Najčitanije

09.10.2018.

Objavljena lista kompanija sa najvećim prihodom u jugoistočnoj Evropi

Dvanaest kompanija iz Srbije našlo se među najvećim preduzećima u jugoistočnoj Evropi po prihodima, prema listi TO 100 SEE koju objavljuje SeeNews.

Najveći broj kompanija na listi TOP 100 SEE ima Rumunija, čak 51, a slede je Slovenija sa 13 i Srbija sa 12 preduzeća.

Hrvatska i Bugarska su zastupljene sa 11 i 10 kompanija respektivno, Bosna i Hercegovina ima dve kompanije među prvih 100 u regionu, a Makedoniju predstavlja samo jedna kompanija. 

Druge zemlje u Jugoistočnoj Evropi nisu uspele da uđu na rang listu, a u utakmici za najboljih 100 učestvovalo je ukupno 2.900 kompanija. 

Najbolje rangirana srpska kompanija na listi TOP 100 SEE je Elektroprivreda Srbije, koja je zauzela 10. mesto sa ukupnim prihodima od 2,3 milijarde evra, a prati je Naftna industrija Srbije na 12. mestu i prihodima od 1,9 milijardi evra. 

Fijat-Krajsler Automobili Srbija je na 42. mestu. Čak četiri srpske kompanije drže pozicije od 56. do 59. mesta na rang listi, i to sledećim redosledom - Delez Srbija (56), Telekom Srbija (57), Merkator-S (58) i Srbijagas (59). 

EPS Distribucija se takođe našla među 100 najvećih preduzeća u JIE zauzevši 61. mesto, železara HBIS Grupa Srbija se plasirala na 66. a Nelt na 68. poziciju. 

Na listu je uvršteno 12 novih učesnika među kojima su tri srpske kompanije - pomenuta HBIS Grupa Srbija (66), HIP-Petrohemija (77) i Tigar Tyres (86).

Srpske kompanije, zajedno sa rumunskim, imaju najveći udeo među top 10 najprofitabilnijih. 

Srpsko državno preduzeće HIP Petrohemija je, kako se ističe, najprofitabilnija kompanija među pridošlicama na ovogodišnjoj rang listi SEE TOP 100. 

"Kompanija je ostvarila prošle godine više od 80 odsto prihoda od izvoza. HIP Petrohemija je na četvrtom mestu prvih deset najdinamičnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi po ostvarenom rastu prihoda u 2017. godine", konstatuje SeeNews. 

Još dve srpske kompanije uspele su da uđu u deset najprofitabilnijih kompanija Jugoistočne Evrope - JP Srbijagas (5. mesto) i Telekom Srbija (7. mesto). 

Takođe najveća domaća osiguravajuća kuća "Dunav osiguranje" zauzela je 10. mesto na rang listi TOP 100 osiguravača u Jugoistočnoj Evropi. 

Ukupan prihod učesnika na rang listi TOP 100 SEE dostigao je 113,9 milijardi evra, što je više za 12,5 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Njihova ukupna dobit je porasla čak i više - za 22 procenta, na 4,9 milijardi evra.

Kompletnu brošuru možete pogledati OVDE.

2017 2016 Naziv kompanije / Država Industrija Ukupan prihod 2017 Odnos sa prethodnom godinom Neto dobit / gubitak 2017 Neto dobit / gubitak 2016
1 1 Automobile-Dacia SA Romania Automobiles 5 025 11.62% 115.7 100.5
2 2 Petrol d.d. Slovenia Petroleum/Natural Gas 3 791 17.94% 64.3 43.7
3 4 OMV Petrom SA Romania Petroleum/Natural Gas 3 531 16.89% 515 199.9
4 3 OMV Petrom Marketing SRL Romania Petroleum/Natural Gas 3 264 4.28% 68.8 84.9
5 5 Lukoil Neftochim Burgas AD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 2 962 28.79% 155.4 60.9
6 12 Aurubis Bulgaria AD Bulgaria Metals 2 638 56.83% 201.2 100.6
7 9 Rompetrol Rafinare SA Romania Petroleum/Natural Gas 2 487 28.59% 89.8 15.4
8 13 GEN-I d.o.o. Slovenia Petroleum/Natural Gas 2 456 48.28% 13.5 8.6
9 8 INA d.d. Croatia Petroleum/Natural Gas 2 440 21.77% 189.8 21.2
10 7 JP Elektroprivreda Srbije. Serbia Electricity 2 316 6.38% 28.8 71.2
11 6 Kaufland Romania SCS Romania Wholesale/Retail 2 177 4.24% 143.9 143.9
12 15 Naftna Industrija Srbije AD Serbia Petroleum/Natural Gas 1,953 21.20% 235.3 130.6
13 10 Rompetrol Downstream SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 942 9.49% 36.2 13.7
14 11 British American Tobacco (Romania) Trading SRL Romania Food/Drinks/Tobacco 1 920 8.80% 65.6 148.1
15 19 Holding Slovenske Elektrarne d.o.o. Slovenia Electricity 1 659 28.21% 19.7 44.4
16 New Star Assembly SRL Romania Automobiles 1,620 353.42% 52.8 11.6
17 14 Natsionalna Elektricheska Kompania EAD Bulgaria Electricity 1 605 1.90% 3.5 -65.8
18 29 Revoz d.d. Slovenia Automobiles 1 594 46.79% 34.8 15.9
19 17 Johnson Matthey DOOEL Macedonia Chemicals 1 485 10.34% 96.8 121.3
20 20 Carrefour Romania SA Romania Wholesale/Retail 1 477 18.61% 45 36.1
21 21 Lidl Discount SRL Romania Wholesale/Retail 1 415 16.85% 75.7 47.9
22 23 Dedeman SRL Romania Wholesale/Retail 1 384 21.15% 190.8 157
23 16 Lukoil-Bulgaria EOOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 1 375 -2.07% -3.1 -2
24 22 Lukoil Romania SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 283 11.31% 18.4 -3.6
25 25 Krka d.d. Slovenia Pharmaceuticals 1 228 6.44% 153.7 102.9
26 New Konzum d.d. Croatia Wholesale/Retail 1 217 -13.42% -525.2 -246
27 18 Poslovni Sistem Mercator d.d. Slovenia Wholesale/Retail 1 199 -10.62% -203.7 -77.4
28 32 MOL Romania Petroleum Products SRL Romania Petroleum/Natural Gas 1 184 15.27% 39.3 33.7
29 24 Hrvatska Elektroprivreda d.d. Croatia Electricity 1 174 -0.21% 48.4 175.2
30 27 Orange Romania SA Romania Telecommunications 1 174 8.85% 68.5 84.5
31 31 Engie Romania SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 131 7.95% 72.4 81.4
32 30 Auchan Romania SA Romania Wholesale/Retail 1 123 6.51% 16.1 -5.3
33 43 Ford Romania SA Romania Automobiles 1 080 27.81% 20.5 6.4
34 41 Romgaz SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 074 25.19% 398 225.6
35 28 E.ON Energie Romania SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 070 -0.49% 15.5 38.2
36 36 Mega Image SRL Romania Wholesale/Retail 1 058 13.59% 43.3 29.7
37 34 Petrotel - Lukoil SA Romania Petroleum/Natural Gas 1 049 8.03% 48.3 65.9
38 44 Profi Rom Food SRL Romania Wholesale/Retail 1 046 24.61% 28.1 27.9
39 55 Arcelormittal Galati SA Romania Metals 1 041 39.27% -32.9 -59.8
40 New Prvo Plinarsko Drustvo d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 1,028 134.11% 33.7 23.8
41 35 Metro Cash & Carry Romania SRL Romania Wholesale/Retail 1 023 8.55% 24.9 22.8
42 26 FCA Srbija DOO Serbia Automobiles 992.8 -13.92% 18 17.2
43 38 Lek d.d. Slovenia Pharmaceuticals 964.6 7.05% 83.2 74.8
44 50 Complexul Energetic Oltenia SA Romania Electricity 937.5 18.76% 38.8 -30.8
45 52 Samsung Electronics Romania SRL Romania Electronics 911.6 16.07% 13.5 12
46 New Interenergo d.o.o. Slovenia Electricity 893.8 139.87% 2.9 -9.7
47 45 Kaufland Bulgaria EOOD & Co KD Bulgaria Wholesale/Retail 887 4.27% 39.8 45
48 47 Selgros Cash & Carry SRL Romania Wholesale/Retail 871.5 7.86% 10.5 5.6
49 54 Autoliv Romania SRL Romania Automobiles 862.2 11.53% 24.3 25.1
50 46 RCS & RDS SA Romania Telecommunications 858 4.67% 63.2 -13.1
51 48 Vodafone Romania SA Romania Telecommunications 845.3 5.53% 12.7 41.7
52 60 Gorenje d.d. Slovenia Electronics 844.3 15.28% 0.473 3.7
53 37 Electrica Furnizare SA Romania Electricity 844 -6.58% 0.336 38.7
54 40 Mediplus Exim SRL Romania Wholesale/Retail 839.4 -2.56% 10.2 22.6
55 49 Hrvatski Telekom d.d. Croatia Telecommunications 833.8 2.07% 111.9 120.3
56 63 Delhaize Serbia DOO Serbia Wholesale/Retail 819.8 12.55% 36.1 10.3
57 57 Telekom Srbija AD Serbia Telecommunications 794.2 0.16% 123.2 123.2
58 39 Mercator-S DOO Serbia Wholesale/Retail 787.9 -9.93% -58 -14.6
59 71 JP Srbijagas Serbia Petroleum/Natural Gas 759.7 18.85% 141.6 17.6
60 73 IMPOL d.o.o.. Slovenia Metals 751.6 27.57% 19.6 15.4
61 59 EPS Distribucija DOO Serbia Electricity 733.5 -5.16% 20.3 -3
62 80 Dante International SA Romania Wholesale/Retail 717.8 33.57% -23.9 -18.8
63 61 OMV Petrom Gas SRL Romania Petroleum/Natural Gas 714.7 4.25% 11.8 16.3
64 58 Hidroelectrica SA Romania Electricity 712.9 -2.20% 291.8 270.3
65 70 Altex Romania SRL Romania Wholesale/Retail 710.3 18.61% 10.4 8.8
66 New HBIS Group Serbia Iron & Steel DOO Serbia Metals 695.3 101.58% 0.021 10.7
67 65 Continental Automotive Products SRL Romania Rubber/Rubber Products 687 7.11% 149.7 166.4
68 69 Nelt Co DOO Serbia Transportation 669 3.12% 11.3 7.9
69 64 Telekom Slovenije d.d. Slovenia Telecommunications 662.6 -2.15% 1.7 40.5
70 76 Renault Commercial Roumanie SRL Romania Automobiles 661 20.05% 10.4 6.7
71 72 Transelectrica SA Romania Electricity 660.9 11.88% 6.1 60
72 66 CEZ Elektro Bulgaria AD Bulgaria Electricity 649.7 -0.12% 18.6 0.342
73 68 REWE (Romania) SRL Romania Wholesale/Retail 647.5 4.68% 4.1 5.2
74 56 ADM Romania Trading SRL Romania Agriculture 641.2 -13.71% 3.4 -7.1
75 74 Ameropa Grains SA Romania Agriculture 640.3 11.94% 6 3.2
76 67 Farmexpert D.C.I. SRL Romania Automobiles 565.0 14.54% 6.7 7.6
77 New Hip - Petrohemija AD Serbia Chemicals 636.3 103.67% 342.5 -42.7
78 79 Porsche Romania SRL Romania Automobiles 634.2 17.93% 23.1 23.2
79 77 Petrol d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 625.9 10.15% 8.1 13.1
80 84 OMV Slovenija d.o.o. Slovenia Petroleum/Natural Gas 621.8 14.52% 21.8 21
81 78 Pliva Hrvatska d.o.o. Croatia Pharmaceuticals 619.3 2.61% 68.9 73.4
82 62 CFR SA Romania Transportation 618.4 -9.49% 33.1 110.4
83 89 Hella Romania SRL Romania Automobiles 618 22.26% 30.4 34.7
84 87 Lidl Hrvatska d.o.o. k.d. Croatia Wholesale/Retail 617.9 16.05% 35.6 32.1
85 75 Takata Romania SRL Romania Automobiles 616.2 9.45% 10.3 24.8
86 New Tigar Tyres DOO Serbia Rubber/Rubber Products 611.2 60.81% 87.3 53.2
87 86 Alro SA Romania Metals 592.8 14.31% 68.2 14.8
88 88 JP Elektroprivreda BiH d.d. Bosnia and Herzegovina Electricity 590.6 11.68% 0.317 6.6
89 93 Michelin Romania SA Romania Rubber/Rubber Products 584.7 19.46% 11 22.8
90 85 Fildas Trading SRL Romania Wholesale/Retail 579.8 10.27% 22.2 20.7
91 90 Bulgargaz EAD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 576.2 11.19% 4.8 18.8
92 42 HEP-Operator Distribucijskog Sustava d.o.o. Croatia Electricity 575.7 -34.65% 90.5 88.3
93 New Cofco International Romania SRL Romania Agriculture 565.1 103.59%% 2.4 3.4
94 91 Plodine d.d. Croatia Wholesale/Retail 564.3 9.59% 14.7 10.1
95 New Saksa OOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 553.3 28.50% 5.7 5.9
96 82 Express Logistic and Distribution EOOD. Bulgaria Wholesale/Retail 546.6 -0.02% -5.2 1.9
97 New Astra Bioplant EOOD Bulgaria Petroleum/Natural Gas 543.2 39.89% 1 5.8
98 99 Bingo d.o.o. Tuzla Bosnia and Herzegovina Wholesale/Retail 531.8 13.57% 37 34.5
99 New Crodux Derivati Dva d.o.o. Croatia Petroleum/Natural Gas 522.5 38.91% 11.9 7.7
100 New Porsche Slovenija d.o.o. Slovenia Automobiles 515.5 13.61% 11.7 11
09.09.2018.

Deset godina od najvećeg bankrota u američkoj istoriji vrednog 600 milijardi dolara

Bio je to "vikend Lehman Brothersa". Događaj iz septembra 2008. kada je propala ta 150 godina stara investiciona banka i podstakla najveću globalnu ekonomsku krizu od tridesetih godina prošlog veka, piše France Presse.

Pošto nisu uspele da pronađu kupca za posrnulog finansijskog diva, koga je teško opteretio portfolio rizičnih potraživanja povezanih s drugorazrednim hipotekarnim kreditima, američke vlasti su mu uskratile pomoć i dopustile da propadne.

Nakon dramatičnog vikenda i poslednjih pokušaja da se banka spasi, u ponedeljak, 15. septembra 2008., u 1:45 ujutro po lokalnom vremenu, Lehman Brothers zaprepastio je svet i svojih 25.000 zaposlenih podnevši zahtev za stečajem s teretom dugova od čak 600 milijardi američkih dolara. Bio je to najveći stečaj u američkoj istoriji. Berzanski indeks Dow Jones pao je neverovatnih 500 bodova, najviše od terorističkih napada 11. septembra 2001.

Šokirani brokeri koji su napuštali Wall Street noseći kutije sa svojim stvarima postali su simbol krize.

Neki su bili zatečeni. A neki su pak, poput Lawrencea McDonalda, bivšeg brokera i jednog od autora knjige o tom slučaju objavljene 2009. pod naslovom "Kolosalni neuspeh zdravog razuma: Neverovatna insajderska priča o krahu Lehman Brothersa", isticali da je uprava banke odavno bila upozorena da su se upustili u prevelike rizike kako bi povećali kratkoročne profite.

Čelnici Lehmana, oni sa 31. sprata zgrade banke, "vozali su nas brzinom od 261 kilometara na sat... pravo u najveći ledeni breg drugorazrednih hipotekarnih kredita u istoriji", rekao je za France Presse 2009.

"Novac je zarađivalo 24.992 ljudi, a osmorica tipova su ga gubili", rekao je, žaleći se da je uprava uložila sve na kartu toksične imovine.

Od 2005. do 2007., na vrhuncu 'balona' na tržištu nekretnina, hipotekarni krediti odobravani su ljudima koji su želeli da kupe nekretninu, a nisu to mogli da priušte. Potom su se ti krediti 'pakovali' u hartije od vrednosti, tj. derivate i preprodavali ulagačima. Lehman Brothers je u tom razdoblju kupio nekoliko brokerskih kuća koje su se time bavile i ostvarivao rekordne dobiti.

Međutim, sredinom 2007. gubici su počeli da se gomilaju. Kobni udarac dogodio se devet meseci kasnije, 16. marta 2008., kada se na rubu stečaja našla investiciona banka Bear Stearns.

Između čekića i nakovnja

Bear Sterns se takođe našao u takvoj poziciji zbog ogromnih špekulacija s hartijama od vrednosti baziranim na drugorazrednim hipotekarnim kreditima. Kupio ga je JPMorgan, za 'sitniš', u transakciji u kojoj je posredovala američka centralna banka Federalne rezerve (Fed). Taj posao potresao je tržišta koja su počela da špekulišu s propašću Lehmana.

Fed i Ministarstvo finansija su pokušali da pronađu kupca za Lehman, ali pregovori s jednom južnokorejskom bankom, a potom i s Bank of America i s Barclaysom, završili su neuspehom.

Mada je vlada samo nedelju dana ranije nacionalizovala hipotekarne divove Fannie Mae i Freddie Mac, paradržavne korporacije koje su zajedno garantovale za hipotekarne kredite u vrednosti od pet biliona dolara, na kraju je ipak odlučila da digne ruke od Lehmana i pustiti ga da propadne.

Nekoliko dana kasnije, Ujak Sam je spasio osiguravajućeg diva AIG sa 180 milijardi američkih dolara, a potom je osigurao još 700 milijardi dolara za kontroverzni plan dokapitalizacije banaka (Troubled Asset Relief Program, TARP) kako bi podržao posrnuli finansijski sistem.

Vlasti su se našle između čekića i nakovnja suočivši se sa žestokim kritikama zbog toga što su žrtvovale Lehman Brothers, a istovremeno spasile druge banke poput Goldman Sachsa.

"Najviše nas kritikuju zbog toga što smo dopustili da Lehman propadne", rekao je tadašnji ministar finansija Henry Paulson kojeg je na dužnost postavio George W. Bush.

"Puno ljudi postavlja pitanje zašto nisu mogli spasiti Lehman kada su spasili Bear Sterns i AIG. Kada im odgovorimo, većina ljudi nam ne veruje", rekao je za Nacionalni javni radio (NPR).

Službenici su zaključili da je Lehman bio preslab i da je imao tako skromne kolaterale da bi spašavanje bilo jednostavno neizvedivo.

Timothy Geithner, koji je tada vodio njujorški Fed, a kasnije, za vreme predsednika Baracka Obame postao ministar finansija, rekao je da su službenici imali jako malo opcija na raspolaganju.

"Lehman je bio jako slab čak i u odnosu na druge slabije institucije u tom kontekstu. Svet je bio strašno krhak", rekao je za NPR.

"Bilo je jako teško pronaći nekoga dovoljno snažnog u tom opasnom trenutku ko bi mogao da preuzme velik deo tog rizika."

Sa druge strane, neki drugi analitičari, uključujući Laurencea Balla, šefa Odseka za ekonomiju Univerziteta Johns Hopkins, tvrde u izveštaju o Lehmanu iz 2016. da razlozi koji se navode nemaju smisla i da je verovatnije da se na Fed vršio politički pritisak da dopusti da banka propadne.

"Drugi činilac je da ni Paulson ni službenici Fed-a, iako zabrinuti zbog posledica kraha Lehmana, nisu detaljno predvideli štetu koju će to izazvati", kaže Ball.

31.07.2018.

U Nemačkoj radnici nikad traženiji

Potražnja nemačkih kompanija za novim radnicima dostigla je u julu novi rekord, a najizraženija je u sektoru informacionih tehnologija, navodi se u izveštaju Saveznog zavoda za zapošljavanje (FEA).

Indeks slobodnih radnih mesta sastavljen od FEA porastao je u julu za dva boda, na 256 bodova, što je najviši nivo tog pokazatelja od njegovog uvođenja 2005. godine.

Ta vladina agencija istakla je i da je broj slobodnih radnih mesta povećan pretežno u privrednom sektoru. Najveću potražnju za radnicima beleži oblast IT. Sektori maloprodaje, industrijske proizvodnje i javne uprave takođe su zabeležili veliki godišnji rast slobodnih radnih mesta.

FEA je pripisala rekordnu potražnju za radnicima u Nemačkoj dugotrajnom ekonomskom blagostanju u zemlji. Iako je nekoliko instituta snizilo svoje procene rasta gu 2018. godini, snažan rast se i dalje preliva u poboljšane izglede za zapošljavanje.

Vladina agencija je ponovila upozorenje kako se neki sektori, poput zdravstva i nege, suočavaju s ozbiljnim manjkom kvalifikovane radne snage.

Takva okolnost odrazila se u rekordnom indeksu konkursa za zapošljavanje koji su ostali nepopunjeni tokom dužeg vremenskog perioda.

08.08.2018.

3 lekcije Stiva Džobsa šefici Pepsija: Ne budi tako fina

Kada je Indra Nuje postala izvršna direktorka Pepsika 2006, otišla je kod Stiva Džobsa po savete i pomoć.  Želela je da vidi kako je uspeo da transformiše Epl. "Ljubazno se saglasio da provede neko vreme sa mnom“, rekla je jednom prilikom Noje i dodala da su razgovarali skoro tri sata. Lekcije koje je podelio sa mnom bile su fenomenalne, rekla je, mnoge je i sama primenjivala tokom svog mandata kao glavni izvršni direktor kompanije Pepsiko. 

Nuje, jedna od najmoćnijih žena na svetu, odlazi 3. oktobra posle 12 godina sa čela giganta za proizvodnju hrane i pića. 

Evo tri lekcije koje je naučila od osnivača Epla Stiva Džobsa. 

1. Držite se svog oružja 

Jedna od najkritičnijih lekcija koje je Nuje naučila iz posla bila je važnost toga da ostanete verni vašoj viziji. 

Naučio ju je kako da "uzmete nešto za šta zaista verujete i držite se toga", objašnjava Nuje, jer, često „spoljni svet želi da se promenite." 

To je promenilo način njenog razmišljanja i počela je na Pepsi da gleda kao na svoju kompaniju i kao njen lider, smatrala je da je imala pravo da sprovede promene. 

To joj je i omogućilo da ostane na toj poziciji toliko godina, jer je donosila nekada možda radikalne odluke. 

2. Ostavite svoj pečat 

Prvo pitanje koje je Stiv postavio Nuje bilo je kako je nameravala da ostavi svoj pečat u Pepsiju.  

Za Nuje, dizajn je bio prioritet, i shvatila je važnost povezivanja sa svakodnevnim životom kupaca. Gledala je kako promene na pakovanju utiču na mušterije i brinula se o tome kako su postavljeni proizvodi na police. 

Nikada nije zaboravila ovaj njegov savet – tokom prvih nekoliko godina na mestu direktorke, obilazila je prodavnice svake nedelje, fotografisala proizvode Pepsika i slala kritike svojim timovima za dizajn i marketnig. 

Takođe, naredila je svom timu da fotografiše bilo šta za šta su smatrali da je dobar dizajn i posle tri meseca, rezultati su je uplašili: 

Neki uopšte nisu napravili album, neki su angažovali svoje bližnje za fotografije, a neki angažovali profesionalnog dizajnera. Tada je videla gde se kompanija može popraviti i kako da promeni način na koji radnici gledaju na dizajn proizvoda. 

3. Budi malo zla 

Nuje je bila načisto s jednom stvari u vezi s poslom: "Ne budi previše fin“.  

Stiv joj je rekao: „Ako nekada ne dobiješ to što želiš, a veruješ da je to prava stvar za kompanuju, u redu je da bacaš stvari okolo“.  

Za posao, takvi „ispadi“ su nekada način da se skrene pažnja na stvari koje su zaista važne. 

„Ljudi će pričati o tome i znaće da je to važno za vas." 

Nuje je kasnije razgovarala s partnerima Epla i uverila se da je Stiv bio takav – ako bi mu neko doneo dizajn proizvoda koji mu se nije dopao, razbacao bi papire po kancelariji i naterao tim da radi celu noć. 

Nuje je, kaže, prvo bacala novine, a kasnije naučila da baca i stolice, i da podigne glas više nego što je umela ikada radnije. 

„To pokazuje strast koju imam prema onome što radim", rekla je.

24.11.2018.

Održana mts Biznis radionica Targetiranje ciljne grupe potrošača na društvenim mrežama

U četvrtak 22.11. održana je druga novembarska mts Biznis radionica sa temom Targetiranje ciljne grupe potrošača na društvenim mrežama. Predavač je bila Vera Stevanović iz agencije Ludus digital koja je na svom primeru razvojnog karijernog puta i njenog startup-a (mobilna aplikacija Moja bebuška) ukazala učesnicima radionice na jako bitne stvari u planiranju marketing strategije i kako da Vaš proizvod ili usluga pronađe svoj put do krajnjeg potrošača. Kako je Vera istakla, ključne stvari prilikom online oglašavanja su: prava poruka, pravim ljudima u pravo vreme. Radionica je najviše bila posvećena upravo saznavanju ko su ti ’pravi ljudi’ odnosno kako izgleda persona koja kupuje naš proizvod. Učesnici su zajedno sa Verom na konkretnim primerima ’izmaštali’ svog krajnjeg korisnika i razmatrali moguće marketing strategije za bolji plasman svog proizvoda.

Mts nastavlja da okuplja predstavnike malih i srednjih preduzeća svakog meseca sa različitom aktuelnom temom. S tim u vezi, decembarske radionice biće organizovane u mts Biznis centrima, 7.12. u Novom Sadu i 13.12. u Beogradu sa temom „Kako unaprediti poslovne procese”  u saradanji sa konsultantom Željkom Rosićem  iz Avellana Management Consulting i Markom Adžićem, Software solutions direktorom iz kompanije Saga. Radionica će ukazati na korisne smernice o načinima modeliranja poslovnih procesa zasnovanim na Lean Six Sigma metodama i mogućnostima da se poslovni proces automatizuje do granica koje su do sada bile nezamislive.

Namenjena je svim direktorima ili zaposlenima koji se bave ovom vrstom posla a dolaze iz srednjih firmi ili brzorastućih sistema. Učešće je kao i do sada besplatno. Prijave se vrše putem mail-a mtsbiznishub@telekom.rs 

Prikazano 5 vesti od 392 — Strana 4