijama baziranim na cloud servisu kao što su IncortaUpbound i Cockroach Labs.

Ostale investicije usmerene su na B2B SaaS kompanije koje rade na umrežavanju, integraciji aplikacija i platformama za upravljanje odnosima sa klijentima. Primer pametne investicije u ovoj oblasti je Ujet, platforma za korisničku podršku zasnovanu na cloud tehnologiji koja koristi glasovne i chat metode komunikacije.

Ostalo

GV je takođe ulagao u kompanije koje se bave logistikom, proizvodnjom hrane i pića, ali i na druge proizvode široke potrošnje. Kompanije poput Impossible Foods i Ripple Foods bave se razvojem tehnologije za proizvodnju biljne hrane koja je alternativa mesu i mlečnim proizvodima. 

U međuvremenu, RightHand RoboticsBowery Farming i Veo Robotics podržani od strane GV koriste robotiku za rešavanje problema u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.

Uber, Slack, Stripe samo su neki od startapa u koje je Google Ventures investirao poslednjih 10 godina, a koji su postigli veliki uspeh. Kompanija je takođe ulagala i u Happiest Baby čiji je suosnivač Nina Karp, preduzetnica poreklom iz Beograda.

18.11.2019.

Kako da se kompanije uspešno prilagode napretku tehnologije

U mts Biznis centru u Beogradu 20. novembra u 13 časova održaće se još jedna radionica.

Predavači će biti Jovana Ilijašević i Momir Đekić iz kompanije Telegroup.

Oni će pričati o izazovima sa kojima se susreću kompanije ukoliko žele da se uspešno prilagode napretku tehnologije.

Učesnicima radionice pomoće da vide šta je potrebno na putu transformacije i kako da prepoznamo i iskoristimo poslovne prilike koje novo doba donosi.

U poslovnom svetu, gde su brze odluke i mogućnost prilagođavanja imperativ za opstanak kompanije, često pretpostavljamo da je digitalizacija rešenje svih naših problema. Da li je to zaista tako i da li je dovoljno pojaviti se na društvenim mrežama, otvoriti web shop i razviti aplikaciju za direktnu komunikaciju sa korisnicima? Ili je potrebno nešto više?

Učesnici će saznati kako se planira i koji su prvi i pravi koraci u procesu transformisanja poslovanja.

Dođite da saznate da li uvođenjem novog poslovnog sistema olakšavamo život zaposlenima i kako da se samostalno borimo protiv konkurencije.

Naredna besplatna mts radionica održaće se 27. novembra u 13h u mts Biznis centru u Novom Sadu.

05.11.2019.

Microsoft uveo četvorodnevnu radnu nedelju - Produktivnost skočila neočekivanih 40 odsto

Japanska divizija Microsofta objavila je rezultate probnog eksperimenta sa četvorodnevom radnom nedeljom i verovatno nije nikakvo iznenađenje da su zaposleni bili oduševljeni promenom.

Međutim, ono što jeste iznenađujuće jeste da je produktivnost skočila čak 40 odsto.

Microsoft u Japanu najavio je u avgustu da počinje sa četvorodnevnom radnom nedeljom, nazivajući projekat "Work-Life Choice Challenge Summer 2019". Oko 2.300 zaposlenih je tokom perioda od pet nedelja osim vikenda imalo i slobodan petak, bez smanjenja plata.

Štaviše, ne samo da plate nisu umanjivane, već je kompanija planirala da svakom zaposlenom odmor dotira sa 800 evra.

"Radite kraće, dobro se odmorite i učite. Neophodno je da na poslu imate sredinu koja vam omogućava da odredite svoju svrhu u životu i više doprinesete na poslu. Želim da zaposleni misle i postignu iste rezultate sa 20 odsto manje radnog vremena", rekao je predsednik i izvršni direktor Microsoft Japan Takuja Hiran.

Kako su preneli japanski mediji, Microsoftov trodnevni vikend rezultirao je sa neverovatnih 39,9 odsto povećanja produktivnosti.

Delimično je to zasluga toga što je kraća radna nedelja zahtevala od radnika poboljšavanje efikasnosti i bolje ekonomisanje vremena. Zbog toga su sastanci morali da budu skraćeni, ali fokusiraniji.

Zaposleni su tokom probnog perioda za četvrtinu manje otvarali bolovanja ili uzimali slobodne dane. Tu su i dodatne dobrobiti, kao što su manja potrošnja električne energije.

Osim toga, slobodan dan viška bio je veliki hit među zaposlenima, a 92,1 odsto njih je rekao da im se dopalo što imaju kraću radnu nedelju.

04.11.2019.

Bitcoin proslavio 11. rođendan

Pre jedanaest godina 31. oktobra, Satoshi Nakamoto – osoba (ili osobe) odgovorna za stvaranje Bitcoina – pustila je white paper kriptovalute u svet.

Objavljen 31. oktobra 2008, white paper, zvanično naslovljen, „Bitcoin: Peer-to-peer sistem elektronske gotovine“, opisao je novu, nepromenljivu, decentralizovanu peer-to-peer mrežu koja može da prati i verifikuje transakcije, a istovremeno sprečava ponovno trošenje istog novčića i stvaranje transparentne evidencije koju svako može da verifikuje u gotovo realnom vremenu.

Ovaj sistem je sadržao mogućnost prevazilaženja potrebe posrednika, poput banaka i finansijskih institucija, radi lakšeg revizijskog posla, što predstavlja veliki poremećaj u monopolizovanom polju centralizovane finansijske moći. Iako još uvek ne znamo ko je Nakamoto, ili je bio, white paper je postavio okvir za inovativnu platnu mrežu, njenu osnovnu tehnologiju blockchain i više od 1.600 altkoina koji su se pojavili od tada.

Jedanaest godina kasnije, Bitcoin kontinuirano postavlja nove rekorde za svoj mrežni hash rate – meru ukupne računarske snage koja je uključena u potvrđivanje transakcija na blockchainu u bilo kom trenutku. Veća snaga i više učesnika uspostavljaju veću sigurnost mreže i osiguravaju širenje potencijala profitabilnosti rudarenja Bitcoina.

Poznata po svojoj volatilnosti, vrednost Bitcoina je sigurno pružala obilje zabave tokom godina. Krenula je od vrednosti od 0,003 dolara u martu 2010, do toga da je prešla granicu od 20.000 dolara tokom čuvenog rasta u decembru 2017.

Ostale prekretnice koje zaslužuju da budu istaknute uključuju kumulativne naknade za transakcije Bitcoina koje su sredinom oktobra prelazili milijardu dolara, a izrudareno je 85% ukupnog limita ponude to jest zaliha Bitcoina u opticaju početkom avgusta, što je ostavilo samo 3,15 miliona novih kovanica za rudarenje u budućnosti.

Bitcoin je ogromna kontradikcija: s jedne strane, ustanovljen je u logiku koja dolazi sa matematikom i kriptografijom, a s druge strane je veoma nepredvidiv i misteriozan. Iako je nemoguće predvideti budućnost, sasvim je sigurno da će kriptovaluta i dalje inspirisati, ljutiti i izazivati one koji obraćaju pažnju, a sigurni smo i da ćemo u isto vreme sledeće godine proslaviti 12. godišnjicu datuma objavljivanja white paper-a.

01.11.2019.

Direktor Evropske federacije računovođa: Novim pravilima do jačeg tržišta i bolje zaštite građana i investitora

"Usvajanje i implementacija evropskih računovodstvenih i revizorskih pravila, kao i mnogih drugih, deo su priprema Srbije za pridruživanje evropskom klubu. Vaša zemlja, kao i ostale države Zapadnog Balkana, nalazi se na putu ka članstvu u EU i usvaja ova pravila dobrovoljno, jer još uvek niste deo Unije, ali na taj način se približavate Evropi i velikom jedinstvenom tržištu. Tako će vaše kompanije, institucije i građani već igrati po evropskim pravilima kada stignete do EU", kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Blic Biznis" Pol Tompson (Paul Thompson), direktor i glavni izvršni rukovodilac Evropske federacije računovođa i revizora (The European Federation of Accountants and Auditors, EFAA).

Britanski stručnjak je i bivši direktor Svetske federacije računovođa (IFAC), a trenutno je član više komisija, komiteta i radnih grupa eksperata u IFAC-u i u institucijama EU. U svojstvu konsultanta formirao je više uglednih nacionalnih instituta ovlašćenih računovođa i revizora širom sveta i uticajan je u regulatornoj zajednici.

Tokom prošlonedeljnog boravka u Beogradu razgovarali ste i sa ministrom za rad Zoranom Đorđevićem. Glavne teme bile su integrisano izveštavanje i izazovi nove regulative finansijskih izveštaja u EU od 2020. godine. Dokle je Srbija stigla na tom putu?

Koliko sam informisan, čini mi se da ima još dosta posla koji je potrebno uraditi, i to nije neko veliko iznenađenje. Čak i veoma stabilne dugogodišnje članice EU imaju još puno posla pred sobom, ali to nije razlog za odustajanje. Potrebno je ići korak po korak i imati u vidu konačni cilj, a put neće trajati godinu ili dve. Bitno je samo uhvatiti dobar zalet i biti siguran da se krećemo u pravom smeru, jer je ipak reč o maratonu, a ne o sprintu, i to u trci gde se linija cilja kreće i udaljava.

Nisu sve knjigovođe u Srbiji zadovoljne predlogom novog Zakona o računovodstvu i reviziji. Koji će biti glavni izazovi u usvajanju i primeni novih pravila?

To me uopšte ne čudi i verujem da su knjigovođe iz manjih agencija i kompanija imale najviše primedbi. Jer, regulativa će nepovratno biti sve strožija. Kada govorimo o promenama, tu nije reč samo o većoj kompleksnosti i sofisticiranosti globalnih pravila, već je ideja stvaranje konkurentnijeg i jakog tržišta za kompanije, i bolje zaštite za građane i investitore, bez obzira da li su u Srbiji ili Španiji.

Ipak, promena neumitno predstavlja izazov za ljude koji moraju da prođu kroz neke oblike transformacije i moraju da pojačaju svoje napore, i zato me zaista ne čudi da ima primedbi od strane računovođa, ali to nije slučaj samo u Srbiji - tako je u celoj Evropi kad god se menjaju pravila.

Knjigovođe imaju najviše zamerki na novi način licenciranja i obavezu redovnog pohađanja seminara?

Moramo da imamo u vidu da se pravila konstantno menjaju. Za profesionalne računovođe je veoma bitno da uvek budu u toku sa aktuelnim setom propisa i nije više moguće reći – učio sam na fakultetu i to je dovoljno. Svi smo u igri doživotnog učenja, bez obzira na to da li je reč o digitalnim veštinama ili računovodstvenim zakonima. To svakako zahteva više napora, ali na duže staze je bitno za zaštitu građana Srbije.

Da li bi samo jedno profesionalno telo trebalo da izdaje licence računovođama, kako je predviđeno predlogom novog zakona? Koliko je tu realna opasnost od monopolističkog ponašanja?

U mnogim evropskim zemljama za licenciranje računovođa je ovlašćeno više profesionalnih tela, ako postoje! U zemljama poput Srbije, moguće da veličina zemlje ne može da podrži više od jednog. Samim tim, to znači da je ovo telo u monopolističkom položaju i potrebna je dodatna pažnja vladinih agencija da ne bi zloupotrebilo takav položaj.

To je nešto nalik javnim preduzećima – zašto bi trebalo da imamo više od jednog snabdevača vodom ili strujom... Na primer, mi smo u Velikoj Britaniji kroz razne mehanizme uspeli da dobijemo više od jednog, ali britansko tržište je mnogo veće od srpskog. Tako je i kod profesionalnih udruženja kojih ima šest, ali mi imamo populaciju od 60 miliona ljudi. U Nemačkoj ih ima možda tri, sa populacijom od 80 miliona...

Jedan ste od lidera u oblasti integrisanog izveštavanja. Šta ova vrsta izveštaja predstavlja za mala i srednja preduzeća i koje promene donosi?

Finansijsko korporativno izveštavanje se u osnovi vrlo malo menja tokom decenija. Glavni principi su prilično isti kao ranije, ali u moderno, digitalno doba, vrednost firmi ne potiče više od njihove imovine, mašina ili vozila, već od intelektualnog znanja (know-how), odnosa sa korisnicima, brenda... Dakle, vrednost dolazi od stvari koje se ne iskazuju u klasičnim izveštajima, pa integrisano izveštavanje pokušava da obuhvati sve ove ostale značajne pokretače ekonomske vrednosti.

Koliko mala i srednja preduzeća shvataju značaj integrisanog izveštavanja?

Za mala preduzeća je izazov kako da na što jednostavniji način uvedu integrisano izveštavanje, a najčešće im je glavna briga da li će to doneti više troškova. Mi se ne zalažemo da ova vrsta izveštavanja bude obavezna, već želimo da ohrabrimo preduzeća da ozbiljno razmotre njegovo korišćenje konkretnim argumentima.

Autor: Marko Andrejić

Prikazano 8 vesti od 223 — Strana 1