Najčitanije

07.08.2018.

Brisel odobrio kineskom Hisenseu preuzimanje Gorenja

Evropska komisija je odobrila danas kineskoj "Hisense Grupi" kupovinu "Gorenja", slovenačkog proizvođača aparata za domaćinstvo, ocenivši da to preuzimanje neće poremetiti tržišnu konkurenciju.

Kako prenosi agencija STA, Komisija je pre svega konstatovala da obe kompanije proizvode i snabdevaju tržište krupnom "belom tehnikom", kao što su frižideri ili štednjaci.

- Komisija je zaključila da predložena transakcija neće izazvati zabrinutost u pogledu konkurencije imajući u vidu ograničene tržišne pozicije dveju kompanija zajedno i činjenicu da će veliki broj konkurenata ostati na tržištu i posle transakcije - navodi se u odluci EK.

Kineska kompanija "Hisense Houm Aplajens Holding" (Home Appliance), sa sedištem u Luksemburgu, kupila je više od 95 odsto akcija "Gorenja" po ceni od 12 evra po akciji, čime je ukupna vrednost transakcije dostigla iznos od 293 miliona evra.

"Hisense", za čiju se ponudu opredelio menadžment slovenačke kompanije, obavezao se da će sačuvati brend "Gorenje" i zadržati zaposlene u Velenju. Ta fabrika će postati Hisenseov centar za istraživanje i razvoj i glavna proizovodna tačka u Evropi.

Očekuje se da će slovenačka Komisija za zaštitu konkurencije doneti svoju odluku o ovoj akviziciji do jeseni.

Visoka cena odraz želje za tržištem EU

Podsetimo da je 27. juna ove godine Hisensovu ponudu za preuzimanje prihvatilo 94 odsto akcionara "Gorenja". Direktor brokerske kuće Ilirika koja upravlja postupkom prodaje Igor Štemberger tada je rekao da su mnogi akcionari odlučili da prodaju akcije zbog dobre cene koju nudi kineski kupac, a koji je krajem maja ponudio 12 evra za svaku deonicu, procenivši tako vrednost "Gorenja" na 293 miliona evra.

"Gorenje" na svom zvaničnom sajtu, pak, objavljuje da je i Investicioni fond prihvatio ponudu kineske grupacije "Hisens" i na osnovu toga prodao sve akcije "Gorenja", pa će Kinezi na taj način postati vlasnici kompanije koja, pored Slovenije i Srbije, svoje fabrike ima i u Češkoj, kao i razvojne centre u Švedskoj, Holandiji, Sloveniji i Češkoj, sa ukupno 11.000 zaposlenih.

S druge strane, grupacija "Hisens", koja se bavi se proizvodnjom električnih uređaja, ima proizvodne pogone širom sveta i zapošljava oko 75.000 ljudi. Kinezi najavljuju dodatna ulaganja, zadržavanje imena i sedišta kompanije.

Inače, za "Gorenje" bile su zainteresovane tri kineske kompanije, "Haier", "Hefei Meiling" i "Hisense Electric", a sve tri su dale ponudu za preuzimanje. Analitičari su "Hisenseovu" ponudu ocenili iznenađujuće visokom, smatrajući kako je ona u prvom redu rezultat njihovog interesa za tržište Evropske unije.

Pre ulaska "Hisensa" u "Gorenje" najveći pojedinačni vlasnici kompanije bili su državni fond KAD (16,37 odsto vlasničkog udela), zatim Međunarodna finansijska korporacija, članica grupe Svetske banke (11,8%) i Panasonik (10,74%).

08.08.2018.

Mobing - kako ga prepoznati i kome se obratiti

Radni sporovi traju dve ili tri godine, i preporuka je da osobe koje trpe mobing idu na medijaciju, u Agenciji za mirno rešavanje sporova, kao korak koji je brži i efikasniji, kažu gosti Novog dana. Zaposleni nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, pa trpe mobing, a ključni problem je nedostatak primarne prevencije - na nivou same organizacije.

Mediji periodično ukazuju na probleme zaposlenih, nehumane uslove u kojima rade, pa se upravo na osnovu tih primera postavlja pitanje u kojoj meri se štite zagarantovana prava radnika koja su definisana Zakonom o radu, a naročito ona koja se tiču mobinga.

Mile Radivojević, direktor Agencije za mirno rešavanje sporova pri Ministarstvu rada, kaže da i dalje postoje mnoge nedoumice kod zaposlenih, pa je važno da se građani bolje upoznaju sa svojim pravima i da se u javnosti više o tome govori. Navodi da je Agencija uvela besplatnu telefonsku liniju koja se zove "SOS mobing" 0800 300 601, putem koje građani mogu da se informišu. "Najčešće ljudi nemaju informacije da te radnje koje se vrše nad njima predstavljaju radnje zlostavljanja", navodi Radivojević. Pored poziva, građani mogu i od pravnika u Agenciji da dobiju pravno valjan savet, dodao je.

Govoreći o radnim sporovima, ocenjuje da je sudska praksa slaba. Što se tiče same Agencije, oni su rešavani u postupku arbitraže, kaže gost Novog dana. Ocenjuje da je spor pred Agencijom veoma efikasan, i kaže da arbitri u roku od 30 dana mogu da donesu arbitražnu odluku. Ističe da je to bilo teško - u roku od 30 dana doneti odluku da li je neko mober ili nije. Od pre mesec dana, izmene i dopune zakona su na neki način drugačije regulisale način rešavanja ove vrste sporava, pa smo se vratili na neku vrstu medijacije, i arbitri se trude da dođu do neke vrste sporazuma koji je dobar i za zlostavljano lice i za poslodavca, prenosi.

U jednom periodu su zaposleni mnogo češće donosili odluku da se obrate Agenciji nego da idu na sud, naveo je Radivojević, dodajući da svaki sudski postupak koji se pokrene ima epilog tek posle nekoliko godina, i da su tu problem i troškovi. Ističe da se arbitri trude da svoje odluke zasnivaju na sporazumu.

Psihološkinja Sarita Bradaš kaže da se pod mobingom podrazumevaju akcije prema pojedincu ili grupi od jednog ili više lica koja za cilj imaju da naruše njegov/njihov integritet, dostojanstvo, ličnost sa krajnjom posledicom eliminacije sa radnog mesta.

Kaže da je ključna stvar ovog problema izostanak primarne prevencije - onog što bi trebalo da se dešava na nivou organizacije.

Postoji čitav niz akcija koje preduzima zlostavljač da se izoluje osoba, uskraćuju joj se informacije, izvrgava se podsmehu, ne poziva se na sastanak, navodi. Imali smo situaciju da žena koja je bila knjigovođa, bude prebačena u kamenolom da prebacuje kamen s jedne gomile na drugu, jer joj je muž bio sindikalac, prenosi gošća N1.

Ona ističe da mobing na zaposlenog deluje razarajuće - da dolazi do gubitka samopouzdanja, samopoštovaja, do anksioznosti, depresije, ali i do fizičkih manifestacija kao što su tahikardije, glavobolje, nesanica, agresivnost (usmerena prema drugima ili prema sebi - kao samopovređivanje) povlačenje od drugih, alkoholizam, pušenje...

Psihološkinja ističe i jednu novu pojavu - "strateški mobing" koji vrše upravljačke strukture, najčešće kad dođe do promena u njima, i koje označe neželjene radnike nad kojima se sprovodi mobing. Jedan od načina je uručivanje aneksa ugovora o radu iz meseca u mesec.

Bradaš kaže da su i muškarci i žene jednako zlostavljani, a da svakom mobingu prethodi konflikt od koga sve počinje.

Nataša Nikolić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da je preporuka da lice koje trpi zlostavoljanje na radu piše dnevnik svakodnevnog postupanja prema njemu - kako mu se neko obratio, šta je od njega tražio, da li ga je neko uvredio...

I mi preporučujemo dnevnik, jer često se dešava da u takvim situacijama zaposleni zaborave šta im se sve događalo, dodaje Radivojević.

Dnevnik jeste relevantan dokaz na sudu, kao i iskazi svedoka, drugih zaposlenih, ali kod nas se dešava da oni, često ne žele da se zamere u strahu od gubitka posla, kaže Nikolićeva. Ona ističe da treba otići i u medicinu rada i tražiti izveštaj lekara o psihičkom stanju.

Ukoliko nema svedoka, izjave oštećenog su takođe dokazi, tu su i materijalni dokazi - dokumentacija, lekarska dokumentacija, mejl prepiska, svaki drugi materijalni akt koji može da bude pravno valjan dokaz kojim može da se donese sudska odluka, dodaje Radivojević.

Nikolićeva ističe da zakon daje mogućnost svakom licu da ima pravo da podnese zahtev za zaštitu na radu, i postupak po tom zahtevu je hitan, a poslodavac je dužan da da spisak posrednika koji bi mogli da posreduju u tom slučaju.

Zaposleni odlaze u medicinu rada, uzimaju izveštaj o svom psihičkom stanju, i imaju pravo na odbijanje da rade, kaže Nikolićeva. O tome treba da obaveste poslodavca, da odbijaju da rade, i od tada su zaštićeni od otkaza dok postupak posredovanja traje, dodaje.

"Radni sporovi traju dve ili tri godine, uvek je preporuka da se ide na medijaciju, kao korak koji je brži i efikasniji, a i samo rešavanje problema je efikasnije nego sačekati sudsku odluku", navodi Nikolićeva.

Govoreći o seksualnom uznemiravanju, kaže da ono spada i u mobing, ali može da ima i opis krivičnog dela.

Polno uznemiravanje može da bude i neslana šala koja ima polnu konotaciju, zahtevi za ličnim podacima koji zaposleni nije dužan da da, davanje zadataka mimo radnog vremena, ucena da će ostati bez posla, poziv na seksualni čin, poziv na ručak ili kafu van radnog vremena, nabraja gošća Novog dana.

Pod polno uznemiravanje se podvodi i pričanje "masnog" vica, a ukoliko se osobi koja ga govori stavi do znanja da povoj drugoj to smeta, ističe Nikolićeva.

Opšti je utisak u našem društvu da treba da ćutimo i trpimo, zbog posla, a nereakcija je podstrek zlostavljačima da nastave dalje, saglasni su gosti Novog dana.

IT
13.08.2018.

Gugl prati vaše kretanje - želeli vi to ili ne

Američka tehnološka kompanija Gugl beleži vaše kretanje čak i kada se eksplicitno izjasnite da to ne čini. Istraživanje Asošiejted presa pokazuje da korišćenje Gugl servisa preko android uređaja i ajfona omogućava kompaniji da zabeleži mesta na koja idete tokom dana, čak i ako ste aktivirali podešavanje za privatnost koje bi trebalo da ih spreči u tome.

Gugl čuva podatke o mestima sa zabeleženim datumom i vremenom kad god se aplikacija "mape" jednostavno otvori. Kad pokrenete aplikaciju za dnevnu vremensku prognozu, ona automatski definiše približno mesto na kom se nalazite. Neke pretrage koje nemaju nikakve veze sa lokacijom, utrvđuju precizne koordinate vašeg Gugl naloga u opsegu do čak jedne kvadratne stope (0,09 metara kvadratnih).

Problem privatnosti pogađa dve milijarde korisnika android uređaja i stotine miliona korisnika ajfona u svetu koji se oslanjaju na Gugl mape ili pretrage.

02.08.2018.

Prijava za Startap akcelerator do 15. septembra - Francuska podrška razvoju novih biznis ideja

Francusko-srpska privredna komora pozvala je i ove godine sve startapove ili pojedince koji planiraju da pokrenu startap preduzeće da se prijave za program besplatne jednogodišnje mentorske podrške – "Startap akcelerator". Kako bi omogućila što većem broju startapova da konkuriše za ovaj progam, Komora je odlučila da produži rok prijave do 15. septembra.

Francusko-srpska privredna komora već je realizovala ovaj program prošle godine, kada su putem konkursa odabrana dva startapa – Car:Go, mobilna aplikacija za naručivanje auto-prevoza sa vozačem, kao i PetGuards, onlajn platforma za čuvanje kućnih ljubimaca. Tokom protekle godine, osnivače ova dva startapa savetovali su direktori nekih od najvećih francuskih kompanija u Srbiji, a dobijali su mentorsku podršku kada je reč o svim aspektima poslovanja: pravnim, marketinškim, finansijskim i slično. Takođe, stekli su pravo i na članstvo u Komori i time proširili mrežu kontakata. Startapi su tako uvećali svoju vidljivost, stekli veći broj klijenata i proširili broj saradnika. 

I ove godine će biti odabrano do tri startap preduzeća ili tri tima koji će u narednih godinu dana, besplatno, savetovati članovi Upravnog odbora CCIFS, direktori nekih od najvećih francuskih i srpskih kompanija koje posluju u Srbiji, a sa ciljem da im svojom ekspertizom, iskustvom, kontaktima i idejama pomognu u razvoju biznisa. Upravni odbor čini 11 direktora francuskih i srpskih preduzeća, vodećih ljudi kompanija poput Schneider Electric, Crédit Agricole, PricewaterhouseCoopers, advokatska kancelarija Marić-Mališić-Dostanić i drugi. Odabrani startapovi automatski će osvojiti i besplatno članstvo u Komori na period od godinu dana.

Na konkurs za "Startap akcelerator" se mogu prijaviti svi startapovi koji su osnovani pre najviše godinu dana i preduzetnici do 40. godine starosti, sa prebivalištem u Srbiji. Mogu se prijaviti i timovi do tri osobe, od kojih je najviše jedan strani državljanin. Konkurs je otvoren za projekte iz svih industrija, s tim što se savetuje da oni na neki način uključe digitalne tehnologije i po mogućstvu budu orijentisani na globalno tržište. Prijava se vrši popunjavanjem upitnika na sajtu Komore www.ccfs.rs do 15. septembra 2018.

IT
17.08.2018.

Radnici Googlea protestvuju zbog plana o ʺkineskomʺ pretraživaču

Više od 1.000 zaposlenih u američkoj kompaniji Google potpisalo je protestno pismo zbog tajanstvenog plana rukovodstva firme o izradi pretraživača koji bi bio u skladu sa kineskim pravilima o cenzuri. Zaposleni su u pismu pozvali direktore Googlea da razmotre pitanja etike i transparentnosti u kompaniji. 

U pismu se navodi da zaposleni ne dobijaju informacije koje su im potrebne za donošenje etičkih odluka u vezi s poslom, i izražava negodovanje što je većina radnika iz medija saznala za taj projekat, čiji je nadimak Dragonfly

Sadržaj pisma je potvrdio neimenovani radnik Googlea koji je organizovao potpisivanje. 

Slično pismo nedavno su potpisale hiljade zaposlenih u Googleu, protestujući zbog projekta Maven, ugovora s američkom vojskom koji je kompanija u junu odlučila da ne obnovi.

Prikazano 5 vesti od 389 — Strana 74