NAJNOVIJE VESTI
16.09.2018.

16 stvari koje uspešni ljudi rade ponedeljkom ujutru

Ponedeljak ujutro je najkritičniji deo nedelje i on je često određuje, stoga morate voditi računa kako ćete da započeti. Evo 16 načina da to uradite onako kako to čine uspešni.

Koliko god da ponedeljak može biti haotičan, možete predvideti da će vas dočekati gomila stvari u kancelariji na početku nedelje. Potrebno je shvatiti da ste u mogućnosti da preuzmete kontrolu nad ovim jutrom i upravljanjem situacijama.

1. Rano ustaju

Uspešni ljudi idu na spavanje u pristojno vreme, nedeljom uveče. Njihovo višegodišnje iskustvo je pokazalo da je tako najbolje jer će u ponedeljak ustati ranije. Ukoliko se u ponedeljak probudite nenaspavani, velika je verovatnoća da ćete biti veoma nervozni kada se suočite sa gomilom problema na početku nedelje i to će uticati na vaš posao.

2. Vežbaju

Jutarnja gimnastika povećaće cirkulaciju i pomoćiće vam da ostanete budni i produktivni za celu nedelju. Endorfin će popraviti vaše raspoloženje.

3. Doručkuju zdravi doručak

Neka doručak učini da se osećate lepo, sito i zadovoljno u svom telu. Kada osećate glad ne možete da se koncentrišete i veoma ste anksiozni.

4. Dolaze ranije na posao

Nemojte odlagati obaveze. Ponedeljkom je komunikacija slabija stoga rešite probleme na vreme. Završite stvari što pre sa saznanjem da ćete možda krenuti kući ranije.

5. Čišćenje stola i desktopa

Nadamo se da ste ovo uradili u petak pre odlaska kući. Ukoliko niste, uradite to u ponedeljak ujutru i pospešite svoju organizaciju. Sredite foldere na kompjuteru, neka oni kritični budu na vidnom mestu, dostupni. Obrišite nepotrebno.

6. Izdvajaju vreme za neočekivane projekte i zadatke

Uspešni ljudi očekuju neočekivano ponedeljkom ujutro. Neko se nečega setio za vikend i želi da vam to bude prva stvar kada dođete na posao. Imajte malo vremena u rezervi.

7. Pozdravljaju svoj tim i šefa

Ovo je važno da uradite ujutro kako biste održali moral u firmi. Ponedeljkom vaš tim treba dodatni podsticaj. Održavajte osećaj zajednice.

8. Proveravaju i dopunjuju listu obaveza i ciljeva

Postavite sebi prioritete, a onda postavite pet do osam ciljeva. Kada ih budete ispunili osećaćete se ponosno i uspešno.

9. Vizuelizuju nedeljne uspehe

Osmišljavanjem pozitivnih ishoda projekata možete se vraćati unazad i odrediti neophodne taktike kako biste dobili željene rezultate.

10. Posebno označavaju urgentne zahteve i mejlove

Tako oni neće pasti u zaborav i neće se dogoditi krizna situacija.

11. Prvo se hvataju u koštac sa teškim zadacima

Vaša energija je najjača ujutro i zato tada treba da se bavite zahtevnijim i rizičnijim stvarima, dok imate dobru koncentraciju.

12. Posebno se trude da se nasmeju

Možda vam je ovo poslednja stvar na pameti ponedeljkom ujutro ali će vam u mnogome pomoći da pregurate dan i opustite atmosferu.

13. Dodatak ljudskosti u poslovnim mejlovima

Pre nego što pošaljete zadatke timu ili mejl kolegama proverite da li ste ponedeljkom ujutro dodali malo prijateljskog odnosa kako biste doprineli prijatnijem poslovanju. Počnite imejl sa „Pozdrav“ ili „Nadam ste da ste proveli lep vikend“.

14. U stanju su da kažu NE

Ponedeljkom će vas mnogi ometati, slati mejlove, pozivati, slati zahteve i tako dalje. Uspešni ljudi moraju diplomatski i učtivo odbiti kolege, potrudeći se da se uključe nešto kasnije. Ne možete odbiti šefa ali cirkularne mejlove odložite jer nećete biti produktivni ukoliko stalno prekidate posao.

15. Ostaju fokusirani

Uspešni ljudi se zadržavaju previše na sitnicama koje se pojavljuju tokom nedelje i ne pokušavaju da reše baš svaki neozbiljan problem.

16. Imaju na umu da postoji utorak

Ne morate sve uraditi u ponedeljak. Možda ćete sebi učiniti uslugu ukoliko pustite da stvari malo odleže do sutra. Može se javiti bolja ideja. Nije dobro žuriti jer se gubi koncentracija i fokus.

16.09.2018.

Nedostatak znanja i iskustva najčešći razlozi propadanja biznisa

Za uspešno poslovanje ne moraju nužno biti dovoljni ideja, mašine, zgrade, zemljište ili neki drugi elementi osnovnog kapitalnog potencijala. Dobar biznis plan, proizvod i izlazak na tržište predstavljaju veoma bitne elemente u procesu pokretanja poslovanja, ali dalji uspeh i napredak ponajviše zavisi od ljudi, njihove organizacije, veština, znanja i timske saradnje koja će preduzetničku ideju dovesti do uspešnog redovnog poslovanja.

Ljudi su najdragoceniji resurs svake organizacije, a njihova komunikacija i dobro funkcionisanje interne organizacione strukture veoma su bitni za ostvarivanje konkretnih poslovnih ciljeva i profitabilan rezultat poslovanja. Način na koji tim funkcioniše zapravo određuje potencijal i uspeh posla.

Kada čujemo da je neki biznis propao, najpre pomislimo da je to zbog nedostatka sredstava, ali najčešći razlog zapravo jeste nedostatak znanja i iskustva onoga koji taj posao vodi. Ulazak u svet preduzetništva je oduvek bio riskantan potez koji zahteva znanje o svim karakteristikama sfere poslovanja, prethodno iskustvo, kao i potrebne veštine upravljanja i vođenja tima, odnosno liderstvo.

Pre pokretanja poslovanja veoma je bitno objektivno proceniti sopstvene potencijale i potencijale tima, kako bi se na osnovu toga donela procena veština i znanja koje timu nedostaju. Ono što nedostaje može se nadoknaditi kroz učenje ili kroz proširenje tima osobama koje će pokriti taj nedostatak sopstvenim znanjima i veštinama, i na taj način uticati na unapređenje celokupnog poslovanja organizacije. Vođenje isplativog i uspešnog biznisa podrazumeva slagalicu sačinjenu od ljudi različitih osobina i veština, a raditi samostalno je teško izvodljivo i, pre svega nepoželjno, u poslovnom svetu u kome su znanje i iskustvo ključ uspeha.

Planiranje može uštedeti mnogo vremena kasnije

Nakon odabira kvalitetnih saradnika, naredni korak je i organizacija njihovog rada kroz delegiranje. Delegiranju radnih zadataka prethodi procena veština članova tima, a način preraspodele poslova, vremena i radnih zadataka veoma je bitan kako ne bi dolazilo do poklapanja zadataka, a samim tim i do gubljenja vremena i resursa. Idealno je obezbediti da svako radi ono u čemu je najbolji kako bi posao tekao što efikasnije i što je brže moguće.

Svakako da međusobno dopunjavanje, kolegijalnost i timski rad predstavljaju bitan deo uspešnog plana organizacije rada. Pored tačnog određivanja konkretnih zadataka, veoma je bitno definisanje potrebnog vremena za obavljanje zadatka. Dobro upravljanje vremenom ključ je uspešno obavljenog posla, zadovoljstva radnika i daljeg progresa poslovnih i ličnih rezultata.

Da li svako može biti preduzetnik?

Definitivno postoje pojedine osobine koje dobijamo rođenjem, a koje karakterišu uspešne preduzetnike, poput kreativnosti, upornosti, optimističnosti, hrabrosti, visoke tolerancije na rizik, motivisanosti ka uspehu, kao i odlaganja trenutnog zadovoljstva radi ostvarivanja definisanih ciljeva. Međutim, mnogo bitnije od urođenih osobina jesu stečena znanja i veštine, želja za daljim učenjem i težnja ka uspehu.

Dakle, ne može svako da realizuje bilo koju poslovnu ideju, a u tom procesu, ljudi igraju ključnu ulogu budući da predstavljaju nezamenjiv i vredan kapital svakog poslovanja. Savremeni menadžment organizovanja rada usmeren je na potencijal ljudskih resursa, na pronalaženje načina za njegovo najbolje iskorišćavanje koje će dovesti do ostvarivanja ličnih i organizacionih ciljeva. Obostrano zadovoljstvo i međusobna saradnja predstavljaju obavezan ishod dobrih ljudskih odnosa, odnosno dobro upravljanje ljudskim resursima.

Autor teksta: Vladimir Jovanović, Odeljenje socijalnog bankarstva u Erste banci

15.09.2018.

Šta se promenilo od propasti banke Lehman Brothers do danas

Od jeseni 2008. do danas došlo je do određenih pozitivnih promena u globalnom finansijskom sistemu, međutim strukturne reforme su izostale, zbog čega i danas postoje krizna žarišta koja bi, krenu li stvari naopako, mogla postati izvor novih, lako moguće, globalnih problema.

Petnaestog septembra ove godine navršava se deset godina od propasti američke investicione banke Lehman Brothers. Pregovori u vrhu američkih finansija i politike tokom vikenda koji je prethodio tom ponedeljku nisu urodili dogovorom o njenom spašavanju i banka koja je na papiru imala 600 milijardi dolara imovine morala je da proglasi bankrot. Kao što znamo, propast te banke bio je okidač globalne finansijske krize zbog koje su svetski političari narednih meseci brojnim merama pokušavali da spasu globalnu ekonomiju. Do sredine marta 2009. berzanski indeksi su prepolovljeni i, iako je oporavak polako krenuo već tada, efekti krize osećaju se i danas.

Finansijsko-ekonomski krah tada je izazvao i snažnu reakciju javnosti. Organizovani su protesti širom sveta kako bi se bogati bankari pozvali na odgovornost, političari su obećavali stroža pravila kako bi se obuzdala pohlepa, a komentatori i analitičari su upozoravali da je potrebno naučiti lekciju da se u budućnosti takva kriza ne bi ponovila. Deset godina kasnije teško je zaključiti da smo puno naučili. Tačnije - naučili jesmo puno, ali to znanje ne primenjujemo.

Na naslovnoj strani pretposlednjeg izdanja britanskog nedeljnika The Economist nalazi se ilustracija velikih zgrada koje simbolišu velike banke i koje su oblepljene medicinskim flasterima kao adekvatan prikaz onoga šta se dogodilo u poslednjih deset godina. Rane su zalečene, međutim deo uzroka koji su doveli do krize i dalje je prisutan. Zabrinjavajuće, u nekim segmentima situacija je još i gora.

Najviše je napravljeno u finansijskoj industriji, ali i to je daleko od dovoljnog. Pravila su nešto pooštrena i banke danas moraju da imaju više kapitala koji im služi kao rezerva u slučaju da se nađu u problemima. Regulativa finansijskih instrumenata čija kompleksnost je prouzrokovala enorman rast rizika u finansijskom sistemu, posebno nakon propasti Lehman Brothersa, poboljšana je, i deo neizvesnosti je uklonjen. Mada se u poslednje vreme i tu javljaju suprotni pritisci, posebno pod uticajem američkog predsednika Donalda Trumpa i njegovog poriva za deregulacijom korporacija. Ali, strukturnih promena nema.

Razlog panike na finansijskim tržištima, ali i šire, pre deset godina ležao je u činjenici da su ugrožene bile multinacionalne banke koje su jednostavno bile prevelike da bi se pustile da se same nose s rizikom propasti – to je činjenica koju je krah Lehman Brothersa, kao i njegove posledice, jasno potvrdio. Iako se govorilo da takve strukturne rizike treba ukloniti, koncentracija velikih banaka i danas je ista kao što je bila i pre krize. Primera radi, pet najvećih finansijskih institucija danas ostvaruje trećinu svih prihoda od poslova investicionog bankarstva, upravo kao što je bilo i 2007.

Ipak, delimično poboljšanje je zabeleženo u segmentu poslovne politike banaka. Dosezi krize pre deset godina bili su vrlo široki jer su banke finansiranje sopstvenog poslovanja bazirale na enormnoj količini međusobno pozajmljenog novca. Takva praksa je pomalo suzbijena i banke su akcenat vratile na klasičan način finansiranja, od depozita klijenata. Međuzavisnost finansijskih institucija, bar u tom segmentu, nešto je smanjena, što u teoriji znači i manju verovatnoću za nekontrolisanim širenjem krize. Ali, one su i dalje velike sveobuhvatne institucije, u čijim mrežama se nalazi ogroman broj manjih faktora koji računaju na njihovu stabilnost.

Enorman rizik stvoren tokom godina koje su prethodile velikoj krizi je prikupljen kroz izdavanje i kupoprodaju finansijskih instrumenata kako bi se zadovoljili nezasitni apetiti grabežljivih bankara koji su uživali u visokim platama zahvaljujući visokim profitima banaka. Mada su se tokom i nakon krize smatrali krivcima i obećavala su se razumnija pravila oko naknada koje primaju, tu se ništa bitnije nije promenilo. Lloyd Blankfein, šef banke Goldman Sachs – jedne od onih koje je spašavala američka država – protekle godine je imao platu od 24 miliona dolara; Jamie Dimon, njegov kolega po poziciji u banci JPMorgan Chase, zaradio je 29,5 miliona; Brian Duperreault, prvi čovek finansijskog diva AIG koji je tokom krize dobio rekordnih 180 milijardi dolara državne pomoći, prošle godine je imao platu od 43 miliona dolara, a Brian Moynihan, predsednik Bank of America, kojoj je država pomogla sa 45 milijardi dolara tokom krize, prošle godine je uvećao svoj tekući račun za 23 miliona dolara.

Spomenuti problematični finansijski instrumenti su se dobrim delom oslanjali na pokriće koje je proizlazilo iz stambenih hipotekarnih kredita. Kriza je pokazala da su ti krediti odobravani prevelikom broju građana koji nisu bili u stanju da ih otplaćuju u trenutku kad je na tržištu nekretnina došlo do pada cena. Kao posledica krize čak devet miliona američkih građana je kroz izvršenja ostalo bez stana ili kuće. Olako kreditiranje bilo je jedan od glavnih uzroka krize, a problem previsoke zaduženosti domaćinstava nastavlja se do danas. Dug domaćinstava kao udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu danas je na najvišem nivou u istoriji.

Dakle, iako se može reći da je globalna finansijska industrija danas u nešto boljem stanju - prozori kroz koje je duvala promaja su zamenjeni, stari nameštaj je zamenjen novim - temelji na kojima ona leži su i dalje jednako nesigurni. Sa tom razlikom da sada ne pucaju s jedne, nego s druge strane.

Finansijske krize su redovna pojava u ekonomiji. Pre globalnog kraha 2008. brojni šokovi su pogađali razne delove sveta. Od američke krize štedionica krajem osamdesetih i početkom devedesetih, preko meksičke valutne krize 1994., pa sve do azijske i ruske krize nekoliko godina nakon toga. Ovih dana se u sličnim problematičnim situacijama nalaze Turska i Argentina, kojima je vrednost valuta od početka godine smanjena za više od 50 posto. Takve krize izazivaju probleme u određenim delovima ekonomije i srećom nisu sveobuhvatne, kao što je bio krah od pre deset godina.

Svi se slažu da će se takve krize ponavljati, podjednako kao što i svi strahuju da bi se i globalna kriza mogla ponoviti. Kao što se u razdoblju pre 2008. nije lako mogao izolovati onaj faktor zbog koga je na kraju sve otišlo nizbrdo, tako to nije moguće uraditi ni danas. Proteklih deset godina je pokazalo da smo nastavili samouvereno kao da se ni jedan od onih segmenata za koje danas vidimo da su potencijalni izvori rizika neće ponoviti. Propast banke Lehman Brothers, opterećene finansijskim instrumentima upitnog kvaliteta, pokazala je da je jedan od njih bio baš taj.

15.09.2018.

MTS promotivna ponuda za poslovne korisnike

Prošli su godišnji odmori, i mnogi nove godine računaju od septembra....Nove obaveze, nova poskupljenja, za one koji su roditelji dodatne brige po novčanik.

U tom vrtlogu cena, ima i onih koji misle na vaš budžet: MTS nudi – niže cene. I to nije sve, pored toga što su spustil cene, u toku je akcija kojoj je teško odoleti – još jedan telefon gotovo gratis. 

Da skratimo, niže su cene Alcatel telefona + drugi telefon za samo 1 dinar! Akcija je počela pre nekoliko dana i vreme je da iskoristite ovu sjajnu mts promotivnu ponudu! Kupite bilo koji Alcatel telefon po super sniženoj ceni i drugi Alcatel telefon dobijate za samo 1 dinar uz Biznis tarife. 

Ukoliko odaberete Alcatel 3V, Alcatel Idol 4S ili Alcatel 5 uz Biznis Libero 10 ili veću tarifu, čak dva telefona biće Vaša po ceni od samo 2 dinara. 

Promotivna ponuda traje do isteka zaliha. Naše je samo da kažemo - požurite!

Izdvajamo
03.09.2018.

Stiv Džobs – upadljiv ekscentrik i neosporan vizionar

Istorija vrvi od slučajeva umetnika, naučnika i ostalih uticajnih ljudi koji su imali ‘turbulentan’ odnos prema svojim kolegama, ženama i generalno ljudima iz svog ličnog i profesionalnog okruženja. Svet sigurno ne bi bio isti bez tragova koje su ostavili za sobom, ali ostaje pitanje koliko drugi ljudi treba da trpe njihove neprijatnosti zarad viših ciljeva.

Takav je slučaj i sa Stiv Džobsom, koji, sedam godina nakon smrti, ostaje kontroverzna ličnost. Sa jedne strane ostaje neosporna činjenica da su njegove vizije tehnologije, koje sežu još od 1970-ih godina dvadesetog veka, zauvek promenile način na koji se odnosimo prema tehnologiji, ali sa druge, ima nebrojeno primera koje idu u prilog tezi da je u odnosu sa kolegama  i prijateljima bio težak čovek, koji je umeo mentalno i verbalno da ih maltretira, ali da mu se opraštalo zbog talenta za biznis.

Na poslovnom planu, dobar primer Džobsove „ekscentričnosti“ vezan je za akvarijum u njegovoj kancelariji. Jedan od bivših zaposlenih u Apple-u skoro je izašao u javnost sa pričom vezanom za reakciju Džobsa na prvi prototip iPod-a. Naime, Džobs se neko vreme igrao sa njim, kritikovao ga, merio težinu u rukama i brzo ga odbio navodeći da je preveliki. Inženjeri koji su radili na iPodu su mu objasnili da je prosto nemoguće da bude manji. Džobs je nakon toga neko vreme ćutao, da bi potom ustao, otišao do akvarijuma i bacio iPod u njega, iz koga su pošli na površinu mehurići nakon što je pao na dno. Džobs je na to rekao „Evo vazdušnih mehurića, što znači da u njemu ima prostora. Napravite ga manjim“.

Originalni iPod je bio debljine 19,8 milimetara, dok je godinama kasnije, poslednji model iPod-a debljine 6,1 milimetara, i sav prostor unutar njega je iskorišćen. Džobsov akvarijum je tokom godina postao čuven po stvarima koje je bacao unutra. Bivši zaposleni navode da je „Džobs stalno bacao stvari u akvarijum, nismo mogli da ga sprečimo. Rekli smo mu da prestane, ali nije slušao, bio je pun stvari koje ne bi trebalo tu da se nalaze. Ribe su tokom godina umrle, dok je jednu smrskao iMac, ostale su otrovane. Džobsa nije bilo briga“.

Džobs je, takođe, imao naviku da otpušta ljude u Pixar-u, bez najave i otpremnine. Dok je radio u Atari-u, Džobs je tražio pomoć svog prijatelja i poslovnog partnera Stiva Vozniaka, kako bi napravili manju verziju Ponga. Dogovor je bio ako bi se taj posao odradio brzo i efikasno, dobili bi veliki bonus. Međutim, Džobs je tom prilikom lagao svog partnera, i uzeo većinu novca za sebe. Tokom prvog puta kada je radio za Apple, probao je da prevari tadašnjeg CEO-a Džona Skalija, i odbio da da opciju za dobitak od akcija Apple-a jednom od najstarijih zaposlenih, koji je u isto vreme bio jedan od njegovih ličnih prijatelja.

Džobsovo više nego slobodno izražavanje nezadovoljstva nije bilo usmereno samo ka njegovim kolegama i porodici, već i najmoćnijim ljudima na svetu, uključujući predsednika SAD-a. Džobs je imao prilično napete sastanke sa Barakom Obamom, a jednom prilikom je Obami rekao da će biti predsednik SAD-a samo jedan mandat. Pored toga, mu je rekao da država ne čini da SAD budu  plodno tlo za biznis, i da kompanije radije grade fabrike u Kini nego u Americi, gde ih frustriraju regulacije i nepotrebni troškovi.

Sa tim u vezi, Apple i Džobs su često bili na meti kritika vezanih za prebacivanje pravljenja proizvoda u kineske fabrike, u kojima su radnici slabo plaćeni i rade pod lošim radnim uslovima. Džobs je često kritikovao američki obrazovni sistem, za koji je smatrao da nije dovoljno konkurentan, i da je „obogaljen pravilima rada sindikata“. Obami je predložio da škole treba da budu otvorene do 6 popodne, 11 meseci godišnje.

Džobsov biograf Volter Ajzakson pitao je njegovog najboljeg prijatelja Džoni Ajva šta on misli o Džobsovom ponašanju i menjanjima raspoloženja. Njegov odgovor je bio sledeći „Posedovao je vrlo detinjastu sposobnost da se jako naljuti oko nečega, i da to osećanje ne ostane dugo sa njim. Bilo je slučajeva da je izuzetno isfrustriran, i tada mu je jedini način da doživi katarzu bio da povredi nekoga. Mislim da je osećao slobodu i dozvolu to da radi. Osećao je da se pravila normalnog društvenog ponašanja na njega ne odnose. Zbog toga što je bio vrlo osetljiv, tačno je znao kako da efikasno i efektivno povredi nekoga. I da to uradi namerno“.

Najekstremniji primer Džobsove ćudi i tvrdoglavosti je odbijanje da leči rak pankreasa tradicionalnim metodama, već je izabrao lečenje putem prirodnih načina, što se na kraju završilo smrtnim ishodom. Pri kraju života zažalio je što je probao da rak leči alternativnom medicinom, pre nego što je pristao da ode na operaciju. Uprkos željama porodice i prijatelja, probao je da se leči kroz seanse akupunkutre, time što je pio posebne voćne sokove, posećivao „spiritualiste“ i koristeći druge metode koje je pronašao na internetu.

Neki eksperti za rak su naveli da bi Džobs verovatno produžio svoj život, ili čak preživeo, da je brzo preuzeo korake, koristeći naučno dokazane medicinske tretmane. Na pitanje „kako je tako pametan čovek mogao da uradi tako glupavu stvar“, Ajzanskon je naveo: „Mislim da je osećao da ako ignoriše nešto što ne želi da postoji, ima magično mišljenje. Taj način razmišljanja je za njega funkcionisao u prošlosti, ali u vezi raka ga je dovela do fatalnog ishoda zbog čega je zažalio“.

Džobs se sa pravom hvalio u vezi njegove uloge u oživljavanju Apple-a, firme koju je koosnovao, dok su lične razmirice sa kolegama dovele do toga da je izbačen iz firme. U vreme kada je preuzeo kormilo, kompanija je bila par meseci udaljena od bankrotstva. Kada je zog bolesti napustio Apple, već tada je bila najvažnija kompanija vezana za potrošačku tehnologiju na svetu. Imajući u vidu mali broj menadžera koji okreću na bolje, naizgled, bezizlazne situacije, moguće je da je samo Džobs mogao da spasi Apple, i stavi je na put još većeg uspeha, što definitivno nije mala stvar.

Dakle, i pored teškoća u međuljudskim odnosima, u Džobsovo zaveštanje spada i stvaranje nekih od najuticajnijih proizvoda u poslednjih 50 godina – iPhone-a, Mac-a, iPad-a, iPod-a, i originalnih Apple kompjutera. Možda bi neki slični proizvodi bili stvoreni i bez njega, ali nema poricanja da je imao vodeću ulogu u oblikovanju načina na koji se milijarde ljudi širom sveta odnose prema  tehnologiji.

Pitanje je da li su njegova poslovna postignuća važnija od okrutnosti s kojom se odnosio prema drugima? Vođe u biznisu se često slave zbog njihovih rezultata, bez detaljnije analize toga kakvi su kao ličnosti, i kako njihove akcije, i lične i profesionalne utiču na ljude iz njihovog okruženja, i svet oko njih. Mogu će da im se upravo zbgo velikih uspeha, da im se gleda kroz prste zbog lošeg ponašanja.

09.09.2018.

Kako nove tehnologije pomažu izvoznicima iz Srbije da pronađu strateške partnere u svetu

Vi ste izvoznik, bilo proizvoda ili usluga i poslujete sa sedištem u Srbiji?

Jeste? Odlično.

E sad, zamislite da tamo negde, u belom svetu, postoji premium kompanija koja je zainteresovana za vaš proizvod ili uslugu, i to samo u par klikova od vas, kompanija koja ima minimalni godišnji promet u iznosu od 2,5 miliona eur i koja je spremna da u saradnju sa vama investira minimum milion eur.

Da li znate da postoji online platforma na kojoj se nalazi takvih 15.000 kompanija širom sveta, koje traže isto što i vi, pouzdanog poslovnog partnera na duži period?

Jedna ideja koja je nastala pre 7 godina se pretvorila u Fintech startup, koji sada vredi više od 150 mil eur.

Kompanija Opportunity Network, sa kancelarijama u Barseloni, New York-u i Londonu, kao i sa svojim partnerima je zastupljena u preko 120 zemalja sveta.

Platforma je veoma jednostavna za korišćenje, gde kroz filtere (država, vrednost posla, vrsta proizvoda) vrlo lako dolazite do potencijalnih kupaca širom sveta. Ono sto je možda najbitnije je da je minimalna vrednost očekivanog posla sa potencijalnim kupcem u iznosu od 1 mil eur, i to je ono sto izdvaja Opportunity Network platformu kao lidera u ovoj oblasti.

Finansijske institucije i banke su prepoznale značaj i uticaj Opportunity Network-a, pa su tako Banca Intesa, Efg banka, Ruska Alpha banka, Abn Amro, UBS strateški partneri platforme već dugi niz godina.

Zanima vas povezivanje sa takvim kompanijama?

Za više informacija kontaktirajte Miloša Arambašića, Regionalnog Retail Managera Opportunity Networka.

08.09.2018.

11 stvari koje neuspešni ljudi rade tokom vikenda

Vikend nam uglavnom služi kako bismo napravili sve ono što ne uspemo tokom radne sedmice – počistimo stan, posetimo prijatelje i rodbinu, obavimo kupovinu i odmorimo se. Prošlog vikenda objavili smo tekst Business Insidera o tome šta uspešni ljudi rade tokom vikenda, a evo šta bi moglo stajati u pozadini vašeg neuspeha. Vikend je počeo, pokušajte da ga ne provedete na jedan od ovih načina, koji su odlika neuspešnih ljudi.

1. Zanemaruju svoje najbliže

Ponekad nam je potreban vikend daleko od ljudi, uz omiljeni hobi i bez ikakvog društva. Međutim, neuspešni pojedinci izbegavaju ljude jer uopšte nemaju povezanosti sa njima, niti vole da provode vreme u društvu rodbine.

2. Nerviraju se

Svima nam je potreban odmor i punjenje baterija s vremena na vreme. Neuspešni ljudi ne mogu isključiti misli, čak ni kada imaju duže od slobodnog vikenda. Zato su u vreme koje bi trebalo da provedu opušteno i relaksirajuće, zapravo zabrinuti i pod stresom.

3. Troše nepotrebno velike svote novca

Neuspešni ljudi ne znaju da se kontrolišu i vikend često završavaju sa praznim novčanikom. Previše impulzivne kupovine u kratkom roku je verovatno najgora moguća ideja. Možda vas učini srećnim kratkoročno, ali dugoročno sigurno neće.

4. Donose nezdrave odluke

Tokom vikenda potpuno zaboravljaju na vežbanje i prelaze sve granice koje se tiču nezdrave ishrane. Vikend je mnogima savršen izgovor da zaborave dobre i zdrave navike. Normalno je da želite malo odmora, ali umerenost je ključna.

5. Nikad ne prestaju da rade

Vikendom odgovaraju na mailove i poruke vezane za posao. Ako morate raditi vikendom, to je jedna stvar, ali kao odaberete da radite vikendom od kuće, to vas neće učiniti uspešnim. To je siguran znak da ćete pregoreti, odnosno poludeti od količine posla, ili ste zavisni od posla.

Ako stvarno želite biti produktivni, nemojte dozvoliti da vam se posao uvuče u svakodnevicu nego odredite tačno vreme u kome morate uraditi sve što je potrebno.

6. Neprestano misle o poslu

Ovo nije jednako loše kao raditi tokom vikenda, ali nije ni dobar znak. Jedna stvar je ako toliko volite svoj posao da ne možete prestati da mislite o njemu, ali sasvim je druga ako čitav vikend mislite samo na ono šta vas čeka tokom radne sedmice. Takvo fokusiranje će vam oduzeti priliku da se zaista odmorite i mislite na sebe što je ključni preduslov uspeha.

7. Lenji su

Naravno, nužno je da se odmorite tokom vikenda. Međutim, neuspešni ljudi to shvataju previše doslovno. Tokom vikenda napravite ono za šta inače nemate vremena, odradite neki projekat koji nema veze s poslom – očistite kuću ili stan, kupite novi roštilj ili nazovite baku s kojom se dugo niste čuli. Iskoristite slobodno vreme na najbolji mogući način jer ćete se osećati bolje nakon što sklonite neke stvari sa svoje "to-do" liste.

8. Ne isključe se

Vikend je najbolja prilika za isključivanje ekrana i izlazak u prirodu. Nemojte biti jedna od onih osoba koja svaki slobodni trenutak provodi na društvenim mrežama, a na kraju propusti previše događanja u stvarnom životu.

9. Ne upuste se u neku avanturu

Neuspešni ljudi ne shvataju da je vikend savršeno vreme da odu na put koji su dugo planirali, isprobaju hranu u novom restoranu van grada ili odu na bazen. Dobro je da želite da se odmorite, ali ako tražite priliku da isprobate nešto drugačije, verovatno će vam kasnije biti žao vremena koje ste proveli na kauču. Možda je to pravo vreme da se vratite hobiju koji ste zaboravili, poput čitanja, druženja, slikanja...

10. Ništa ne isplaniraju

Neki ljudi mogu proći kroz život bez ikakvog plana. Dobro za njih.

Međutim, ipak je bolje da imate barem generalnu ideju kako želite da provedete vikend. To ne znači da treba da isplanirate svaku sekundu, ali očita odlika neuspešnih ljudi je prepuštanje sudbini što na kraju vodi neorganizaciji i razočarenju.

11. Ne cene sopstveno vreme

Vaše vreme je neprocenjivo. Uspešni ljudi su toga svesni i itekako brane svoj raspored. To znači da na kraju sve stižu, čak i kada imaju milion obveza.

Neuspešni pojedinci dopuštaju da vreme upravlja njima. Zapletu se u planove koji ih ne zanimaju, lenčare pa kasnije žale za tako provedenim vremenom ili dogovore previše toga pa na kraju propuste ono što ih je stvarno zanimalo.

31.08.2018.

14 stvari koje uspešni ljudi rade vikendom kako bi se pripremili za novu sedmicu

Vikend nam je počeo što znači da ćemo se nakon naporne radne sedmice napokon odmoriti i napuniti baterije. Kako se u ponedeljak ne bi vratili jednako ili još više umorni nego što ste bili u petak pred kraj radnog vremena, prenosimo vam 14 stvari koje uspešni ljudi rade pre i tokom vikenda koje je objavio Business Insider.

1. Planiraju unapred

Mnogi uspešni ljudi unapred isplaniraju aktivnosti za vikend kako ne bi došli u iskušenje da rade. Tako, primera radi, rezervišu sto u restoranu, dogovore se za kafu sa prijateljima ili isplaniraju neke aktivnosti sa svojom decom. Odnosno, oni dovoljno strateški osmisle “akcioni plan” za vikend, ali su i dovoljno fleksibilni da se mogu pozabaviti bilo kakvim poslovnim problemom koji iskrsne.

2. Pripreme se na poslu

Uspešni ljudi krilaticu “što možeš danas ne ostavljaj za sutra” shvataju doslovno pa tako pre nego što odu kući s posla, počiste svoje radno mesto, završe sve zadatke sa kratkim rokovima i naprave jasan plan aktivnosti za povratak na radno mesto. Na taj način ne razmišljaju o poslu tokom vikenda nego se jednostavno odmaraju.

3. Postave “tehnološke granice”

Uspešni ljudi postave pravila vezana za e-mail i telefon, kako za sebe, tako i za ljude sa kojima rade. Tako njihovi saradnici znaju da li će biti dostupni i u koje vreme budući da je od velike važnosti u potpunosti se odmoriti od posla i imati na umu da sve može da čeka. Uz to, iako zaposleni to pretpostavljaju, često moraju to čuti i od njihovih poslodavaca kako bi se i oni bez razmišljanja i osećaja griže savesti odmorili preko vikenda.

4. Ne rade ništa

Nakon užurbanog ritma tokom radne sedmice mnogi uspešni ljudi planiraju svoje vikend aktivnosti, ali ti planovi uključuju i malo vremena kada ne rade apsolutno ništa. Radna sedmica se odnosi na rokove i sastanke, tako da uspešni ljudi uživaju koji sat (ili čak dan) bez ikakvih obveza i rasporeda.

5. Provode svoje vreme sa porodicom i prijateljima

Često nam je teško da se tokom sedmice fokusirano posvetimo onima do kojih nam je stalo, a vikend je idealan period da sa njima provedemo kvalitetno vreme.

6. Vežbaju

Uspešni ljudi shvataju koliko je vežbanje važno za njihovo fizičko i mentalno zdravlje tako da se ni preko vikenda ne ulenje i ne preskaču treninge.

7. Volontiraju

Mnogo uspešnih ljudi smatra da je “darivanje” svog slobodnog volontirajući i pomažući drugima veoma nagrađujuće i da ih puni pozitivnom energijom.

8. Provode vreme u prirodi

Vikend je savršeno vreme da se izađe napolje i udahne svež vazduh pogotovo nakon što smo tokom radne sedmice bili “zatvoreni” u kancelariji. Nije važno da li je januar ili jul - iskoristite slobodno vreme i idite u prirodu.

9. Planiraju “mini odmore”

Neki uspešni ljudi planiraju svojevrsne “mini odmore” u dvorištu ili vrtu. Na taj način dozvole sebi potpuni mentalni odmor, ali bez stresa ili planiranja koje donosi pravo putovanje nakon kojeg se ljudi često u ponedeljak vrate na posao još umorniji nego što su bili u petak kada su (napokon) odlazili kući.

Ako bi ipak hteli da se maknu od kuće, preporučljivo je otputovati do neke manje udaljene destinacije do koje ćete putovati sat ili dva. Tako ćete videti neko novo mesto, a nećete morati da potrošite previše vremena planirajući i putujući.

10. Vreme provode baveći se nečime što vole

Vikend je odlično vreme da se pozabavite vašom omiljenom aktivnošću ili hobijem, bilo da se radi o čitanju, trčanju, druženju s ljudima ili, čak i šopingu. Radite ono što vas čini srećnim, a za šta uglavnom nemate vremena tokom radne sedmice.

11. Ne razmišljaju o poslu

Ovo je težak izazov za većinu nas, ali većina uspešnih ljudi se ne uzrujava nadolazećom prezentacijom, sastancima ili rokovima. Umesto toga, oni se fokusiraju na ono što trenutno rade.

12. Napune baterije

Svima nam treba da se odmorimo i napunimo baterije s vremena na vreme, a uspešni ljudi za to koriste upravo vikende. Naprave planove i aktivni su, ali se organizuju tako i da nadoknade propuštene sate sna i imaju dovoljno slobodnog vremena da se opuste.

13. Ponekad zamene slobodne dane

Neki uspešni ljudi uzimaju neke druge dane slobodno pa u subotu, primera radi, dođu na posao kako bi bili sami u kancelariji i tako napravili više posla jer ih niko ne ometa. Tako da, ako imate taj luksuz, učinite upravo to.

14. Štite svoje vreme

Uspešni ljudi su svesni da je njihovo vreme dragoceno tako da ne upadaju u zamke gubljenja vremena na gluposti. Pogotovo ne preko vikenda.

Naučite reći ne idejama koje vas ne zanimaju. Možda je vikend, ali to ne znači da ne možete isprobati neke strategije upravljanja vremenom i organizacije. Život je prekratak da ga trošite.

Najčitanije prethodne nedelje