NAJNOVIJE VESTI
01.11.2019.

Direktor Evropske federacije računovođa: Novim pravilima do jačeg tržišta i bolje zaštite građana i investitora

"Usvajanje i implementacija evropskih računovodstvenih i revizorskih pravila, kao i mnogih drugih, deo su priprema Srbije za pridruživanje evropskom klubu. Vaša zemlja, kao i ostale države Zapadnog Balkana, nalazi se na putu ka članstvu u EU i usvaja ova pravila dobrovoljno, jer još uvek niste deo Unije, ali na taj način se približavate Evropi i velikom jedinstvenom tržištu. Tako će vaše kompanije, institucije i građani već igrati po evropskim pravilima kada stignete do EU", kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Blic Biznis" Pol Tompson (Paul Thompson), direktor i glavni izvršni rukovodilac Evropske federacije računovođa i revizora (The European Federation of Accountants and Auditors, EFAA).

Britanski stručnjak je i bivši direktor Svetske federacije računovođa (IFAC), a trenutno je član više komisija, komiteta i radnih grupa eksperata u IFAC-u i u institucijama EU. U svojstvu konsultanta formirao je više uglednih nacionalnih instituta ovlašćenih računovođa i revizora širom sveta i uticajan je u regulatornoj zajednici.

Tokom prošlonedeljnog boravka u Beogradu razgovarali ste i sa ministrom za rad Zoranom Đorđevićem. Glavne teme bile su integrisano izveštavanje i izazovi nove regulative finansijskih izveštaja u EU od 2020. godine. Dokle je Srbija stigla na tom putu?

Koliko sam informisan, čini mi se da ima još dosta posla koji je potrebno uraditi, i to nije neko veliko iznenađenje. Čak i veoma stabilne dugogodišnje članice EU imaju još puno posla pred sobom, ali to nije razlog za odustajanje. Potrebno je ići korak po korak i imati u vidu konačni cilj, a put neće trajati godinu ili dve. Bitno je samo uhvatiti dobar zalet i biti siguran da se krećemo u pravom smeru, jer je ipak reč o maratonu, a ne o sprintu, i to u trci gde se linija cilja kreće i udaljava.

Nisu sve knjigovođe u Srbiji zadovoljne predlogom novog Zakona o računovodstvu i reviziji. Koji će biti glavni izazovi u usvajanju i primeni novih pravila?

To me uopšte ne čudi i verujem da su knjigovođe iz manjih agencija i kompanija imale najviše primedbi. Jer, regulativa će nepovratno biti sve strožija. Kada govorimo o promenama, tu nije reč samo o većoj kompleksnosti i sofisticiranosti globalnih pravila, već je ideja stvaranje konkurentnijeg i jakog tržišta za kompanije, i bolje zaštite za građane i investitore, bez obzira da li su u Srbiji ili Španiji.

Ipak, promena neumitno predstavlja izazov za ljude koji moraju da prođu kroz neke oblike transformacije i moraju da pojačaju svoje napore, i zato me zaista ne čudi da ima primedbi od strane računovođa, ali to nije slučaj samo u Srbiji - tako je u celoj Evropi kad god se menjaju pravila.

Knjigovođe imaju najviše zamerki na novi način licenciranja i obavezu redovnog pohađanja seminara?

Moramo da imamo u vidu da se pravila konstantno menjaju. Za profesionalne računovođe je veoma bitno da uvek budu u toku sa aktuelnim setom propisa i nije više moguće reći – učio sam na fakultetu i to je dovoljno. Svi smo u igri doživotnog učenja, bez obzira na to da li je reč o digitalnim veštinama ili računovodstvenim zakonima. To svakako zahteva više napora, ali na duže staze je bitno za zaštitu građana Srbije.

Da li bi samo jedno profesionalno telo trebalo da izdaje licence računovođama, kako je predviđeno predlogom novog zakona? Koliko je tu realna opasnost od monopolističkog ponašanja?

U mnogim evropskim zemljama za licenciranje računovođa je ovlašćeno više profesionalnih tela, ako postoje! U zemljama poput Srbije, moguće da veličina zemlje ne može da podrži više od jednog. Samim tim, to znači da je ovo telo u monopolističkom položaju i potrebna je dodatna pažnja vladinih agencija da ne bi zloupotrebilo takav položaj.

To je nešto nalik javnim preduzećima – zašto bi trebalo da imamo više od jednog snabdevača vodom ili strujom... Na primer, mi smo u Velikoj Britaniji kroz razne mehanizme uspeli da dobijemo više od jednog, ali britansko tržište je mnogo veće od srpskog. Tako je i kod profesionalnih udruženja kojih ima šest, ali mi imamo populaciju od 60 miliona ljudi. U Nemačkoj ih ima možda tri, sa populacijom od 80 miliona...

Jedan ste od lidera u oblasti integrisanog izveštavanja. Šta ova vrsta izveštaja predstavlja za mala i srednja preduzeća i koje promene donosi?

Finansijsko korporativno izveštavanje se u osnovi vrlo malo menja tokom decenija. Glavni principi su prilično isti kao ranije, ali u moderno, digitalno doba, vrednost firmi ne potiče više od njihove imovine, mašina ili vozila, već od intelektualnog znanja (know-how), odnosa sa korisnicima, brenda... Dakle, vrednost dolazi od stvari koje se ne iskazuju u klasičnim izveštajima, pa integrisano izveštavanje pokušava da obuhvati sve ove ostale značajne pokretače ekonomske vrednosti.

Koliko mala i srednja preduzeća shvataju značaj integrisanog izveštavanja?

Za mala preduzeća je izazov kako da na što jednostavniji način uvedu integrisano izveštavanje, a najčešće im je glavna briga da li će to doneti više troškova. Mi se ne zalažemo da ova vrsta izveštavanja bude obavezna, već želimo da ohrabrimo preduzeća da ozbiljno razmotre njegovo korišćenje konkretnim argumentima.

Autor: Marko Andrejić

30.10.2019.

Linkedin – platforma koja unapređuje biznis

U MTS Biznis centru održana je oktobarska mts Biznis radionica sa temom “Kako iskoristiti pun potencijal platforme LinkedIn”, a predavač je bio Vladimir Jelić.

U krcatoj sali, Jelić je prisutnima objasnio kako da preko ove mreže povećaju svoju vrednost na tržištu rada, da pravilno koriste i iskoriste najpopularniju poslovnu platformu na svetu. Tokom predavanja moderator je naglasio značaj umrežavanja i sklapanja poslovnih poznanastava.

“Linkedin je poslovna platforma gde se korisnici umrežavaju, dele svoja znanja iz poslovanja, oblasti marketinga, raznih dostignuća tehnologije i stratapa”, kaže Jelić.

Prema njegovim rečima, LinkedIn je specifična platform u mnogo čemu. Jedina mreža koja je u svetu toliko masovna. Prema njegovim rečima ima čak 600 miliona profila. Ona je za razliku od Fejsbuka, Instagrama I Tvitera, konkretno okrenuta biznisu i poslovanju.

“Ovo je sada pravi trenutak da se pozicionirate na LinkedInu. Svakodnevnom aktivnošću, zapaziće vas veliki broj ljudi. Mnogi kriju svoje znanje. To je greška. Nema potrebe za strahom da će vam neko ukrasti ideju. Potrebno je što više širite ono što saznate, jer će se to u nekom konačnom zbiru višestruko vrati. Pored toga što će korisnici otkriti nešto novo, brzo se pozicionirate među drugim korisnicima. Automatski vam se jača rejting, upoznajete buduće poslovne partnere”, objašnjava Jelić.

Moderator radionice objašnjava da je potrebno objavljivati svaki uspeh, ali i neuspeh. Sve to doprinosi onim ljudima koji vas prate, pa oni onda mogu da izbegnu baš te zamke, na tuđem primeru.

U Srbiji je LinkedIn sve popularniji. Nedavno je osnovana i zajednica “LinkedIn local Belgrade”, koja okuplja one koji žive u Beogradu. Takva zajednica postoji i u Novom Sadu.

“Većina poslovnih korisnika koristi FB, Instagram, Tviter za oglašavanje. Međutim, često ciljna grupa nije tamo. Ako je proizvod ili usluga orijentisan prema biznisu, onda je LinkedIn prava adresa”, objašnjava Jelić.

Saveti

“Na Linkedinu korisnici mogu da se povezuju, komuniciraju i pišu private poruke. Mreža ne treba da služi za privatne stvari, već da korisnici ragovaraju isključivo o biznisu. Treba se povezivati sa ciljanom grupom. Slika na profilu je jako bitna, jer ona odaje ozbiljnost korisnika. Neophodno je popuniti ceo profil i bar tri puta nedeljno biti aktivan na mreži”, objašnjava programer Vladimir Jelić.

Firme proveravaju kandidate

Prema njegovim rečima, mts ovom radionicom želi da svojim poslovnim korsinicima pomogne u daljem poslovanju.

“Svaki korisnik treba da zna kako da iskorsiti pun potencijal Linkedina. Jer sa malo angažovanja na ovoj društvenoj mreži može itekako pospešiti biznis. Zato je potrebno da se unapredi profil, da korisnici saznaju kako da komunicarju preko Linkedina i kako da se umrežavaju sa drugim biznis korisnicima”, zaključuje Jelić.

30.10.2019.

Da li ste čuli za Pravilo 30%? Pomoću njega je Stiv Džobs vratio Apple u život

Kada se Stiv Džobs 1997. vratio u Apple, kompanija je bila u teškoj situaciji. Nekada glavni inovator, ispaštao je zbog lošeg upravljanja i manjka fokusa.

Apple je svoju reputaciju izgradio na jednostavnosti i kvalitetu, a tada je radio na gomili proizvoda, od kojih su mnogi u najboljem slučaju bili prosečni.

Džobs je odmah počeo da radi na menjanju ovakvog stanja i za deset godina kompanija se potpuno transformisala.

U intervjuu koji je Džobs dao pre više od 20 godina, odmah nakon što se vratio u Apple, otkrio je jednu od tajni koja je vodila ka budućem uspehu kompanije.

„Preispitali smo plan budućih proizvoda i otkrili smo da je 30 odsto njih bilo neverovatno dobro. Dok je otprilike 70 odsto proizvoda bilo ili prilično dobro, ili stvari koje zaista nismo trebali da radimo. Poslovi u kojima zapravo uopšte nismo trebali da budemo. Tako smo odbacili mnoge planove, sve resurse usmerili na 30 odsto planova i dodali nekoliko novih stvari. Dakle, resursi koje ulažemo jednaki su ili veći nego pre, ali oni se usmeravaju na manju broj proizvoda“, rekao je tada Džobs.

Džobsov savet je pravilo 30 procenata.

Zašto vam treba pravilo 30 procenata?

Živimo u doba distrakcije. Bezbroj notifikacija, instant komunikacija i lak pristup beskonačnom broju informacija. Strah od toga da nešto slučajno ne propustimo pokreće nas, motiviše da pokušamo da radimo sve što naš um i srce žele.

Vremenom ćete otkriti istinu – Ne možete sve da radite. A ako pokušate, ništa nećete dobro uraditi.

Džobs je to znao. Došao je u Apple 1997. godine, kompaniju koju je osnovao i iz koje je „izbačen“ deceniju ranije, i zatekao je haos. Video je razjedinjenost. Video je nedostatak smera.

Celina je postala manja od zbira njenih delova.

Da bi se izborao sa tim, Džobs je kao prioritet broj jedan stavio tonuću Apple-ovu proizvodnju – želeo je da šta god kompanija napravi bude izuzetno dobro.

Rezultat je bio jedan od najupečatljivijih preokreta u istoriji poslovanja. Ipod. Iphone. IPad. Novi i unapređen dizajn računara. Maloprodajne radnje koje su izgledale kao iz budućnosti.

Fokusirajući se na 30 procenata, najbolje od najboljeg, Apple je povratio svoju reputaciju kompanije koja stvara jednostavne, čiste i prelepe proizvode koje je zadovoljstvo koristiti.

Kompanija se i danas ističe na osnovu filozofije koju je razvila pod Džobsovim vođstvom.

Kako da pravilo 30 procenata radi za vas?

Lako je raditi stvari koje su zabavne i zanimljive. Ali ne zaboravite da svaki zadatak, svaki projekat, zahteva određenu količinu resursa. Bez obzira na to da li sami vodite svoj biznis ili ste CEO neke kompanije – resursi su ograničeni.

Dakle, morate se zapitati:

• Da li resurse koristim na najbolji mogući način?
• Da li sam fokusiran na 30 procenata – to jest, da radim samo najbolje od najboljeg?
• Ili gubim vreme na stvari koje mi samo odvraćaju pažnju?

Potrebno je dobro da razmislite kako biste pravilno odgovorili na ova pitanja.

Zatim, nakon što odgovorite na ta pitanja, izvršite potrebna prilagođavanja. To će verovatno značiti odustajanje od stvari koje vas na neki način zanimaju ili od stvari koje vam dobro idu.

To može značiti otkazivanje sastanaka.

Propuštanje prilika.

I donošenje teških odluka.

Jer zapamtite, niko ne može sve.

Ali ako budete dovoljno uporni, trud će vam se sigurno isplatiti.

30.10.2019.

Šta podrazumeva ʺstartap način razmišljanjaʺ?

Svi znamo šta su startapi – to su one male, inovativne firme koje mogu brzo da postignu ogroman rast. Za tu mogućnost, naravno, imaju da zahvale promenama tržišta koje je doneo tehnološki napredak, ali da bi mogli da ih iskoriste, startapi moraju da razmišljaju na određen način. Ako misle samo o sigurnosti – ništa od inovacije za veliki uspeh. Ako su samo inovativni – ništa od biznisa koji bi uopšte rastao. „Startap način“ je specifičan odnos prema ideji, proizvodu, razvoju, kupcu….koji spaja ove suprotnosti u uslovima savremenog tržišta.

Nije lako opisati „startap način razmišljanja“ (često se koristi i reč „filozofija“), jer podrazumeva niz pristupa i principa koji čine specifičnu poslovnu kulturu, potpuno drukčiju od one u tradicionalnim kompanijama. Na primer, umesto donošenja „pravih odluka“, kod uspešnih startapa je fokus na postavljanju pravih pitanja pravim ljudima (kupcima). Predmet entuzijazma nije rešenje, nego problem. Rečima Erika Risa, potrebno je prevazići „inovatorsku pristrasnost“ („innovator bias“) i biti uvek otvoren za još istraživanja i otkrića, umesto robovanja zamišljanju „konačnog rešenja“. Zaboravite na motivacione krilatice poput one da „neuspeh nije opcija“. Ona suprotna krajnost, takođe opšte poznata, da je neuspeh normalan, čak i očekivan u procesu učenja, za startape nije poruka sa postera ili šolje za kafu, već stvaran način razmišljanja koji je inkorporiran u proces osmišljavanja proizvoda.

Dalje, uspešni startapi su svesni da nikada nemaju dovoljno informacija da sa sigurnošću donesu „pravu odluku“. Razvoj tehnologija i njihovo usvajanje su sve brži. Zato su važna konstantna pitanja i neprestano učenje od kupaca i tržišta. Startap razvija minimalno održiv proizvod, pa ga testira i proverava svoje pretpostavke. Onda, s naučenim, radi to isto, ali sledeći mali korak… Za startape, početni uslov za uspeh nije genijalna ideja – ona je za kupce čak možda i potpuno nebitna. Uslov je sposobnost da se ostane otvorenog uma i da se uči. Zbog toga, investitori iz Silicijumske doline ne donose odluke na osnovu kvaliteta proizvoda, nego gledajući kakav je tim koji stoji iza njega. Ako postavljaju prava pitanja i reaguju na odgovore tržišta, oni su bolja investicija od naizgled sjajne ideje za gotov proizvod.

S tim u vezi, specifičnost uspešnih startapa su i uloge i podela u timu. „Liderstvo“ nije u donošenju odluka, već u podsticanju procesa („enablers“ umesto „leaders“), dok članovi tima nisu tu samo da „odrade svoj posao“, već da budu neodvojivi deo građenja puta ka korisniku. Njihov rad se ocenjuje kroz uspeh celog tima, ne po pojedinačnom doprinosu.

Sve ove odlike startapa su nastale kao odgovori na izazove menjajućeg tržišta. Na primer, tradicionalni biznisi sjajno proizvode po konkretnim, postojećim specifikacijama. Ali, kakav treba da bude biznis da bi otkrio šta je uopšte potrebno proizvesti? S tim pitanjem, stižemo do načina kako startapi razmišljaju – do odustajanja od izvesnosti i definisanosti, od „donošenja konačnih odluka“ i principa „svako radi svoj deo“.

Važno je razumeti da ovaj pristup biznisu ne znači večno uživanje u neuspesima ili traganju za savršenstvom. Prvo, savršenstvo nije korisna reč na tržištu koje se tako brzo menja. Drugo, ipak je to biznis, koji svakako teži uspehu. Ali, kako s tim pristupom? Ključ je u opisanom „validiranom učenju“ („validated learning“) s mnogo merenja i procena, ali ne profita i tržišnog udela, već pre indikatora kao što su angažovanost i zadovoljstvo kupaca, konverzija, ponovna kupovina… U skladu s tim, razvoj ide u nizu malih koraka koji se lako mogu testirati, a tome je prilagođeno i finansiranje („metered funding“, umesto godišnjih budžeta korporacija).

Sve opisano služi da održava ravnotežu rizika i inovacija, u kojoj je ključ. Nema inovacije bez slobode, a uz slobodu ide rizik. Razmišljajmo onda tako da ostanemo inovativni, bez stega jasne strukture i podele i neopterećeni konačnim rešenjem, ali u najbližoj mogućoj vezi sa stvarnim potrebama kupaca i u malim, merljivim koracima, za svaki slučaj. U još manje reči: razmišljajmo na startap način.

AutorKosta Andrić, ICT Hub
Tekst je preuzet iz “Digital Business Review” koji izlazi u okviru “Nedeljnika“.

Izdvajamo
11.06.2019.

4 saveta Džefa Bezosa za svakog početnika u biznisu

Džef Bezos izgradio je Amazon — najveću prodajnu kompaniju 21. veka — pa sigurno je da vredi oslušnuti šta on ima da kaže na temu pokretanja biznisa.

Kako piše Business Insider, upravo je o tome Bezos govorio u četvrtak na Amazonovoj re:MARS 2019 konferenciji u Las Vegasu, gde je izdvoijo četiri saveta sve one koji se upuštaju u pokretanje sopstvenog biznisa:

1. Preuzimajte velike rizike

Preuzmite rizik. Treba da budete spremni da preuzmete rizik. Ako imate poslovnu ideju koja nije rizična, neko verovatno već radi na njoj. Ona mora da bude nešto što možda neće uspeti. Tako nešto će na mnogo načina biti ekperiment.

2. Ne plašite se neuspeha

Stalno rizikujemo i govorimo o neuspehu, veliki neuspesi su neophodni da bismo ubrzali stvari. Ako ih ne ubrzavamo, ne uzimamo dovoljno veliki zalet. Potrebno je da se snažno zaletite i promašite, i to je u redu.

3. Budite strastveni

Zato što ćete se takmičiti sa onima koji su strastveni.

4. Budite opsednuti kupcima

Najvažnije je da budete opsednuti kupcima. Ne treba da ih zadovoljite, treba potpuno da ih oduševite.

 

04.06.2019.

Bivši CEO Apple-a otkriva veštinu koja je Stevea Jobsa učinila briljantnim liderom

Budući da se radi o suosnivaču kompanije Apple i vizionaru koji stoji iza nekih od vodećih svetskih inovacija u oblasti personalnih računara, malo ko bi doveo u pitanje stručnost Steve Jobs-a. Ali, prilično uobičajena interpersonalna veština ga je pretvorila u briljantnog poslovnog lidera.

Ta veština, po bivšem predsedniku Apple-a John Sculley-ju, je sposobnost slušanja.

Sculley, koji je čitavu deceniju, od 1983. do 1993., bio izvršni direktor Apple-a, izjavio je CNBC-u da se ta veština nije sama od sebe stvorila u Jobs-u.

Umesto toga, trebalo je 12 godina i odlazak iz Apple-a da bi je usavršio.

Jobs je slavno dao ostavku u Apple-u 1985. godine, kada je imao 27 godina, nakon sukoba s Sculley-jem (bivšim saveznikom) i članovima uprave Apple-a u vezi strateškog pravca kompanije.

U 12 godina koje su usledile, Jobs je osnovao još jednu IT kompaniju, NeXT, pre povratka u Apple 1997. godine.

Jobs 1.0 i Jobs 2.0

Kada se Jobs vratio u Apple 1997. nakon kupovine NeXT-a, bio je "druga osoba", rekao je Sculley, koji je prethodno vodio Pepsi.

On je opisao dva mandata Jobs-a u Apple-u kao Jobs 1.0 i Jobs 2.0.

Jobs 1.0 je bio obeležen nepokolebljivom ambicijom, ali je Jobs 2.0 bio zreliji i imao je veću spremnost da sluša druge, rekao je Sculley.

Steve je bio briljantan, video je gde će svet biti za 20 godina. Bio je tako harizmatičan da je sam sebe uverio, koliko je uverio i druge ljude, da je uvek u pravu”, rekao je Sculley u vezi Jobsa 1.0.

"Ali mladi Steve Jobs nije bio tako dobar u slušanju kao Steve Jobs koji se vratio godinama kasnije", nastavio je, ističući da ga je to otvorilo novim načinima razmišljanja.

"Njegova životna iskustva između 1.0 i 2.0 su očito bila vrlo uticajna."

U godinama koje su sledile Jobs-ov povratak Apple-u, smatrao se u velikoj meri odgovornim za oživljavanje poslovanja koje je bilo na ivici stečaja.

Danas, pod vodstvom Tim Cook-a, koji je zamenio Jobsa kao CEO neposredno pre njegove smrti 2011. godine, Apple se svrstava kao druga po veličini javna kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Prethodi joj tehnološki gigant Microsoft, čijeg je izvršnog direktora Satya Nadell-a - Sculley nazvao primerom sjajnog slušaoca.

Nedavno se Sculley sastao s Microsoft-ovim predsednikom John Thompson-om i pitao ga u čemu vidi Nadell-in uspeh, na šta je Thompson odgovorio: "On je divan slušalac i ima otvoren um."

"To je otvorenost i spremnost za slušanje", rekao je Sculley podsećajući da je Nadell-a spasio kompaniju kada je "ispala sa koloseka".

"To je u Microsoft-u zaista napravilo veliku razliku."

29.05.2019.

Šta to neke ljude čini produktivnijim od drugih?

Istraživanje koje je prošle godine sproveo Harvard Business School u svrhu procenjivanja produktivnosti – produktivnost je definisalo kao svakodnevne navike ljudi pa su se fokusirali na sedam navika. Navike podrazumevaju razvijanje dnevnih rutina, planiranje rasporeda, snalaženje s porukama, obavljanje većeg obima posla, vođenje sastanaka, poboljšanje komunikacijskih veština i, na kraju, delegiranje zadataka drugima.

Uprkos ograničenjima koje je istraživanje imalo rezultati su ipak dali korisan uvid u važnost produktivnih navika i izazova s kojima se suočavaju profesionalci.

Takođe, otkrili su kako su stručnjaci s najvišim rezultatima produktivnosti imali tendenciju da dobro uklope slične navike. Svoj rad su planirali na temelju prioriteta i delovali su prema tome kako bi ostvarili određeni cilj. Razvijali su tehnike za upravljanje velikim brojem informacija i zadataka, imali su razumevanja za svoje kolege organizujući kratke sastanke, davajući jasne zadatke i ostvarujući odgovornu komunikaciju. Zato, ako želite biti produktivniji trebalo bi da razvijete nekolicinu tačno određenih navika.

Kao prvo, planirajte svoj rad u zavisnosti od vaših prioriteta i tada delujte s određenim ciljem.

• Noć pre pregledajte svoj dnevni raspored kako biste mogli da se fokusirate na svoje prioritete. Pored svake obveze u kalendaru zabeležite i svoje ciljeve.
• Pošaljite unapred detaljni plan svim učesnicima pre svakog sastanka
• Kada ulazite u veće projekte skicirajte preliminarne zaključke što je pre moguće
• Pre čitanja bilo kog dužeg štiva odredite njegovu svrhu
• Pre pisanja nečeg dužeg, sastavite nacrt logičkim redosledom koji će pomoći da vaše pisanje ostane na pravom putu

Drugo, razvijte tehnike za upravljanje većom količinom informacija i zadataka.

• Odredite svakodnevne obveze, kao što je odevna kombinacija za posao ili ručak koji ćete poneti i tako stvorite rutinu kako ne biste trošili vreme na razmišljanje o njima
• Ostavite vreme u svom dnevnom rasporedu za rešavanje hitnih slučajeva i neplaniranih događaja
• Proveravajte svoje mobilne uređaje nekoliko puta u satu, a ne na nekoliko minuta
• Dajte drugima posao koji ne doprinosi vašim prioritetima
• Velike projekte podelite na manje celine i nakon svake rešene celine se nagradite

Treće, shvatite potrebe vaših kolega za jasnim uputstvima, kratkim sastancima i jasnom komunikacijom.

• Ograničite vreme bilo kog sastanka na 90 minuta, a po mogućnosti i manje. Završite svaki sastanak navodeći naredne korake i odgovornosti koje ih očekuju
• Odmah odgovorite na poruke ljudi koji su vam važni
• Kako biste privukli pažnju svojih kolega recite sve u tek nekoliko crtica umesto da čitate veliki broj stranica pripremljenog teksta
• Uspostavite jasne ciljeve i metrike uspeha za bilo koji timski rad
• Da biste poboljšali performanse svog tima, definišite određene procedure kako biste smanjili mogućnost greške svojih zaposlenih

14.06.2019.

Pet saveta za odličan odnos s potrošačima

Mnoge kompanije se vode filozofijom da je za uspešnu prodaju potrebno uložiti mnogo sredstava u marketing i oglašavanje. Međutim, malo je onih koji znaju da se isti efekat može postići i onda ako se fokusirate na svoje postojeće i potencijalne klijente. Donosimo vam pet saveta pomoću kojih ćete izgraditi kvalitetan odnos sa svojim kupcima, a da ne morate da dajete stotine hiljada na reklame.

Budite strpljivi u izgradnji novih odnosa

Kako bi vaši klijenti stekli poverenje u vas i ono što im nudite, potrebno je određeno vreme. Nemojte podilaziti svojim potencijalnim potrošačima, niti im obećavati kule i gradove kad ste svesni da svoja obećanja nećete moći ispuniti. Odvojte vreme da upoznate svoju ciljnu grupu i poradite na tome da ih ne tretirate kao masu potrošača. Najbolji stav koji možete imati prema kupcu jeste da se postavite kao njegov savetnik. Postavite se kao neko ko ima zadatak da pomaže i rešava sve probleme, neko ko će biti oslonac, neko ko će pouzdano štititi interese potencijalnih kupaca. Obezbedite prijateljski odnos i na takav način steknite poverenje i lojalnost vaših potencijalnih kupaca.

Komunicirajte sa svojim potencijalnim i postojećim kupcima

Koliko često se obraćate svojoj ciljnoj grupi? Da li se vaša komunikacija sa kupcima svodi na ponudu i prodaju nekih novih proizvoda i usluga? Kako biste ostvarili optimalne rezultate veoma je bitno da se što češće obraćate svojim klijentima i da to radite na način koji nije previše napadan. Potrudite se da povremeno pošaljete mejl koji nije toliko fokusiran na prodaju – neka to bude bilten koji će ponuditi rešenje za neki od problema vaših potrošača, neka to bude članak o nekoj aktuelnoj temi, neka to bude tekst koji između redova navodi čitaoca da bi trebalo da razmisli o kupovini vašeg proizvoda ili usluge, ali nikako agresivnim tonom komunikacije. Koliko često ćete se obraćati ciljnoj grupi može zavisiti od industrije u kojoj poslujete, od godišnjeg doba i od mnogih drugih faktora, ali je veoma bitno da odredite strategiju koja će vam pomoći da ostvarite dobar odnos sa potencijalnim klijentima, a pritom i poboljšate prodaju.

Unapredite svoje usluge u zavisnosti od toga šta je vašem klijentu potrebno

Tokom poslovanja dešavaće se da dođete u situaciju kada ćete biti primorani da donesete odluke vezane za proširenje svojih usluga ili kreiranje novih proizvoda, a sve u cilju da odgovorite na specifične zahteve vaših klijenata. Prilagođena rešenja mogu biti korisna kako za vašeg kupca, tako i za vas:

• klijent će zapamtiti šta ste učinili za njih u vremenu kad im je to bilo preko potrebno,
•vi ćete ostvariti dodatne prihode zahvaljujući proizvodu ili usluzi koju niste ni sanjali da ćete jednog dana imati u svojoj ponudi.

Ono što je bitno napomenuti jeste da obratite pažnju da vaš trud bude adekvatno kompenzovan, ako u velikoj meri odstupate od svojih osnovnih usluga kako biste svom klijentu ponudili zadovoljavajuće rešenje za njegove probleme.

Tretirajte svakog klijenta kao da je jedini

Srećan klijent će preporučiti vaš proizvod ili uslugu drugim ljudima. Obezbedite svakom potrošaču najbolju uslugu, nebitno da li je to međunarodna kompanija sa 6.000 zaposlenih ili preduzetnik koji je počeo da posluje pre nekoliko meseci. Nikad se ne zna koga vaši klijenti poznaju, niti kome vas mogu preporučiti. Zapamtite, mala preduzeća današnjice mogu postati velike kompanije sutrašnjice i veoma je bitno da na vreme izgradite lojalan odnos sa takvim klijentima, jer vam mogu osigurati velike poslove u nekoj bliskoj budućnosti.

Klijent je uvek u pravu
Unapredite svoju korisničku podršku

Većina preduzetnika i firmi ulaže ogromne napore u pridobijanje novih kupaca ili korisnika, investirajući ogroman novac u prodajnu silu, jer na kraju je ipak profit ono od čega zavisi poslovanje celokupne kompanije. Ono što treba da vas izdvoji u odnosu na konkurenciju jeste kvalitet vaše korisničke podrške. Zapitajte se da li slušate svoje korisnike, da li ograničavate radno vreme podrške, da li imate običaj da krivicu prebacujete na vaše kupce? Uloga korisničke podrške je ogromna kad pričamo o odnosima sa javnošću i izgradnji dobrog imidža kompanije. Brojni su načini kako da poboljšate online interakciju s kupcima, kako biste ih učinili zadovoljnijima. Edukujte svoje zaposlene o svim mogućim i nemogućim pitanjima, saslušajte svoje klijente, prilazite im sa identičnim zanimanjem i naporima i shvatite da je dobra korisnička podrška ili customer service mnogo važnija od same prodaje.

Pravilno građenje i upravljanje odnosima sa kupcima omogućava vam lakše ostvarivanje zarade. Odnosno, preduzeću obezbeđujete promet i rentabilnost zahvaljujući poverenju koje ste izgradili sa klijentima. Strategije i tehnike za povećanje vrednosti kupaca su deo marketing znanja koja imaju visok nivo primene u samom procesu prodaje, pa je potrebno da ih dobro izučite.

Najčitanije prethodne nedelje