NAJNOVIJE VESTI
15.10.2018.

Koji operativni sistem je sigurniji za korisnike?

Rivali iz Silicijumske doline, Apple i Google, podelili su svet u dva tabora - obožavatelje iOS-a i ljubitelje Androida. Nakon brojnih istraživanja na osnovu kojih se predviđalo kakvi su vaši lični interesi i navike, pa čak i sa kim ćete biti u vezi, istraživanje portala MarketWatch ispitalo je koliko su zaštićeni lični podaci korisnika pametnih telefona sa ta dva operativna sistema.

Google je ove sedmice predstavio Pixel 3, svoj najnoviji model pametnog telefona. Iako je većinu momentalno privukao odličnom kamerom, stručnjaci za kibernetsku bezbednost primetili su njegove inovativne bezbedonosne postavke, zahvaljujući kojima je proglašen najsigurnijim Googleovim uređajem do sada. MarketWattch zato postavlja pitanje: koji operativni sistem je na kraju sigurniji za korisnike?

Mere za privatnost

Američka analitičarka kibernetske bezbednosti Jessica Ortega ističe pritom da se privatnost i bezbednost uveliko razlikuju. Privatnost, navodi Ortega, podrazumeva brigu za podatke i njihovo čuvanje, a to je nešto u čemu je Apple, znatno bolji.

"Operativni sistem Android snima sve privatne podatke svojih korisnika, poput adrese kupovnih navika i političkih stavova, na spoljni server, a Google ih potom prodaje različitim agencijama u marketinške svrhe. Upravo zato smatram da Google kao vlasnik Androida puno manje drži do zaštite privatnosti korisnika", obrazlaže Ortega.

Osim toga, uprava Applea je uvek puno više naglašavala potrebu za zaštitom privatnosti korisnika, a u skladu sa time razvila je i inovativnu praksu čuvanja većine tih podataka na lokalnim serverima umesto na jednom centralnom.

"Većina proizvođača uložiće velike napore kako bi kupce uverila da preduzima vanserijske mere zaštite korisničkih podataka. Nemojte im verovati jer je to naprosto gomila gluposti", izjavio je Tim Cook, izvršni direktor Applea.

Sigurnost uređaja

Glavno pitanje je koji je od ta dva sistema otporniji na rizik od hakovanja.

Ortega ističe da Apple ima znatno više sigurnosne standarde koje aplikacije moraju zadovoljiti da bi bile dostupne na App Storeu.

"Android je koncipiran tako da bude otvoreniji tržištu, pa je njegova Play prodavnica u većoj meri izložena malicioznom softveru koji može sadržati viruse jer ne postoji sigurnosni standard koji aplikacije moraju da ispune pre distribucije", navodi Ortega, koja pritom napominje da je App Store puno restriktivniji jer sve što prodaje na svojoj platformi mora proći detaljnu sigurnosnu analizu.

Zagušen obaveštenjima o malicioznom softveru koji je krao podatke s telefona njegovih korisnika, Google je pre samo dva meseca iz svoje prodavnice uklonio čak 145 aplikacija.

Nadogradnja softvera

I bezbednost iOS-a je jedan od razloga zbog kojih se zagovornici Applea radije odlučuju za iPhone umesto Androida, pa kao najčešći protivargument navode neredovnu nadogradnju Androida. Istraživanje sprovedeno 2015. godine pokazalo je da je više od 950 miliona uređaja s Androidom bilo izloženo hakerskim napadima zato što ih Google nije pravovremeno zaštitio novim i naprednijim softverom.

"Google još uvek nema dovoljnu kontrolu nad nadogradnjom softvera, pa su korisnici Androida najčešće prepušteni na milosti i nemilost teleoperatera po pitanju zaštite", rekao je Lorenzo Francesci-Bicchierai, novinar američkog portala VICE Motherboard koji prati IT.

U svom prigovoru Komisiji za federalni porez zbog toga što telefonski operateri poput T-Mobilea, AT&T-a i Verizona nisu prijavili da Google posluje bez softverske nadogradnje Androida, čime je ugrozio bezbednost mobilnih uređaja svih korisnika, Američko udruženje za građansku slobodu (ACLU) upozorilo je još pre pet godina da "Androidovi pametni telefoni nisu dobijali regularna obaveštenja o nadogradnji bezbedonosnih sistema, što je veoma opasno i neodgovorno".

Ostali napori za zaštitu bezbednosti

Iako bi se, iz svega navedenog, moglo zaključiti da su iPhone uređaji puno sigurniji izbor, David Ginsburg, potpredsednik marketinga jedne kalifornijske kompanije koja se bavi kibernetičkom bezbednošću, smatra da korisnici ne biraju telefone isključivo po tom kriterijumu.

"Velika odgovornost je i na samim korisnicima, koji odabirom aplikacije utiču na privatnost podataka i bezbednost svojih telefona", objašnjava Ginsburg.

Iako rasprava još traje, većina stručnjaka se slaže da je iOS i dalje osetno bezbedniji kada je reč o podacima. U međuvremenu, Google se potrudio da učini više za svoje korisnike. Prošle godine je predstavio novi operativni sistem Android O, čime je pokazao da je spreman da značajno unapredi bezbednost.

13.10.2018.

Čelnica MMF-a brani američku centralnu banku od kritika Donalda Trumpa

Čelnica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Christine Lagarde stala je u četvrtak u odbranu politike podizanja ključnih kamatnih stopa koju sprovodi američka centralna banka nakon kritika američkog predsednika da je Fed podstakao previranja na finansijskim tržištima.

Ove sedmice su cene akcija na Wall Streetu drastično pale budući da su se investitori odlučili na rasprodaju imovine koju smatraju rizičnom, zabrinuti nedavnom najavom američke centralne banke da bi u decembru mogla ponovo da podigne ključne kamatne stope, po četvrti put u ovoj godini.

"Fed greši, mislim da su poludeli", komentarisao je američki predsednik najave iz centralne banke.

Šefica MMF-a upozorava da podizanje ključnih kamatnih stopa, poput onog koje sprovodi američka centralna banka, ima opravdanje u osnovnim makroekonomskim pokazateljima.

"Ekonomije koje generišu poboljšan rast i snažniju inflaciju... i izuzetno nisku nezaposlenost nesumnjivo moraju da posegnu za takvom merom", naglasila je Lagarde u brifingu za novinare na Baliju.

"Takve odluke centralnih banaka su neizbežne", dodala je.

Američki predsednik je u više navrata pripisivao rekordne cene akcija na Wall Streetu svom uspešnom ekonomskom programu, uključujući konfrontacijama prožetu trgovinsku politiku. Takođe je više puta kritikovao Fed zbog postupnog podizanja ključnih kamatnih stopa, koje bi po njemu, mogle da zakoče rast tržišta akcija.

Globalna finansijska elita okupila se na Baliju na godišnjem skupu Svetske banke i MMF-a, koji je tom prilikom u redovnom jesenjem izveštaju o izgledima za svetsku ekonomiju snizio prognoze rasta u ovoj i narednoj godini za po 0,2 procentna boda, na 3,7 posto.

U odvojenom izveštaju o stabilnosti globalnog finansijskog sistema upozorili su da bi rast moglo da ugrozi dodatno pogoršavanje stanja na tržištima u nastajanju i eskalacija trgovinskih sukoba.

Svet najviše brine eskalacija trgovinskog rata s Kinom koji je pokrenuo američki predsednik uvođenjem carina na značajan deo kineskog uvoza, ali i njegov prezir prema međunarodnim trgovinskim propisima.

Zabrinjava i podizanje ključnih kamatnih stopa u SAD-u koje je prouzrokovao snažan pad valuta ekonomija u nastajanju zbog njihovog zaduživanja u dolarima za potrebe otplate dugova.

Lagarde je u sredu rekla da bi globalni čelnici trebalo da poprave, a ne da razmontiraju globalni trgovinski sistem, šaljući time poruku političarima koji posežu za carinama i ostalim protekcionističkim merama.

Šefica MMF-a je stala u odbranu Fedovog podizanja kamatnih stopa, istakavši ipak da njihovo nekoordinisano podizanje u razvijenim ekonomijama destabilizuje odliv kapitala s tržišta u nastajanju.

To je zajedno s trgovinskim napetostima stvorilo "situaciju bez presedana" u svetskoj ekonomiji, naglasila je Lagarde.

"Nema sumnje da je (podizanje ključnih kamatnih stopa)... podstaklo prelivanje kapitala i da će se taj trend nastaviti", dodala je.

"Činjenica da velike centralne banke razvijenih ekonomija ne povlače poteze koordinisano verovatno ubrzava taj fenomen", konstatovala je Lagarde.

12.10.2018.

Dugogodišnji dizajner Applea otkriva kako se Steve Jobs spremao za prezentaciju u 4 koraka

Već 15 godina, Ken Kocienda je glavni softverski inženjer na originalnom iPhone, iPad i prvom Safari web pretraživaču. Radeći rame uz rame sa Steve Jobosom, Kocienda je imao direktan uvid u najkreativniji preduzetnički um našeg vremena.

U svojoj knjizi on navodi nekoliko koraka koji su važni svima koji moraju da održe prezentaciju. Steve Jobs, kao najuspešniji prezenter, mu je bio idealna inspiracija i primer.

1. Preradite svaki slajd, svaku rečenicu i svaki pokret

Jobs je metodički analizirao materijal napisan na slajdu.

„Steve je razmatrao kakvo značenje za njega ima svaka rečenica i šta bi one mogle da znače publici. Radio je na brzini, koristeći svoj glas, telo i pokrete kako bi upotpunio reči.“ navodi Kocienda.

Prezentacije Applea nisu bile ni približno kao prezentacije ostalih kompanija. Minimalno koristeći tekst, sa dosta fotografija i fraza od samo nekoliko reči Jobs je odlično prenosio željenu poruku. Za publiku, minimalizam je i više nego poželjan. Dok je za govornika potrebno nekoliko sati vežbe kako bi znao što će i kako reći.

2. Ponavljajte prezentaciju naglas

Jobs je vežbao kao da se prezentacija odvija u tom trenutku. Menjao bi ton glasa u zavisnosti od toga o čemu priča, koristio je značajne pokrete kao da prezentuje pred hiljadu ljudi i ulagao je dosta energije kako bi najbolje preneo misao na publiku. Vežbanje i izgovaranje naglas, čak i kada nema nikoga oko vas, je vrlo efikasna tehnika za što bolje održavanje prezentacije.

3. Tražite povratnu informaciju prilikom svakog koraka

Steve Jobs je uvek tražio povratnu informaciju svog izvršnog tima kako bi svaki slajd i svaku rečenicu učinio još boljom. Nakon saslušanih komentara, Jobs bi nastavio sa svojom vežbom i ponovo se uživeo u trenutak prezentovanja. On je bio kao glumac na filmskom setu, vežbajući iznova i iznova dok nije uvežbao onako kako je to zamislio.

4. Zadržite pozitivno raspoloženje

Jobs je znao kada je potrebno da napetost za vreme prezentacije razbije malom dozom dobrog humora. Kocienda u svojoj knjizi navodi kako se za Jobsa znalo da može biti i živahan i smešan, uvek je bio direktan i znao je šta želi da kaže.

Steve Jobs je jednostavno znao da proceni važnost javnog govora čineći tako svoje prezentacije više pozorišnim izvođenjima, a poslovne prezentacije jednim od oblika umetnosti.

11.10.2018.

Strmoglavi pad svetskih berzi, investitori u panici

Na Wall Streetu u sredu su cene akcija pale više od 3 posto, što je njihov najveći dnevni pad od februara, pri čemu su gubitke zabeležili svi sektori jer je rast prinosa na američke državne obveznice podstakao odliv kapitala iz rizičnijih investicija.

Industrijski indeks Dau Džons pao je za 831 bod ili 3,15 posto, na 25.598 bodova, dok je S&P 500 potonuo 3,29 posto, na 2.785 bodova, a Nasdaq indeks 4,08 posto, na 7.422 boda. Najveći dnevni pad S&P 500 i Dow Jones indeksa od 8. februara najviše je posledica višenedeljnog rasta prinosa na državne obveznice.

Juče su prinosi na 10-godišnje obveznice u jednom trenutku dostigli 3,26 posto, najviši nivo u sedam ipo godina, zbog čega raste konkurentnost obveznica u odnosu na rizičnije investicije.

Doduše, kasnije su skliznuli sa tih nivoa, ali investitori se plaše da će se njihov rast nastaviti jer svi poslednji podaci ukazuju na snažan rast američke ekonomije, što bi moglo navesti američku centralnu banku na ubrzanje tempa povećanja kamatnih stopa kako bi sprečila pregrejavanje ekonomije i jačanje inflacije.

Donedavno su se investitori nadali da je ciklus povećanja kamata pri kraju, ali je Fed pre dve sedmice signalizovao da bi kamate mogao povećati i u decembru, već četvrti put ove godine.

Osim toga, monetarne vlasti očekuju da će cenu novca podići još u tri navrata u idućoj godini i još jednom na početku 2020.

Više kamate štete tržištu kapitala

„Tržište analizira koliko bi se dalji rast kamata mogao preliti na realnu ekonomiju u vidu povećanja kamata na hipotekarne kredite, automobilske ili kredite za studente. Ovo što sada vidimo je pozicioniranje tržišta za sporiji rast”, kaže Mona Mahajan, analitičarka u kompaniji Allianz Global Investors.

Investitori se plaše da bi zaoštravanje monetarne politike Feda moglo biti previše agresivno, a takva očekivanja loše utiču na tržište kapitala, na kojem se cene akcija kreću na najvišim nivoima u istoriji, dok s druge strane više kamate podstiču rast prinosa na obveznice, zbog čega raste njihova konkurentnost u odnosu na akcije.

Uz to, više kamate bi mogle izazvati usporavanje rasta ekonomije i umanjiti zarade kompanija.

„Kako će se tržište akcija tome prilagoditi? Smanjenjem cena, a time povećanjem stope povraćaja. Akcije neće imati izbora jer ako ne ostanu konkurentne stopama prinosa na nerizične investicije, investitori će prestati da ih kupuju i okrenuće se obveznicama”, tumači Walter Zimmerman, analitičar u kompaniji ICAP.

Investitore brinu i naznake usporavanja rasta globalne ekonomije, na šta je ovih dana upozorio i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je zbog uvođenja carina i zaoštravanja finansijskih uslova u svetu smanjio procene rasta svetske ekonomije na 3,7 posto u ovoj godini, dok se ranije očekivao rast od 3,9 posto.

Pritom je MMF smanjio procene rasta kako SAD-a, tako i Kine i Evrope u ovoj i narednoj godini.

Skok VIX "indeksa straha"

U međuvremenu, predsednik SAD-a Donald Trump ponovno je zapretio Kini uvođenjem dodatnih carina na 267 milijardi dolara vredan kineski uvoz, što pokazuje da trgovinske tenzije ne popuštaju i što dodatno unosi nesigurnost na tržišta jer bi zarade kompanija mogle da padnu.

Na rast nesigurnosti na tržištima ukazuje jučerašnji skok tzv. VIX "indeksa straha" na Čikaškoj berzi opcija za više od 40 posto, na 22,9 bodova, najviši nivo od aprila. To pokazuje da investitori pojačano osiguravaju svoja portfolija od mogućeg daljeg pada cena akcija, dok povećani obim trgovanja ukazuje na povlačenje s tržišta.

Juče je, naime, na američkim berzama vlasnika zamenilo 9,86 milijardi akcija, dok je prosečni dnevni obim u poslednjih 20 dana iznosio 7,4 milijarde.

Pritom je najveći pad, 4,8 posto, juče zabeležio tehnološki sektor. Komunikacioni, potrošački, energetski i industrijski sektor zabeležili su, prosečni pad cena akcija za više od 3 posto, dok je najmanje, 0,5 posto, pao defenzivni komunalni sektor.

Trump: Mislim da je Fed poludio

„Ovo danas bilo je prilično krvoproliće, jasno je da je pala sklonost investitora prema rizičnijim investicijama, ali malo je mesta za skrivanje. Zlato je malo poskupelo, a VIX indeks znatnije porastao”, kaže Ed Campbell, portfolio menadžer u kompaniji QMA.

Smatra da je to posledica kumulativnog uticaja rasta kamata i strahovanja da bi trgovinske tenzije mogle da naštete poslovnim rezultatima kompanija.

„Videli smo da su se akcije dosad držale prilično dobro dok su kamatne stope rasle, ali sada se pojavljuju pukotine na tržištu. Tržišta se plaše da će Fed biti previše agresivan po pitanju povećanja kamata”, kaže Ed Campbell.

To smatra i predsednik Trump, koji je pre neki dan kazao da Fed prebrzo povećava kamate, s obzirom na to da je inflacija minimalna, a ekonomija snažna.

Juče je, nakon oštrog pada Wall Streeta novinarima kazao da se ne slaže s potezima centralne banke.

„Mislim da je Fed poludeo”, kazao je Trump.

I na evropskim berzama juče su cene akcija su naglo pale. Londonski FTSE indeks skliznuo je 1,27 posto, na 7.145 bodova, dok je frankfurtski DAX potonuo 2,21 posto, na 11.712 bodova, a pariški CAC 2,11 posto, na 5.206 bodova.

Na azijskim berzama u četvrtak su cene akcija oštro pale, kao i na Wall Streetu dan ranije, pa su se "zakucale" na najniže nivoe u 18 meseci. Tako je japanski Nikkei indeks potonuo 4,25%, hongkonški indeks pao je za 3,9%, dok je šangajska berza pala čak 4,25%, na najniži nivo u poslednje četiri godine. Indeks u Sydneyu je pao za 2,74 posto, ispod nivoa od 6000 bodova.

Izdvajamo
09.10.2018.

Objavljena lista kompanija sa najvećim prihodom u jugoistočnoj Evropi

Dvanaest kompanija iz Srbije našlo se među najvećim preduzećima u jugoistočnoj Evropi po prihodima, prema listi TO 100 SEE koju objavljuje SeeNews.

Najveći broj kompanija na listi TOP 100 SEE ima Rumunija, čak 51, a slede je Slovenija sa 13 i Srbija sa 12 preduzeća.

Hrvatska i Bugarska su zastupljene sa 11 i 10 kompanija respektivno, Bosna i Hercegovina ima dve kompanije među prvih 100 u regionu, a Makedoniju predstavlja samo jedna kompanija. 

Druge zemlje u Jugoistočnoj Evropi nisu uspele da uđu na rang listu, a u utakmici za najboljih 100 učestvovalo je ukupno 2.900 kompanija. 

Najbolje rangirana srpska kompanija na listi TOP 100 SEE je Elektroprivreda Srbije, koja je zauzela 10. mesto sa ukupnim prihodima od 2,3 milijarde evra, a prati je Naftna industrija Srbije na 12. mestu i prihodima od 1,9 milijardi evra. 

Fijat-Krajsler Automobili Srbija je na 42. mestu. Čak četiri srpske kompanije drže pozicije od 56. do 59. mesta na rang listi, i to sledećim redosledom - Delez Srbija (56), Telekom Srbija (57), Merkator-S (58) i Srbijagas (59). 

EPS Distribucija se takođe našla među 100 najvećih preduzeća u JIE zauzevši 61. mesto, železara HBIS Grupa Srbija se plasirala na 66. a Nelt na 68. poziciju. 

Na listu je uvršteno 12 novih učesnika među kojima su tri srpske kompanije - pomenuta HBIS Grupa Srbija (66), HIP-Petrohemija (77) i Tigar Tyres (86).

Srpske kompanije, zajedno sa rumunskim, imaju najveći udeo među top 10 najprofitabilnijih. 

Srpsko državno preduzeće HIP Petrohemija je, kako se ističe, najprofitabilnija kompanija među pridošlicama na ovogodišnjoj rang listi SEE TOP 100. 

"Kompanija je ostvarila prošle godine više od 80 odsto prihoda od izvoza. HIP Petrohemija je na četvrtom mestu prvih deset najdinamičnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi po ostvarenom rastu prihoda u 2017. godine", konstatuje SeeNews. 

Još dve srpske kompanije uspele su da uđu u deset najprofitabilnijih kompanija Jugoistočne Evrope - JP Srbijagas (5. mesto) i Telekom Srbija (7. mesto). 

Takođe najveća domaća osiguravajuća kuća "Dunav osiguranje" zauzela je 10. mesto na rang listi TOP 100 osiguravača u Jugoistočnoj Evropi. 

Ukupan prihod učesnika na rang listi TOP 100 SEE dostigao je 113,9 milijardi evra, što je više za 12,5 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Njihova ukupna dobit je porasla čak i više - za 22 procenta, na 4,9 milijardi evra.

Kompletnu brošuru možete pogledati OVDE.

2017 2016 Naziv kompanije / Država Industrija Ukupan prihod 2017 Odnos sa prethodnom godinom Neto dobit / gubitak 2017 Neto dobit / gubitak 2016
1 1 Automobile-Dacia SA Romania Automobiles 5 025 11.62% 115.7 100.5
2 2 Petrol d.d. Slovenia Petroleum/Natural Gas 3 791 17.94% 64.3 43.7
3 4 OMV Petrom SA Romania Petroleum/Natural Gas 3 531 16.89% 515 199.9
4 3 OMV Petrom Marketing SRL Romania Petroleum/Natural Gas 3 264 4.28% 68.8 84.9
5 5 Lukoil Neftochim Burgas AD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 2 962 28.79% 155.4 60.9
6 12 Aurubis Bulgaria AD Bulgaria Metals 2 638 56.83% 201.2 100.6
7 9 Rompetrol Rafinare SA Romania Petroleum/Natural Gas 2 487 28.59% 89.8 15.4
8 13 GEN-I d.o.o. Slovenia Petroleum/Natural Gas 2 456 48.28% 13.5 8.6
9 8 INA d.d. Croatia Petroleum/Natural Gas 2 440 21.77% 189.8 21.2
10 7 JP Elektroprivreda Srbije. Serbia Electricity 2 316 6.38% 28.8 71.2
11 6 Kaufland Romania SCS Romania Wholesale/Retail 2 177 4.24% 143.9 143.9
12 15 Naftna Industrija Srbije AD Serbia Petroleum/Natural Gas 1,953 21.20% 235.3 130.6
13 10 Rompetrol Downstream SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 942 9.49% 36.2 13.7
14 11 British American Tobacco (Romania) Trading SRL Romania Food/Drinks/Tobacco 1 920 8.80% 65.6 148.1
15 19 Holding Slovenske Elektrarne d.o.o. Slovenia Electricity 1 659 28.21% 19.7 44.4
16 New Star Assembly SRL Romania Automobiles 1,620 353.42% 52.8 11.6
17 14 Natsionalna Elektricheska Kompania EAD Bulgaria Electricity 1 605 1.90% 3.5 -65.8
18 29 Revoz d.d. Slovenia Automobiles 1 594 46.79% 34.8 15.9
19 17 Johnson Matthey DOOEL Macedonia Chemicals 1 485 10.34% 96.8 121.3
20 20 Carrefour Romania SA Romania Wholesale/Retail 1 477 18.61% 45 36.1
21 21 Lidl Discount SRL Romania Wholesale/Retail 1 415 16.85% 75.7 47.9
22 23 Dedeman SRL Romania Wholesale/Retail 1 384 21.15% 190.8 157
23 16 Lukoil-Bulgaria EOOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 1 375 -2.07% -3.1 -2
24 22 Lukoil Romania SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 283 11.31% 18.4 -3.6
25 25 Krka d.d. Slovenia Pharmaceuticals 1 228 6.44% 153.7 102.9
26 New Konzum d.d. Croatia Wholesale/Retail 1 217 -13.42% -525.2 -246
27 18 Poslovni Sistem Mercator d.d. Slovenia Wholesale/Retail 1 199 -10.62% -203.7 -77.4
28 32 MOL Romania Petroleum Products SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 184 15.27% 39.3 33.7
29 24 Hrvatska Elektroprivreda d.d. Croatia Electricity 1 174 -0.21% 48.4 175.2
30 27 Orange Romania SA Romania Telecommunications 1 174 8.85% 68.5 84.5
31 31 Engie Romania SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 131 7.95% 72.4 81.4
32 30 Auchan Romania SA Romania Wholesale/Retail 1 123 6.51% 16.1 -5.3
33 43 Ford Romania SA Romania Automobiles 1 080 27.81% 20.5 6.4
34 41 Romgaz SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 074 25.19% 398 225.6
35 28 E.ON Energie Romania SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 070 -0.49% 15.5 38.2
36 36 Mega Image SRL Romania Wholesale/Retail 1 058 13.59% 43.3 29.7
37 34 Petrotel - Lukoil SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 049 8.03% 48.3 65.9
38 44 Profi Rom Food SRL Romania Wholesale/Retail 1 046 24.61% 28.1 27.9
39 55 Arcelormittal Galati SA Romania Metals 1 041 39.27% -32.9 -59.8
40 New Prvo Plinarsko Drustvo d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 1,028 134.11% 33.7 23.8
41 35 Metro Cash & Carry Romania SRL Romania Wholesale/Retail 1 023 8.55% 24.9 22.8
42 26 FCA Srbija DOO Serbia Automobiles 992.8 -13.92% 18 17.2
43 38 Lek d.d. Slovenia Pharmaceuticals 964.6 7.05% 83.2 74.8
44 50 Complexul Energetic Oltenia SA Romania Electricity 937.5 18.76% 38.8 -30.8
45 52 Samsung Electronics Romania SRL Romania Electronics 911.6 16.07% 13.5 12
46 New Interenergo d.o.o. Slovenia Electricity 893.8 139.87% 2.9 -9.7
47 45 Kaufland Bulgaria EOOD & Co KD Bulgaria Wholesale/Retail 887 4.27% 39.8 45
48 47 Selgros Cash & Carry SRL Romania Wholesale/Retail 871.5 7.86% 10.5 5.6
49 54 Autoliv Romania SRL Romania Automobiles 862.2 11.53% 24.3 25.1
50 46 RCS & RDS SA Romania Telecommunications 858 4.67% 63.2 -13.1
51 48 Vodafone Romania SA Romania Telecommunications 845.3 5.53% 12.7 41.7
52 60 Gorenje d.d. Slovenia Electronics 844.3 15.28% 0.473 3.7
53 37 Electrica Furnizare SA Romania Electricity 844 -6.58% 0.336 38.7
54 40 Mediplus Exim SRL Romania Wholesale/Retail 839.4 -2.56% 10.2 22.6
55 49 Hrvatski Telekom d.d. Croatia Telecommunications 833.8 2.07% 111.9 120.3
56 63 Delhaize Serbia DOO Serbia Wholesale/Retail 819.8 12.55% 36.1 10.3
57 57 Telekom Srbija AD Serbia Telecommunications 794.2 0.16% 123.2 123.2
58 39 Mercator-S DOO Serbia Wholesale/Retail 787.9 -9.93% -58 -14.6
59 71 JP Srbijagas Serbia Petroleum/Natural Gas 759.7 18.85% 141.6 17.6
60 73 IMPOL d.o.o.. Slovenia Metals 751.6 27.57% 19.6 15.4
61 59 EPS Distribucija DOO Serbia Electricity 733.5 -5.16% 20.3 -3
62 80 Dante International SA Romania Wholesale/Retail 717.8 33.57% -23.9 -18.8
63 61 OMV Petrom Gas SRL Romania Petroleum/Natural Gas 714.7 4.25% 11.8 16.3
64 58 Hidroelectrica SA Romania Electricity 712.9 -2.20% 291.8 270.3
65 70 Altex Romania SRL Romania Wholesale/Retail 710.3 18.61% 10.4 8.8
66 New HBIS Group Serbia Iron & Steel DOO Serbia Metals 695.3 101.58% 0.021 10.7
67 65 Continental Automotive Products SRL Romania Rubber/Rubber Products 687 7.11% 149.7 166.4
68 69 Nelt Co DOO Serbia Transportation 669 3.12% 11.3 7.9
69 64 Telekom Slovenije d.d. Slovenia Telecommunications 662.6 -2.15% 1.7 40.5
70 76 Renault Commercial Roumanie SRL Romania Automobiles 661 20.05% 10.4 6.7
71 72 Transelectrica SA Romania Electricity 660.9 11.88% 6.1 60
72 66 CEZ Elektro Bulgaria AD Bulgaria Electricity 649.7 -0.12% 18.6 0.342
73 68 REWE (Romania) SRL Romania Wholesale/Retail 647.5 4.68% 4.1 5.2
74 56 ADM Romania Trading SRL Romania Agriculture 641.2 -13.71% 3.4 -7.1
75 74 Ameropa Grains SA Romania Agriculture 640.3 11.94% 6 3.2
76 67 Farmexpert D.C.I. SRL Romania Automobiles 565.0 14.54% 6.7 7.6
77 New Hip - Petrohemija AD Serbia Chemicals 636.3 103.67% 342.5 -42.7
78 79 Porsche Romania SRL Romania Automobiles 634.2 17.93% 23.1 23.2
79 77 Petrol d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 625.9 10.15% 8.1 13.1
80 84 OMV Slovenija d.o.o. Slovenia Petroleum/Natural Gas 621.8 14.52% 21.8 21
81 78 Pliva Hrvatska d.o.o. Croatia Pharmaceuticals 619.3 2.61% 68.9 73.4
82 62 CFR SA Romania Transportation 618.4 -9.49% 33.1 110.4
83 89 Hella Romania SRL Romania Automobiles 618 22.26% 30.4 34.7
84 87 Lidl Hrvatska d.o.o. k.d. Croatia Wholesale/Retail 617.9 16.05% 35.6 32.1
85 75 Takata Romania SRL Romania Automobiles 616.2 9.45% 10.3 24.8
86 New Tigar Tyres DOO Serbia Rubber/Rubber Products 611.2 60.81% 87.3 53.2
87 86 Alro SA Romania Metals 592.8 14.31% 68.2 14.8
88 88 JP Elektroprivreda BiH d.d. Bosnia and Herzegovina Electricity 590.6 11.68% 0.317 6.6
89 93 Michelin Romania SA Romania Rubber/Rubber Products 584.7 19.46% 11 22.8
90 85 Fildas Trading SRL Romania Wholesale/Retail 579.8 10.27% 22.2 20.7
91 90 Bulgargaz EAD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 576.2 11.19% 4.8 18.8
92 42 HEP-Operator Distribucijskog Sustava d.o.o. Croatia Electricity 575.7 -34.65% 90.5 88.3
93 New Cofco International Romania SRL Romania Agriculture 565.1 103.59%% 2.4 3.4
94 91 Plodine d.d. Croatia Wholesale/Retail 564.3 9.59% 14.7 10.1
95 New Saksa OOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 553.3 28.50% 5.7 5.9
96 82 Express Logistic and Distribution EOOD. Bulgaria Wholesale/Retail 546.6 -0.02% -5.2 1.9
97 New Astra Bioplant EOOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 543.2 39.89% 1 5.8
98 99 Bingo d.o.o. Tuzla Bosnia and Herzegovina Wholesale/Retail 531.8 13.57% 37 34.5
99 New Crodux Derivati Dva d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 522.5 38.91% 11.9 7.7
100 New Porsche Slovenija d.o.o. Slovenia Automobiles 515.5 13.61% 11.7 11
10.10.2018.

Značaj savremenih Data centara u poslovanju

Savremeni Data centri predstavljaju osnovu današnjeg poslovanja. Rad gotovo svake kompanije u najvećoj meri zavisi od pouzdanosti i raspoloživosti njenog informacionog sistema. Protok i dostupnost podataka neophodnih za funkcionisanje firme su od krucijalne važnosti i ti podaci se moraju prenositi i skladištiti bez gubitaka.

Zbog toga svaka karika u lancu prenosa podataka, njihovog skladištenja (čuvanja) i procesiranja je od kritične važnosti. Data centri su jedna od najbitnijih karika u procesrianju podataka, jer informacije i podaci moraju biti dostupni pravim osobama u pravo vreme, a to će biti moguće jedino ako se obezbedi pouzdana i bezbedna IT infrastruktura.

U slučaju prekida ili havarije informacionog sistema, rad kompanije može biti kompletno zaustavljen. Zbog toga je neophodno uspostaviti pouzdanu i bezbednu IT infrastrukturu i minimizirati šanse za njen prekid. To znači da se za informatičku opremu i sisteme za skladištenje podataka moraju obezbediti visoki standardi koji garantuju stabilan rad i punu funkcionalnost uz odgovarajuće mikroklimatske uslove i redudantnost kablovskog povezivanja i napajanja.

Data centri, dakle, imaju nezaobilaznu ulogu u nesmetanom funkcionisanju kompanije.

Najsavremeniji Data centar u regionu

U današnjem svetu elektronskog poslovanja velika pažnja posvećuje se efikasnom načinu upravljanja, analize, obrade i čuvanja podataka kako bi u svakom trenutku neophodne informacije bile sigurne i na raspolaganju zaposlenima u kompaniji. Osnovni preduslov za prilagođavanje velike količine podataka potrebama svakodnevnog poslovanja su dostupnost i bezbednost podataka, jer poslovanje gotovo svake kompanije u najvećoj meri zavisi od pouzdanosti i raspoloživosti njenog informacionog sistema.

U skladu sa tim, savremeni Data centri za procesuiranje, skladištenje i čuvanje podataka predstavljaju osnovu današnjeg poslovanja. Međutim, projektovanje i izrada internih Data centara podrazumeva značajne investicije u okviru IT sektora, što za većinu kompanija ne predstavlja isplativo i praktično rešenje.

I u Srbiji se se više prepoznaje potreba za efikasnim upravljanjem i održavanjem velike količine podataka. mts je kao odgovor na potrebe svojih korisnika, izgradio jedan od najsavremeninijih Data centara u regionu.

mts Data centar, projektovan i opremljen u skladu sa Tier 3/4 standardima, smešten je u centru Beograda na više od 2000 metara kvadratnih tehničkog prostora i može Vam ponuditi:

• Posebno projektovan prostor u skladu sa svetskim standardima;
• Kontinuirano napajanje, sa rezervnim dizel generatorom;
• Kontrolu klimatskih uslova;
• Video nadzor 24/7;
• Direktan, brz i efikasan pristup celokupnoj ponudi naših ICT servisa;
• Sve vrste povezivanja i umrežavanja;
• Efikasno rešenje za kolokaciju/hosting;
• Carrier neutral koncept usluga.

Zašto mts?

mts, kao kompanija koja upravlja najvećom ICT infrastrukturom u zemlji, uključujući i data centre, ima i najviše iskustva u ovoj oblasti. mts među korisnicima ICT servisa ima najveći broj kompanija koje posluju na tržištu Srbije. Među ovim kompanijama su, kako male kompanije, sa samo desetak zaposlenih, tako i velike kompanije sa nekoliko hiljada zaposlenih. Svi servisi mts su prilagođeni izuzetno različitim tipovima kompanija i omogućavaju da se svi njihovi zahtevi poštuju.

U domenu povećanja kvaliteta usluga, proces unapređenja se ogleda u prilagođavanju i sertifikaciji kompanije ISO standardima, koji bi trebalo da dovedu do garantovanja najkvalitetnije usluge u nivou najboljih svetskih kompanija na ICT tržištu.

02.10.2018.

Scrum - Umetnost postizanja duplo više za upola manje vremena

Ako ste ikada bili iznenađeni koliko se brzo svet menja, Scrum je jedan od razloga zašto je tako. Zabeležene produktivnosti poslovanja su i do 1200%, a ne postoji uverljivije obrazloženje i objašnjenje od onoga koje je dao Džef Saterland, čovek koji je pre više od 20 godina sastavio prvi Scrum tim.

U BUDUĆNOSTI, ISTORIČARI ĆE SE OSVRNUTI NA LJUDSKI NAPREDAK I NAPRAVIĆE PODELU NA "PRE SCRUM-A" "POSLE SCRUM-A"!

Scrum je već pustio svoje korene u većini svetskih vrhunskih tehnoloških kompanija kao što su Google, Amazon, Apple i Valve i sada počinje da se širi na svaku oblast u kojoj se lideri bore sa zahtevnim projektima.


Zašto treba da pročitate ovu knjigu?

Daće vam pregršt rešenja kako da ubrzate svoje timove i projekte, pronađete svrhu i dostignete transcedentnost u svom radu. Poželećete da primenite ovaj model na apsolutno sve oblasti svog života! Bez obzira u kojoj industriji radite, da li razvijate novu tehnologiju koja će promeniti svet ili novi sistem obrazovanja, tražite novi način za hranjenje gladnih, želite da izgradite stabilne temelje u svojoj porodici ili vam je jednostavno potrebna bolja organizacija rada, ova knjiga će vam pomoći da postignete ono što drugi ljudi smatraju nemogućim.


„Odlično napisana knjiga koja će vas uvesti u Scrum metodologiju i objasniti ono najvažnije, a to je odgovor na pitanje: Zašto primenjivati Scrum? Takođe, navešće vas da razmišljate kako da primenite Scrum u svom poslu, dok autor, osnivač Scrum-a, daje i te savete. Verujem da će svaku osobu ova knjiga navesti da ponovo razmisli o ustaljenim praksama koje po običaju koristimo tokom raznih projekta.”
— Marko Jevtić, Executive Producer, Nordeus

„Ova izvanredna knjiga treba da bude deo arsenala svakog uspešnog Scrum tima. Ako ste se ikad dvoumili da li je Scrum pravi izbor za vaš biznis, ova knjiga će vas definitivno nadahnuti i inspirisati da nastavite ka ostvarenju vaših ciljeva uz primenu ovog frameworka.”
— Zoran Vujkov, Agile Coach, Puzzle Software

„Ovo nije knjiga namenjena isključivo ljudima koji rade sa development timovima, ovo je štivo i za sve one koji žele da poboljšaju način na koji rade, čak i ako pod radom mislimo na organizaciju sopstvenog venčanja ili renoviranje kuće.”
— Predrag Rajković, Lean UX coach & experienced Scrum professional

„Ova izvanredna knjiga predstavlja novi način da uprostite svoj život i posao, bolje se fokusirate i uradite više toga za manje vremena nego što ste mislili da je moguće.”
— Brajan Trejsi, autor bestselera Pojedi tu žabu i Ciljevi

„Džef Saterlend je za šire narodne mase napisao esenciju Scrum-a. Ova knjiga uzdiže Scrum, alat za popravke, na nivo načina života.”
— Hirotaka Takeuči, profesor menadžmenta, Harvard Business School

„Džef Saterlend je upotrebio očigledne, ali retko primenjivane principe kvalitetnog napredovanja, dizajna fokusiranog na korisnika i lean razvoja da bi izgradio proces koji dramatično poboljšava produktivnost i u isto vreme umanjuje frustracije zaposlenih uobičajenim korporativnim besmislicama. Ova knjiga najbolje opisuje kako taj proces može da funkcioniše u mnogim granama privrede.”
— Džefri Pfefer, profesor, Stanford Business School i koautor knjige The Knowing-Doing Gap


Kratak sadržaj

Uvod

Prvo poglavlje: Način na koji svet funkcioniše je neispravan
Drugo poglavlje: Poreklo Scruma
Treće poglavlje: Timovi
Četvrto poglavlje: Vreme
Peto poglavlje: Pravljenje škarta je zločin
Šesto poglavlje: Planirajte realno, ne nemoguće
Sedmo poglavlje: Sreća
Osmo poglavlje: Prioriteti
Deveto poglavlje: Promenite svet

Zahvalnice
Dodatak: Primenjivanje Scrum-a – Kako početi
Izvori



DŽEF SATERLAND je ko-kreator Scrum-a i vodeći svetski ekspert na polju razvoja ovog modela i njegove implementacije u sve oblasti poslovanja. Metodologija koju je 1993. razvio a 1995. godine uveo zajedno sa Ken Švaberom, usvojio je veliki broj softverskih kompanija širom sveta.

Džef insistira na tome da se Scrum model rada može primenjivati i u kompanijama koje nisu samo softverske, zbog čega ga je ovom knjigom prilagodio i ostalim industrijama, kao što su ekonomija, zdravstvena nega, telekomunikacije, obrazovanje...

Kao direktor Scrum Inc. kompanije i viši savetnik kapitalnog, investicionog fonda OpenView Venture Partners-a, Džef postavlja viziju za uspeh sa Scrum-om.

Sa dubokim razumevanjem poslovnih procesa koji potiču iz njegovog višedecenijskog iskustva na pozicijama generalnog i tehničkog direktora u čak 11 kompanija, Džef je zaista genije da opiše ogromnu organizacionu prednost Scrum-a i ono što je potrebno za stvaranje visoko produktivnih timova.

Autor: Džef Saterland
ISBN: 978-86-6303-036-7
Izdavač: Finesa
Godina: 2018.
Opšte informacije: Meki povez, 248 str., 14,5 cm x 20,5 cm
Jezik: Srpski jezik
Link: iLearn.rs

IT
05.10.2018.

Sedam godina bez Stevea Jobsa - Životni put najvećeg tehno revolucionara našeg doba

Neki ga zovu vizionarom, neki biznismenom oštrog jezika i bez skrupula, ali se svi slažu da svet računara bez njega ne bi bio isti - 5. oktobra obeležavamo sedmu godišnjicu smrti Stevea Jobsa, osnivača Applea i dizajnera iPhonea.

Mladi Steve Jobs

Steven Paul Jobs je rođen 24. februara 1955. u San Franciscu. Njegovi nevenčani biološki roditelji Joanne Schieble i Abdulfattah Jandali dali su ga na usvajanje, a usvojili su ga Paul i Clara Jobs, mladi par niže srednje klase koji se u predgrađe Mountain View doselio svega nekoliko godina ranije.

Steve je detinjstvo proveo inspirisan mašinama i elektronikom. Mountain View se, naime, nalazi u blizini Silicijumske doline - što znači da je komšiluk činilo puno inženjera koji su vikendima u garažama eksperimentisali sa elektronikom.

Jobs je jednog od najbitnijih kolega u svom životu, Stevea Wozniaka, upoznao u srednjoj školi.

Nakon što su ga roditelji upisali na ceoma skup univerzitet Reed, prvu godinu je elegantno pao pa se nakon toga pridružio hipijevskoj komuni u Oregonu, u kojoj se, između ostalog, bavio branjem jabuka. Nakon kasnijeg putovanja u Indiju, Steve se vratio u SAD i pokazao povećan interes za aktivnosti kolege Wozniaka.

Jobs i Wozniak su 1. aprila 1976. osnovali kompaniju koja se bavila izradom elektronskih ploča za personalne računare.

Njeno ime bilo je Apple Computer.

Prvi milioni i prvi problemi

Nakon uspeha Applea I, Wozniak je napravio drugi računar koji se može nadograđivati i koji podržava prikaz u boji. Zahvaljujući finansiranju i nepokolebljivoj viziji, Apple II je postao velik hit, a milioni ljudi širom sveta koristili su novi računar opremljen izuzetnim programom za tabele pod imenom VisiCalc.

Apple je uskoro postao javna kompanija – u decembru 1980., svega četiri godine nakon osnivanja, Jobs i Wozniak postali su milioneri.

Rad u Appleu pokazao se kao veliki izazov za čoveka koji nije sklon tuđim predlozima. Jobs je zbog inženjerskog neiskustva izbačen iz razvoja računara koje je dobilo ime po njegovoj prvoj ćerki Lisi, pa je iz čistog prkosa okupio svoj tim i odlučio da napravi računar koji radi isto što i Lisa, samo za puno nižu cenu. Taj računar će imati miš, grafički interfejs i tastaturu – revolucionarne alate za koje je Jobs prvi put čuo tokom posete Xerox PARC-u.

Lisa se pokazala preskupom i neefikasnom, što je Apple prisililo da Jobsa i njegov Macintosh prihvate kao jedini spas.

Odlazak iz Applea i uspeh s Pixarom

Uprkos prilično dobroj TV reklami i inicijalno dobroj prodaji, Macintosh je bio neuspešan i doveo je do velikih sukoba unutar firme. Jobs je bio uveren da je svojim računarom spasio kompaniju, što ga je dovelo u sukob s odborom direktora koji su izglasali ukidanje ovlašćenja Jobsu i, iako je ostao u upravnom odboru, nije imao pravo glasa.


Jobsu je to bio veoma bolan udarac. Napustio je kompaniju, prodao akcije Applea, osnovao drugu firmu pod imenom NeXT, napravio računar za 10.000 dolara koji podržava programiranje objektima, slabo ga prodavao, proizveo drugo koje košta 3000 dolara i nakon toga zaključio da prodaja hardvera nije stvar kojom se firma treba baviti. Godine 1993. NeXT je bio prošlost, ali Jobs je imao drugi fokus – suprugu Lauren i sina Reeda.

I onda je u prvi plan stigao Pixar.

Jobs je još u eri Apple Computersa flertovao sa kupovinom studija za digitalnu animaciju koji je u osamdesetim godinama bio u vlasništvu Lucasfilma, međutim kako je u to vreme George Lucas prolazio kroz prilično skup razvod, trebalo mu je novca, a Jobs je sedeo na milionima.

Motivacija probuđena Oscarom za kratki animirani film 'Tin Toy' Jobsu je dala ideju da će se pomoću Pixara prodavati i njegova nova platforma za računarsku grafiku i animaciju. Nažalost, ni Pixar ni uređaji nisu pronašli svoju publiku, što je Jobsa, koji je bio veoma tvrdoglav, podstaklo da pokuša da na bolji način unovči potencijal kompanije. Pixar je preživljavao na animiranim reklamama sve dok nije došao presudni dan koji je celu stvar okrenuo naglavačke.

Toy Story

Rezultat vrlo unosnog ugovora je dugometražni animirani film 'Toy Story', koji je nakon dolaska u bioskope u novembru 1995. godine Jobsu, jer je imao osamdeset posto učešća u Pixaru, zaradio puno novca. Jobs je nakon neviđenog uspeha filma vredeo 1,5 milijardi dolara - pet puta više nego što je imao kad je osamdesetih bio na čelu Applea.

Stiže doba iMaca

Apple je u međuvremenu manje-više propadao. Tokom vladavine Windowsa 95, Microsoftove kopije Mac OS-a koja je, za razliku od spomenutog, radila kako treba, situacija nije bila sjajna. Novi izvršni direktor Gill Amello je želeo novi operativni sistem, Jobs ga je ponudio... ali samo u paketu s celom NeXT kompanijom, koju je prodao za 400 miliona dolara.

Steve Jobs se vratio, ali to nije bilo dovoljno da spase kompaniju koja je beležila velike gubitke. Jobs je, uhvativši priliku, u godinu i po dana svrgnuo celi upravni odbor.

Ono što je sledilo bile su velike promene za Apple.

Godine 1996., uvođenjem novog računara iMac, Jobs je uspešno usmerio reflektor javnosti prema kompaniji koju je davno osnovao. Šareno kućište računara i Jobs na čelu kompanije privukli su brojne programere, pa su do 1999. proizveli nekoliko vrhunskih proizvoda – iMac u vedrim bojama i MacBook, njihov prvi laptop.

Koliko god sve ovo dobro zvučalo, pitanje je bilo kako prodavati Mac u svetu u kome postoji hrpa konkurenata? Rešenje koje je izabrao Jobs u to vreme nije bilo popularno, ali ga je svejedno sproveo – kompanija je otvorila sopstvene prodavnice.

A onda je nastupila iPod revolucija

Tek u 2001. Jobs je shvatio da se zarobio u softverskoj industriji i da obrada videa nije jedini način na koji se može zaraditi. Tržište prenosnih mp3 playera bilo je ograničeno, a svi prisutni uređaji bili su ružni. Kako bi doskočio tome, Jobs je napravio mali eksperiment i odlučio da stvori prenosni player iz Applea pod imenom iPod.

Uređaj su, iako je bio ograničen na Appleov softverski sistem, vlasnici PC-ja kupovali i hakovali kako bi radio i na njihovom operativnom sistemu. Da, ovaj proizvod je imao visoki potencijal da postane bestseler.

Sve što je Jobsu trebalo je usluga koja će Appleu doneti još novca. U dogovoru s izdavačkim kućama, 2003. je pokrenuo iTunes Store – prodavnicu za legalno skidanje muzike koja je u prvih nedelju dana prodala milion pesama, pa je svega šest meseci nakon dolaska na Mac stigao i na PC, otvorivši vrata usluzi za daleko veći broj ljudi.

Do 2006. iPod revolucija podstakla je izlazak još četiri iPod uređaja, a to su bili iPod Nano, iPod Mini, iPod Shuffle i iPod Video. Za razliku od Maca, koji je držao pet posto tržišta personalnih računara, iPod je držao 80 posto tržišta mobilnih muzičkih plejera i direktno je uticao na popularizaciju platforme Mac.

Apple i Jobs su znali šta im je činiti.

Nakon dolaska novog šefa Disneyja (odlazak starog, s kojim je Jobs imao problema, delom je sam podstakao) Pixar je prodat Disneyju za 7,4 milijarde dolara u akcijama.

iPhone preokreće svet naglavačke

Podstaknut uspehom iPoda i iTunesa, Jobs je 2003. pokrenuo tajni projekt izrade prvog tablet računara, ali rešenja koja je njegov tim razvio podstakla su ga da ode korak dalje i napravi mobilni uređaj s ekranom osetljivim na dodir. Premijera iPhonea održana je tokom Macworlda 9. januara 2007. i smatra se jednom od najboljih prezentacija koje je Jobs održao.


iPhone je svet mobilne telefonije okrenuo naglavačke. Ne samo da je Jobsov dogovor s pružaocima usluge tražio da plaćaju Appleu procenat mesečnih pretplata u zamenu za ekskluzivnost, već im je bilo zabranjeno da instaliraju sopstveni softver i da lepe svoje brendove na uređaj. Apple iPhone je zaista bio priča za sebe.


Godine 2007. iPhone i iPod bili su toliko popularni da je Jobs promenio ime kompanije iz Apple Computer inc. u Apple inc. isključivo zato što su odnosu prodaja Appleovih prenosnih plejera i telefona uveliko nadmašili prodaju njihovih računara.

Prodaja uređaja postigla je novi novu 2008., kada je Apple doneo jeftiniji iPhone 3G i uveo revolucionarnu prodavnicu Apple App Store. Kao što je pre nekoliko godina to napravio s iPodom, Jobs je pokušao da ograniči ekosistem aplikacija isključivo na one koje dolaze iz samog Applea, ali popularnost i pritisak bili su toliko veliki da je u jednom trenutku popustio i u martu 2008. omogućio spoljnim programerima da razvijaju softver za iPhone, čime je zauvek promenio istoriju mobilnih aplikacija.

Apple je ovu odluku nosio kao orden časti – reklamirajući svoju prodavnicu sa aplikacijama u kampanji koja je trajala skoro dve godine.


Uspeh kompanije koju je vodio podudarao se sa zdravstvenim problemima. Jobsu je 2003. dijagnostifikovan redak tumor gušterače, koji je bilo moguće lečiti hirurškim zahvatom, ali je odbijao da napravi bilo šta još devet meseci, nakon čega se priklonio alternativnoj medicini.

Početkom 2004. ipak je odlučio da se podvrgne operativnom zahvatu pa je tokom čuvenog govora na Stanfordu rekao da više nema rak. Nažalost, četiri godine kasnije bilo je više nego očito da mu se zdravlje ne poboljšava.

Jobs se krajem leta 2009. vratio u Apple nakon uspešne transplantacije jetre. Na osnovu službene biografije, imao je još jedan projekat kojim je hteo da osigura budućnost kompanije i koji mu je bio vrlo važan.

Iako se radilo o uređaju koji je nudio skoro sve što i iPhone, mnogi su ga optuživali da je 'još jedan iPod, samo s većim ekranom'. Radilo se o računaru koji bi, ako slušate Apple, jednog dana trebalo da postane zamena za PC svakog prosečnog korisnika.

Ovo su čak i govorile reklame koje su najavljivale 'veliku revoluciju koja je tek započela'.

Godine 2011. Jobs je najavio svoj drugi odlazak iz Applea zbog zdravstvenih poteškoća, ali ni to ga nije sprečilo da predstavi iPad 2, kao i uslugu stvorenu da korisnike računara Mac dodatno zatvori u Appleov softverski ekosistem – revolucionarni iCloud.

Nasleđe i poslednji trenuci

Jobs je, znajući da ovog puta možda neće moći da pobedi rak, odlučio da osigura budućnost Applea osnivanjem Apple Universityja (Univerzitet Apple) pa je angažovao dekana Univerziteta za menadžment u Yaleu.

Izabrao je svog naslednika, kolegu i zamenika Tima Cooka, i postavio temelje onoga što će kasnije predstavljati Apple – pravila i principe koje kompanija mora da sledi. Takođe je započeo planove za izgradnju ogromnog kampusa u Cupertinu koji je završen prošle godine, a nosi ime Apple Park.

Konačno, dizajnirao je veliku jahtu na kojoj će porodica Jobs moći da putuje svetom.

Prezentaciju novog iPhonea 4S 5. oktobra 2011. pratio je iz bolničkog kreveta, a preminuo je istog dana okružen članovima uže porodice.

Što god mislili o Jobsovoj poslovnoj politici i nasleđu, činjenica je da bez njega svet telefona i računara jednostavno ne bi bili isti. Reč je o tehno vizionaru zbog koga danas imamo mobilne uređaje velikog ekrana, tehnologiju clouda i tablet računare.

Steve Jobs s punim pravom spada među vizionare koji su zauvek promijenili svet potrošačke elektronike.

Najčitanije prethodne nedelje